To se posebno ne predlaže, to se podrazumeva, a možete samo da budete toliko vispreni, kad već hoćete da zloupotrebite govornicu, da predložite produženje vremena. Budite toliko spretni i vispreni.

Vi insistirate. Prvo, ne moram da budem ni spretan, ni vispren, pošto ste vi moj dragoceni pomagač, a pošto mi već pomažete,  tražim da rasprava bude 20 minuta. A zašto - nisam otvorio raspravu, raspravu ću tek da otvorim kad  se javim za reč, nego naglašavam koji je razlog da rasprava traje duže. Verovatno se neće većina poslanika SRS javiti, ali mnogi će se javiti za reč, zato što se danas ovde raspravlja o velikom broju razrešenja nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija i o još većem broju imenovanja, i ne možemo za veoma kratko ili minimalno vreme da govorimo o svemu onome što se ovde kao problem pojavljuje, u pogledu razrešenja i imenovanja, pogotovu ako krenemo u pojedinačne slučajeve, na šta imamo pravo kao narodni poslanici.

Ima reč gospodin Tomislav Nikolić.

Gospodine predsedniče, ne možete da stavite na glasanje predlog poslanika Stanka Kovačevića, on je usledio nakon što ste otvorili raspravu. Vi ste rekli - otvaram raspravu, a onda se on javio po Poslovniku. Vi ste otvorili raspravu, a nije ograničavano vreme po Poslovniku.

Primedba je opravdana, otvorena je rasprava, okasnili predlozi.
Da li se predstavnik Odbora javlja za reč?
Ima reč gospodin Dragor Hiber.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pred Narodnom skuštinom je veći broj predloga za razrešenja i imenovanja sa prvodsudnih funkcija.  Predloge  ste,  sa obrazloženjima, dobili u pismenom obliku i ja ću pokušati da u kratkom izlaganju ukažem na najbitnija pitanja, koja se u vezi ovih predloga mogu postaviti.
Prvi predlog je za razrešenje sudije Ustavnog suda, gospodina Đura Svorcana, zbog odlaska u penziju. Odbor za pravosuđe je dobio odgovarajući predlog Ustavnog suda i doneo je deklarativnu odluku da Narodnoj skupštini predloži da se sudija Đuro Svorcan razreši dužnosti sudije Ustavnog suda Srbije.
Jedan broj predloga se odnosi na razrešenje sudija od sudijske funkcije, na lični zahtev i zbog odlaska u penziju. Svi ovi predlozi su snabdeveni odgovarajućim predlogom Vrhovnog suda, pa je i u ovim slučajevima Odbor za pravosuđe doneo deklarativnu odluku, da Narodnoj skupštini predloži razrešenja.
Dva predloga se odnose na razrešenje sa sudijske funkcije, radi se o razrešenju sudije Privrednog suda u Beogradu, Milene Arežine, i sudije Opštinskog suda u Rumi, Azre Vranić. Ovi predlozi su na Odboru za pravosuđe usvojeni na predlog koji je Odboru uputila Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije.
Odbor je konstatovao da je postupak razrešenja sproveden, odnosno predlaganje za razrešenja sprovedeno u svemu u skladu sa zakonom i Ustavom. Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije je Odboru jednoglasno predložila razrešenja sudija Milene Arežine i Azre Vranić.
Sledeći je predlog za prestanak dužnosti predsednika suda. Ovaj predlog ima dva dela - jedan deo je prestanak dužnosti predsednika suda, zbog isteka četvorogodišnjeg mandata. Kako nije bilo predloga da se isti predsednici ponovo izaberu na tu funckiju, onda je u pitanju takođe jedan deklarativni akt, konstatacija da je mandat istekao i predlog Narodnoj skupštini da svojom odlukom ovu činjenicu konstatuje.
U jednom broju slučajeva, Odbor za pravosuđe je, u okviru svoje nadležnosti, predložio razrešenje, odnosno prestanak dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti, pre isteka manadata.
Podsetio bih narodne poslanike da smo o proceduralnim aspektima ovakvog predloga već raspravljali u ovoj Narodnoj skupštini i da je Narodna skupština konstatovala da je Odbor taj koji je ovlašćen da predloži razrešenje sa funkcije predsednika suda, ukoliko se istovremeno ne radi i o razrešenju sa sudijske funkcije.
Funkcija predsednika suda nije snabdevena stalnošću, koju garantuju Ustav i zakon. Naprotiv, ona je privremena, traje najduže četiri godine, a predsednik suda može biti razrešen dužnosti i pre isteka tog roka, ako postoje organizacioni problemi u sudu za koje je kriv taj predsednik.
Odbor je utvrđivao razloge za razrešenje, imajući u vidu informaciju zasnovanu na izveštajima o radu sudova i kontroli koju su izvršili nadležni organi. Kontrola je pokazala u svim ovim slučajevima veliku neažurnost, veliki broj kršenja sudskog poslovnika i druge nepravilnosti, koje su navele Odbor da, uz tri uzdržana glasa, predloži Narodnoj skupštini ova razrešenja.
Najzad, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije odlučio je da Narodnoj skupštini predloži imenovanje većeg broja predsednika opštinskih i okružnih sudova, tamo gde su mesta upražnjena. Ovom predlogu prethodila je duga, složena i na zakonu zasnovana procedura. Objavljen je oglas, izvršena je kontrola prijavljenih kandidata, predlozi su upućeni Vrhovnom sudu i kolegijumima sudova, ali i drugim organima i organizacijama zainteresovanim za kvalitet rada prvosuđa i uvažavana su sva mišljenja.
Da su mišljenja svih uvažavana, pokazuje činjenica da je Odbor jednoglasno odlučio, dakle, bez obzira na stranačku pripadnost članova Odbora, da ovakav predlog uputi Narodnoj skupštini.
Na kraju, rekao bih da je Odboru za pravosuđe stigao i veći broj drugih inicijativa za razrešenje pravosudnih funkcija u sudovima i u tužilaštvima. Odbor je sve te inicijative, bez obzira od koga dolaze, stavio u proceduru i obratio se onim organima koji su u proceduri nadležni da o tim inicijativama daju svoje mišljenje.
Imajući u vidu da je Odbor ove predloge usvojio, postupajući u skladu sa Zakonom o sudovima i Zakonom o javnom tužilaštvu, molim Narodnu skupštinu da ove predloge usvoji. Hvala vam.

Da li se neko od predsednika poslaničkih grupa javlja reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Odbora je povodom ove tačke dnevnog reda morao Narodnu skupštinu da obavesti pismeno o svim pojedinačnim inicijativama. On to nije uradio. On je ovde samo rekao, bilo je još inicijativa koje su uzete u postupak i ništa više. Bio je dužan da iscrpno obavesti Narodnu skupštinu o kojim inicijativama je reč i do koje je faze stigao postupak. Poslanička grupa SRS-a podnela je Odboru zahtev za razrešenje Četvrtog opštinskog javnog tužioca Biljane Radovanović, zbog direktne umešanosti u međunarodnu aferu "Mercedes Benc". Sa njom zajedno su umešani i predsednik Prvog opštinskog suda Vojkan Simić i njegov zamenik Ćesarević i još određeni broj sudija. Dobili smo (iz sale braća Burgija), to za Burgiju pitajte Čedomira Jovanovića, nemojte mene više, kada već juče niste Đinđića. Ovi vaši iz DOS-a se javljaju povodom braće Burgije, ne znam zbog čega, sudije se javljaju, dobro, javljaće se tek sudije.
Ovde je Odbor izbegao da se upusti u tu aferu zapravo, iz nekog razloga članovi i predsednik Odbora beže od toga. Znam da je to veoma komplikovana stvar, ali veoma je važno da se to pitanje razreši i da ljudi koji su umešani u tu aferu ne obavljaju pravosudne funkcije. Drugo, ovde imamo povodom razrešenja sudija Ustavnog suda jedno neadekvatno obrazloženje. Odbor kaže, Ustavni sud Srbije je saglasno članu tom i tom Ustava obavestio Narodnu skupštinu da je Đuro Svorcan ispunio uslov za penziju. To nije istina. Zašto onda obmanjujete Narodnu skupštinu? Ne može Ustavni sud da obavesti Narodnu skupštinu, jer Ustavni sud ne postoji. Po Ustavu, Ustavni sud je kolektivni državni organ. Kolektivni državni organ postoji samo onda kada je na okupu potrebna većina njegovih članova. To bi značilo, kada bi se vas 120 ovde okupilo, da vi nekome saopštite, Narodna skupština sopštava to i to. Ne može Narodna skupština ništa da sopšti, dok nije na okupu 126 poslanika. Tako ni vas Ustavni sud nije mogao da obavesti. Mogla je sekretarica Ustavnog suda, mogla je spremačica Ustavnog suda, mogao je računovođa ili računopolagač Ustavnog suda da vas obavesti, ali Ustavni sud nije, a vi tendenciozno izbegavate da učinite ono što je potrebno, da bi Narodna skupština kompletirala Ustavni sud Srbije i da bi Srbija uopšte imala Ustavni sud.
Mi sve ovo što radimo, radimo u neustavnim uslovima, jer jedan veoma važan državni organ ne postoji, ne obavlja svoju funkciju. Dalje, ovde se nešto dešava u ovom predlogu za imenovanje, a što nije bilo, koliko mene sećanje služi od Drugog svetskog rata naovamo, a pogotovo nije moglo pre Drugog svetskog rata, jer je tada sudijska funkcija uživala mnogo veći, zasluženo mnogo veći ugled u društvu i nije bilo dozvoljeno ovakvo mešanje u njeno obavljanje, kakvo je postojalo posle Drugog svetskog rata, a koje ste vi nasledili.
Danas, da bi neko napredovao ili bio izabran za sudiju ili predsednika suda, mora bezuslovno da bude član neke DOS-ovske partije, a pre svega DHSS-a. Vidite, kakvo je obrazloženje za imenovanja nosilaca sudijskih funkcija. Kaže se, da su za sve kandidate pribavljena i mišljenja odgovarajućih organa i organizacija o njihovom ugledu za vršenje sudijske funkcije koju uživaju u sredini u kojoj žive i rade. To je Hiber učio dok je bio aktivista Saveza komunista, kada se takvo mišljenje i za napredovanje na fakultetu pribavljalo. On je uvek imao dobro mišljenje o sebi i tako je postepeno i napredovao na fakultetu. Ovo bi sada bar trebalo izbaciti iz opticaja. Možda postoji uporište i u Zakonu o sudovima koji mi odavno menjamo, ali vi ste obećali da ćete brzo krenuti sa inicijativama za izmenu raznih zakona, pa sada u tome mnogo kasnite.
U ranijem periodu se ne sećam slučaja da je neko istog dana promovisan za sudiju i izabran za predsednika suda. Evo, bira se za sudiju Okružnog suda u Valjevu Duško Đukanović sudija Opštinskog suda u Valjevu. Pod b) bira se za predsednika Okružnog suda u Valjevu Duško Đukanović, sudija Opštinskog suda u Valjevu.
Ovo je ponižavanje svih njegovih kolega u Okružnom sudu. Znate, možda je on zaslužio, ne znam čoveka, nikada o njemu ništa nisam čuo. Ne mogu da kažem ni da li je dobar ili je loš sudija. Ako je zaslužio da bude unapređen u sudiju višeg suda, još nije zaslužio da bude i predsednik okružnog suda. Nema toga ko može pravnike da ubedi da je taj zaista zaslužio da odmah bude i predsednik suda. To kod nekoga ko se iole razume u pravo, jednostavno ne može da prođe.
Imamo još takvih slučajeva. Imamo u Novom Sadu, bira se za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu Sonja Brkić, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu. To je pod a). Pod b), bira se za predsednika Okružnog suda u Novom Sadu Sonja Brkić, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu. U Novom Sadu, koji ima toliko vrsnih sudija, pa to je neviđena sramota. Opet kažem, ne znam ništa ni o Sonji Brkić, ne mogu da kažem ni dobro ni loše. Ovde je bitan princip.
Imamo slučaj u Ivanjici. Bira se za sudiju Opštinskog suda u Ivanjici Božidar Glinkić, zamenik javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Ivanjici. Onda pod b) bira se za predsednika Opštinskog suda u Ivanjici Božidar Glinkić, zamenik javnog tužioca Opštinskog javnog tužioca u Ivanjici. Ima li ovakvog presedana u ranijoj praksi? Ubeđen sam da ga nema ili su bili toliko retki da jednostavno ne mogu da se setim ni jednog.
Vidite, šta se još dešava. Milena Arežina se razrešava dužnosti sudije Privrednog suda u Beogradu. Zašto? Iz ideoloških razloga, u to sam ubeđen, ne mogu ništa o njoj da kažem, ni dobro ni loše. Znam da se svojski zalagala da se reši pitanje "Galenike"i da se uzurpirana "Galenika" vrati državi.
Tamo ste za predsednika Privrednog suda u Beogradu postavili izvesnog Kljajevića, koji je činio sve što je u njegovoj moći da naknadno verifikuje upad ovih Batićevih, naoružanih sa automatskim puškama, otimanje "Galenike" i predaju Milanu Paniću. Taj isti Kljajević je sada pokušao da uvede likvidacioni postupak u Poštansku štedionicu, bankarsku ustanovu koja je najbolje funkcionisala u Srbiji. Zašto? Zato što je trebalo da preotmete jedan veliki i pozamašni izvor novca. Time ste zadali težak udarac Poštanskoj štedionici kršeći Zakon o bankama, kršeći mnoge druge pozitivne propise.
Umesto da popravljate stanje u pravosuđu, a što ste obećali u predizibornoj kampanji. Slažem se da je ono zatečeno u prilično lošem stanju. Vi ste dodatno upropastili pravosuđe, loše stanje u pravosuđu doveli do nesagledivih razmera. U ovom slučaju nije se smelo ići zapravo ni na kakva postavljenja ili unapređenja, dok se ne promeni Zakon o pravosuđu i dok se ne sprovedu određeni kriteriji za koje smo se celu deceniju, a vi ste to brzo zaboravili, zajedno zalagali.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi smo dve i po godine insistirali na novom zakonu o pravosuđu. Kod nas nije dobro ni definisana ustavna pozicija pravosuđa kao samostalne i relativno nezavisne grane vlasti. Vi umesto da definišete takvu poziciju pravosuđa, vi nas vraćate u komunistički totalitarni poredak, gde politbiro partije postavlja sudije, razrešava sudije, postavlja tužioce, razrešava tužioce. Ovde su samo ideološki kriteriji zastupljeni, a nikako nema kriterija stručnosti, sposobnosti, časti, poštenja itd.
Znam da se posrećilo sadašnjem ministru pravde Vladanu Batiću. Svi sudski procesi koje je ranije redom gubio, sada je u obnovljenom postupku i po vanrednim pravnim lekovima počeo da dobija. Trebalo bi da Odbor za pravosuđe upozori ministra pravde da Ministarstvo pravde nije vrhovni pravosudni organ u ovoj zemlji, kako to s vremena na vreme izgleda, pogotovo iz nastupa u javnosti ministra pravde. On misli da je on na čelu pravosudnog sistema i tako on diktira, a izvršavaju mu naloge i Leposava Karamarković, predsednik Vrhovnog suda, i svi drugi koji mu se klanjaju do zemlje.
(Predsednik: Molim vas da ne dobacujete, a vi, gospodine Šešelj, zaključite. Isteklo je vreme odavno.)
Dakle, sve te sudije, koje su bile i na platnom spisku raznih zapadnih nevladinih agencija, sada naglo napreduju, drže seminare i vrše obuku ostalih sudija, kako treba da prihvate mondijalističku ideologiju i kako treba da sude po direktnim nalozima izvršne vlasti, a u ovom slučaju pre svega Ministarstva pravde.

Gospodin Batić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo pravde nije bilo ni inicijator, ni predlagač razrešenja i imenovanja. Ono što je uradilo Ministarstvo pravde - raspisalo je konkurs za izbor sudija i predsednika sudova i po raspisanom konkursu pribavilo mišljenje kolegijuma sudova o predloženim kandidatima. Dakle, ono što je i nadležnost Ministarstva pravde, shodno važećem Zakonu o sudovima. Dakle, nema nikakve posebne uloge Ministarstva pravde, pogotovo ne u odabiru kandidata za predsednike pojedinih opštinskih i okružnih sudova.
Kakva je selekcija izvršena najbolje potvrđuje činjenica da je na Odboru za pravosuđe jednoglasno prihvaćen predlog za izbor ovih kandidata, jer su i poslanici Socijalističke partije Srbije i prisutni poslanik Stranke srpskog jedinstva bili saglasni da je zaista izvršena prava selekcija kandidata. To je najbolja potvrda da je izvršen dobar odabir kandidat za predsednike opštinskih i okružnih sudova, u čemu ni Ministarstvo pravde, ni ministar prvde ni na koji način nisu učestvovali, kao što i demantujem jednu od novih neistina, obmana i laži, da je bilo koji od predloženih kandidat član Demohrišćanske stranke Srbije. Dakle, odgovorno tvrdim da to nije niko, da nema nijedne pristupnice. Takođe, da ne poznajem lično nijednog od predloženih kandidata.
Moram da kažem da je završena izrada Nacrta zakona o sudijama i sudovima, koji će upravo afirmisati princip slobodnog i nezavisnog sudstva, koji u minulom vremenu nije doživeo bilo kakvu afirmaciju, nego je tada, na žalost, pravosuđe bilo apsolutno produžena ruka izvršne vlasti. Činimo sve napore da i statusno pomognemo afirmaciju pravosuđa. Za nekoliko dana ćemo učiniti ono što je bila dugogodišnja bruka i sramota ranijeg režima - Vrhovni sud Srbije će najzad, kako to i priliči, dobiti svoju zgradu.