Obraćam se narodu i Narodnoj skupštini. Obraćam se nekome ko obavlja tako odgovornu funkciju, ali vas molim, nemojte da me prekidate, nisam tri reči rekao. Ni minut ne govorim, ništa uvredljivo nisam rekao, odmah počinjete da me prekidate. Pa, nema smisla. Gospodin Šešelj govori o kršenju Poslovnika, prekidaju ga. Odmah iza toga govori drugi poslanik, po istom članu Poslovnika, njega ne prekidate. Pa dajte molim vas, malo strpljenja. Voleo bih da se vi, ili predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, izjasnite - ko je to od nas slučaj za neuropsihijatra, ako je bilo ko, onda taj ne treba da bude u ovoj skupštini. Ali ako nije, onda bi taj koji je to izgovorio trebalo da ide kod neuropsihijatra, i u svakom slučaju bi morao da napusti mesto na kome danas sedi.
Molio bih vas, dakle i vas, i onoga ko je sedeo pre vas na tom mestu, da nikada više takve uvrede ne spominjete, da ne mislite da su vam to uspešne šale i da ne mislite da na takav način može da se razgovara sa predstavnicima naroda. Možda smo mi loši, možda vam se ne dopadamo, ali nas je narod ovde izabrao, i to u najtežim mogućim uslovima, kada ste sprovodili pravu hajku. To morate da poštujete.
Što se tiče onoga što je danas na dnevnom redu, postoje brojni razlozi zbog kojih bi ovo moglo da bude na dnevnom redu. Jedan od tih razloga je onaj o kome je govorio predsednik Vlade, rekavši da je gospodin Obradović seksualno uznemiravao žene. Ja imam sina, nemam kćerku. Zašto to kažem? Zato što ljudi kažu da samo oni koji imaju ćerke mogu dovoljno dobro da poznaju žene i mogu dovoljno dobro da shvate sve to, sve probleme sa kojima se suočavaju i sve njihove reakcije.
Neću ulaziti u to - šta se tu zaista dešavalo, niti mogu da znam šta se zbivalo. Voleo bih da ništa od onoga o čemu se pričalo, nije tačno, ali to će utvrditi nadležni sudski organi. Ali, ovde postoje mnoge sumnje u sve ono o čemu je govoreno i sve ono o čemu je govorio predsednik Vlade. Na stranu što je predsednik Vlade rekao da je jedan od razloga za smenu gospodina Obradovića taj što ga je imenovalo predsedništvo DOS-a. Moram da mu kažem da gospodina Obradovića, pa i gospodina Đinđića, nije imenovao taj centralni komitet, već ga je izabrala Narodna skupština Republike Srbije, koja i dalje nije SSRN, koja nije ni CK, već je najviše predstavništvo naroda i građana Srbije.
Između imenovati, i izabrati, postoji ogromna razlika, a posebno između predsedništva DOS-a i Narodne skupštine Republike Srbije. Ne prihvatam da budem predsedništvo DOS-a, već sam član Narodne skupštine Republike Srbije, glasao - za, ili glasao - protiv. Nemojte da unižavate i nemojte da potcenjujete Narodnu skupštinu na takav način.
Kaže gospodin Đinđić - pa to je zato što su se mediji raspisali, i to je nanelo štetu Vladi. Mediji se raspišu, gospodine Đinđiću, samo o onome o čemu vi želite da se raspišu, i kako želite da pišu. Evo šta ću vam navesti kao primer - imali smo ovde raspravu o poverenju ministru Vladanu Batiću. Te večeri sam umoran došao kući i negde oko pola jedan - ni pet, ni šest, a nisam mogao ni da gledam vesti, posle sam se raspitao, pa sam čuo kako je to bilo na ostalim televizijama - gledam vesti jedne privatne beogradske televizije, TV Pink, na kojoj je bez insertera, Petar Lazović dostavio preko Vladimira Popovića kasetu, da se emituje celokupan govor Vladana Batića, ali nema nijednog odgovora srpskog radikala, niti ičega o čemu smo mi govorili.
Je li to ono o čemu se raspiše štampa, ili o čemu govore mediji? Je li to bio isti slučaj i po ovom pitanju, ili po mnogim drugim pitanjima? Ne mogu da verujem u sve ono što se govori, zato što se pominje Slobodan Orlić, čovek koji je pre neki dan izašao u javnost sa saopštenjem, u kome je govorio o Vojislavu Šešelju. On osuđuje, kao savezni sekretar, zaštitnik novinara i novinarki, Vojislava Šešelja, koji je napao novinarke. Laže. Laže, to je blaga reč za ono što je učinio. Vojislav Šešelj možda nije ni video nijednu od tih, ne znam, ali siguran sam, jer sam slušao šta se dešavalo, pa znam da u svemu tome uopšte nije učestvovao. Što to javnosti ne kažete, šta se desilo?
Nemojte da se smejete, bila je jedna jadnica, mučenica - žena koja je sina jedinca izgubila na Kosovu. Uvredila je jedna novinarka, ona je sliku tog sina izvadila i uvredila je. Nije to smešno. A vi ste zbog toga naredili predsedniku Četvrtog opštinskog suda da protiv Vojislava Šešelja podigne krivičnu prijavu, i onda govorite o moralu.
