Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a sledeći je Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, pre nepunih mesec dana mi smo o jednom ovakvom projektu razgovarali. Očekivali smo da će danas pred nama biti mnogo kvalitetniji predlog. Međutim, ta očekivanja se očigledno nisu ispunila. Koliko je Vlada ozbiljna i koliko sve ovo ozbiljno shvata, dokaz su i ove prve klupe koje su ponovo prazne, nikoga iz Vlade nema. Jedino je bio gospodin Batić, verovatno se malo duže zadržao ovde neplanirano, pa je u svojstvu predstavnika Vlade pročitao nekoliko pasusa iz obrazloženja ovog predloga zakona i zatim napustio ovu salu. Nema čak ni predsednika poslaničke grupe poslaničke većine ovde, koji bi mogao možda da nas sasluša i da neke naše sugestije prenese Vladi kako bi se ovaj zakon učinio kvalitetnijim.
Predlažem da se ovaj zakon ponovo povuče iz procedure, da se jednom, ali sada stvarno, kvalitetno razradi, da se sagledaju svi aspekti i da se konačno treći put ovde dođe pred poslanike sa jednim celovitim i kvalitetnijim projektom. Zakon je i dalje konfuzan, nejasan i nepotpun.
I prošli put sam postavio pitanje šta je sa javnim preduzećima, šta je sa zaradama u tim preduzećima i predstavnik poslaničke grupe DOS-a je o tome govorio, da je tačno da postoje problemi ovog tipa, problemi sa zaradama u tim preduzećima, koje su enormne za ove naše uslove, koje su mnogo veće od prosečnih zarada u Republici Srbiji, ali da je to Vlada na neki način stavila pod kontrolu jednom svojom Uredbom od pre par meseci. Moram da podsetim i poslanike i javnost da je ta uredba na mestu, odnosno da je ona doneta pre par meseci, da je stupila na snagu, da su tom uredbom plate u javnim preduzećima zamrznute na dostignutom nivou. Međutim, pre desetak dana novom Uredbom Vlade Republike Srbije prethodna Uredba je u jednom svom delu stavljena van snage, odnosno zarade zaposlenih u javnim preduzećima su ponovo van kontrole ove vlade.
Drugo pitanje koje postavljam ovde i koje sam prošli put postavio, čini mi se i dobio saglasnost predsednika poslaničke grupe DOS-a, i obećanje da će se to ispraviti, jeste pitanje tehničke prirode, pitanje samog naslova ovog zakona. Naime, ovde se govori o platama u državnim organima, a mi već nekoliko zadnjih meseci pričamo o zaradama. Nije mi jasno sada, ako smo prešli na zarade, koje uključuju sve i svašta, od toplog obroka, regresa i drugih naknada, zašto se sada ponovo vraćamo na termin -plate. Zar se i ovde ne govori o zaradama zaposlenih u javnim službama, u državnoj upravi.
U članu 3. ovog predloga stoji da je osnovica za obračun zarada, da platu utvrđuje Vlada. Opet ostaje isto pitanje, suštinsko pitanje, opet je Vlada iznad svih u ovoj državi, opet Vlada kroji svima plate u ovoj državi, ona određuje osnovicu. Postavljam pitanje zašto se osnovica nije utvrdila zakonom, zašto se nije neki parametar usvojio na osnovu koga će se osnovica menjati, zašto ona nije vezana za neki parametar, recimo za prosečnu zaradu, za minimalnu zaradu i za neki drugi parametar koji je u opticaju.
U članu 7. su definisani koeficijenti za neke kategorije zaposlenih na koje se ovaj zakon odnosi. Ali, ako se pogleda, to su koeficijenti za kategorije zaposlenih koji su na najvišim mestima na lestvici, koji treba da primaju najveće plate u ovoj državi. S druge strane, njihov broj je minoran u odnosu na ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru. Postavlja se pitanje, zašto ovim zakonom nisu regulisani koeficijenti za ostale zaposlene....

Vreme.

Izvinjavam se, ako mogu samo da prekoračim.
Zašto nisu, znači, ovim zakonom definisani koeficijenti za ostale zaposlene u javnim službama i državnoj upravi? Zašto nisu zakonom utvrđeni platni razredi, zašto nije precizno rečeno kolike su zarade prosvetnih radnika, profesora, nastavnika, učitelja, profesora univerziteta, zašto nije rečeno zakonom kolike su zarade lekara, specijalista i drugih zdravstvenih radnika? Zašto zvanja i zanimanja nisu utvrđena zakonom, već sve to ostaje na Vladi, da ona sve to utvrđuje i uređuje.
U članu 9. kaže se da se koeficijenti za obračun plata izabranih i drugih lica u organima teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, utvrđuju najviše do koeficijenata određenih ovim zakonom. Kaže sada i navodi neke grupe, međutim ne stoji ovde ko koeficijent utvrđuje, samo su neke gornje granice određene, ali ne zna se koji to organ, utvrđuje ove koeficijente.

Gospodine Jovanoviću, molim vas da završite.

I na kraju, utvrđena je određena granica što se tiče lokalne samouprave, definisane su zarade zaposlenih u opštinama do 60.000 i onih preko 60.000. Interesuje me, a to ovde ne piše, koji je parametar, na osnovu čega će se utvrditi koja opština pripada jednoj  ili drugoj  grupi, da li je to neki popis iz neke godine iza nas ili je to neki drugi dokument koga je trebalo ovde precizno utvrditi, da se zna, da li će sada biti špekulacije po tom osnovu, da li će biti veštačkih emigracija. Trebalo je to sve definisati ovim zakonom.
Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeći je gospodin Hranislav Perić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, upravo me kolege iz DOS-a podsećaju da nisam rekao da je  DOS najgori i ovom prilikom kažem, da - DOS je zaista najgori.

Izričem vam opomenu, gospodine Stamenkoviću.

Pa, naravno, i vi  ste  u  DOS-u, je li tako?
Vlada ponovo ovim zakonom želi da pokaže da je gazda. Formalno, zakon donosi Narodna skupština, ali Vlada sve odlučuje. Vlada će odlučiti o osnovici na osnovu koje će se obračunati plata izabranim licima i tako da Vlada želi da vlada onima koji treba da je, po zakonu i Ustavu, kontrolišu.
No, glavna mana ovog predloga zakona je što ne uređuje odnose u javnim službama. Ono za šta se mi zalažemo je da isti koeficijenti ili približno isti, odnosno zarade, važe za iste poslove i u Beogradu, i u Vranju, i u Nišu, Surdulici, Vlasotincu itd.
Svako teži da bolje živi, da ima veću platu, a veliki grad magično privlači sve ljude. Tamo je i veća plata, bolji uslovi života. S druge strane, interes države je da se izjednači kvalitet života i u malim sredinama, u palankama, sa životom u Beogradu, Nišu, Kragujevcu itd.
Ukoliko plata npr. lekara opšte prakse bude mnogo veća u Beogradu nego u Surdulici ili Nišu, oni će kopati i rukama i nogama da dođu u veliki grad. Ukoliko izjednačimo ili približimo zarade za ista ili slična zanimanja, sa istom kvalifikacijom, stručnom spremom, niko neće želeti da silom promeni mesto boravka, pa se tako neće dešavati da, recimo, u Doljevcu imamo manjak lekara, a u Beogradu, na tržištu rada, mnogo njih čeka posao. Oni će ostati u svojoj sredini i tamo će lečiti građane, u opštini iz koje su potekli i gde su se ranije školovali.
Ne znam zbog čega Vlada traži da se u opštinama sa određenim brojem stanovnika plate izabranih ili postavljenih lica razlikuju. Zašto bi neko u nekoj opštini, koja ima dvadesetak hiljada stanovnika, a radi pošteno i dobro svoj posao, imao manju platu nego recimo postavljeno ili izabrano lice u Nišu.
Naravno, nisam za to da, kao u Merošini, predsednik opštine odredi sebi platu od 24.000,00 dinara, a predsedniku izvršnog odbora 22.000,00 dinara. Ali, plata ipak treba da bude pristojna, da svako može od te plate da živi.
Zašto se zalažem da se te plate izjednače?
Pa, evo, pogledajte u opštinama u Nišavskom okrugu nema ni po desetak ljudi sa visokom školskom spremom. Tamo je, jedno vreme, u jednoj opštini ista ličnost obavljala poslove predsednika opštine i izvršnog saveta skupštine opštine, jer nije bilo lica sa visokom stručnom spremom da to radi.
Mi se zalažemo da Vlada vrati ovaj predlog zakona, da uvaži predloge Srpske radikalne stranke, pa da o tim predlozima i Predlogu zakona ponovo raspravljamo. Pošto više ne možete da me kaznite - DOS je stvarno najgori.