Poštovani narodni poslanici, amandman sam podneo na član 8, sa predlogom da tačka 5. glasi: "Vrednost uvoza, odnosno izvoza prema carinskim propisima, po umanjenju troškova nastalih za ostvarenje prihoda".
Obrazloženje je sledeće. Član 8. predviđa poreske osnovice i tu ima nekih 19 tačaka. Jedna od tih tačaka je ova za koju sam se opredelio da podnesem amandman, zbog toga što smatram da pored niza primedbi koje su narodni poslanici izrekli o ovom zakonu, i u diskusiji o zakonu u načelu, ovde ima određenih grešaka i da to treba da ispravimo, iako je ceo zakon problematičan i sa aspekta Ustava i sa aspekta primenjivosti, u pogledu rokova - od 1. januara 1989. godine, a ne neki drugi.
Predložio sam da to bude neoročeno. Zalagao sam se i zalagaću se da sve ono što je nepravedno stečeno bude oporezovano, za šta postoje određeni zakonski propisi, kao Zakon o porezu na dohodak, Zakon o porezu na imovinu i Krivični zakon Republike Srbije i SRJ. Znači, ovaj tekst se samo dopunjuje. Iza postojećeg teksta stavila bi se zapeta i dodalo - po umanjenju troškova nastalih od ostvarenja prihoda.
Mi ne možemo, ako je neko preduzeće ili neko fizičko lice uvezlo neku robu ili izvršilo neku uslugu, da ga oporezujemo, znači ako je na takav način steklo ekstra dohodak i imovinu, pod posebnim pogodnostima i povoljnostima, da sada oporezujemo i troškove koji evidentno idu vezano sa tom materijom.
Koji su to troškovi? Pre svega, stoje troškovi carine, zatim troškovi prevoza, utovara, istovara, drugi manipulativni troškovi koji se pojavljuju u toj kategoriji. Ovo obrazloženje da, iako je tako stečena imovina ili dohodak, od uvozno-izvoznih poslova, treba umanjiti one troškove koji ne treba da idu u ovako stečenu imovinu, pod određenim povoljnostima i pogodnostima. Hvala.

Za reč se javio gospodin Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Ovaj amandman je umesan, s obzirom da se odnosi na retroaktivno oporezivanje uvoza i izvoza po režimu kontingenata ili kvota. Odmah se nameće pitanje koje su to posebne pogodnosti za dobijanje kontingenata odnosno kvota.
Sve posebne pogodnosti mogle su da budu samo krivično delo. Mi znamo da je tu bilo mnogo krivičnih dela. Tu je najčešće bilo krivično delo podmićivanja. Neki koji su odlučivali o dodeli kontingenata ili kvota uzimali su gotov novac, a neki su upućivali zainteresovane, čak za njihove sportske klubove da uplaćuju određene sume.
Svojevremeno sam javno ukazivao i za skupštinskom govornicom na te slučajeve. I na konferencijama za štampu.
Toga je bilo. Ali, mora da se istraži, jer neki koji su dobijali kvote i kontingente već su morali mnogo da plate. Sve bih ih saslušao i doveo pred dilemu ili će da sve priznaju i ispričaju kome su i šta plaćali da bi dobili kvotu, ili sami da snose odgovornost ako je ta kvota neispravno ili kontingent neispravno dodeljen.
Međutim, ovako, an block, sve dovesti u istu ravan čini se nova velika nepravda. Malo pre je Čedomir Jovanović govorio da ovaj zakon nešto sankcioniše iz prošlosti, ali onda on mora da promeni naziv pa da bude zakon o kažnjavanju tih i tih. Jer, porez ne može da bude sankcija. Nije porez kazna.
Porez je doprinos koji svaki građanin plaća državi po određenom kriterijumu, po ličnom bogatstvu, po materijalnom stanju, po zaradi, ovome ili onome. Porezom građanin doprinosi državi. Čast je plaćati porez. Pre 200 godina ili pre 150 godina na izbore su mogli ići samo oni koji plaćaju porez.
Ne može porez da bude kazna. A, vi ste ovde porez pretvorili u kaznu. Za vas je porez sankcija. To ne može. Trebali ste onda da ovaj zakon imenujete kao zakon o represiji prema tome i tome, odnosno zakon o kažnjavanju toga i toga. A, ne - zakon o jednokratnom porezu.
Molim vas, gde se to jednokratno plaćaju porezi osim kada je reč o porezu na promet. Porez je jedna stalna kategorija. A ne jednokratno se plaća porez za nešto iz prošlosti. Po istom kriterijumu možete da donesete zakon o oporezivanju rađanja, pa ko se rodio u proteklih 12 godina da se oporezuje. To je besmisleno.
E, sad, vidite, još nešto se nameće povodom ovog amandmana.
Govorili ste, kada ste obrazlagali ovaj zakon, da je mnogo deviza država prodavala iz rezervi NBJ po zvaničnom kursu, koji je bio nekoliko puta jeftiniji od tržišnog. To nije bio tržišni kurs, nego kriminalni kurs. Na kriminalni način uspostavljan.
Taj kurs ne može naknadno da se valorizuje.
Ali, nije to bitno. Bitne su carine, jer je reč o ovoj tački 5. o uvozu i izvozu. Carine su plaćane po tom zvaničnom kursu - 6 dinara za jednu marku. Pa, kako vam onda nije palo na pamet da ponovo sve carine obračunate prema kursu koji je važio u tom trenutku. Ako možete raspolaganje devizama NBJ, odnosno korišćenje tih deviza po kursu da oporezujete, onda treba da oporezujete, ista logika nalaže, i onoga ko je uvozio robu pa plaćao carinu po kursu 6 dinara za jednu marku. Ili nekom drugom kursu koji nije bio realan.
Molim vas, i kada se uvozilo na osnovu kvote, plaćana je carina. Kvota je značila dozvolu uvoza. Kvota i kontingent odnosili su se samo na neke vrste roba čiji je uvoz bio ograničen, ili izvoz. E, tu je privilegija učešće u kvoti, ali je privilegija i plaćanje carine. Postavljam pitanje, treba da slušate pažljivo, kako vam nije palo na pamet da i tu carinu ponovo obračunavate.
Privilegija je i plaćanje carine po zvaničnom kursu, umesto po realnom kursu. To je privilegija iste vrste, jer nisu svi uvozili. Samo su privilegovani mogli da uvoze. Oni su imali dve privilegije. Prva je privilegija kvota, odnosno kontingenata, a druga je plaćanje carine po kursu. Tako ih ubijte potpuno, oporezujte ih po dva osnova. Jer je to sve u skladu sa osnovnim načelima koja se protežu kroz ceo zakonski tekst, odnosno kvazi zakonski jer ovo sigurno neće nikada ličiti na ozbiljan zakon.

Reč ima ministar, gospodin Božidar Đelić.

U jednoj stvari moramo da se složimo sa osobom koja je sada govorila, a to je da treba čast da bude plaćati porez u našoj zemlji. Jer, zemlja gde se ne plaća redovni, normalni porez je zemlja koja nema budućnost. Zato, da bi se takav porez plaćao, država mora pridobiti poverenje i građana i privrede. Mi se trudimo da to poverenje povratimo što pre.
Zbog toga poreski sistem, koji ste izglasali pre nekoliko nedelja, doduše dobar deo toga je već bio u bivšem sistemu, ali je dograđen i poboljšan, danas nudi niske stope, među najnižima u Evropi, ali naravno za slabu privredu i za naše osiromašene građane svaka je stopa visoka.
Baš zbog toga što je naša privreda danas toliko slaba, zbog politike koja nas je dovela u tu situaciju, što je naše građanstvo, naše sunarodnike toliko osiromašilo, takva politika i takav režim, koji ih je doveo do prosjačkog štapa, ovaj porez nije kazna, ali mora biti i te kakva pouka.
Zbog toga se on u suštini razlikuje i mora se razlikovati od redovnih poreza. On mora biti realan, kao što sam i napomenuo u uvodnom izlaganju i on mora zadirati u supstancu onoga što je uzeto kroz neprimerene privilegije, u onom momentu kada je naš narod ulazio u sve veće siromaštvo, a privreda sve više propadala.
Da, ove stope su i te kako visoke. One moraju takve biti i to naš narod vrlo dobro razume. Hvala.

Reč ima gospodin Branislav Ivković, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Poštovani gospodine Đeliću, zaista mi je vrlo drago što ste malopre za ovom govornicom govorili, jer zaista čovek ne može da se otme utisku da je istinito, pravno i pravedno samo ono što vi i poslanici DOS-a predlažete.
A evo, ja ću vam dati primer - pridružujući se vama da je zaista obaveza svakog građanina, koji želi da mu on i njegova porodica, njegova deca, budu lečeni kako treba, i da imaju penziju, i da idu kvalitetnim putem kad voze kola, da im deca idu u školu, zaista da plaća porez. Ali, da li znate, gospodine Đeliću, da su stranke koje su vas izabrale u Vladu, dok su bile u opoziciji, pozivale na građansku neposlušnost, da su pozivale, ne samo da se ne ide u vojsku, nego da se ne plaćaju porezi, da se ne plaća EPS, da se ne plaćaju komunalne obaveze i takse raznorazne.
Razarale su ovo tkivo, i to u najgore vreme embarga na ovu državu. I verujte mi, u vreme embarga, kad je zaista bilo teško i ozbiljno voditi državu, poziv stranaka koje su formirale DOS je bio upravo da se radi suprotno onome što ste vi sada govorili za ovom govornicom.
E sad, što se tiče poverenja, znate, ako smo mi ovde vama uzalud u januaru i februaru govorili da nije dobro za društvene slobode, za slobodu medija, da se ukine taksa na električno brojilo, da je dobro da TV Srbije dobija pare od EPS-a, a ne od vas, gde je sada poverenje u vas, poverenje građana, kada vi vraćate takse na električno brojilo. Pa to je neverovatno.

Gospodine Ivkoviću, možete da se vratite na temu, a tema je amandman na član 8, da vas podsetim.

 Ovo je uvod u temu. Tema je amandman broj 49, narodnog poslanika SPS-a. On govori o sledećem - verujte mi,  kad sam čitao Predlog zakona, stvarno sam pomislio sledeće: zakon su radili ljudi koji nijedan ozbiljan posao u privredi, u preduzeću, nisu osmislili i sproveli do kraja.
Jer, ovako kako je ovde napisano, izgleda kako, otprilike, neko ko nikada ništa ozbiljno nije radio, razmišlja da se radi. Vi ste rekli da je osnovica za oporezivanje vrednost uvoza, odnosno izvoza, prema carinskim propisima. Taj ko je možda nešto muvao da dobije kontingent, naravno, njemu pripada Krivični zakon. Ali, kako stoje stvari, da se malo još našalim, izgleda za socijaliste se upriliči zakon, i vaš zakon o oporezivanju, a za vas će, DOS-ovci, biti preporuke o pravilima ponašanja, po svojoj prilici, jer sve važi do juče, ništa neće važiti ubuduće.
Ne može neko da izveze i da uveze robu, a da nema troškove, ljudi. Kako možete da smatrate osnovicu za oporezivanje, koja je vrednost izvezene ili uvezene robe? Pa taj ko je izvezao robu, a ta roba ima neku svoju vrednost, taj je morao da plati troškove marketinga u državi i organu, morao je da plati transport do organa, morao je da ima agenta tamo, koji će da nađe kupca, mora da ima troškove.
I kako možete da smatrate osnovicom za oporezivanje ukupnu vrednost robe, bez umanjenja troškova? Još je bolji primer bio jutros- govorimo o robnim rezervama. Molim vas, šta je bio zadatak robne rezerve u ozbiljnoj državi? Vlada Republike Srbije, ako je to ozbiljna država, čuva robne rezerve da spreči skokove cena, manipulisanje proizvoda, i ona po nameri pušta kontingente odgovarajućim preduzećima, da po jevtinim cenama prodaju, da bi snizili cenu i sprečili marifetluke na tržištu.
I vi njih sada hoćete da oporezujete? Ljudi, pitajte one koji znaju da rade posao pa onda pišite zakon.

 Ima reč zamenik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije,  gospodin Dejan Mihajlov.