Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Poštovano predsedništvo, gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon za koji većina kaže da ima potrebe da se donese sa stanovišta ciljeva koje bi jedan takav zakon trebalo da ostvari. Ali, život koji će uslediti nakon donošenja ovog zakona najverovatnije će svima nama pokazati da mnoge odredbe, koje su sadržane u ovom zakonu, neće moći da budu na pravi način, pravedno ili pravično primenjene.
Da krenemo redom, najpre, sam naziv zakona. Dakle, Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, već su neki govorili o tome, za mene je pomalo sporan i problematičan. Nekada, kada sam počinjao profesionalnu karijeru, ekstra dohotkom se smatrao onaj dohodak koji se ostvari u privređivanju iznad prosečne stope, profitne ili dohodne, za tu granu ili grupaciju. Ta definicija očigledno ne važi kada je u pitanju naslov ovog zakona. Pre bih rekao da bi ovo mogao biti zakon o ekstra profitu, što je primerenije svim našim propisima koje smo u međuvremenu doneli.
Zatim, period na koji se ovaj zakon odnosi, nadam se da se tu možemo složiti, da je jako problematično da počinjemo da računamo nekakvo vreme od 1.1.1989. godine. Zašto je to, dame i gospodo, za mene sporno? Sporno iz više razloga, a ja ću navesti samo neke.
Prvo, podsetio bih sve vas da je u tom vremenu, u toj 1989. godini, gospodine Đeliću, bila jedna druga država koja se zvala SFRJ. Da su u sastvu te države bile i danas su otcepljene republike, samostalne države Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija. Da je ova država, SRJ, nastala Ustavom iz 1992. godine i da je u tom vremenu vladao jedan drugi pravni, ekonomski i privredni sitem. Ne vidim šta je bila motivacija predlagača da uzme baš 1989. godinu kao onu godinu od koje će se startovati.
Ako bismo hteli da govorimo o tome i na politički način, onda bih mogao da postavim pitanje kako DOS računa kad u osnovi ne priznaje kontinuitet ove države SRJ sa onom prethodnom, jer da priznaje ne bi se pojavljivao sa zahtevom kod Saveta bezbednosti da nas ponovo prime u Ujedinjene nacije, kada vodi postupke sukcesije na jedan drugačiji način nego što je to zamišljeno u prvobitnoj varijanti, a u ovom zakonu se vraća upravo na taj period iz 1989. godine. Ne bih navodio druge razloge, ali mislim da oni koji na taj način razmišljaju, koji ozbiljno misle o tome, moraju da se slože sa ovom temom.
Drugo, član 3. zakona kaže: "Transakcije iz kojih nastaje predmet oporezivanja...", dakle to je jedno poglavlje i sada imamo član 3, pa u njemu toliko i toliko tačaka. I, ja ću sada prokomentarisati kako će se u životu, dakle u praksi primenjivati odredbe tačke 1. i 2. ovog zakona.
Dame i gospodo, uzimimo ovakav primer, kaže: "Korišćenjem sredstava primarne i sive ekonomije novca u finansijskim transakcijama". Podsećam sve vas da smo svedoci tog vremena da smo u svim tim godinama od 1991. pa evo do danas, 10 godina, koristili sredstva primarne emisije za različite namene. Ali, najčešći korisnici tih sredstava primarne emisije su upravo bila državna preduzeća, tamo gde je država osnivač, sa razlozima da se tim sredstvima obezbedi cenovna stabilnost i spreči udar na standard građana ove zemlje.
Uzmimo primer finansiranja elektroprivrede, primer finansiranja metalo-prerađivačkog kompleksa, primer finansiranja prehrambene industrije, čuvanja cena mleka, hleba itd. Uzmimo da je tu i bilo zloupotreba koje su institucionalne, po zakonu, a koje mi danas smatramo da treba oporezovati.
Ali, pitam vas, dame i gospodo, kako ćemo tretirati jedan ovakav slučaj. Neposredno pred NATO bombardovanje firma H dobila je kredit iz primarne emisije u iznosu od milion dinara. Prema kursu nemačke marke na dan 23. mart 1999. godine, po kursu od 10 dinara za marku, višem od zvaničnog, koji je u to vreme iznosio 6 dinara, to je iznosilo 100 hiljada maraka. Zbog posledica bombardovanja i zbog samog trajanja bombardovanja firma je vratila kredit u 2000. godini, oktobra meseca. Tada je kurs marke bio 40 dinara, gospodine Đeliću. Danas je zvanični kurs 30 dinara. Milion dinara podeljeno sa 40 dinara za marku jednako je 25 hiljada maraka. Reklo bi se, razlika od 25 hiljada maraka do 100 hiljada jeste ekstra dohodak ili profit koji treba oporezovati. Da li je?
Da li je, dame i gospodo, u tom momentu privilegovan kurs od 40 dinara, i to je kurs koji je saopštila Narodna banka, što je još jedan veliki apsurd - ona će nam saopštiti koji su bili kursevi na dan kada smo uzimali ili vraćali kredite. Pitao bih gospodina Đelića, verovatno tada niste bili u ovoj zemlji, ali 1993. godine kurs se menjao iz sata u sat da ne govorimo iz dana u dan. Kada vam je ujutru odobren kredit, u 8 sati, ako ste ga preko ZOP-a dobili u 12 sati, to je već bila 1/3 tog kredita. A, kada ste na jedvite jade uspeli da plasirate ta sredstva za kupovinu za koju je namenjen taj kredit, to je već bilo 10% od toga. Govorim o jednom faktičkom stanju, gospodo, kako ćete primeniti zakon. Ne govorim o političkoj odgovornosti onih koji su, eventualno, donosili nekakve pogrešne odluke, pričam o drugoj strani medalje ovog zakona. Kako ćemo to primeniti?
Molim vas, koji kurs, ulični, žiralni, šticovani. Mi danas imamo, neko je od kolega pomenuo, činjenicu da je viši kurs u transakcijama nego što je to zvanični kurs Narodne banke Jugoslavije. Ima li tu ekstra dohotka i ekstra profita? Na ta pitanja moramo odgovoriti u životu i u praksi da ne bi činili nove nepravde, ako već mislimo da ovim zakonom ispravimo nešto što jeste bila nepravda u nekom prethodnom vremenu. Dakle, nisam protiv zakona, nego govorim o slabostima ovog zakona. Ali, onaj ko je predlagač tog zakona, on je o tome morao da vodi računa.
Recimo, uzmimo sledeći primer - tačke 12. i 13. Mogu vam mnogo primera navesti. Razmislite o tome i videćete da je to život. Dva preduzeća imaju dva različita akta o pripadajućem stanu ili pripadajućem iznosu kredita za određenog radnika, direktora, funkcionera, člana upravnog odbora i tako dalje. U jednom preduzeću je to 80 kvadrata, a u drugom preduzeću je to 100 kvadrata. U prvom preduzeću odobrili su kredit ili kupovinu stana ili otkup stana od 100 kvadrata. Gospodine Đeliću, razlika od 100 kvadrata je prema ovom zakonu, ekstra profit. U drugom preduzeću, saglasno aktima, odobrili su upravo kredit ili otkup stana od 100 kvadrata. Nema razlike. I jedan i drugi direktor, funkcioner u javnom preduzeću, u političkoj organizaciji ili na bilo kom drugom mestu, dobili su istu površinu. Ima li tu pravde i jednakosti? Razmislite o tome. Dakle, ispravite zakon u tom delu da bude primenljiv.
Dalje, govori se o odgovornosti osnivača. Gospodo, u prethodnom vremenu je započela privatizacija. Imamo masu akcionara. Akcionari se danas pojavljuju kao osnivači preduzeća. Hoće li ti akcionari biti odgovorni za ono što sad proističe kao posledica primene ovog zakona? Molim vas, kako se može logično govoriti o ekstra profitu, a da je firma otišla u stečaj i da se iz likvidacione mase ne mogu namiriti sredstva potrebna da se izmiri porez za tzv. ekstra profit ili dohodak po ovom zakonu.
Još nešto, odgovornost članova organa upravljanja, direktora i tako dalje. Podsećam vas da je u onom vremenu važio i ZUR, Zakon o udruženom radu. Imali smo članove radničkog saveta i radničke savete. Gospodine Đeliću, jesu li i članovi radničkog saveta iz 1989, 1990, pa do donošenja Zakona o preduzećima 1997. godine, odgovorni za eventualne transakcije i poreske obaveze koje nastaju iz ovog zakona? Dakle, to su pitanja na koja moramo prethodno odgovoriti da bismo mogli ovaj zakon da primenimo.
(Predsednik: vreme.)
Predsedniče, izvinjavam se, samo još jednu stvar da kažem.
Ako se zakasni u plaćanju ovog poreza... Gospodo, nemojte da vam smeta istina. Jesam za zakon, ali zakon koji se može primenjivati. Ako treba i glasaću, naravno. Recimo, pitanje kamate - sve smo utvrdili u markama. Uvodi li se to marka kao moneta ili valuta u naš platni sistem? Obavezu za kamatu smo utvrdili u dinarima. Koja je tu razlika? Ako je reč o 100 hiljada maraka poreza, koji je trebalo platiti u nekom vremenu, onda je to 100 hiljada maraka i kad se plati. Ako vi kažete - to je 100 hiljada maraka puta 30 dinara, jednako je toliko dinara, pa na to zatezna kamata, pa kad prođe period i to podelite ponovo sa kursom od 30, uopšte nije ista cifra. Razumeo sam smisao zakona da se sve računa i obračunava u markama, upravo radi očuvanja realne vrednosti utvrđene visinom poreza po ovom zakonu.
Naravno, imao bih još više o tome, ali nemam vremena. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Dragan Pavlović.

Gospodine predsedniče, poslanici DOS-a me teraju da kažem da je DOS najgori, a kad kažem da je DOS najgori, onda vi meni izričete opomenu. Ja to neću da kažem.
Dame i gospodo, zalažem se da svako ko je na nelegalan način stekao ma kakvo bogatstvo, bude za to kažnjen. Ne samo on, mora biti kažnjen i onaj ko je omogućio sticanje bogatstva na takav način. Nije dovoljno da samo plati porez. Šta to znači da je neko stekao 400 hiljada maraka, plati 135 hiljada, a ostane mu 265 hiljada maraka i ja mu kažem - lopino, a on kaže - platio sam porez, ja sam veoma koristan za ovu državu, ja sam čist. Koliko si ti platio porez?
Moraju se izreći i druge mere u skladu sa zakonom. Za kriminal se mora ići u zatvor. Mora se oduzeti sve, a ne samo deo nezakonito stečene imovine.Šef poslaničke grupe DOS-a Čeda Jovanović kaže da se ovaj zakon ne bavi krivičnom odgovornošću. Ako se ne bavi krivičnom odgovornošću, ako nema krivične odgovornosti, što onda ljudima uzimamo novac? Ajde da utvrdimo ko je kriv, ko je krao, ko je nezakonito stekao, pa onda da mu uzmemo sve i plus u zatvor.
Inače, voleo bih da ovaj zakon zaživi. Voleo bih da vidim kako se Dušanu Mihajloviću oduzima sve. Ne misli valjda neko od poslanika DOS-a da je on sve ovo što ima sada legalno stekao? Ali, mi trebamo doneti zakon koji ima povratno dejstvo. Pročitao sam Ustav, u članu 117. kaže se da ako to zahteva opšti interes, povratno dejstvo mogu imati samo delovi zakona, a nikako celi zakon. Mi treba da delujemo u skladu sa zakonom koji je protivustavan.
Zašto Predlog zakona tretira period od 1. januara 1989. godine do dana donošenja ovog zakona? Recimo, zašto to nije od 1. jula 1982. godine ili 14. februara 1959. godine ili bilo koji drugi datum? Zašto se ograničava danom donošenja zakona? Da li to sugerišete da je bogaćenje nekih ljudi, bliskih Miloševiću, počelo baš tog dana, a da se završava sa vašim dolaskom na vlast? Da li mislite da ste vi bezgrešni? Mnogi koji nisu bili bliski Miloševiću obogatili su se na sličan način, preko veza, vezica, podmićivanjem i na bilo koji drugi način. Mnogi su sada u DOS-u. Ima i nekih koji sede ovde i rade kao narodni poslanici, koji su se obogatili na ovakav način.
Mislite li da je dovoljno naplatiti reket, uzeti koliko vam treba i onda reći - sad si pošten, sad si častan? Tako rade i klasični reketaši. Nikada ne uzmu sve, nikada ne unište do kraja onoga koga reketiraju. A, kada im novac zatreba, ponovo traže, a vi ćete verovatno produžiti važenje zakona, tako bar kaže ministar Đelić.
Kažete - onaj ko se dobrovoljno prijavi i pospe se malo pepelom, smanjuje mu se 35%. Dobro, to menjate amandmanima. Ali, pitanje je da li će amandmani biti usvojeni. Građanin treba, što je rekao savetnik onog našeg ministra, kakav savetnik takav i ministar policije, građanin treba da cinkari sam sebe. Šta će se desiti ako sudovi odbiju da primenjuju ovaj zakon? U članu 96. Ustava se kaže - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava i zakona. Šta će se desiti ako neki hrabri sudija odbije da primenjuje ovakav zakon koji nije ustavan? Ili možda mislite da ćete stranačkim postavljanjem predsednika sudova obezbediti podršku u svakom slučaju? A, Ustavnog suda nemamo.
Gospodin Popović, koji kaže meni da li sam se prepoznao, prepoznaćete se i vi, gospodine Popoviću, vaše vreme prolazi. Nas srpske radikale ovaj zakon ne pogađa. Nismo bili miljenici režima, obično smo bili hapšeni iz političkih razloga. Samo upozoravamo, zakon će pasti na Ustavnom sudu, kad-tad. Jednom moramo imati i Ustavni sud.
Sumnjam da će se ovaj zakon, ako ga danas usvojimo, primenjivati objektivno. Eto, dojučerašnji potpredsednik Vlade i predsednik Komisije za borbu protiv korupcije, Vuk Obradović, kaže da je smenjen u onom trenutku kada je došao do "Lutre" i Dušana Mihajlovića. On kaže da je dobio signal i da taj signal važi za sve ostale. Ne diraju Mihajlovića, ne diraju "Lutru", ne diraju one koji su pored Đinđića ili uz Đinđića, ne diraju one koji su finansirali i pomagali DOS, možda kupovali i njihovim liderima kola i stanove. Mislite li da bi Čeda od svoje studentske stipendije mogao da kupi dva džipa i da prežali kad mu ih unište, tek tako.
Hoće li pod udar ovog zakona doći i političke stranke, tzv. sindikati ili one nevladine organizacije koje su u kešu unosile novac u zemlju. Mi se zalažemo za zakonitost, a ne za bezakonje, ali sada revolucionari ostavljaju puške, donose kvazi zakone da ugrabe ono što je preostalo. Među vama ima dece prvoboraca i generala. Naučili ste vi od očeva kako se otima i kako se pljačka, a oni koje sada gledam su upravo deca prvoboraca.
Srpski radikali zahtevaju da se posle sudskog postupka, ako se dokaže krivica, zaloupotreba i pljačka, na osnovu presude, preduzmu zakonom propisane mere i da se neko ko je na takav način opljačkao narod i državu bude kažnjen i zatvorom, a ne samo uzimanjem dela zarade. Ovaj zakon će u principu sprovoditi par Đelić-Radović, a mi u takve parove nemamo poverenja.

Reč ima narodni poslanik Dragan Pavlović, a sledeći je Dragiša Marinković.

Dame i gospodo, kako reče kolega, naše vreme prolazi i sasvim se slažem, i naše i vaše vreme prolazi, ali je važno da u toj prolaznosti iza nas ostane nešto po čemu će se mlađi nas prisećati. Bolje je da to bude po dobru i po dobrim stvarima, a ne po lošim. Ipak mislim da građani Srbije očekuju od ovog zakona da se bar delimično ispravi nepravda, u kojoj smo živeli poslednjih godina. Mislim da to posebno očekuju radnici koji su umesto plata primali topli obrok i polutke, da to očekuju i roditelji koji nisu imali godinama dečiji dodatak, da to očekuju i oni socijalni slučajevi koji nisu dugo primali pomoć, da jednom rečju to očekuje većina građana Srbije.
Mi kao Skupština snosimo odgovornost da donesemo zakon koji će otkloniti tu nepravdu i već na samom početku i prilikom njegovog predlaganja svesni smo činjenice da u potpunosti nije moguće zadovoljiti tu pravdu, upravo zbog toga što smo vezani principom pravne sigurnosti, ali se nadamo da ćemo u najekstremnijim slučajevima i najvećim oblicima kriminala sa narodnim parama, ovim zakonom zadovoljiti tu pravdu. Uvek sam u Skupštini fasciniran hladnokrvnošću sa kojom predstavnici bivše vlasti otvoreno govore i priznaju postojanje slučajeva neosnovanog bogaćenja, zloupotreba, kriminala, a onda elegantno iz te hladnokrvnosti prelaze na kritiku principa teorijskim raspravama koje mogu trajati satima.
Zaista mislim da će se ne samo pravna nauka, već politička i ekonomska, a možda i medicina dugo baviti onim što se dešavalo u poslednjih deset godina, dugo izučavati kako je bilo uopšte moguće toliko puta podvaliti sopstvenom narodu, sa toliko raznovrsnih modela pljačke i podvale i kako je to sve kao fenomen teorijski moglo da opstane.
Argumenti kritičara su dosta kontradiktorni, jer oni zbog retroaktivne primene zakona kritikuju da je ovim zakonom ugrožena pravna sigurnost, a isti ti potom iznose argumente u prilog tome da se svaka imovina i svako bogatstvo ispituju. Te dve stvari su suprotne jedna drugoj, jer ako bi se svaka imovina ispitivala, to bi bile upravo one partijske komisije za ispitivanje porekla imovine. Zakonodavac, predlagač zakona se ovde ograničio na tačno prepoznatljive, odnosno moguće oblike korišćenja privilegija, koje se mogu utvrditi i koje se mogu dokazati. Zato su ti slučajevi taksativno nabrojani.
S druge strane, rečeno je da je već krivično zakonodavstvo moglo ovo da reši. Ako je moglo, onda se postavlja pitanje zašto nije, jer ako priznamo da postoje razlozi i da je to moglo krivično da se goni, zašto se to nije i gonilo? Jedna, takođe, primedba je da su društvena preduzeća korisnici ovih privilegija i nadam se da će biti interesantno pratiti tok novca koji je došao u ta društvena preduzeća.
Najzad, iskorišćena je prilika da se ponovo zaplaše građani kako će im se veliki namet uvesti i želim samo da ponovim da građani koji su otkupljivali stanove ne podležu pod ovaj zakon, da se on samo odnosi na imenovana lica, funkcionere i direktore u preduzećima koji su mimo kriterijuma, predviđenih aktima, koristili i dobijali stanove, što znači na jako ograničen broj. Na kraju, želim da kažem da bih voleo da još Srba iz belog sveta dođe sa znanjem i sa reputacijom koju su tamo stekli, a da što manje Srba stoji ispred ambasada i ide u beli svet.

Izvolite, po Poslovniku.

Povreda člana 80. Poslovnika, u kome kaže da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako na sednici Narodne skupštine pristustvuje više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika i kaže dalje da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje. Kaže dalje - ako narodni poslanik izrazi sumnju u postojanje kvoruma može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika. Izražavam sumnju u ovaj elektronski sistem i sigurno ću tražiti da se to utvrdi prozivkom posle toga.

Gospodo narodni poslanici, molim da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nemamo kvorum.