Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da bi, u najkraćem, komentar onoga što je do sada rečeno, u prilog ili protiv Predloga zakona o kome mi razgovaramo, je upravo komentar koji je izrekao ministar Đelić - ne ponovilo se.
Pokušao sam da pažljivo zabeležim primedbe onih koji su pre mene govorili kritički o ovom predloženom zakonu. Čini mi se da u njima nema ni malo razumevanja, niti racionalnog stava, i da je, između ostalog, i kroz takav odnos prema onome o čemu mi danas ovde razgovaramo, potvrdio sve ono što je suštinski motiv, sa kojim mi pred parlament izlazimo, predlažući ovaj zakon, koji proizilazi iz naše potrebe da, u meri u kojoj je moguće, ovo društvo približimo pravdi.
Kao što ne znate na koga će se sve primenjivati ovaj zakon, niste znali ni kako da sprečite sve ono što nas je dovelo danas do toga da mi o ovom zakonu pričamo. Pominjali ste situacije u kojima će ovaj zakon biti primenjen i pozivali se na Zakon o krivičnom postupku, a pritom ste potpuno, svesno ili nesvesno, ali loše, prenebegli činjenicu da taj isti zakon o krivičnom postupku sankcioniše one dve trećine privrednog života zemlje o kome ste govorili kao životu koji se odvijao u zoni sive ekonomije.
Tim predmetima se ovaj zakon neće baviti, niti će bilo koji član ovog zakona omogućiti nekome u ovom društvu da izbegne krivičnu odgovornost, ako postoje osnovi za tu krivičnu odgovornost, niti će bilo ko iz poslaničke većine DOS-a podržati zakon koji će nas uvesti u revanšizam i koji će naše društvo dovesti u situaciju, u kojoj je bilo pre 50 godina, kada su ljudima sudili zbog toga što nose šešir ili u ormaru imaju bundu.
Ovim zakonom mi pokušavamo da obezbedimo elementarnu satisfakciju građanima i našem društvu, koje je rapidno propadalo, dok su pojedinci, koji su ga formalno predstavljali, istovremeno povlačili katastrofalno loše posledice.
Ne očekujem da će primenom ovog zakona to biti sankcionisano u meri u kojoj je moguće ponašanje onih ljudi koji su zloupotrebili našu nesreću i okolnosti u kojima je naše društvo živelo, stekli izvesne koristi o kojima danas moraju da razmišljaju, pre svega, kao o moralnom žigu. Ako su krivično nešto počinili, odgovaraće po Zakonu o krivičnom postupku i mi se time ovoga puta ne bavimo.
Rečeno je da ovaj zakon sam po sebi jeste zakon koji dovodi u opasnost stotine hiljada građana koji imaju stanove. Ali, toga nigde nema u ovom predlogu zakona. Jer, nije stotine hiljada građana bilo na funkcionerskim položajima. Ovim zakonom će se sankcionisati samo oni postupci funkcionera koji su sebi prigrabili nešto kao kompenzaciju za ćutanje i zabijanje glave u pesak zbog politike koja je vođena u ovom društvu u proteklih 10 godina. Pročitaću vam i član 3. stav 12, koji govori o stanovima i onima koji treba da se plaše ovog zakona: "Otkup stana većeg od pripadajućeg u odnosu na kriterijume za dodelu stana utvrđene aktom nadležnog organa od strane izabranog, postavljenog ili imenovanog funkcionera, funkcionera političke stranke, direktora ili člana organa upravljanja, pravnog lica u državnoj, društvenoj ili mešovitoj svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala".
Ne trebaju da se plaše ni vlasnici kuća, ni vlasnici stanova, ali ovim zakonom će se sankcionisati oni ministri, oni predsednici vlada, oni direktori javnih preduzeća koji su ostavili za sobom kilometarske liste na kojima ljudi traže stanove. A, pri tom su rešavali sopostvene probleme.
I, konačno, vi imate prava da kažete da neko može da proceni značaj pojedinog političara u državnoj upravi, značaj pojedine osobe u javnom preduzeću i u skladu sa tim da mu reši stambeni problem. Ali, ovim zakonom će biti provereno da li je to rešeno onako kako se moralo rešavati. I, ako jeste, onda se nema zašto krivično teretiti, ali mora odgovarati zbog svega onoga što jeste prateća okolnost koja nema nikakve veze sa bilo čim što je rečeno u prilog kritici ovog člana zakona i ovog konkretnog dela.
Što se tiče primarne emisije ili situacije da ćemo mi primenom ovog zakona uništiti društvena i javna preduzeća, to nije tačno. Upravo član zakona u kojem se dopušta mogućnost dogovora jeste član zakona kojim se unapred razmišljalo o situacijama u kojima će članovi ovih komisija, Vlada, pa i mi kao poslanici, morati da razgovaraju sa radnicima u društvenim preduzećima, sa zaposlenima u "Takovu", koji kada bi platili sve ono što proizilazi iz ovog zakona, zbog lošeg ponašanja svojih direktora i poslovnog rukovodstava, ne bi imali više gde da rade. Tako da će ovaj dogovor ostati, jer se tim dogovorom štite interesi društva.
Ali, neće biti omogućen dogovor, niti se na tome insistiralo, kada je pretpostavljano da će dobrovoljnim javljanjem neko biti oslobođen 30% ili 35% dažbina. Baš naprotiv. Mi smo amandmanom ukolonili nešto tako. Ako je to bila praksa negde u svetu, u Srbiji nije. Jer, onaj ko je kriv ne može biti oslobođen svoje odgovornosti samo zbog toga što je sam tako nešto priznao, ali bio je dužan da to prizna onda kada je to delo učinio.
Znači, amandmanom smo uklonili tu, ne mogu da kažem krupnu anomaliju, ali nekorektnost prema našem društvu. Niko ko se prijavi sam po sebi, neće biti oslobođen ovakvog odnosa i ovakve restriktivne mere, jer on na tako nešto nema pravo, s obzirom da je dužan da poštuje ovaj zakon kao bilo koji drugi u društvu.
Zabeležio sam da se postavlja pitanje arbitraže. Navodno će neko od većih mudraca sedeti, tajnovita komisija o kojoj se ništa ne zna, a kada se raspravlja o odgovornosti pojedinih članova komisije, onda se ispostavlja da se sve zna. Čuveni izveštaji te komisije koji su navodno pod tajnama, strogo poverljivo negde deponovani, a objavljuju se u dnevnim i nedeljnim novinama. Komisija ima 21 radnu grupu . Nju vode najodgovorniji ljudi današnje vlasti. Nije nikakva tajna ko su oni i nije nikakva tajna to šta su oni do sada uradili. Niko od njih nije pomislio da na sebe preuzme ingerenciju suda, niti je bilo ko u Vladi pomislio tako nešto, niti bi mi kao parlament to podržali.
Vrhovni sud će biti to mesto na kojem će se proveriti osnovanost onih koji smatraju da ne podležu pod odredbe ovog zakona. Vrhovni sud, a ne sud Zorana Đinđića, Koštunice, Batića, Duška Mihajlovića ili Đelića. Ne sud ovoga parlamenta. Upravo ona institucija koja nikako nije bila u prilici da se bavi tim problemima onda kada je morala da se bavi da bi sprečila katastrofu o kojoj mi danas govorimo.
Mi do danas nismo uspeli da napravimo spisak svih onih na koje će se zakon primeniti. Ne zbog toga što nismo želeli, nego zbog toga što je ovih prethodna tri ili četiri meseca i suviše kratak period za takav posao. Ipak, stigli smo do svih onih koji su paradigma vremena u kome smo živeli u prethodnih 10 godina.
Ni jedan veliki privrednik u ovom društvu, koji je stekao kapital i bogatstvo u vremenu dok je država propadala, nije zaobiđen u radu današnje komisije. Ovde imam izveštaj od 50 strana i svaki poslanik može dobiti taj izveštaj. Svako je bio tretiran od strane komisije u skladu sa ritmom komisije, i svako će biti u apsolutnoj meri sankcionisan ukoliko je počinio bilo šta što je u suprotnosti sa ovim zakonom i onim što mi nameravamo da uspostavimo kao sistem vrednosti u društvu.
I, konačno, izgradnja sistema vrednosti jeste posledica ovog zakona, o kome mi moramo povesti najviše računa. Ne ubiranjem sredstava, jer ta sredstva sama po sebi, koliko god naše društvo s jedne strane bilo obespravljeno, a sa druge strane idealizovano u liku pojedinaca koji imaju enormna bogatstva, ne mogu biti dovoljna za pokrivanje svih naših problema.
Ono što je bitno je da kroz ove zakone mi izgrađujemo sistem vrednosti. Sistem vrednosti koji se može opisati jednom sentencom. Ne ponovilo se. A, onaj ko pomisli da krene putem prethodnika koji su krenuli tim putem 1989. godine, sasvim siguno će naići na nas kao na prvu prepreku i sigurno je da ćemo mi sprečiti da se parlament ikada više bavi ovakvim temamam. Hvala vam.

Dajem reč prvom narodnom poslaniku prijavljenom za diskusiju, gospodinu Miroljubu Veljkoviću, neka se pripremi Dragan Jovanović.

Ispada, gospodine Jovanoviću, da ste vi prva državna administracija koja se setila da oporezuje ekstra profit ili, kako vi kažete ovde, ekstra dobit. To nije tačno. Imamo mnogo primera u istoriji, mnoge države su to radile. Kasnije ću se osvrnuti na to, ali je tačno ono što kaže gospodin Šešelj da će ovaj nacrt zakona sigurno obogatiti pravnu teoriju, a i pravnu praksu.

Poštovani narodni poslanici, ne dovodim u pitanje motive za donošenje jednog ovakvog zakona. Prethodni period je period u kome su se pojedinci enormno obogatili. Oni su pre svega koristili svoj privilegovani položaj. Sankcije koje nam je uvela međunarodna zajednica i te kako su pogodovale privilegovanim slojevima da, koristeći upravo te sankcije, ostvare enormne profite i enormno se obogate. Setimo se samo kontigenata i kvota u spoljno-trgovinskom poslovanju. Koliko je to davalo mogućnosti za brzo i lako bogaćenje.

Ogromna kriminalizacija društva, ogromna korupcija koja je zahvatila sve pore našeg društva, rat u okruženju Srbije, sve je to bilo pogodno tle privilegovanim slojevima da nagomilaju svoj kapital. Ali, ne samo to, gospodine ministre. Država, pritisnuta nezapamćenim sankcijama i ratom, dovijala se na sve načine da izdrži. Tako smo u tom periodu imali pojave primarne i sive emisije novca od strane Narodne banke, nerealan kurs deviza Narodne banke, plaćanje u inostranstvu ilegalnim putem. U početku dozirano, a 1993. godine hiperinflaciju. Sve te državne mere su deklerativno imale za cilj da pomognu da privreda i država opstane. Tako je iz primarne emisije finansirana setva, žetva, vojne potrebe, stambena izgradnja. Ta su sredstva korišćena za finansijske injekcije posustalim privrednim gigantima, ta su sredstva korišćena za isplatu budžetskih korisnika, penzionera i ko zna čega sve.

Ali, istina je da su ta sredstva kroz svoje privatne firme koristili i privilegovani pojedinci. Zatim je država pojedinim firmama omogućila da po depresiranom kursu deviza kupuju naftu, nedostajuću hemiju, vojnu opremu i sve ono što je državi bilo neophodno da preživi sankcije. Isto tako je tačno da su devize po takvom kursu, a preko svojih privatnih firmi, kupovali i privilegovani pojedinci. Sa ova dva primera hteo sam da pokažem da su neke od ovih mera, koje su u to vreme bile zakonski uređene, bile neophodne u tom i takvom vremenu sa stanovišta državnog interesa.

Pojedinci koji su koristili ove, u to vreme zakonske mogućnosti, su posebna priča i svakako ih treba oporezovati. Ali, ovde se postavlja pitanje da li će država oporezovati, na primer, NIS, zato što je NIS koristila primarnu emisiju i kupovala devize po zvaničnom kursu NBJ, koji je bio depresiran. Ili, recimo, da li će država oporezovati PKB, neko poljoprivredno dobro u Vojvodini, koje je zbog sličnih namena kupovalo devize po zvaničnom kursu NBJ.

Pre mesec dana sam pročitao u štampi spisak firmi koje država namerava da oporezuje, jer su bili korisnici kredita za privredni preporod Srbije. Čudom sam se čudio, narodni poslanici. Nabrojaću koje su to firme. Tu je: " Elektronska industrija" Niš, "MINEL", "MIN" Niš, poljoprivredna dobra, poljoprivredne zadruge i tako dalje. Od 31 firme na spisku, samo jedna privatna, i to je uzela neka minorna sredstva. Znači, ostalih 30 na spisku su u takvom stanju, a svi mi dobro znamo u kakvom smo stanju, da nisu sposobni da plate bilo kakav porez, a kamoli ovaj ekstra porez. Jedan broj njih će verovatno ići u likvidaciju posle ovog zakona o privatizaciji.

Znači, slažem se sa predlagačem da ekstremno bogaćenje u prethodnom periodu treba oporezovati. Međutim, način na koji to vi mislite da uradite je katastrofalan i apsolutno neostvarljiv. Što kaže prof. dr Jovan Ranković, moram da napomenem da on pripada Ekonomskom odboru DSS, znači vi Koštunicini slušajte, prof. Ranković je predlagaču ovog zakona, gospodinu Đeliću, poručio da je pomešao babe i žabe. Znači, ja opomenu ne mogu da dobijem, jer je to poručio profesor Ranković.

U ovom sasvim sigurno najgorem, u stručnom smislu, zakonu koji je došao pred ovaj parlament, kriminalne radnje su pomešane sa privilegijama i povlasticama. Ako neko iznese devize iz zemlje da bi platio uvoz neke robe, a ta roba nikad ne stigne u zemlju, odnosno te devize ostanu na nekom privatnom računu, to je kriminal koji podleže važećem krivičnom zakonodavstvu. Tu ni u kom slučaju ne može biti nikakvih privilegija. Verovatno ste tu saglasni. Ili, ako neko na uvoznu robu ne plati carinu, akcizu ili porez, to je strašan kriminal. To nikako ne može da bude privilegija. Takvim ljudima se sudi, oni se ne oporezuju, a onda sud donosi mere, kao što je rekao gospodin Šešelj, o oduzimanju imovine koja se stekla kriminalom.

Ovaj gospodin iz Arilja se mnogo smeje i non-stop dobacuje. Gospođo predsedavajuća, upozoravam vas, on me je danas iznenadio, prvi put se pristojno obukao. Gledao sam ga ovde u majicama, sa sunčanim cvikerima. Očekivao sam da se pojavi u kupaćim gaćama i u japankama ovde.

(Predsedavajuća: Gospodine Veljkoviću, molim vas da se vratite na temu)

U ovom predlogu zakona imate nenamensko trošenje dnevnica solidarnosti, zloupotrebe u privatizaciji i još mnogo takvih stvari koje Vlada krsti kao privilegije. Međutim, to su kristalno čista krivična dela koja se sankcionišu krivičnim zakonodavstvom. Šta je Vlada htela? Da ovim zakonom kriminalce amnestira za ova krivična dela koja su izvršili, da im naplati porez i puj pike ne važi. Za ovu moju tvrdnju posebno mi daje za pravo odredba u ovom predlogu zakona koja pruža mogućnost dužniku da sa Vladom napravi sporazum oko iznosa poreza. Takva besmislica sasvim sigurno ne postoji ni u jednom poreskom sistemu u svetu, ili su dilovi sa velikim srpskim gazdama već napravljeni. Samo su ta dva načina.

Ima u ovom predlogu zakona još mnogo besmislica, kao ta da će država, ukoliko poreski obaveznik za 15 dana ne izmiri porez po ovom osnovu, preuzeti deo firme ili celu firmu. Zamislite sad sirotu "Elektronsku industriju" ili "MIN" - Niš, država će sada da preuzme "Elektronsku industriju" ili "MIN" - Niš. Oni jedva čekaju da ih neko preuzme. Šta država time dobija? Dobiće hiljade radnika na grbači. To je jedna puna besmislica, apsolutna besmislica. Za 15 dana takve firme mogu da plate ekstra profit, a postoji verovatno mnogo privatnih firmi koje će podleći pod ovaj zakon, za koje vam odgovorno tvrdim da nemaju tih sredstava da daju. Preuzećete neku, da kažem, tekstilnu fabriku nekom privatniku jer on sigurno neće da plati ove poreske stope.

Predloženi zakon je krajnje nestručno urađen. Praktično, on je nesprovodiv, odnosno moćnicima u državi pruža mogućnost jednog ogoljenog voluntarizma u njegovom sprovođenju i surovog revanšizma, bez obzira što gospodin Jovanović kaže da toga neće biti. Same zakonske odredbe pružaju mogućnost jednog surovog revanšizma po principu - ako pretrčiš nećemo ti naplatiti porez, a ako ne pretrčiš, uzećemo ti firmu, takva se poruka daje gazdama. S druge strane, ovaj zakon je i svojevrsni državni reket, priznali vi to ili ne i udar, na tržišnu ekonomiju. Ko garantuje, na primer, ino-investitorima da vama za godinu - dve neće pasti na pamet da ponovo oporezujete neki, po vama, u to vreme ekstra profit.

Da rezimiram, svakako treba oporezovati privilegovane pojedince, koji su se uz pomoć privilegija u prethodnom periodu ekstremno obogatili. Gospodine ministre, mnogo je država kroz istoriju povuklo slične poteze. Vi ste pokazali jedan predlog zakona od neke od tih država. Znači da ste koristili uporedno zakonodavstvo.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Ja ću vas podsetiti, što verovatno znate, da je De Gol posle Drugog svetskog rata oporezovao ratne profitere. To verovatno znate. To je uradila i predratna Jugoslavija zakonom iz 1923. godine, takozvanim Zakonom o oporezivanju latentnih rezervi. I to verovatno znate. Još mnoge države su to uradile.

Ali, to je urađeno na jedini mogući način, gospodine ministre, oporezivanjem prirasta neto imovine. Na primer, firma ta i ta je recimo na dan, vi ste uzeli baznu godinu 1989, 31.12.1989. godine imala neto imovinu po bilansu toliko i toliko. Prosečna profitna stopa u 1989. godini je bila 10% u Srbiji. Firma na dan 31.12.2000. godine ima toliko i toliko neto imovine, isto iskazano u bilansu. Znači, sve ono što je van prosečne profitne stope, jednostavno podleže pod udar oporezivanja. Tako se radi u svim normalnim zemljama i tako su radile sve ove zemlje koje su slične zakone donosile, posebno posle nekih velikih nesreća i ratova.

Dame i gospodo poslanici, tako se oporezuje ekstra profit. To je zakonit, jedino moguć i sprovodljiv način. Doduše, ima primera u svetu za koji ste se vi opredelili. Moamer El Gadafi, kada je došao na vlast u Libiji, on je odlučio drugačije da oporezuje sve. On je rekao - zamenićemo pare do tog i tog datuma. Svi su predali pare, a onda je on rekao - nema ovog drugog ekvivalenta. Svima po 100 libijskih dinara i to je to. Ako ste se za to opredelili i hoćete na sličan način to da sprovedete, onda o kej.

(Predsednik: Molim vas da zaključite.)

Predlažem da Predlog zakona odmah vratimo Vladi, da je on prosto toliko loš da ga amandmanskim putem ne možemo popraviti. On je nesprovodljiv, samo će dati šansu ljudima koji to budu sprovodili, da voluntaristički odluče - ovome ću naplatiti, ovom neću i tako dalje.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod Srbije je sa nestrpljenjem očekivao zakon koji nosi naziv - Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. Toliko je nestrpljenja u narodu, da ni jedan dosadašnji zakon nije izazvao takvo iščekivanje. Međutim, na žalost srpskog naroda, pred nama se nalazi jedan papir koji je sve sem zakon.
On može da bude sve sem zakona, zavisi kako ga ko tumači. Za nekoga je to, za dobre pravnike je to humoristički tekst, jer slatko se smeju kada čitaju članove ovog zakona. Za poštene ljude je to tragedija, jer vide kakvu vlast imaju, znaju šta je obećavano, a vide šta su sada dobili. Za političke analitičare to je političi pamflet. Za mene je ovo platforma za izbore. Znači, našli ste negde u magacinu nešto što ste u izborima narodu obećavali, a da je to još bi bilo i dobro, da ste to prepisali, nego ste ga do te mere unakazili da ni to više ne može da se prepravi.
Vi ste u izborima narodu obećavali, stvarali ste crno belu sliku. Koristili ste prilike koje su nastajale raznim sticajem okolnosti, koristili ste prilike da narodu pričate o njegovom siromaštvu i o muci koja je narod zadesila, da stvorite crno belu sliku nekih ljudi koji su na vlasti i oko vlasti, nekih stranaka, da su sve to neki bogati ljudi, neki nepošteni ljudi, a sa druge strane DOS-ovci su siromašni ljudi, pošteni ljudi, i ta slika je uspela da preovlada kod naroda i vi ste dobili vlast.
Kada ste došli na vlast situacija se promenila. Sada ste u izlogu i sada narod od vas očekuje, ima dugo pamćenje, pamti narod šta ste pričali. Pošto niste mogli da pobegnete od izbornih obećanja, vi ste pokušali da u tom ritmu nastavite dalje, pa ste, pošto je glavna priča bila mito i korupcija i oporezivanje ekstra dohotka i ekstra dobiti, formirali komisiju koja je trebalo sada da napravi nekakav spisak, ko će da plati ekstra porez i ekstra dohodak i da bude podvrgnut sankcijama.
Međutim, napravili ste jednu grešku i to ne malu. Za predsednika Komisije doveli ste čoveka koji je bio vojnik, a vojnici to pravolinijski gledaju, on nije razumeo, shvatio čovek ozbiljno. Nije razumeo da treba da pravi spisak nekih koji su bili u nekim drugim strankama, da to bude politički progon, nego čovek krenuo pošteno i iskreno da pravi spisak. Kada je stigao materijal u Vladu, kod onih koji su to hteli da vide, ljudi su se našli u čudu. Uhvatila ih je panika kada su videli spiskove onih koji treba da podlegnu zakonu o borbi protiv korupcije i kada je u novinama osvanuo članak na naslovnoj strani - na udaru zakona biće mnogi ministri sadašnje Vlade. Znao sam da od tog čoveka više nema vajde, ali vas je uhvatila panika, niste znali kako ćete dalje. Vi ste sada našli na brzinu rešenje, smenili ste predsednika Komisije, ali to nije kraj. Posle toga niste mogli da pobegnete od zakona, jer ste obećali narodu i onda se našao ovako nakaradan tekst zakona, znači zakon koji nema veze sa onim što ste obećavali.
Vi ste sada gledali kako pod udar zakona da ne dođu oni koji treba da dođu pod udar zakona. Reći ću vam čitav niz argumenata. Znači, kako pod udar zakona sada da ne dođu oni koji su kod vas, videli ste spiskove, videli ste da je većina kod vas, uz vas ili pored vas, od tih ljudi koji imaju velika bogatstva. Ne Elektronska idnustrija, ne Mašinska industrija, to je smešno i jadno (SIMPO) a nigde nema nekih za koje to narod očekuje. Vas je sada zadesila velika muka, kako da napravite zakon, da se ne obrukate, a da taj zakon ne dira u one u koje ne smete da dirate.
Mislim da ovaj zakon vi nećete primeniti i ovakav kakav je nećete ga primeniti. Zašto ga nećete primeniti? Zato što ćete pod udar staviti sve one koji su uz vas i blizu vas. Socijalisti nemaju koga da brane, jer među socijalistima više nema tih, jer su drugi koji su možda pali pod udar zakona sada kod vas i blizu vas. Prema tome, činjenice govore, ako krenemo od člana do člana, da ste vrlo nevešto napravili zakon.
Prvo, da ste hteli ono što ste zamišljali u predizbornoj kampanji vi ne biste stavili stavku da se pogađa uprava prihoda sa nekim ko je zgrnuo veliki kapital. Vi ste videli ko je u pitanju, pa kažete sada - ajde da se mi pogodimo. Zamislite krivični zakon koji ima član da se kriminalac nagodi sa tužiocem ili sa sudijom koliko će da ga osudi. Znači, prvi član koji ste uneli, što je zapanjujuće, da se nagodi ko je stekao ekstra profit, ko se obogatio, da se nagodi sa direktorom uprave prihoda, Đelićev kum, došao iz Francuske, da se nagodi sa njim koliko mu treba da mu da para. To je prva stvar koja ukazuje da ste pobegli od predizbornih obećanja, da uopšte nemate nameru da spvorodite zakon onakav kakav treba da bude.
Druga stvar, da onaj ko je stekao veliki kapital, a prijavi to dobrovoljno, da mu date 35% popusta, zato što je bio savestan, pa je priznao da je to uradio. Treća stvar koja će da zapanji javnost Srbije, a već se pojavila u novinama, a ima je i u zakonu. Zamislite vi od onolike priče, hajke, medija, novina, imate član zakona koji predviđa držanje u tajnosti onih koji će da plate poreze na ekstra profite. Od kada vi toliko volite bivšu vlast da držite u tajnosti ko je platio. Znači, sam princip držanja u tajnosti pokazuje građanima Srbije da tu nešto nije normalno. Do juče jedna priča, hajke, novine, i kada ima i kada nema, a sada odjednom princip tajnosti.
Da se razumemo, socijalisti jesu za donošenje ovakvog, baš ovakvog zakona, ali zakona koji neće da ima ni pogađanje, neće da ima ni tajnost neće da ima ni opraštanje dugova, zakona koji će da obuhvati sivu ekonomiju u celosti, zakona koji su očekvivali građani Srbije, zakona da se svi bogataši stave pod lupu ovakvog zakona. To su građani Srbije od vas očekivali. Niko nije očekiva da stavite Elektronsku industriju, Mašinsku industriju, Hemijsku industriju "Prahovo" i ostale. Znači, Srbija je očekivala zakon kakav ste u izbornoj kampanji obećavali, a vi ste gospodo od toga potuno odustali.
Mi smo pokušali da velikim brojem amandmana pokušamo da popravimo ovo, ali ovo kako ste ga vi formulisali, posle svega i posle saznanja do kojih ste došli, nije popravljivo. Ovo pokazuje vašu želju da uopšte zakon i ne donesete, jer ste napravili zakon koji nije primenljiv. Ovakav zakon ako usvojimo, on nije primenljiv ni na koga. Možda ćete da ga primenite na Elektronsku industriju, a na ostale subjekte ovaj zakon nije primenljiv. Prema tome, predložio bih da usvajanjem svih amandmana popravite tekst zakona, da mu date smisao kakav građani očekuju, da mu date smisao kakav ste obećavali građanima u izbornoj kampanji, inače sve ovo nije ni karikatura ozbiljnog zakona o porezu na ekstra dobit.

 Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a posle njega Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponuđeni Predlog zakona ne treba da prihvatimo jer narušava bitne pravne principa, princip zakonitosti i pravne sigurnosti, i time dovodi u pitanje opstanak čitavog pravnog sistema. Čitav Predlog zakona ima povratno dejstvo, a ne samo odredbe članova 2. 3. i 8, kako se navodi u obrazloženju predlagača ovog zakona.
Predlagač je naveo da su samo pojedine odredbe, članovi 2. 3. i 8. sa povratnim dejstvom i time je valjda želeo da saopšti da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i Ustavom Republike Srbije, pozivajući se na to da su te pojedine odredbe sa povratnim dejstvom motivisane postojanjem opšteg interesa, kako biste mogli da pogazite odredbe člana 117. stav 1. Ustava Savezne Republike Jugoslavije i člana 121. Ustava Republike Srbije. Ove ustavne odredbe zabranjuju povratno dejstvo zakona upravo zbog postojanja principa zakonistosti, a samim tim i pravne sigurnosti građana, koji u vreme svog delovanja moraju da računaju na izvesnot regulisanih društvenih odnosa.
Naime, ne može se pristupiti jednokrantom oporezivanju unazad za više od deset godina od donošenja zakona, jer su poreski obveznici u vreme poslovanja imali u vidu tada postojeće propise o porezima na dohodak i imovinu, koje su morali da izvršavaju i koje su izvršili, te samim tim njihove obaveze prema javnim prihodima za odnosni period prestaju da postoje. Zbog povratnog dejstva čitavog Predloga zakona, a ne njegovih pojedinih odredbi, ovaj predlog zadire u već stečena prava fizičkih i pravnih lica, što apsolutno izaziva narušavanje i pravnog poretka i pravne sigurnosti, principa pravne sigurnosti.
Predlog zakona je u celini sa povratnim dejstvom, jer sve njegove odredbe deluju unazad, iako je u tom vremenu važio sasvim drugi režim oporezivanja fizičkih i pravnih lica. U koncepciji se polazi od toga kao da su fizička i pravna lica iskorišćavala posebne pogodnosti, legalne i nelegalne, pod kojima su sticala imovinu i ostvarivala dohodak. Pri tome se zanemaruje činjenica da se ne može vršiti naknadno upoređivanje, kao što to zakon čini, za ona fizička i pravna lica koja su ostvarivala svoj dohodak i sticala svoju imovinu prema tada važećim pozitivnim propisima, što znači da nisu kršila postojeća pravila ponašanja.
Ako je prema ranije važećim propisima moglo da se obavlja vršenje određenih finansijskih transakcija i ako su ti propisi važili za sve one koji su ispunjavali uslove za uključivanje u te finansijske transakcije, ne može se govoriti da to objektivno predstavlja privilegiju za one koji se ovim zakonom označavaju kao poreski obveznici.
Drugim rečima, ne ističe se jasan kriterijum za određivanje privilegovanih lica koja su bila u situaciji da mogu iskorišćavati posebne pogodnosti u svom poslovanju prema ranije važećim propisima. Neuvažavanje činjenice da je jedna situacija kada se posluje u skladu sa postojećim propisima, a da je druga kada se ne posluje u skladu sa njima, a to opet znači da se ne vrši razlikovanje između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Svaki pravni poredak pravi razliku između ponašanja u skladu i ponašanja protivnog zakonu i shodno tome propisuje sankcije bilo krivičnopravne, bilo građanskopravne.
Istovremeno, ne kažnjavaju se političke stranke, pojedini listovi, mediji, nevladine organizacije koje su finansirane iz inostranstva. Vi nijednom odredbom ovog zakona niste dirnuli u srž problema - da postoji imovina stečena na osnovu zakona i postoji imovina stečena mimo zakona i da postoji imovina koju su sticale političke stranke DOS-a i nevladine organizacije, kao i tzv. nezavisni mediji i pojedinci, kao i druge stranke iz DOS-a, na nezakonit i neregularan način. Zbog toga i nisu predmet oporezivanja po ovom zakonu.
Pravna sigurnost, kao jedno od osnovnih pravnih načela, zahteva izvesnost u pogledu sticanja imovine. Ako su određene aktivnosti izvršene u skladu sa zakonom, a kasnije se okvalifikuju kao iskorišćavanje posebnih pogodnosti proisteklih iz takvih propisa, onda se pravna sigurnost potpuno ugrožava, jer se ne zna sa čime se može računati ubuduće ako se kasnije i ono što je legalno rađeno, sankcioniše kao nelegalno.
U odredbama zakona određuje se predmet oporezivanja i navodi se da se ovim porezom oporezuje ekstra dohodak i ekstra imovina stečena u periodu od 1. januara 1989. godine do dana stupanja na snagu zakona iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, na osnovu kojih je jednom fizičkom i pravnom licu data mogućnost sticanja imovine pod uslovima koji nisu bili dostupni svim građanima. U navedenim odredbama uopšte se ne govori koji su to uslovi koji su bili dostupni nekima, da bi se na osnovu toga stvorio kriterijum koje građane treba smatrati privilegovanim. To ostaje otvoreno pitanje, kao i pitanje kako će se u svakom konkretnom slučaju pojedino fizičko ili pravno lice dovesti pod propise, pod zakon koji sada stoji pred nama, odrediti kao poreski obveznik, odnosno građanin koji je stvarao dohodak ili stekao imovinu pod uslovima koji su samo njemu bili dostupni.
Ova norma je neodređena i omogućava prilikom njene primene arbitrarnost, čime se stvaraju izuzetni uslovi za njenu zloupotrebu u primeni. Neophodno je u odredbi precizno navesti odgovarajuće pravno relevantne uslove koji su bili dostupni nekim građanima, a nekima ne i neophodno je ovde dostaviti registar na osnovu koga ćemo biti u stanju da zaključimo koja su to preduzeća, koja su to fizička lica koja će doći pod udar ovog zakona.
Valjda je Vlada, motivišući se time da podnese ovakav predlog zakona, utvrdila tačan spisak fizičkih i pravnih lica na koja se zakon odnosi, valjda nije propisala nešto a da tek kasnije istražuje koja su to fizička i pravna lica. Jedna sitnica iz člana 3, da će se oporezovati privilegovane isplate, zamrznute stare devizne štednje i štednje u bankama u iznosu većem od 10.00 nemačkih maraka po štednom ulogu. Zašto ne 5.000, zašto ne iznos od 500 maraka kada je 1993. godine plata bila jedna marka ili marka i po. Otkuda taj kriterijum od 10.000 maraka kao granice?
Član 9. zakona je simptomatičan - pogađanje sa poreskim obveznikom. Znate, ova država je prošla kroz period u kome su sve finansijske transakcije i svi javni prihodi bili pod kontrolom jedne porodice. Porodica se zvala Marković - Milošević. Mi sada ponovo ulazimo u period nepotizma, u kome će ponovo možda jedna vanbračna zajednica odlučivati o našim prihodima i porezima, Đelić će da oporezuje, a Radović će da naplaćuje i da se pogađa. Rekao bi narod - jedan sjahao, a drugi uzjahao. Pretpostavljam da ta zajednica nije nivoa na kome je bila zajednica pre njih.
U članu 10. predviđeno je da se na ime poreza plaća od 35% pa do 90% i da se porez plaća u nemačkim markama. A što ne u francuskim francima, pošto je ministru to dostupnije. Otkud građanima Srbije nemačke marke. Otkud našim pravnim licima nemačke marke.
Molim vas, zamislite sada ako je neko, koristeći se privilegijama, mada ovde ima i kriminala, a pretpostavimo da je neko stekao milion maraka, on će platiti oko 370.000 maraka na osnovu osnovnog poreza i ovaj deo poreza na iznos preko milion maraka. To mu dođe oko 45% poreza.
Ako neko, po amandmanu koji je ovde počeo da cirkuliše, ima stan od 45 kvadrata, na onih pet kvadrata viška platiće 95% po svakom kvadratu. Znači onaj koji je uzeo narodu milion maraka i onaj koji je uzeo pet kvadrata nisu u istom položaju. Vi se motivišete političkim razlozima i onih pet kvadrata odmah kažnjavate sa 90% poreza. Vama je 90% poreza za one koji su otimali građanima, tek za prihod preko 10 miliona maraka.
Tu se vidi kako je pristupio predlagač zakona ovom zakonu. Jednostavno, pristupio je tako da je pokušao da pronađe političare iz bivšeg režima kojima bi mogao bilo šta da naplati i istovremeno da jednokratno popuni budžet. Neće, ne prihvata Vlada da se iz ovoga namire pojedini fondovi koji su bili oštećeni u vreme kad je stican ekstra prihod, ekstra imovina. Neće Vlada da to bude ni penzijski fond, da to bude zdravstveni fond, nego samo hoće da to bude vanredni prihod budžeta i time bi se možda ova fiskalna godina nekako zatvorila. A šta ćemo iduće godine?
I samo da završim. Molim vas da predvidite da žalba odlaže izvršenje rešenja, zato što će se ugasiti mnoga društvena preduzeća, kojima smo pomogli da ostanu u vreme kada je bilo najteže i kada smo davali robu iz robnih rezervi, zatvoriti sve fabričke hale ukoliko im odmah po rešenju preuzmete imovinu ukoliko nemaju novaca da vam daju.
A onda ćete pristupiti privatizaciji tih objekata, i evo vam zašto se ovaj zakon donosi - da naša društvena preduzeća izgube potpuno vrednost, da postanu dužnici države, a da onda država, bez ikakvog tereta, bez ikakvih obaveza prema zaposlenima, proda naša preduzeća, i time se završava priča. Očigledno, DOS je najgori.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom turističkom obilasku Beograda, ministar finansija i ekonomije, Božidar Đelić nam je ponudio zakonski projekat, koji je, u stvari, u potupnoj suprotnosti sa našom zakonskom regulativom, pre svega sa saveznim Zakonom o osnovama poreskog sistema.
Mi smo imali u takvom jednom njegovom eksperimentu slučaj, da se napravi, a na žalost on je od pre izvesnog vremena i važeći od pre 13 dana, i Zakon o porezu na upotrebu i nošenje određenih dobara. I, podsetiću vas, da je on u tom svom fantastičnom eksperimentu ugradio u odredbe zakona i to da se i čamac bez motora oporezuje, a sve to, celokupna poreska politika aktuelene DOS-ovske vlasti, i politika resornog ministra, teško već sada pogađa osiromašene građane Srbije.
Mi samo čekamo dan kada će ljudi u gradovima, koji su već sada (jedan od takvih je Kragujevac, iz koga dolazim) tempirane socijalne bombe, da počnu da izlaze na ulice. Ili, jednostavno, da onima koji po odredbama i ovog zakona, i svih drugih, dođu i kažu - prinudno naplaćujem porez, da uzmu stvar u svoje ruke, na način na koji su to rešili, verujući u ono što ste proklamovali u kampanji prošle godine i glasajući za većinsku koaliciju tzv. Demokratske opozicije Srbije. Sada će promeniti svoje mišljenje, i to se već sada i oseća.
Međutim, šta je ono što je prepoznatljivo, a što se vidi i u drugom članu ovog zakona, a što se vidi na početku obrazloženja Vlade, odnosno predlagača - kaže se da se Vlada poziva na period unazad 12 godina, i ne mogu ništa drugo, nego da konstatujem ono što smo svi mi konstatovali i 5. oktobra, kada ste na beogradskim ulicama izveli puč i revoluciju, da je ovo samo nastavak Osme sednice, da su sada neki drugi ljudi, Stambolićeva frakcija na vlasti, da oni žele obračun sa svojim političkim protivnicima, sa onima sa kojima su se na ovaj ili onaj način obračunavali unazad 11 godina.
Postoji jedna interesantna anegdota o jednom čuvenom komunisti, taj je čovek (bio je iz Kragujevca) pošao na Osmu sednicu i imao je dva govora - u jednom džepu govor za Miloševića, a u drugom za Stambolića. Računao čovek - pogledaću kako će da teče sednica i prema tome ću da se opredelim - za koji ću džep da se uhvatim i koji govor ću da iznesem.
Isti je sada slučaj sa direktorima mnogih društvenih i privatnih preduzeća u našoj zemlji, sa mnogima koji su, počev od 5. oktobra, pred naletom represije, terora, straha koji im vi i ovakvim poreskim zakonom, a i kroz vaše celokupno delovanje, uterujete u kosti. Počeli su da prave prebege, i šta kažu - bolje da idemo na ovu stranu, ne bi li se našli na toj listi podobnih.
Član 2. zakona upravo kaže da su obveznici jednokratnog poreza fizičko ili pravno lice, koje je u periodu i na način iz člana 2. ovog zakona, ostvarilo ekstra dohodak ili steklo ekstra imovinu. Vi se, dakle, vezujete za taj vremenski period, i opet moram da vas podsetim na nešto što je zabeleženo u našoj neslavnoj istoriji, u vreme teške komunističke diktature - to vreme ne pamtim zbog tada malog broja godina, ali su mi ljudi, koji su to preživeli pod diktaturom Josipa Broza o tome mnogo pričali da je postojala tzv. državna komisija za ispitivanje porekla imovine, i naravno, državna komisija je selektivno tada oporezivala i ispitivala poreklo imovine samo onima koji su bili suprotstavljeni komunističkom režimu.
Ono što je izneo, kao predstavnik poslaničke grupe, koja danas, nažalost, ovde čini većinu Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Čedomir Jovanović, poklapa se sa njegovim elementarnim neznanjem o svemu onome što treba da sadrži jedan zakonski projekat i kako može da se namiri porez od poreskog obveznika.
On je rekao da će i narodni poslanici, a već je sebe oprobao u toj ulozi 31. marta, da pregovaraju sa onima koji će biti podvrgnuti ovom zakonskom eksperimentu, da će u dogovoru sa njima da vide kako će i koliko u ovoj progresivnoj stopi od 30 do 90% da ih oporezuju. Zaista je u krajnjoj meri nekorektno ponašanje resornog ministra i Vlade Republike Srbije, to što ste najavljujući izvestioca, posle smene Vuka Obradovića, koji je zagrebao tamo gde ne treba, nama rekli da će to biti Đelić, koji se iznenada, kao fantom, danas ovde pojavio. Zaista je nekorektno što nam niste dostavili ono što je objavljivala i nedeljna i dnevna štampa, a to je izveštaj, dosadašnji izveštaj komisije - koje su to firme, koja su to preduzeća, koja će da dođu pod udar jednog ovakvog ledž specijalis-a.
To što se vi pozivate na Ustav i kažete da svako ko je dužan da plaća porez i druge dažbine utvrđene zakonom, mora to da radi, to je nešto što sam već na početku rekla da se kosi sa saveznim Ustavom i sa odredbama saveznog zakona, koji to najpreciznije reguliše.
Meni je prosto neverovatno da o načinu poslovanja, o dovijanju na sve moguće načine, u situaciji neviđenih pritisaka i sankcija od strane Amerikanaca i njegovih zapadnih saveznika na našu državu i na naš narod, na našu privredu, na zaposlene u tim preduzećima, govori Božidar Đelić, koji je posle 15 godina iz Pariza, iz belog sveta, posle neuspelih eksperimenata po Rusiji, po Poljskoj, po Češkoj, gde mu je i ulaz zabranjen, došao ovde da sa nama pravi ovakve eksperimente i da pokuša da potupuno slomi našu privredu, koja se ionako nalazi u teškoj situaciji.
Verovatno, dalje, u tom smislu sledi i imenovanje dobrog , da ne kažem bliskog, prijatelja resornog ministra, a novog direktora Republičke uprave javnih prihoda, Aleksandra Radovića, na čelo Komisije. Zaista je neshvatljivo da neko sa takve pozicije bude na čelu Komisije koja treba da ispituje zloupotrebe i korupciju, a Komisija koja bi stvarno, objektivno, nepristrasno to trebalo da radi, valjda treba da kontroliše kako gospodin Radović sada, sa pozicije novoimenovanog direktora Republičke uprave javnih prihoda, radi taj posao.
Rekli ste, što su pomenule i moje kolege iz poslaničke grupe SRS, a to je odredba zakona, da će se porez naplaćivati u protivuvrednosti nemačkih maraka i da je to devizni tržišni kurs koji objavljuje Narodna banka Jugoslavije.
Niste bili, gospodine Đeliću, koliko me sećanje služi, mesec i po dana u Skupštini, rekoh, odonda kada ste pred poslanike stavili, i vaša većina usvojila, onaj paket poreskih zakona, koji direktno sada udara na osiromašeni džep naših građana.
Vi se usaglasite sa gospodinom Dinkićem, koji to takođe vešto krije, da se u znatnoj meri promenio kurs marke, da on sada u realnoj vrednosti više nije 30 dinara, kako ga vi veštački držite, već 45, zato što smo imali udar na cene, zato što smo imali porez na promet i zato što mi imamo inflaciju koja nije onakva kakvu vi predviđate i imaćemo je na žalost u mnogo većem procentu do kraja godine. Ona neće biti 30%, pretpostavljamo da će možda dostići i celih 100% do kraja godine.
Rekli ste u vašem izlaganju da ste kao i nadležni odbor u Skupštini bili veoma otvoreni prema amandmanima. Nije tačno. Preko 70 amandmana su podneli poslanici iz opozicionih stranaka, a najviše poslanici SRS. Kada budemo govorili u načelu, videćemo da je jedan od prvih amandmana onaj koji je inicijalna kapisla za mnogo veće tenzije, političke, ekonomske i svake druge koje će se dešavati u našoj zemlji, a to je amandman u kojem vam Skupština pokrajine Vojvodine traži da 50% prihoda od ovakvog leks specijalisa, od ovakvog načina pokrivanja, kako ste vi rekli budžetskog deficita, ide u vojvođansku kasu. Ti apetiti i sve ono što zahtevaju autonomaši iz pokrajinske vojvođanske Skupštine će nas koštati mnogo, nas kao državu i kao narod.
A što se tiče ovog deficita, za koji ste rekli da morate na ovakav način da ga popunite, a tako ćete uništiti mnoga društvena preduzeća u našoj zemlji, vi ste nam gospodine Đeliću obećali i stavili ste to u predlogu najvažnijeg zakonskog projekta, u budžet za 2001. godinu, da ćete budžetski deficit od 30 milijardi dinara pokrivati donacijama iz inostranstva. I ako hoćete, isporučujte Haškom tribunalu, mi ni jedan jedini dolar dobiti nećemo. Hvala vam.