Tema je bila isto i kada je poslanik iz DOS-a govorio da na dvoru postoje dvorske lude. Samo želim da Srbiji i javnosti razjasnim ko sada ima tu ulogu. Gospodo, a zaboravljate jednu činjenicu. Bez obzira koliko se vremena danas izgubilo raspravljajući po ovoj tački ili o ovoj temi, ima prečih, ima gorućih problema u Srbiji. Zašto, gospodo, danas, kada ste toliko moralno čisti, kada ulazite, kako vi tvrdite u raspravu i ovakvu vrstu rasprave sa nečim što je iskrena želja da zavlada demokratija, zašto predstavnici Vlade nisu otišli na skup taksista koji štrajkuju na Ušću, pa da im objasnite da je ovo prioritet, da je ovo ulazak u EU.

Iskreno se divim kako je predsedavajući do sada pustio da pričam na ovakav način o ovoj tački dnevnog reda, jer sam mislio na početku da kažem da ću svoju diskusiju o onom seksualnom delu koji vas najviše interesuje, priložiti kasnije, posle sednice. Jedna stvar je jasna, imali ste upravo ovakvu aferu. Imali ste u Socijaldemokratskoj uniji. Provaljene su prostorije te partije, gde se održavao sastanak homoseksualaca. Ista afera. Čak su poslanici koji sede ovde bili umešani u to. Gora, protivprirodna, protiv svih pravila.Zašto niste tada rekli, predsednik te partije je isto funkcioner u Vladi, zašto to niste stavili na dnevni red. Ne, niste hteli. Da ste hteli, niste smeli, jer ste jasno saopštili da ćete, ulaskom u EU, legalizovati brakove između homoseksualaca. Zamislite da pokrećete takve teme, da stavite, recimo, Žarka Koraća na dnevni red, kao što ste stavili Vuka Obradovića. Šta bi vam ovi rekli iz te napredne, zapadne civilizovane Evrope? Sve bi vas posmenjivali.

Gospodo, igrate se, imate duple aršine. Imate dvojna merila. Ne možete da osuđujete na takav način, što ćete na osnovu odluke većine nekome možda za čitav život nametnuti takve probleme, pa ćete ako ništa drugo, bar se nadam, većina od ove većine imati grižu savesti. Jedino, što je moglo gore da se desi, da namestite u ovom slučaju potpredsedniku Vlade, je da kažete da je vitlao i jurio muškarce. Toga se ne bi čitav život oslobodio. Jedan od potpredsednika bi jedva dočekao da mu to kažete, ali Vuk Obradović bar tako ne izgleda.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, kada se ova vlada formirala ja sam za ovom govornicom rekao da sa vaše leve strane sede najbolji učenici Kumrovca. Jedan od njih je i Vuk Obradović. Još će se pokazati i ostali: Čović, Mihajlović, Perišić.  Imaju zajedničku crtu, i Tito je voleo žene, kao i vaši potpredsednici. Istina je jedna, to je sramota DOS-a. Vi ćete to najverovatnije razjasniti. Kod vas se pomešalo u Vladi politika, alkohol, mržnja, seks, droga, sve se pomešalo. To treba vi da objasnite narodu i da to rešite.
Da li je Vuk Obradović seksualni manijak ili nije, to je njegova stvar. To treba lekari da utvrde. Ako je seksualni manijak, neka ide u zatvor. Mene to uopšte ne zanima.
Ono što mene zanima to je da privreda ne stoji. Nemojte misliti da su dobri uslovi za poljoprivredu. Sigurno je da dok se ne pokosi, ne znamo šta je. Nema investicija. (Glasovi - sirak.) I sirak je bio dobar. Suštinski, Vlada ništa ne radi na proizvodnji, na privredi i poljoprivredi. Ni na investicijama. U tome je suština.
A to da li će gospodin Vuk Obradović i ostali imati neke afere - to nije problem. Padne li Vuk Obradović, pašće sutra i vaša vlada (obraća se premijeru). Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema o kojoj danas ovde razgovaramo je naizgled bezazlena. Naizgled, to je samo problem koalicije DOS. Međutim, ova tema prevazilazi granice koalicije DOS, jer bitno utiče na politički život i na ukupnu situaciju u Srbiji.
Bitno utiče jer ova tema i ovaj trenutak ugrožavaju i život i egzistenciju svih građana Srbije. Postavlja se pitanje - šta je motiv da se u ovom momentu ovakva tema stavi na dnevni red Skupštine Srbije.
Moram da pretpostavim, a to je i logično, ne samo meni nego i drugim građanima Srbije, da ova vlada jednom ovakvom temom u Skupštini Srbije želi malo da zamagli stvari, da baci prašinu u oči građanima Srbije, da skrene pažnju građana sa životnih problema. Naime, jednom ovakvom temom ova vlada pokušava da skrene pažnju građana Srbije na neka druga pitanja od onih koja su egzistencijalna. Da skrene pažnju građana Srbije sa efekata svoje višemesečne vladavine. A, efekti višemesečne vladavine ove vlade su poražavajući.
Navešću nekoliko stvari koje su toliko očigledne da ih ne treba često ni ponavljati. Svi građani Srbije osećaju efekte vladavine DOS-ove vlasti. Privreda Srbije je u kolapsu. Iz meseca u mesec, prema podacima DOS-ovih zvaničnih organa, proizvodnja je sve manja i manja.
Od 1. juna prešli smo na obračun zarada po bruto sistemu i prvi efekti su takođe poražavajući. Prosveta je primila za mesec maj akontaciju koja je umanjena u odnosu na prethodnu.
Na administrativnoj granici između Kosova i Metohije i Srbije uvedeni su ponovo carinski punktovi. Upravo smo danas ovde čuli od poslanika DOS-a da je sve to urađeno sa blagoslovom Vlade Republike Srbije. Domaća i strana štampa su preplavljene raznoraznim kriminalnim aferama, u kojima su glavni akteri upravo vodeći ljudi ove vlasti u Republici Srbiji.
Ima još mnogo poraznih efekata DOS-ove vlasti u ovih nekoliko meseci. Umesto da danas raspravljamo o svim ovim problemima, mi govorimo o jednoj aferi koja se desila u Vladi Republike Srbije. Hteli ili ne, mi se danas stavljamo u ulogu, ili smo stavljeni u ulogu, sudija, da donosimo presude. Donosimo ovde presude glasajući za ili protiv, i kako god da glasamo mi smo sudije. Donosimo presude, a ne znamo da li je bilo istrage i šta je ta istraga pokazala.
Navešću nekoliko stvari koje su sporne u celom ovom postupku i aferi. Prvo, simptomatičan je baš trenutak u kome se sve ovo desilo. Otkud baš u ovom momentu, kada je Vuk Obradović trebalo da izađe pred javnost sa dokumentacijom i dokazima o kriminalu koji je istražio i ispitao? Otkud baš u tom momentu da se desi jedna ovakva afera i da se sve to zaustavi?
Sporan je taj trenutak ne samo nama koji smo opozicija ove vlasti. U razgovorima sa građanima Srbije, primetio sam da je i onim najvatrenijim pristalicama DOS-a sve ovo sumnjivo. I oni sumnjičavo vrte glavom i pitaju se otkud sad baš sve ovo.
Simptomatična je i brzina kojom je DOS reagovao. Naime, predsedništvo DOS-a je, ne čekajući i ne vršeći nikakvu istragu, ne tražeći tačnost svih navoda koje smo čuli prethodnih dana, donelo odluku da gospodina Vuka Obradovića automatski skloni sa mesta potpredsednika Vlade.
Moralna vlada bi zbog ovakve afere podnela ostavku. Moralna vlada ne bi dozvolila da se zbog ovakve afere vode skupštinske rasprave. Sama bi podnela ostavku, odnosno svi članovi Vlade i premijer. Međutim, ova vlada ima taj osnovni problem, a to je moral. Mi smo proteklih dana, kada smo raspravljali o razrešenju ministra Batića, upravo videli o kakvom se moralu radi.
Gospodin Batić je dobio podršku samo jedne trećine ovog parlamenta, a da je moralan on bi sam podneo ostavku. Ne bi se više pojavio u ovoj skupštini. Međutim, moral je mnogo daleko od gospodina Batića, a očigledno i od ove vlade. Takođe je sporno i nedopustivo da Administrativni odbor ove skupštine više od mesec dana ne donese nikakvu odluku o statusu poslanika Socijaldemokratije u ovoj skupštini.
Ovde postoje dve grupe, što je očigledno. Jedni su druge isključili iz stranke, a obe grupe sede ovde i učestvuju u raspravi. Više od mesec dana postoji određen zahtev pred odborom ove skupštine koji je morao da reaguje i da donese odluku, bilo kakvu, i da tek posle te odluke mi ovde raspravljamo po ovom pitanju.
Nedopustivo je, a pre svega je to problem i greška gospodina predsednika ove skupštine, što ovaj odbor nije završio svoj posao i što nismo imali jednu kvalitetniju raspravu, sa nekim činjenicama, nekim rešenjima odbora, i sa mnogo jasnijom situacijom od ove u kojoj smo u odnosu na to koji to poslanici ovde imaju pravo da govore, a koji nemaju, odnosno koji više nisu poslanici.
Napomenuo bih još jednu stvar a to je inicijativa ove vlade koja je trebalo da bude revolucionarna, nova, originalna, sa kojom je ova vlada izašla odmah po svom izboru, a to je inicijativa da se svi članovi Vlade podvrgnu kompletnom lekarskom pregledu. Znači, odmah po izboru Vlade. Javnost je upoznata sa tom inicijativom. Javnost je dugo očekivala rezultate tih lekarskih pregleda, željno ih očekivala, da bismo videli koji će to i kakvi će ljudi voditi ovu zemlju.
Od tih rezultata, nikome ništa. Niko u ovoj skupštini, ni u ovoj Srbiji, nije saznao kakvi su rezultati lekarskih ispitivanja članova naše Vlade. Posle par meseci, imamo aferu. Posle par meseci jedan član Vlade je očigledno bolestan, jer je počeo da se ponaša drugačije, mnogo drugačije od onoga što je normalno ponašanje.
Postavljam pitanje - kakva je ta vlada, odnosno kakvi su rezultati tih lekarskih pregleda i zašto oni nisu ovde, pred Skupštinom, ili u javnosti objavljeni, da bismo znali, (ko zna šta nas čeka u budućnosti, ko zna kakvi su rezultati i drugih članova Vlade), kakvim su ponašanjima skloni i šta sve možemo doživeti u narednim danima, znači, u bliskoj budućnosti.
I na kraju, samo malo ću iz teme da izađem, sinoć sam gledao drugi dnevnik i, verovali ili ne, u drugom dnevniku je uvedena, možda ne od sinoć, nisam pratio ranije, jedna rubrika koja se zove "Hronika naših zločina".

Reč ima narodni poslanik Branko Gligorić.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, narodni poslanici,  malo je reći da osećam nelagodu kao osnivač i član Socijaldemokratije, što zajedno sa mojim prijateljima iz stranke nisam uspeo da sve vas, pa i građane Srbije, poštedim skandala, koji je svojim neodgovornim i nemoralnim postupcima proizveo Vuk Obradović, bivši član i bivši lider stranke, potpredsednik Vlade, o čijoj odgovornosti danas razgovaramo.
Zašto nastali problem nismo uspeli da rešimo interno u stranci, ako je to ikada bila samo stranačka stvar? Odgovor je samo jedan - Vuk Obradović to nije dozvolio. Nakon što smo mu predočili da znamo istinu o njegovom nekontrolisanom i nastranom ponašanju prema našim koleginicama, i ne samo našim, tražili smo njegovo diskretno povlačenje sa mesta predsednika stranke.
On je to i prihvatio. Ipak, već sutradan je to porekao i pretnjama počeo da pravi atmosferu linča i pokazao svoje novo, ili svoje pravo lice. Nepunih 36 sati samo je prošlo od stizanja prvih naručenih telegrama podrške, sa zahtevom za isključenjem iz stranke svih onih, koji su se osmelili da traže ostavku svog predsednika.
Nije pomogla ni spremnost celog rukovodstva stranke da zajedno sa njim podnese ostavku, a odbio je da se formira i stranački anketni odbor, koji bi utvrdio punu istinu. Umesto toga, uveren da je napad najbolja odbrana, izašao je prvi u javnost, naivno verujući da će sa tom prednošću obmanuti članstvo stranke, koalicione partnere iz DOS-a i građane Srbije. Umesto strpljivog traganja za kompromisom i za legalizmom, Vuk Obradović se opredelio za politički egzibicionizam, skandalozno i dobrovoljno otvaranje šlica, ovog puta pred celokupnom javnošću.
Za te njegove ishitrene i neuračunljive postupke, Socijaldemokratija, njeni članovi i rukovodstvo, odbijaju da snose bilo kakvu odgovornost. Naprotiv, potpuno svesni svih rizika, ustali smo protiv bahatosti i samovolje, licemerja koje je, treba priznati, preplavilo Srbiju. Ustali smo protiv balkanske primitivne Srbije, Srbije umorne od lidera, koji potapaju hladnjače, vade zarđale kašike, ili polne organe, sasvim svejedno.
Gospodo poslanici, ovo jeste, kako to gospodin Obradović poslednjih dana stalno ponavlja, politička stvar par ekselans. Reč je o moralu, i to o moralu u politici. Reč je o moralu političara, reč je o vlasti, moćnicima, kodeksu ponašanja javnih ličnosti. Reč je o onima koji se uzdižu iznad naroda i iznad Boga, kako to neko danas reče ovde.
Političar mora da bude čist. Političari koji potapaju hladnjače, moraju u zatvor, van Jugoslavije, ako je to moguće. Zarđalim kašikama je mesto na smetlištu istorije. Političari koji žive u braku i tri godine imaju, kako to naš narod kaže, švalerku, nisu dobri domaćini, nisu moralni. Takvi moraju da se okanu politike. Oni političari koji ne mogu da kontrolišu sopstvene porive, i svoje genitalije siledžijski pokazuju našim koleginicama, nečijim sestrama, majkama, ćerkama i suprugama, moraju na lečenje, ili na neko drugo mesto.
Pri tom je sasvim svejedno da li su te žene političarke, novinarke, daktilografkinje, ili kafe kuvarice. Sasvim je svejedno i to da li su one mimo svoje volje spopadane u službenom automobilu, stranačkim prostorijama, na radnom mestu, u kabinetu Vlade Srbije, ili negde drugde. One nisu stoka i niko ih ne sme ponižavati, one to ne zaslužuju, uprkos tome što žive u ovako ludoj balkanskoj Srbiji. One to ne zaslužuju, uprkos tome što ih naši nakaradni zakoni ne štite. One to ne zaslužuju, makar im to priređivao i potpredsednik Vlade, gospodin Vuk Obradović.
Poštovane kolege poslanici, šta je usledilo nakon što je Vuk Obradović za samo 36 sati shvatio da je protiv njega pokrenuta, kako kaže, besomučna i dugo planirana hajka. Protivno statutu isključuje iz stranke 15 do 22 člana predsedništva. Predsednik je statutarne komisije i nadzornog odbora. Osam od devet republičkih poslanika, dva od tri savezna poslanika (treći je on), svih šest odbornika u Skupštini Beograda. Raspušta sve odbore po Srbiji, koji mu nisu uputili telegram podrške.
Brata Pavića Obradovića, uglednog predratnog i posleratnog trgovca duvanom i cementom, i doktora kriznih štabova, postavlja za predsednika izvršnog odbora stranke. U igru uvodi jedinice za specijalni rat, preciznog čaršijskog detektiva, eksperta za policijska i udbaška pitanja, i uglednog estradnog advokata, iza koga stoji finansijski lobi i koga mnogi vezuju za braću Obradović.
Gradi se teorija zavere, ubrzo sve postaje jasno. Navodno je reč o belosvetskoj zaveri prvog reda, montiranom procesu protiv Obradovića, iza koga, kažu, stoje delovi DOS-a, ljudi iz podzemlja, moćni finansijski lobiji. U stolovima njegovih nekadašnjih saradnika pronalaze se nekakvi aktivirani i neaktivirani prisluškivači, šok bombe i pornografske fotografije, a ja naslućujem da je na pomolu i otkrivanje nekakvih spravica sa nuklearnim bojevim glavama.
Pronađena je knjiga o crnoj magiji i obelodanjeno da se neki od zaverenika, verovali ili ne, bave vračanjem. Optužuje se premijer Srbije za nekakvu paljevinu rajhstaga Socijaldemokratije, a od predsednika Jugoslavije Obradović očekuje podršku, jer su, kako kaže, obojica ljudi bez mrlje u karijeri.
I ne samo to, on se uzda i u MUP, jer kako izjavljuje njegov opunomoćeni advokat, niko u MUP-u neće slediti sadašnju rukovodeću strukturu. Pitam se - koju hoće? Da li možda onu prethodnu?
I predsednik ove skupštine će, po svemu sudeći, pre ili kasnije, morati da objasni gde se zagubila depeša upućena ovom visokom domu, kojom ruski kozaci energično podržavaju đenerala Obradovića. Dojučerašnji saradnici i osnivači Socijaldemokratije postaju preko noći lešinari, gnjide, gamad, a za rušenje Vuka Obradovića, u njih je do sada uloženo, ni manje ni više, nego četiri miliona nemačkih maraka.
Pitam se - zašto ne pet miliona, koliko je donedavno vredeo onaj sa kim se Obradović poredi i na koga sve više podseća. Nađeno je tu, gospodo poslanici, još mnogo sumnjivih lica i sumnjivih stvari, poput plave ribe kljukane dinastije, "svastikinog buta", kako je to ironično prokomentarisao novinar uglednog beogradskog nedeljnika.
Sve to, moram da priznam, meni zvuči lakrdijaški i nije mi baš mnogo logično i jasno, izuzev jednog, a to je namera Vuka Obradovića da se ubuduće kandiduje za najviše funkcije. Zaista, u celoj stvari, posle svega, to je veoma jasno i veoma, veoma logično.
Na kraju, zbog pojašnjenja stvari, čini mi se da je uputno da postavim nekoliko pitanja - prvo, da li smo mi u Socijaldemokratiji pogrešili što smo odmah, po prvim svedočenjima naših koleginica o nedoličnom ponašanju Obradovića, ustali u odbranu njihovog integriteta, svesni težine hipoteke ponašanja lidera stranke i potpredsednika Vlade, ali i svih rizika i neželjenih posledica?
I u okviru ovog pitanja, možda pitanje svih pitanja - zašto je do tada postajala svojevrsna zavera ćutanja, kada se zna da su mnogi pre nas imali saznanja, dokaze i direktna svedočenja o tome?
Zašto su, primera radi, glavu u pesak stavile najmanje tri novinske redakcije, nakon što su im se koleginice vratile sa radnog zadatka povređene i ponižene od Vuka Obradovića?
Drugo, s obzirom na tvrdnje da mu je ova afera podmetnuta zbog njegovih nalaza u Komisiji za borbu protiv korupcije, zašto Obradović već jednom ne obelodani te nalaze. Zar ova Skupština nije pravo mesto za to? Sada i ovde, gospodine Vuče Obradoviću. Ili je tome mesto na stupcima žute štampe? Šta on to zna što drugi članovi Komisije ne znaju, da li on to nešto krije, zašto i od koga?
Treće, zašto Vlada ne da ocenu rada Vuka Obradovića kao predsednika Komisije, da li je on prema svim komitentima bio maćeha ili prema nekima i majka. I vezano sa tim, da li je i kakvu je asistenciju pri tom dobijao od brata Pavića Obradovića.
Četvrto, Vuk Obradović je insinuirao čije naloge, po njemu, izvršava zavereničko predsedništvo stranke i kolike su pare navodno dobili za to. Zato bi bilo pošteno da obelodani ko su njegovi nalogodavci, koje pare dobija od njih. Od čijih para školuje sina u inostranstvu i od čijih para je kupio i opremio stan ljubavnice u Novom Sadu, da li se i to podmiruje sa platom potpredsednika Vlade od 13.000 dinara.
Peto, kakva namera stoji iza kampanje koju otvoreno vodi protiv koalicionih prijatelja iz DOS-a, za čiji račun to radi i koji lobi stoji iza njega.
Šesto, da li su Vuk Obradović ili Vojska Jugoslavije spremni da saopšte javnosti istinu i stvarne razloge njegovog napuštanja Jugoslovenske Narodne Armije 1992. godine. Gospodo poslanici, ja ću glasati za razrešenje Vuka Obradovića.

Pošto nemamo više prijavljenih poslanika sem gospodina Vujića, a ima naravno pravo i gospodin Obradović, i gospodin Đinđić, verovatno će se desiti da prekoračimo predviđeno vreme, pa vam predlažem da donesemo odluku da ćemo raditi do okončanja ove tačke dnevnog reda.
Molim vas da se o tome izjasnite glasanjem.
Za 134, protiv 35, uzdržan je jedan, nije glasao 31, a ukupno je prisutan 201 narodni poslanik.
Konstatujem da smo doneli odluku da večeras radimo do okončanja ove tačke dnevnog reda.
Dobro, vi ćete na kraju, odnosno, reč ima narodni poslanik Božidar Vujić.

Dame i gospodo, narodni poslanici, sigurno je da ima važnijih stvari...

Molim vas za malo tišine.