Naravno da ste vi u pravu da Ministarstvo nije starije od parlamenta, kao što ni neuropsihijatar nije stariji od parlamenta, ali ako se nekom oduzme radna sposobnost, ne može da bude narodni poslanik, npr. To ne znači da je neuropsihijatar stariji od parlamenta.
Reč ima ministar pravde, gospodin Batić.

Dame i gospodo, želeo bih da razrešimo tu dilemu. Naravno, nema Ministarstvo pravde nikakve veze sa mandatima poslanika u Narodnoj skupštini, niti je to tema kojom se uopšte bavi Ministarstvo pravde. To je jedna stvar.
Druga stvar, poslanici DOS-a su poslanici DOS-a. Postojala je jedna izborna lista Demokratske opozicije Srbije - dr Vojislav Koštunica. Pročitajte malo izborni zakon. Dakle, organi DOS-a odlučuju o mandatima poslanika DOS-a, a ne pojedinačne stranke, članice DOS-a. Sada ste imali izveštaj o ostavci narodnog poslanika Borivoja Mijatovića, u kome upravo lepo piše ovo što govorim. O mandatima će najpre odlučivati Republička izborna komisija, a nakon toga će se izjašnjavati Administrativni odbor parlamenta i parlament. Prema tome, niti je nadležnost Ministarstva pravde, niti o tome odlučuju pojedinačno, na svojim organima i telima, stranke, članice DOS-a, nego DOS.

Reč ima gospodin Vuk Obradović

Od Ministarstva pravde i lokalne samouprave je traženo, od grupe sada već bivših članova Socijaldemokratije, da se promeni ovlašćeno lice u registru političkih organizacija. To je pitanje na koje Ministarstvo pravde i lokalne samouprave treba da odgovori - da li je taj zahtev osnovan ili nije osnovan? I da je pravde, za pet minuta bi se odgovorilo na to pitanje, jer nema te partije na svetu, pa ni na našoj političkoj pozornici, u kojoj predsednika, koga bira kongres i samo on ima pravo da promeni, može da promeni grupa od 15 ljudi uz jednog političkog izvršnog organa, koji su, uz sve to, prethodnog dana razrešeni sa tih dužnosti i isključeni iz partije.
Ne znam zašto se zapravo ne odgovara povodom tog zahteva, ali podsećam i gospodina predsednika Skupština i ostale poslanike, da se pomoćnik ministra pravde tim povodom već oglasio i saopštio da ta stvar ni na koji način nije sporna. Predsednik Socijaldemokratije je Vuk Obradović i niko drugi. Kako je po zakonu, tako je i po ljudskoj i po božijoj pravdi.
Što se tiče interpretacije gospodina Batića, da su poslanički mandati - mandati DOS-a, podsetiću ga na činjenicu da je uz prijavu izborne liste Demokratske opozicije išao i koalicioni sporazum, u kome doslovce stoji da je svaka stranka, članica Demokratske opozicije Srbije, autonomna u izboru ljudi koji će je predstavljati u parlamentu. I ako to nije dovoljno precizno i jasno, molim gospodina Batića i molim sve vas da pogledate jučerašnju priču iz "Narodnih novina" u Nišu, u kojima rukovodstvu Demohrišćanske stranke daje odgovarajuću interpretaciju ovih stvari, povodom tamošnjih dešavanja u njihovoj stranci.

Reč ima narodni poslanik Dragan Milentijević, a posle njega narodni poslanik Ljubivoje Slavković.
(Sa mesta: Treba da se izjasnite o predlogu.)
O čemu da se izjasnim? Ne predlažem prekid sednice, sednica Administrativnog odbora će biti i zakazana je za danas u 12,00 časova. Ako imaju o čemu da raspravljaju, raspravljaće. Razamtraju zakone i bave se ozbiljnim stvarima. Ovo nije na dnevnom redu uopšte što vi otvarate sada. Nemojte se igrati parlamentom. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, povod današnje rasprave jeste seksualno zlostavljanje žena od strane visokog funkcionera stranke. To jeste za Srbiju nova i neuobičajena tema. Taj problem postoji u Srbiji i smatram političkim potrebnim da se otvori diskusija o njemu.
Međutim, mi danas ne govorimo o krivičnoj odgovornosti visokog državnog funkcionera. O tome će se govoriti i odlučivati pred nadležnim sudskim organima. Mi danas govorimo o njegovoj političkoj odgovornosti. Ta politička odgovornost se iskazuje kroz postupke gospodina Obradovića, a o čemu ću govoriti. Sve je počelo nečim što podseća na neko prošlo vreme. Blanko podrška, ultimatumi, to su stvari protiv kojih smo se borili. Ono što se desilo Opštinskom odboru u Prokuplju, dešavalo se mnogim odborima u Srbiji. U ponedeljak, 7. maja, u sitne sate usledio je poziv predsednika stranke sa zahtevom za dobijanje blanko podrške i tu nije bio potreban nikakav komentar. To je nešto što takođe liči na neko prošlo vreme.
Blanko podrške više ne bi trebalo nikada da bude. U ponedeljak, u ranim jutarnjim satima, sutradan, svi odbori su dobijali faksove na kojima je bio neki uzorni primerak, a taj uzorni primerak je izgledao tako što je Opštinski odbor Čukarice poslao podršku gospodinu Vuku Obradoviću. Svi ostali odbori trebali su da pošalju takvu ili sličnu podršku. Opštinski odbor u Prokuplju to nije uradio. On je veoma odgovorno istog dana uveče zasedao i razgovarao o problemu u Socijaldemokratiji. Mi jednostavno u tom trenutku, ali i ostali opštinski odbori širom Srbije, nismo vladali informacijama, a to odgovorno tvrdim, dakle, nismo imali pouzdane informacije. Dakle, bilo je veoma neozbiljno.
Ponoviću, veoma je neozbiljno tražiti od bilo koga podršku, kad on nema pravu informaciju. Rekao sam već, Opštinski odbor je zasedao i na kraju doneo jedinu moguću odluku, glasalo se i od 38 prisutnih, 34 se izjasnilo da ostanemo uzdržani, tj. ne da nemamo svoj politički stav, već da tražimo formiranje nekog odbora, a mnogi su ga nazvali anketnog. On bi ispitao ceo slučaj. Jednostavno, naša želja je bila da ovaj problem ostane problem Socijaldemokratije, da ga mi kao ozbiljna politička stranka rešimo unutar svoje partije.
Onako kako smo doneli odluku na Opštinskom odboru, tako smo se ponašali i sutradan na Glavnom odboru, koji je održan u utorak. Opštinski odbor nije glasao ni o poverenju predsedniku stranke, ali nije ni glasao onda kada je predsednik stranke želeo da isključi 15 njegovih najbližih saradnika. Dakle, bili smo veoma principijelni. Glavni odbor, koji je održan u utorak, na žalost, takođe liči na neka prošla vremena. Reći ću vam zbog čega.
Početak same sednice, ponašanje prema petnaestorici članova predsedništva, a pogotovo ponašanje prema damama, mogućnost da oni dobiju samo tri minuta da bi govorili, lični na prošla vremena. Nije, a mislim da je to najgore, dozvoljeno da se izvrši prozivka prisutnih članova Glavnog odbora. Tako da se pored 190 članova Glavnog odbora, koliko ima Socijaldemokratija, a oni su iz užeg i proširenog sastava Glavnog odbora, u sali nalazilo još najmanje 60, 70 ljudi. Dakle, prozivke nije bilo. I rekao sam već, kako se ponašao Opštinski odbor u Prokuplju. Slično na tom glavnom odboru ponašali su se i mnogi odbori unutar Srbije. Mnogi su bili uzdržani. U četvrtak, kao što se to desilo opštinskom odboru u Kruševcu - Brus, Aleksandrovac, Novi Beograd, Beograd, Novi Sad došlo je do raspuštanja odbora. Ovo je tema samo zato što govorim o političkoj odgovornosti.

Govorite o stranačkim pitanjima, to zaista nije tema, molim vas.

U četvrtak je Opštinski odbor u Prokuplju raspušten i došlo je do isključenja tri člana Opštinskog odbora, mene kao predsednika Regionalnog odbora i predsednika Skupštine opštine Prokuplje, predsednika Opštinskog odbora i predsednika Izvršnog odbora opštinskog odbora u Prokuplju. To je učinio za mene nelegitimni odbor. Ono što se još desilo i što ću samo spomenuti, kao  čovek koji misli da je takođe bilo političke odgovornosti, je napad na visokog saveznog funkcionera, sekretara za informisanje Slobodana Orlića, pri gostovanju na TOP televiziji u Prokuplju. Može biti da predsednik stranke nije naredio tako nešto, ali sam siguran da je za tako nešto znao. Zašto postoji politička odgovornost? Postoji upravo zbog sadržine pisma koje je upućeno televiziji. Televizija TOP 3, Prokuplje, glavnom i odgovornom uredniku:
"Poštovani gospodine, obavešteni smo da će na televiziji čiji ste vi urednik večeras gostovati Slobodan Orlić, bivši član Socijaldemokratije. Ovim pismom protestujemo zbog toga. Poštovani uredniče, mi razumemo da je televizija TOP 3 komercijalna televizija, ali ne razumemo da ćete omogućiti iznošenje neistine od bilo koga za bilo koga i na taj način omogućiti izvršenje krivičnog dela, za koje ćete snositi zakonom predviđenu odgovornost. Zato zahtevamo od vas da predviđenu emisiju ne radite, ni večeras ni bilo kada. Poštovani uredniče, očekujemo da ćete postupiti po našem zahtevu. U protivnom, opštinski odbor Socijaldemokratije će pozvati svoje simpatizere i članove i ostale građane da spreče ulazak Slobodanu Orliću u prostorije televizije TOP 3. Takođe, gospodine uredniče, postavićemo odborničko pitanje, ko je na televiziji TOP 3 naručio i platio ili će platiti, čijim je parama naručena emisija. U potipisu, nelegitimni odbor Socijaldemokratije i njegov predsednik".
Dakle, ovde postoji politička odgovornost, upravo iz razloga što je zbog tog gostovanja moglo da dođe do težeg incidenta, a mislim da to nije bilo ni u čijem interesu. Naravno, gospodin Orlić napominje da se takve stvari nisu dešavale ni u neko prošlo vreme. Mislim da ovaj postupak u stvari pokazuje nešto sasvim drugo. Videli ste da sam puno puta u svom izlaganju pomenuo neko prošlo vreme. Molim narodne poslanike da se više tako ne ponašamo, već da se okrenemo budućnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubivoje Slavković, a posle njega narodni poslanik Marko Jakšić.

Koleginice i kolege, teško mi je, a milion puta sam govorio pred mnogo značajnijim skupovima, da posle priče mog prijatelja iz Prokuplja bilo šta kažem.       
Mislim da Skupština ne treba da se bavi tokom sednice Glavnog odbora. Tom sednicom sam ja predsedavao. Živi svedok sam toga, svi smo do kraja Glavnog odbora ostali, a pred glasanje je grupa naših prijatelja, koji su isključeni, napustila sednicu. Znači, prisustvovali su tokom cele sednice i nisu reklamirali broj delegata Glavnog odbora, da bi to sad bio slučaj za Skupštinu.
Nego, da se vratim na ono što je bitno - gospodine predsedniče Vlade, vrlo ste nekompententno, politički neodgovorno, izrekli sudove o stanju u Socijaldemokratiji i da je to jedan od razloga zbog koga tražite smenu Vuka Obradovića.
Obaveštavam vas, vrlo odgovorno, da je stanje u Socijaldemokratiji odlično, da su svi gradski i opštinski odbori, a ima ih oko 130, na strani očuvanja Socijaldemokratije. Mi branimo Socijaldemokratiju. Branimo ideju. Branimo program. I, da vam kažem još - baš me briga za Vuka Obradovića. Neka se brani sam.
Ali, tamo gde treba da se brani, gde smo se i vi i ja, govoreći na mitinzima u Pirotu, Čačku i na mnogim drugim mestima, zalagali da se u ovoj zemlji konačno uspostavi sudstvo, da se poštuje zakon, da sudovi utvrđuju istinu i pravdu, a da mi ne donosimo političke odluke.
Ovo što smo doneli, što ste u stvari većinom odlučili, da se ne stavi na dnevni red, odnosno da Komisija za mandatna pitanja, odnosno Administrativni odbor nije radio kako treba, time ste potvrdili da se opredeljujete za nezakonit rad Skupštine. Jer, ako je gospodin, danas razrešen, mislim da se zove Borivoje Mijatović, podneo posle nas zahtev, znači Odbor je mogao da razmatra i zahtev Socijaldemokratije i nijednog razloga nije bilo za to.
Ako ministarstvo nađe drugi način ili povod i poništi odluku legalnih organa, to će biti stvar ispravke odluka. Mislim da nije bilo nijednog razloga za to. Ovde smo pokazali da većinom koju imamo ovde
radimo nešto što liči na vremena protiv kojih smo se mi gospodo, koji sedimo ovde, vrlo zdušno zalagali šetajući Srbijom i pričajući građanima.
Dakle, stanje u Socijaldemokratiji je odlično. Verovatno ste, gospodine predsedniče, juče dobili jedan dopis sa foruma žena, kome je prisustvovalo 250 žena Socijaldemokratije, na kome je zauzet stav po pitanju afere koja je imputirana. Radi istine, a da biste i vi kolege poslanici znali, i srpska javnost, nijednom, gledam svima u oči, nije grupa - članovi predsedništva Socijaldemokratije - tražila da se o ovome raspravlja na našim organima, predsedništvu stranke.
S tim sam upoznat dva dana pre nego što je u javnost sve to izašlo. Samo dva dana. Rečeno je doslovce od strane gospodina Gligorića - tražićemo od Vuka Obradovića da podnese ostavku na funkciju predsednika stranke, nećemo ga dirati, može da ostane u Vladi. To je doslovce tako rečeno.
Rekao sam da idemo kod Vuka Obradovića da razgovaramo u predsedništvu. Nema - kaže - razgovora, on mora da uradi tako. Čekajte, gospođo Nestorović, da li je moguće, ako vam je povređeno dostojanstvo, ako se desilo sa vama to što se desilo, da li ćete se zadovoljiti time što Vuk Obradović neće biti više predsednik stranke, i time će vaša sujeta, vaše dostojanstvo biti sačuvano.
Očito da je to ličilo na neku drugu priču, a ne na ono što se stvarno desilo. Pogotovu što se to, ako se uopšte dešavalo, dešavalo par meseci pre nego što je u javnost izašlo. Moram da vam kažem još jednu stvar - deset dana pre nego što je ovo izašlo u javnost, na sednici predsedništva je pokretano pitanje moje odgovornosti.
Gospodin Vuk Obradović tu sedi, u prvom redu, tražio je preko svog brata Obradovića da smanjim oštricu kritike prema njegovom radu inače će meni biti oduzet mandat u ovoj skupštini. Gde su bili moji prijatelji s kojima sam godinama sedeo u predsedništvu?
Bio sam najžešći kritičar politike koju je Vuk Obradović vodio, pogotovu kadrovske politike. Da sam bio u pravu, sada se to vidi. Prema tome, ne može da mi se imputira da sam bio u grupi klimoglavaca, poltrona, ulizica i onih koji su u partiji iskoristili sve - i funkcije, i pare, i sredstva, i sve. Danas su to uradili.
Ovo nije urađeno spontano. Kada neko pokupi sve programe sa kompjutera, kada neko odnese pečat, kada neko ukrade pare, kada neko odnese blagajnu, kada odnese kompletne kadrovske liste, to znači da nije bilo spontano, nego se pripremalo to što se pripremalo u Socijaldemokratiji.
I, nije tačno da se sve to desilo zato što se desila navodna seksualna afera. Nije slučajno, po mišljenju nas u Socijaldemokratiji, da se ovo desilo u momentu kada je zakon o kome ćemo raspravljati ovih dana ušao u skupštinsku proceduru, kada je polako u javnost počela da prolazi informacija o izveštaju Komisije koju je gospodin Vuk vodio, a koja je ispitivala stanje u poslednjih mesec dana i o tome šta je našla.
Nije mi jasno, gospodine predsedniče Vlade, otkud na jedan tako sasvim bezazlen izveštaj, što se tiče državne bezbednosti i državnih tajni, da se na jednom tako bezazlenom izveštaju nađe pečat - državna tajna - poverljivo. Kao pripadnik JNA sam malo više upućen u neke stvari i znam šta je državna tajna i kako se ona čuva.
Izveštaj koji sam pročitao apsolutno ne liči na nešto što treba da bude državna tajna. I, na kraju, moram da kažem, ako je neko zloupotrebio žene, ovog puta ih je zloupotrebio savezni sekretar za informisanje, gospodin Orlić.
Sram me je gospodine predsedniče Vlade, koliko smo se borili, a da "Ilustrovana politika", zadnje izdanje, naslovna strana bude onakva. Ono ne liči na prethodni režim, ono liči na još gore nego što je prethodni režim radio. Šteta je što nemamo neki zakon. Mi smo bili protiv, kako smo ga nazivali u kampanji, Šešeljevog zakona o informisanju, iako smo ga ukinuli, ali moraju gospoda novinari da znaju - mesec dana tražim da se s bilo kim od mojih prijatelja na nekoj od beogradskih televizija suočim i da branim argumente. Nema šanse.
Apsolutna je informativna blokada. Ne možete nigde da prođete. Nisam imao prilike reč da kažem, osim provokacija ovde u hodniku Skupštine koje sam čuo. To nije demokratija za koju sam se ja borio. To nije Srbija za koju sam se ja borio. I dalje ću biti najžešći kritičar Vuka Obradovića.
Poručio bih - ako se jedan delić od onoga što mu se pripisuje dokaže, ali na zakonom utvrđen način, mi u Socijaldemokratiji ćemo mu izreći sudove od kojih će se stideti i njegova pokolenja. Nema milosti u Socijaldemokratiji ni za koga, pa ni za Vuka Obradovića. Ali, za one koji napuštaju program, koji misle da su ovde u Beogradu sve, koji imaju hrabrosti da nas na našem glavnom odboru nazovu literarnim primitivcima, Šešeljevskim krilom Socijaldemokratije, možda čak meni to i odgovara, nije ni bitno, ali oni koji misle da je u Beogradu sve - mi smo u Srbiji stvarali Socijaldemokratiju i ne damo im je. Oni neka formiraju svoju.