Reč ima narodni poslanik Gordana Pop - Lazić, neka se pripremi narodni poslanik Dušan Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je interesovanje Vlade šta će reći Narodna skupština o ovako važnom predlogu zakona pokazuje to što u Skupštini nema ni jednog predstavnika Vlade. Pa, čak ni onog koji je određen za predlagača, ministra Vladana Batića.
Očigledno je da će DOS-ova većina u Skupštini izglasati ovaj zakon, ali naša dužnost je da kažemo šta tom zakonu zameramo.
Podsetićemo, a javnost zna, jer je za to životno zainteresovana, da je već jednom sličan zakon bio u proceduri pred Narodnom skupštinom, na prošlom zasedanju. Povučen je iz procedure zbog brojnih amandmana i nedostataka, tražili smo da bude sveobuhvatniji, tražili smo da se Vlada ne meša u rad zakonodavnog organa, odnosno Skupštine, da Skupština odlučuje o tome kolika će biti i osnovica i koeficijenti za sve zaposlene u državnim organima i javnim službama, odnosno svih onih koji su na budžetu Republike Srbije.
Međutim, prošli zakon je imao tri člana manje, novi zakon ima tri člana više. Sve u svemu ništa. Kada počnemo da čistimo društvo od raznih negativnosti krećemo od repa, a kada govorimo o platama i hoćemo da ih preciziramo, onda počnemo od glave i od predsednika Republike, pa nadalje.
Mislim da ne treba da se vezujemo za ličnosti koje se trenutno nalaze na pojedinim funkcijama i da moramo veoma ozbiljno da razgovaramo o tome kavi odnosi u koeficijentima treba da postoje između pojedinih funkcionera. Ali, građane Srbije to malo interesuje. Nas je ovde samo 250, pa i da imamo ne znam koliko visoke plate, to nije velika šteta za državu. Ali, 420.000 ljudi radi u javnim službama, u prosveti, zdravstvu i čeka šta ćemo mi ovde reći i kada budemo izašli na ulicu pitaće nas kolike će im plate biti.
Mi na osnovu ovog zakona ne možemo da im kažemo - biće vam plate tolike i tolike. Prvo, mi ne znamo kolika je osnovica. Tu osnovicu ne može niko drugi da odredi nego Vlada, pretpostavljam. Ali, mora da piše u zakonu - odrediće Vlada na osnovu toga i toga, na osnovu neke konstante, da ovde parlament dogovori koja će to konstanta da bude.
Ne može to da zavisi od toga hoće li Vlada dobiti tu neku obećanu donaciju ili neće, pa da od toga zavisi kolike će plate prosvetnih radnika biti. Od toga kolike su plate prosvetnih radnika, umnogome zavisi i to kako će naša deca biti obrazovana.
Dalje, zavisi i od toga kolike su plate zdravstvenih radnika, a zavisi mnogo od toga i to kako ćemo mi biti lečeni i kako ćemo dobijati zdravstvene usluge. Valjda smo svi životno zainteresovani da to uradimo na jedan adekvatan, celovit način i da se ne igramo ovde više zakonodavstva, da jedan ovako važan zakon o platama u državnim organima, a zovemo ih "platama", jer izgleda da se ministar Batić nije dogovorio sa ostalima iz Vlade ili nije pratio prošlu sednicu Skupštine, da su to sada zarade.
Kao što vidimo, nismo se dogovorili ni o tome da li se radi o dinarima ili novim dinarima, jer smo opet dobili jedan predlog zakona u kome piše - novi dinari, a na prošloj sednici rekosmo da nema više novih dinara, nego samo dinari. Znači, u Vladi niko ni sa kim izgleda ne razgovara.
Nemate valjda vi poverenja u Gašu Kneževića, da on uređuje koeficijente za zaposlene u prosveti. Nemate valjda poverenja u ministra Joksimovića, da zajedno Vladanom Batićem uređuje kolike će biti plate zaposlenih u zdravstvu. Mi zaista nemamo. Zato poručujem zaposlenima da im se ne piše dobro, da neće biti zadovoljni platama. Plate neće biti onolike kolike su oni očekivali i koliko im je bilo obećano. Disproporcije će biti velike, od grada do grada, od mesta do mesta, sa svim negativnim posledicama koje sa tim idu. Ali, u tom slučaju neka izvole pred Vladu i neka svoje štrajkove usmere ka njima. Mi smo, u Narodnoj skupštini, Vladi ukazali na sve propuste i naša je savest mirna. Kolika nam je snaga, toliko smo učinili.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Poštovano predsedništvo, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, činjenica je da već dve i po godine živimo bez zakona o platama u državnim organima, jer je 1. januara 1998. godine takav zakon prestao da važi. Isto tako, činjenica je da u kratkom periodu po drugi put mi imamo pred sobom ovaj zakonski predlog. Mi iz opozicije, moramo vam priznati, računali smo da je povlačenje prošlog predloga zakona iz procedure stvorilo jednu normalnu atmosferu i u radu parlamenta i u odnosu Vlade prema parlamentu, a u prvom redu mislim prema opoziciji. Shvatajući to kao gest da su parlamentarna većina i Vlada krenule u jednu ozbiljnu saradnju i da prihvataju dobre amandmane narodnih poslanika, koji se trude da zakonske predloge na neki način poboljšaju, očekivali smo da se danas pred nama nađe zakonski predlog koji će biti, rekao bih, potpuno transparentan.
Međutim, događa se upravo nešto drugo. Ovaj zakonski predlog nije ni malo bolji. Ili, on je samo u pojedinim elementima bolji. Činjenica je da je otklonio ono što su bile glavne primedbe opozicije, da je usaglasio ovaj predlog zakona sa Ustavom Republike Srbije. Ali, to opet ne na osnovu toga što je to predložila Vlada, nego što je uvaženi predsednik Skupštine, gospodin Maršićanin, svojim amandmanom potpomogao da se u članu 3, taj deo koji se odnosio na to da Vlada Republike Srbije ima apsolutnu vlast nad ovim parlamentom, da mu ona diktira, vratio u nadležnost Skupštine. Tako su predsednik Republike Srbije, narodni poslanici i svi organi koji se biraju u Skupštini sada stavljeni u nadležnost Skupštine, a ne u nadležnost Vlade, kako je to bilo predviđeno.
Učinjene su, pored ovih usaglašavanja sa Ustavom, još neke promene, na šta je sigurno naročito ponosna naša koleginica potpredsednik Skupštine, jer je ono što se odnosilo na Vojvodinu izbačeno iz ovog predloga.
Međutim, ovim zakonskim predlogom Vlada je, kako sam prošli put govorio, jednačinu sa četiri nepoznate svela na dve nepoznate, ali samo u pojedinim delovima, i to, određujući koeficijente za izabrana lica iz člana 1. tačka 1. Ti koeficijenti su relativni i svako o njima ima svoje mišljenje. Ali, sve ostalo što se finansira iz budžeta sada je svela, rekao bih, na još veću nepoznanicu. To se u prvom redu odnosi na prosvetu i na zdravstvo.
Raniji predlog, koji smo kritikovali i vratili na doradu, imao je i osnovicu i dodatak na platu i razvrstavanje u platne razrede, a sada je Vlada jednostavno tu jednačinu sa četiri nepoznate svela samo na sebe, da ona rešava sve to prema onom članu 8. Sada će Vlada svojim aktom, verovatno prema tome kako se budu ponašali ljudi u prosveti i u zdravstvu, sve one koji se finansiraju na taj način, ukoliko su potpuno lojalni, svima dati koeficijente, Vlada će im odrediti ovakve platne razrede, a ako budu štrajkovali i ako se budu ponašali kako ne odgovara Vladi, ona će ih staviti u drugu poziciju, vrlo negativnu.
U ovom aktu Vlade, koji predviđa platne razrede prema zvanjima, zanimanjima i poslovima, imam utisak samo da je nedostajala još jedna reč - "podobnost". Krajnje je zanimljivo kada sutra, ne ja koji sam običan smrtnik, nego kada se predsednik Skupštine ili potpredsednica Skupštine vrate u svoju Vojvodinu i kada ih pita neko od profesora ili neko od lekara, koliki će lični dohodak imati, kako će odgovoriti? Jer, Vlada će se pokriti da je lične dohotke i moje dece i mojih kolega profesora i mojih kolega lekara, odredila Skupština. Kad dođem sutra u moj Leskovac, apsolutno ništa ne znam da im kažem. Ne znam, Zorane, bogami ne znam. Ti verovatno znaš, jer si u dosluhu sa gospodinom Đinđićem. Ja nisam. Ti verovatno to znaš.
(Predsednik: Vreme.)
Moji Leskovčani ne očekuju da im Zoran iz Lazarevca javi, nego da im Lešnjak kaže. Prema tome, moram da izrazim tu svoju dilemu koja je najočiglednija.
Pošto je vreme već isteklo, samo da kažem da i koeficijenti u članu 9. koji su određeni prema broju stanovnika za predsednike skupština opština, mislim da nisu realni, jer me niko ne može ubediti da predsednik male opštine Vlasotince, od dvadesetak hiljada ljudi, ima manje probleme nego naš predsednik opštine u Leskovcu, s obzirom na razuđenost opštine, s obzirom na muke koje taj nerazvijeni kraj ima. Zato mislim da je ovaj zakonski predlog morao da bude stvarno transparentniji, da bi mogao da bude usvojen i od strane opozicije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje narodni poslanik Božidar Vujić.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, zaista o ovim problemima je mnogo govoreno prošli put i htela bih da dam svoj osvrt na dve konkretne stvari. Sigurno je da u ovih 420.000 radnika, na koje se odnosi ovaj zakon, najveći  broj radi u oblasti zdravstva, prosvete i kulture. Jasno je i to da su tačno definisani koeficijenti za izborna radna mesta od predsednika Republike, pa nadalje, i jasno je da je Vlada ta koja će odrediti osnovicu za obračun koeficijenta, pa samim tim i zarade.
S jedne strane, u obrazloženju vrlo me je obradovala činjenica da će se konačno uspostaviti jednaki aršin za sve koji rade u oblastima javnih preduzeća. Jednostavno zbog razlike, pogotovo kada je u pitanju lokalna samouprava, postojale su razlike od opštine do opštine, pa nam se dešavalo da pojedina izabrana lica imaju, recimo, platu koja iznosi četiri do pet plata lekara specijalista, što mislim da zaista nije u redu, bez obzira na odgovornosti koje samo izabrano lice ima, a da pri tom nema veze koje je stručne spreme.
Jednostavno, smatrala sam da će doći do poboljšanja i ostvariće se ono što uvek tražimo, da će se ljudi sa najnižim primanjima iz oblasti zdravstva, kulture i prosvete, popeti na koju lestvicu više i moći normalnije da žive. Kada bi se to uradilo, s obzirom da smo veliki broj zakona u ovoj skupštini do sada, a vidim i da se i ubuduće sprema, donosili retroaktivno, pitam se da li bismo i ovaj zakon doneli retroaktivno, jer mislim da je veliki broj izabranih lica u lokalnoj samoupravi vrlo lepa avansna primanja dobio od 5. oktobra do danas, te bi mnogi mogli da rade u sledećih godinu, godinu i po dana besplatno, da bi lekari, prosvetni radnici i ljudi zaposleni u kulturi stigli ta primanja.
Međutim, s druge strane, ono što je bilo deprimirajuće za mene, to je obrazloženje koje kaže da odredba člana 13. predstavlja prelazno rešenje i ima za cilj da se nominalni iznosi iz sadašnjih plata, koji bi eventualno primenom novih koeficijenata trebalo da budu niži, zadrže na zatečenom nivou dok pripadajuća plata po odredbama zakona ne dostigne zatečeni nivo. Pitam se glasno šta ovo znači, a ja ću vrlo konkretno da vam prezentujem.
Ne znam kolika će biti osnovica koju će Vlada doneti, ali znam da je osnovica u zdravstvu do 1. juna bila 605 dinara, a sada posle 1. juna kada je u opticaju obračun bruto zarade do 868 dinara.
Znam da je momentalno koeficijent, po opštem kolektivnom ugovoru lekara opšte prakse, 7,8, da je njegova plata, kada je bio obračun neto zarade, bila 4.719 dinara, a sada, kada je obračunata bruto zarada, je 4.595,71 dinar, što znači da je osnovna zarada za 120 i nešto dinara manje. Ako se na sve to dodaju oni uslovi rada, dodaci koji su sledeli po složenosti posla koji radi, znači da će svi iz oblasti zdravstva imati znatno manja primanja.
Dakle, obistinilo se ono o čemu smo mi ovde govorili, na šta smo upozoravali, da prelazak na bruto zarade ne znači značajno povećanje, odnosno nema nikakvog, ni beznačajnog, ni značajnog povećanja za sve radnike zaposlene u oblasti zdravstva, prosvete i kulture.
Mislim da ovo niko od ove kategorije lica nije očekivao, da smo zaista svi mislili da treba da ide korekcija na bolje. Nikada kao čovek neću biti za to da se bilo kome plata smanji, pogotovo danas kada je život toliko težak, kada znamo koliko iznosi jedna potrošačka korpa za porodicu, kada znamo kolike poreze na sve i svašta moramo da platimo, kada znamo da je i nama, koji radimo u zdravstvu, vrlo teško školovati samo jedno dete, a da ne govorim koliko je potrebno para za lečenje jednog penzionera ili za operaciju jednog pacijenta.
Čitajući skoro naišla sam na okrepljujuću misao koja kaže - nema bezizlazne situacije, ima samo ljudi koji gube nadu. Gospodo narodni poslanici, nemojmo da Srbija postane zemlja ljudi sa izgubljenom nadom, a to je već dovoljan broj i bar dobar deo između ovih 420.000 zaposlenih u ovoj oblasti. A koliko je još ostalih!

Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić, a posle njega poslednji prijavljeni govornik, narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas vodimo raspravu o jednom zakonskom projektu, koji je u stvari treća verzija.
Koliko vas sećanje služi, a verujem da vas služi, gospodo poslanici, pre dva meseca dobili smo prvu verziju. Pred samo održavanje sednice Skupštine, na kojoj je trebalo da se vodi rasprava o tom zakonu, Vlada je tu prvu verziju povukla, nudeći drugu verziju.
Ta druga verzija je bila malo umivena, malo kozmetički doterana, malo našminkana, stavljeno je nešto ukosnica i malo šljaštećih biserčića.
Tokom te rasprave o drugoj verziji tog istog zakona kada se prešlo na rad po amandmanima, šminka se otopila, ukosnice su otpale, zakon se ogolio.
Jedan od amandmana koji je podneo poslanik Srpske radikalne stranke - i koji ste vi, gospodo poslanici, zbog snage argumenata u okviru tog amandmana, a ne argumenata snage koje vi majorizacijom pokušavate non stop da unosite u ovu skupštinu - taj je zakon doveo do toga da je Vlada morala da povuče tu verziju.
Danas vodimo raspravu o trećoj verziji. Opet ista šminka, opet ukosnice, opet kozmetika, opet nigde suštine.
Treća verzija jedne iste stvari i to, gle od koga, od ljudi koji su koliko pre stotinak dana izabrani u ovoj skupštini sa rečima - dobili smo ekspertsku vladu. Zbilja ekspertska, ironije li velike. Tri puta u sto dana o jednoj istoj stvari. I ne samo ekspertska, ona je stvarno transparentna Vlada.
Pokazuje koliko je ekspertska ta njena transparentnost da mi treći put u sto dana raspravljamo o nečemu što je važno, a što Vlada ne zna da ponudi.
Opet ćemo doći, koliko sutra, na raspravu o amandmanima i verujemo da će tada bar neko iz Vlade doći ovde, pa će se opet trgnuti i setiti i povući i ovu treću verziju ovog istog zakonskog predloga.
Šta je to što ne valja i u ovoj trećoj verziji? Ne valja to što opet Vlada želi sama da odlučuje, što opet Vlada prva, koja je izabrana od ove skupštine, negira trojstvo u principima parlamentarne demokratije, a vi govorite da je u Srbiju stigla demokratija tek sa vama. Ova vlada negira zakonodavnu ulogu ovog parlamenta.
Kroz član 3, za koji smo vam govorili u prošloj verziji i koji opet sada nudite, pa čak i opozicioni poslanici nude ispravku tog člana 3, dovoljno se vidi koliko Vlada negira zakonodavnu ulogu ovog parlamenta. Ona hoće i da je zakonodavno telo i da je izvršno, a na kraju i sudsko. To je ono što ne valja.
Šta je još što ne valja? Ne valja to što je Vlada donela koeficijente. "Demokratska vlada", koja negira tržište, zakonomernosti tržišta, logiku boljih i pametnijih.
Uvode se ponovo platni razredi u stilu socrealizma, u stilu komunizma, koje vi hoćete da kritikujete, ali ste izgleda vi produkt onih poraženih snaga na onoj osmoj sednici, pa nam ponovo uvodite uravnilovku, nudite nam ponovo platne razrede, platne razrede kojim Vlada uvodi princip negacije, negacije onoga što treba da bude normalno u jednom društvu.
To je zainteresovanost zaposlenih za postizanje određenih rezultata rada. Svi će biti sprovedeni pod jednu kapu, pa šta nam Bog da.
Verovatno će pokazati kakav je trenutak u Srbiji, on jeste takav, ali zahvaljujući vama sada, još i više od 5. oktobra, od revolucinarnih, sovjetskih vaših komiteta do danas.
Treća stvar, zbog koje ovaj zakon, odnosno ova treća verzija ne valja, što vi negirate postojanje realnosti u opštinama, u državi Srbiji.
Hajde da ste uzeli neke druge parametre, teritorijalnu razuđenost opština, stepen ekonomske razvijenosti u tim opštinama, rezultati te i te opštine, nerešavanje socijalnih i drugih problema. A vama je jedini parametar numerički broj živih glava, a to je, da li popis od 1991. godine ili će neko procenjivati koliko to danas stanovnika živi, pa će Vlada da kaže, e, ovo je do 60.000, a ovo nije.
Završio bih, samo još nešto da kažem. Vlada je uzela da ona odlučuje o 400.000 zaposlenih u ovoj državi, u sferi zdravstva, kulture i u sferi obrazovanja. Samo je ona ta koja će o tome odlučivati, a ne ova skupština. To je sve to zašto ovaj zakonski projekat treba da bude povučen, a snagom argumenata kroz sutrašnju raspravu na amandmanima uspeće srpski radikali to da vam i dokažu.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Dame i gospodo, najpre da se zahvalim ministru finansija što je uspeo da se odvoji od šanka iz hola i da me udostoji kao poslednjeg govornika, pošto je imao neka važnija posla u holu skupštinskom, u bifeu. Tema je da vi što pre odete sa vlasti.
Dame i gospodo narodni poslanici, od samog formiranja vaše fantomske vlade, za koju ste najavljivali da je ekspertska, videli smo da samo neke spodobe sa čarapama preko glave hapse i harače po Srbiji. Nije valjda da se čarapama maskiraju, da ih neko ne kidnapuje zbog velikog ekspertskog znanja.
Dame i gospodo, gospodin Tomislav Nikolić je malopre izneo podatak, ovde skupštinskim holom ne mogu više da se šetaju novinari, ali zato naoružani telohranitelji gospodina Batića i ostalih vaših ministara, javno mašu pištoljima...