Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ako ne, prvi prijavljeni narodni poslanik je Jelena Milenković.
Po Poslovniku? Samo jedan momenat gospođice Milenković.

Koleginice i kolege narodni poslanici, prijavljivanjem narodnog poslanika, odnosno bivšeg narodnog poslanika i prihvatanjem da ona diskutuje, Jelene Milenković, povređen je član 81. Poslovnika, koji govori da u radu Narodne skupštine mogu da učestvuju samo poslanici, predstavnici Vlade i druga lica koje predsednik pozove. Dana 10. 05. 2001. godine, od strane predsedništva Socijaldemokratije, dostavljeno je obaveštenje predsedniku Skupštine Srbije da su organi nadležni u Socijaldemokratiji i gospođicu Jelenu Milenković, i četiri poslanika, Meha Omerovića, Rodoljuba Šabića, Natašu Milojević i Branka Gligorića, isključili iz stranke. Po članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, momentom isključenja poslanika iz političke organizacije po osnovu članstva koje je dobio kao kandidat da bude poslanik, prestaje mu mandat, što Narodna skupština na narednoj sednici samo konstatuje. Mislim da je bilo dovoljno vremena da zaseda Administrativni odbor, da konstatuje informaciju i da obavesti narodne poslanike da ovih pet kandidata, odnosno poslanika, da nemaju pravo da učestvuju u radu Skupštine. Mislim da je davanjem reči gospođici Jeleni Milenković, prekršen član 81. Poslovnika o radu i tražim da se Skupština o tome izjasni, kao što tražim objašnjenje zašto Administrativni odbor do sada nije uradio ono što je trebao da uradi. Hvala.

 Dužan sam opet po običaju, da odgovaram na primedbe u vezi kršenja Poslovnika. Vi ste sami odgovorili na to pitanje, vi znate da Narodna skupština, dakle ni ja kao predsedavajući, kao predsednik Skupštine, nemam nikakav zvaničan dokument u vezi statusa narodnih poslanika. Prema tome, to ste vi sami istakli. Ne znam šta drugo da vam kažem, sem da oni imaju status narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije, i ništa više od toga. Ako insistirate, staviću na izjašnjavanje.
Stavljam predlog - samo da vidim koji je to član - šta ste rekli, član 81, molim da se izjasnite o predlogu da li je došlo do povrede Poslovnika iz člana 81. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Za glasalo 58, protiv 115, uzdržanih 13, nije glasalo 23, a ukupno je prisutno 209 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Po Poslovniku?)
Izvolite.

Gospodine predsedniče, po članu 71. Poslovnika, vi imate pravo da zahtevate sednicu Administrativnog odbora, ako predsednik neće da održi sednicu. Vi morate da uvek budete budni nad zakonom i Poslovnikom, da kontrolišete njihovo striktno sprovođenje i čim ste obavešteni da su neki narodni poslanici isključeni iz određene stranke, odnosno da im je prestalo članstvo u stranci, vi ste automatski morali da insistirate da se to sprovede kroz nadležni odbor, a odbor samo da obavesti Narodnu skupštinu. Naravno, ima presedana za ovako ponašanje. I socijalisti su tako radili svojevremeno sa Glamoćaninom, sa sličnima. Ima presedana i u pogledu Demokratske stranke Srbije - kada se njima odmetnuo Vladan Batić, a nije hteo da preda mandat, pa je uz dogovor sa socijalistima  ostao do kraja mandata da sedi u ovom parlamentu, prekršen je zakon. Ali, to što je bilo ranije presedana, sa kršenjem zakona, ne može za vas da bude opravdanje da sada kršite zakon. Zakon kaže da neko ko je isključen iz stranke, ne može više biti poslanik. To ste morali odmah da sprovedete.

Zaista ću prekinuti toleranciju kada je u pitanju zloupotreba prava poslanika da se javljaju po Poslovniku. Vi, naravno znate da sve to što se izgovorili,  nema veze ni sa Poslovnikom, ni sa zakonom. Pročitao sam ja to dobro, pročitajte vi još jednom. Vi vrlo dobro znate, naravno, vi ste u pravu da predsednik može da sazove sednicu kada predsednik odbora neće da je  sazove, ali isto tako vrlo dobro znate da je Administrativni odbor imao bezbroj sednica, da je raspravljano o svemu onome što je bilo na dnevnom redu i da taj odbor radi. Isto tako, vrlo dobro znate da predsednik Narodne skupštine nije taj koji se stara o sprovođenju zakonitosti u ovoj državi.
Prema tome, ja vas molim da ne zloupotrebljavate... Nema replike, zaboga miloga, dajte da prestanemo sa zloupotrebama poslaničkih prava i da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Jelena Milenković, a posle nje narodni poslanik Dragan Milentijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospodo ministri, poštovani predsedniče Vlade, govorim kao poslanik Socijaldemokratije. Istina je, ima među nama i jedan isključeni član Socijaldemokratije, a to je gospodin Vuk Obradović. Mi danas govorimo o isključivo moralnom pitanju, i nije čudo što neko od nas pokušava da to moralno pitanje prebaci na neku drugu ravan zato što nema kompetencije da govori o moralu.
Deset poslednjih godina mi slušamo razne priče o zaverama, a kako stvari i danas stoje, nisu se neki od nas takvih priča ni za 10 godina zasitili. Ne radi, se gospodo narodni poslanici, ni o kakvoj zaveri, radi se samo o sledećem: nikada nisam ćutala o zbivanjima oko mene i nikada nisam držala oči zatvorene pred stvarnošću. I nikada nisam bežala od problema, bez obzira kakve vrste bili ti problemi, pogotovu od onih problema čije bi eventualno nerešavanje do te mere moje postojanje svelo na nivo koji nije dostojan čoveka i do te mere okarakterisalo moj karakter. Ponekad se, međutim, čini da je mnogo pametnije ćutati i gledati svoja posla, kako to naš narod voli da kaže. Deset i više godina su neki gledali svoja posla i živeli neke svoje male živote, misleći da se ludilo, strah i smrt dešavaju nekim drugim ljudima.
Onda se taj obruč nesreće i smrti, laži toliko sužavao da je obuhvatio gotovo sve građane Srbije. Ja ne mislim da je saosećanje plemenito osećanje, naprotiv. Ne mislim da je saosećanje ono što treba da nagoni čoveka da se suprotstavi nepravdama koje su učinjene nekim drugim ljudima. Ne zove se to saosećanje, gospodo narodni poslanici, to se zove odgovornost.
Neće Srbija postati normalna demokratska zemlja u kojoj će vladati pravda i red, u kojoj će se poštovati pojedinac, u kojoj se niko neće osećati ugroženim, ukoliko svako ne preuzme odgovornost za svoje postupke i ukoliko ne budu i oni drugi toliko odgovorni da podsete one prve da moraju tu odgovornost da preuzmu. Znam da je teško menjati ustaljene navike, ali me promene koje su se dogodile u našem društvu 5. oktobra ohrabruju i uveravaju u to da želimo zajedno da izgradimo demokratsku državu u kojoj će moći normalno da se živi. 5. oktobar me uverava u to, dame i gospodo narodni poslanici, da je konačno počeo period raskida sa poltronstvom, sa dvoličnošću, sa ćutanjem i sa strahom. Ćutanjem se ne rešavaju problemi, naprotiv. Ako se ne govori o njima, to ne znači da oni nestaju. Oni samo eskaliraju i postaju, samim tim, teži za rešavanje.
Ni ja, niti moje kolege, niko od nas nije želeo da ćuti o onome o čemu mi danas zapravo raspravljamo, a ono što danas radimo ja zapravo posmatram kao svojevrstan doprinos borbi protiv one Srbije, straha od smrti, i ćutanja, gospodo narodni poslanici. Nema više nedodirljivih, makar oni bili predsednici stranaka i visoki državni funkcioneri.
Niko, gospodo narodni poslanici, nije izdao Vuka Obradovića. Vuk Obradović je izdao nas, on je izdao Socijaldemokratiju, on je izdao onu verziju Srbije za koju smo se zajedno borili. Niste vi, Vuče Obradoviću, dorasli promenama za koje ste se i sami borili, nikako. Često ponavljane reči gospodina Obradovića da niko ne može da bude izvan ili iznad zakona, sada su samo prazno slovo na papiru. Ne menja se Srbija tako što će neko da govori fraze, Srbija se menja vrlo doslednim sprovođenjem odluka sa papira, onoga što postoji na papiru.
Gospodo narodni poslanici, Obradović je pre svega prekršio vama dobro poznati zavet, a taj zavet glasi - vlast me neće promeniti. Gospodin Obradović je poverovao da može da bude sultan i da vlast sa sobom nosi sva ovlašćenja, pa čak i ovlašćenja za ugrožavanje tuđeg integriteta, dostojanstva, morala i časti. Gospodin Obradović je na najgrublji mogući način zloupotrebio svoj službeni položaj. Često gospodin Obradović napominje da sam mu bila kao ćerka, da me je dodirivao vrhovima prstiju koliko je bio nežan prema meni. Ja to ne poričem, ali napominjem da ja nisam došla u stranku da tražim oca zato što imam sopstvenog oca. Za ono za šta ga optužuju druge devojke, Obradović kaže da nema čega da se stidi. To je tačno i tu je u pravu. On se ne stidi, ali postavlja se pitanje da li mi treba da se stidimo zbog takvih stvari.
Svako ko je u dilemi šta se dogodilo u kabinetu gospodina Obradovića, da li je to bio bezazleni napad ili odraz udvaranja i nežnosti, neka zamisli na mestu saradnice Obradovića svoju ženu, svoju ćerku, svoju sestru u situaciji kako vam gospodin Obradović povlači glavu ka genitalijama, tako da vam od otpora koji pritom pružate ostaju modrice na vratu, da vam dok idete na službeni put cepa čarape sa prednjeg sedišta, da vam nabija siledžijski palac u usta dok ste vi prislonjeni uza zid, i mnogo toga drugog što ne mogu da izgovorim za ovom govornicom. Usvajanje takve logike bi legalizovalo pravo prve bračne noći za svakog lidera stranke i ozakonilo bi neki novi period ropstva na početku DžDžI veka. Takvom ponašanju i takvim stvarima smo mi rekli ne, a ne gospodinu Obradoviću.
Niko od nas se nije borio za funkcije i sada smo u potpunosti spremni da poštujemo sud većine, gospodo narodni poslanici, ali postavlja se pitanje - šta bi se dogodilo da smo mi ćutali o ovome. Da smo ćutali o ovome niko, od nas više ne bi imao pravo da pred građanima Srbije tvrdi da se zalaže za Srbiju u kojoj će vladati pravda, za državu u kojoj će biti ustaljena pravila ponašanja, koja su obavezujuća za sve, za svakog od nas, a koja pre svega podrazumevaju poštovanje integriteta ličnosti i dostojanstva svakog čoveka, bez obzira na njegov položaj, pol, godine ili naciju. Samo se, dakle, o tome radi, da li ćemo biti dvolični i ćutati o stvarima za koje znamo ili ćemo uz sav rizik reći kako stvari stoje, a stvari stoje tačno onako kako smo mi to saopštili građanima Srbije pre mesec dana.
Smatram da smo mi postupili kao odgovorni ljudi i na tu odgovornost ne obavezuje samo ljudskost. Na tu odgovornost, pre svega obavezuju funkcije na kojima se danas nalazimo, ali obavezuje i odgovornost prema građanima Srbije koji su nas izabrali i kojima smo obećali da ćemo živeti u normalnoj državi, za razliku od one u kojoj smo živeli za vreme protekle decenije. Takvu državu zajedno sa građanima Srbije, mogu da izgrade samo odgovorni političari. Ako gospodina Obradovića ceo dosadašnji život nije naučio da je istina mnogo bolja od laži, a da je hrabrost mnogo bolja od kukavičluka, onda ga sigurno neću ni ja, u njegovim kasnim 50-tim, u to uveriti. Isto tako sam sigurna da će građani Srbije shvatiti da je zapravo demokratija posle 5. oktobra doživela svoju veliku, prvu od velikih, pobedu u Srbiji, zato što se zapravo danas u parlamentu i raspravlja o ovome, što pokazujemo da nema nedodirljivih i da pravila važe za sve. Ona je dokaz da se nova demokratska vlast drži obećanja koja su data pred septembarske izbore i da ćemo ipak živeti u državi u kojoj će se poštovati zakon, u kojoj će i ljudska prava postati svetinja.
Trudila sam se, poštovani narodni poslanici, da budem objektivna i da ne govorim iz uskostranačkih interesa. Možda mi neki od vas zamere na nekim delovima mog govora, ali ono u šta sam ja ubeđena to je da će se ipak, većina nas oko onoga što predstavlja suštinu mog izlaganja složiti.

Po Poslovniku, gospodin Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo poslanici, javio sam se da povodom povrede Poslovnika po članu 71. Zbog vas i zbog sebe pročitao bih taj član 71. koji kaže sledeće - predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, odnosno trećine od punog sastava odbora u smislu članova 25. i 43. Poslovnika, kao i na zahtev predsednika Narodne skupštine.
Ako to ne učini u zahtevnom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik Narodne skupštine."
Mi smo ovde čuli od poslanika podatak, gospodine predsedniče, da ste vi 10. maja dobili lično na ruke zahtev Socijaldemokratije. Tok sednice, kako je sada krenuo, posebno sa emotivnim izlaganjem prethodnog narodnog poslanika, koju potpuno razumem, me uverava da vi niste dobro pripremili ovu sednicu. Vi ste, kao predsednik Skupštine, bili dužni, ukoliko ste dobili ovu informaciju koju ste dobili, da zahtevate sastanak Administrativnog odbora i da ne dovodite nas poslanike u jednu vrlo neprijatnu situaciju.
Želim da kažem da su poslanici SPS-a došli na ovu sednicu spremni da se uopšte ne uključuju u raspravu. Jednostavno, mi smatramo da ovo sve što se događalo, je stvar Socijaldemokratije. Koliko možemo da razumemo i shvatimo, te stvari se razrešavaju u Socijaldemokratiji. Mislili smo da ovde budemo uzdržani, jer konačno, ovo je stvar većinske koalicije DOS-a. Moramo da primetimo da se koalicija DOS ponaša kao politbiro CK SKJ 1972. godine. Moramo da primetimo da politbiro, čak i u govorima ovde, govori čiste staljinističke, lenjinističke sentence.
Mi smo ovde došli da se uopšte ne javljamo za reč i da budemo uzdržani, jer ovo je stvar DOS-a. Ali, reči koje se govore za ovom govornicom, zato što sednica nije pripremljena, primoraće nas da se svi javimo za reč. Jer, ako ćemo govoriti o prethodnim 10 godina, gospodo, i te kako se odgovorno radilo u prethodnim 10 godina. Ako ćemo govoriti o zakonu za oporezivanje ekstra dohotka, onda ćemo da kažemo - podržaćemo taj zakon, podržaćemo sve što ste vi predložili da se oporezuje, što je kroz institucionalne okvire sticano. Ali, ništa niste predložili za sivu ekonomiju, a dve trećine prihoda je bilo sivom ekonomijom, zbog embarga.
Prema tome, gospodine predsedniče, predlažem vam da se sednica prekine na bazi ovog poslovnika. Vi ste 10. maja, ako je tačno što je rekao poslanik Šešelj, informisani o ovome. Neka zaseda Administrativni odbor. Koliko znam, stvar je partija da odlučuju o poslanicima, a ne nas iz drugih partija.

Vrlo rado bih to učinio i prihvatio vašu sugestiju, kada bi Administrativni odbor imao o čemu da odlučuje. Predmet je u Ministarstvu pravde. Dok Ministarstvo pravde ne odluči, u skladu sa zakonom, kakav je status u Socijaldemokratiji ...
(glasovi iz sale: aaaaa)
Možete vi vikati aaaaa koliko hoćete, ali to je tako.
Što se Odbora tiče, Odbor je u subotu imao sednicu i da je imao o čemu da odlučuje, on bi odlučivao. To nema veze sa predsednikom Skupštine.
Reč ima gospodin Šešelj, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, pošto je Branislav Ivković malo pre pročitao odredbu na koju sam se ja malo pre pozivao, sada se pozivam i na odredbu člana 28, gde stoji da se vi starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Gospodine predsedniče, vi ste sada rekli nešto što ne može da opstane u pravnom prometu, što moramo upozoriti ljude da vam ne smeju poverovati. Ne može Ministarstvo pravde da se bavi parlamentom. Ne može Ministarstvo pravde da bude arbitar u ovom slučaju, jer je Ministarstvo pravde organ izvršne vlasti. Ne može izvršna vlast da bude iznad parlamenta.
Vi ste sami dobro primetili - ne može Vlada da određuje plate poslanicima. A, pogotovo ne može ministar pravde da odredi ko će biti poslanik, a ko neće, i da arbitrira u unutrašnjim stranačkim poslovima. Najviši organ svake stranke je glavni odbor, centralna otadžbinska uprava ili možda negde centralni komitet. To su najviši organi. Oni valjda odlučuju, a ne predsedništvo ili komisija ili savet itd. Vi treba da poštujete ono što vam glavni organ stranke ovde dostavi i da prosledite nadležnom organu, nadležnom odboru, insistirajući da odbor za što kraće vreme zauzme svoj stav, a ne da čekate ministra pravde. Neće valjda ministar pravde da ovde odlučuje ko je poslanik, ko nije.