Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Odbora je povodom ove tačke dnevnog reda morao Narodnu skupštinu da obavesti pismeno o svim pojedinačnim inicijativama. On to nije uradio. On je ovde samo rekao, bilo je još inicijativa koje su uzete u postupak i ništa više. Bio je dužan da iscrpno obavesti Narodnu skupštinu o kojim inicijativama je reč i do koje je faze stigao postupak. Poslanička grupa SRS-a podnela je Odboru zahtev za razrešenje Četvrtog opštinskog javnog tužioca Biljane Radovanović, zbog direktne umešanosti u međunarodnu aferu "Mercedes Benc". Sa njom zajedno su umešani i predsednik Prvog opštinskog suda Vojkan Simić i njegov zamenik Ćesarević i još određeni broj sudija. Dobili smo (iz sale braća Burgija), to za Burgiju pitajte Čedomira Jovanovića, nemojte mene više, kada već juče niste Đinđića. Ovi vaši iz DOS-a se javljaju povodom braće Burgije, ne znam zbog čega, sudije se javljaju, dobro, javljaće se tek sudije.
Ovde je Odbor izbegao da se upusti u tu aferu zapravo, iz nekog razloga članovi i predsednik Odbora beže od toga. Znam da je to veoma komplikovana stvar, ali veoma je važno da se to pitanje razreši i da ljudi koji su umešani u tu aferu ne obavljaju pravosudne funkcije. Drugo, ovde imamo povodom razrešenja sudija Ustavnog suda jedno neadekvatno obrazloženje. Odbor kaže, Ustavni sud Srbije je saglasno članu tom i tom Ustava obavestio Narodnu skupštinu da je Đuro Svorcan ispunio uslov za penziju. To nije istina. Zašto onda obmanjujete Narodnu skupštinu? Ne može Ustavni sud da obavesti Narodnu skupštinu, jer Ustavni sud ne postoji. Po Ustavu, Ustavni sud je kolektivni državni organ. Kolektivni državni organ postoji samo onda kada je na okupu potrebna većina njegovih članova. To bi značilo, kada bi se vas 120 ovde okupilo, da vi nekome saopštite, Narodna skupština sopštava to i to. Ne može Narodna skupština ništa da sopšti, dok nije na okupu 126 poslanika. Tako ni vas Ustavni sud nije mogao da obavesti. Mogla je sekretarica Ustavnog suda, mogla je spremačica Ustavnog suda, mogao je računovođa ili računopolagač Ustavnog suda da vas obavesti, ali Ustavni sud nije, a vi tendenciozno izbegavate da učinite ono što je potrebno, da bi Narodna skupština kompletirala Ustavni sud Srbije i da bi Srbija uopšte imala Ustavni sud.
Mi sve ovo što radimo, radimo u neustavnim uslovima, jer jedan veoma važan državni organ ne postoji, ne obavlja svoju funkciju. Dalje, ovde se nešto dešava u ovom predlogu za imenovanje, a što nije bilo, koliko mene sećanje služi od Drugog svetskog rata naovamo, a pogotovo nije moglo pre Drugog svetskog rata, jer je tada sudijska funkcija uživala mnogo veći, zasluženo mnogo veći ugled u društvu i nije bilo dozvoljeno ovakvo mešanje u njeno obavljanje, kakvo je postojalo posle Drugog svetskog rata, a koje ste vi nasledili.
Danas, da bi neko napredovao ili bio izabran za sudiju ili predsednika suda, mora bezuslovno da bude član neke DOS-ovske partije, a pre svega DHSS-a. Vidite, kakvo je obrazloženje za imenovanja nosilaca sudijskih funkcija. Kaže se, da su za sve kandidate pribavljena i mišljenja odgovarajućih organa i organizacija o njihovom ugledu za vršenje sudijske funkcije koju uživaju u sredini u kojoj žive i rade. To je Hiber učio dok je bio aktivista Saveza komunista, kada se takvo mišljenje i za napredovanje na fakultetu pribavljalo. On je uvek imao dobro mišljenje o sebi i tako je postepeno i napredovao na fakultetu. Ovo bi sada bar trebalo izbaciti iz opticaja. Možda postoji uporište i u Zakonu o sudovima koji mi odavno menjamo, ali vi ste obećali da ćete brzo krenuti sa inicijativama za izmenu raznih zakona, pa sada u tome mnogo kasnite.
U ranijem periodu se ne sećam slučaja da je neko istog dana promovisan za sudiju i izabran za predsednika suda. Evo, bira se za sudiju Okružnog suda u Valjevu Duško Đukanović sudija Opštinskog suda u Valjevu. Pod b) bira se za predsednika Okružnog suda u Valjevu Duško Đukanović, sudija Opštinskog suda u Valjevu.
Ovo je ponižavanje svih njegovih kolega u Okružnom sudu. Znate, možda je on zaslužio, ne znam čoveka, nikada o njemu ništa nisam čuo. Ne mogu da kažem ni da li je dobar ili je loš sudija. Ako je zaslužio da bude unapređen u sudiju višeg suda, još nije zaslužio da bude i predsednik okružnog suda. Nema toga ko može pravnike da ubedi da je taj zaista zaslužio da odmah bude i predsednik suda. To kod nekoga ko se iole razume u pravo, jednostavno ne može da prođe.
Imamo još takvih slučajeva. Imamo u Novom Sadu, bira se za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu Sonja Brkić, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu. To je pod a). Pod b), bira se za predsednika Okružnog suda u Novom Sadu Sonja Brkić, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu. U Novom Sadu, koji ima toliko vrsnih sudija, pa to je neviđena sramota. Opet kažem, ne znam ništa ni o Sonji Brkić, ne mogu da kažem ni dobro ni loše. Ovde je bitan princip.
Imamo slučaj u Ivanjici. Bira se za sudiju Opštinskog suda u Ivanjici Božidar Glinkić, zamenik javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Ivanjici. Onda pod b) bira se za predsednika Opštinskog suda u Ivanjici Božidar Glinkić, zamenik javnog tužioca Opštinskog javnog tužioca u Ivanjici. Ima li ovakvog presedana u ranijoj praksi? Ubeđen sam da ga nema ili su bili toliko retki da jednostavno ne mogu da se setim ni jednog.
Vidite, šta se još dešava. Milena Arežina se razrešava dužnosti sudije Privrednog suda u Beogradu. Zašto? Iz ideoloških razloga, u to sam ubeđen, ne mogu ništa o njoj da kažem, ni dobro ni loše. Znam da se svojski zalagala da se reši pitanje "Galenike"i da se uzurpirana "Galenika" vrati državi.
Tamo ste za predsednika Privrednog suda u Beogradu postavili izvesnog Kljajevića, koji je činio sve što je u njegovoj moći da naknadno verifikuje upad ovih Batićevih, naoružanih sa automatskim puškama, otimanje "Galenike" i predaju Milanu Paniću. Taj isti Kljajević je sada pokušao da uvede likvidacioni postupak u Poštansku štedionicu, bankarsku ustanovu koja je najbolje funkcionisala u Srbiji. Zašto? Zato što je trebalo da preotmete jedan veliki i pozamašni izvor novca. Time ste zadali težak udarac Poštanskoj štedionici kršeći Zakon o bankama, kršeći mnoge druge pozitivne propise.
Umesto da popravljate stanje u pravosuđu, a što ste obećali u predizibornoj kampanji. Slažem se da je ono zatečeno u prilično lošem stanju. Vi ste dodatno upropastili pravosuđe, loše stanje u pravosuđu doveli do nesagledivih razmera. U ovom slučaju nije se smelo ići zapravo ni na kakva postavljenja ili unapređenja, dok se ne promeni Zakon o pravosuđu i dok se ne sprovedu određeni kriteriji za koje smo se celu deceniju, a vi ste to brzo zaboravili, zajedno zalagali.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi smo dve i po godine insistirali na novom zakonu o pravosuđu. Kod nas nije dobro ni definisana ustavna pozicija pravosuđa kao samostalne i relativno nezavisne grane vlasti. Vi umesto da definišete takvu poziciju pravosuđa, vi nas vraćate u komunistički totalitarni poredak, gde politbiro partije postavlja sudije, razrešava sudije, postavlja tužioce, razrešava tužioce. Ovde su samo ideološki kriteriji zastupljeni, a nikako nema kriterija stručnosti, sposobnosti, časti, poštenja itd.
Znam da se posrećilo sadašnjem ministru pravde Vladanu Batiću. Svi sudski procesi koje je ranije redom gubio, sada je u obnovljenom postupku i po vanrednim pravnim lekovima počeo da dobija. Trebalo bi da Odbor za pravosuđe upozori ministra pravde da Ministarstvo pravde nije vrhovni pravosudni organ u ovoj zemlji, kako to s vremena na vreme izgleda, pogotovo iz nastupa u javnosti ministra pravde. On misli da je on na čelu pravosudnog sistema i tako on diktira, a izvršavaju mu naloge i Leposava Karamarković, predsednik Vrhovnog suda, i svi drugi koji mu se klanjaju do zemlje.
(Predsednik: Molim vas da ne dobacujete, a vi, gospodine Šešelj, zaključite. Isteklo je vreme odavno.)
Dakle, sve te sudije, koje su bile i na platnom spisku raznih zapadnih nevladinih agencija, sada naglo napreduju, drže seminare i vrše obuku ostalih sudija, kako treba da prihvate mondijalističku ideologiju i kako treba da sude po direktnim nalozima izvršne vlasti, a u ovom slučaju pre svega Ministarstva pravde.