Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pred nama je jedan od najvažnijih zakona koji je došao pred ovu skupštinu, a to je Zakon o privatizaciji, koji je u svakom slučaju istorijski za Srbiju.
Ovim zakonom menja se ne samo svojina, koja je do sada smatrana neformalnom i bez stvarnog gazde, društvenom svojinom, ne samo da se menja oblik svojine, menja se ceo ekonomski i politički sistem ove zemlje. Ovaj zakon treba da bude, ako ne perfektan, ali bar takav da bude prihvatljiv za sve nas, bez obzira iz koje poslaničke grupe mi poticali.
Naš amandman na član 2. ovog zakona donet je da bi se ovaj zakon precizirao, usavršio, ali istovremeno, mi smo zabrinuti za posledice primene ovog zakona.
Mi smo zabrinuti kako će se sprovoditi politika, ekonomska politika na onim objektima koji su privatizovani i gde će strani vlasnici imati većinu i pravo odlučivanja. Zbog toga, da ovaj zakon ne bi prouzrokovao bolne posledice po naše radnike i uopšte po društvo u Srbiji, mi smo tražili da u zakon uđe jedan stav, a to je unapređenje poslovanja objekta koji se privatizuje, što bi trebalo da obaveže novog vlasnika da nastavi proizvodnju u tom preduzeću, da to preduzeće ne pretvori u hale za stranu robu, jer kako je ovde naš predsednik Vlade rekao, mi prvenstveno prodajemo tržište, a ne fabrike. Mi se bojimo od te prodaje tržišta, šta će biti posle sa tim privatizovanim fabrikama.
Isto tako želimo da se uključi jedna stavka koja obavezuje novog vlasnika da vodi računa o načinu socijalnog ugrožavanja, koje će apsolutno doći prilikom prenošenja vlasništva. Mislim da su ovi amandmani, koje smo mi podneli, umesni, da oni rade samo na poboljšanju ovog zakona i da, iako je Odbor odbio naš amandman, da ova skupština treba da razmisli i prihati ove amandmane.
