Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 133 narodna poslanika, a radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Da li mogu da završim obaveštenje o prisutnosti poslanika? Hvala. (Obraća se poslaniku Baraliću, koji traži reč.)
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Miomir Tadić, Dragan Maršićanin, Vojislav Došen, Nenad Bogdanović, Vuko Antonijević, Zaharije Trnavčević, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Zoran Bošković, Petar Mišić, Sredoje Mihajlov, Ištvan Išpanovič, Nebojša Leković i Ljubiša Maravić. Zakasniće i Dragan Jočić, a popodne odsutan Predrag Bajčetić. Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe vas obaveštavam da su pozvani da sednici prisustvuju Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dr Predrag Filipov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, u svojstvu ovlašćenih predstavnika Skupštine AP Vojvodine, koja je podnela amandmane na predloge zakona iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZAKONA O PRIVATIZACIJI, AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU I AKCIJSKOM FONDU (nastavak)
Pre nego što dam reč sledećem prijavljenom poslaniku za diskusiju, reč ima gospodin Baralić, kršenje Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 79. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji reguliše vreme zasedanja, predlažem da danas izuzetno Narodna skupština zaseda do 18 časova.
(Brojni komentari se ne čuju.)
Tako je gospodo, vi ste se ponudili. Budite dobri da čujete obrazloženje. Zato što se jednog dana može dogoditi da i vaši lideri putuju u neku nedođiju. Prema tome, molim Narodnu skupštinu da se izjasni o tome da se danas radi do 18 časova.
U 18 časova na Trgu republike održava se veliki protestni skup protiv Haga. To je nacionalno pitanje. Dakle, molim da se Narodna skupština o tome izjasni.

Gospodine Baralić.
Stavljam predlog gospodina Baralića da danas Narodna skupština radi do 18 časova.
Za je 43, protiv 106, uzdržanih nije bilo, nije glasalo pet od ukupno 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila predlog gospodina Baralića da danas radimo do 18 časova.
Za reč se javio narodni poslanik Zlatan Jovanović, izvolite.

Dame i gospodo, ministar je u svom obraćanju sinoć pogrešno protumačio moje reči. Naime, u svom izlaganju sam rekao da sumnjam da će građani u besplatnoj podeli akcija dobiti nešto značajnije, jer po zakonu koji je pred nama građanima se dele akcije samo pri privatizaciji velikih preduzeća, koja se privatizuju metodom javnog tendera.
Takvih preduzeća je vrlo malo, stotina. S obzirom na veliki broj građana, vrlo malo akcija će biti podeljeno građanima besplatno. Ministar je u svom izlaganju rekao da dezavuišem javnost i da će građani dobiti akcije naših najvećih preduzeća, poput Telekoma, poput NIS-a, poput EPS-a itd.
Gospodine ministre, u obrazloženju ovog zakona stoji, citiram sada: "Iz same razlike u definisanju državne i društvene svojine može se zaključiti da je prevashodni cilj zakona privatizacija subjekata koji posluju sredstvima u društvenoj svojini". Znači, ovaj zakon prvenstveno obrađuje društvenu svojinu i poziva se na privatizaciju društvene svojine a ne državne. Čak je to decidno i rečeno: "Zaknodavac ne ograničava rok za privatizaciju subjekata koji posluju sredstvima u državnoj svojini".
Znači, državna svojina će ostati i posle četiri godine i privatizovaće se možda u nekom narednom periodu, ali taj period je znatno duži od ove četiri godine. To znači da u dogledno vreme građani Srbije neće imati, po ovom zakonu, koji je pred nama, nikakve ili simbolične akcije u postupku privatizacije. Iz prostog razloga što je mali broj preduzeća u društvenoj svojini koja se privatizuju javnim tenderom, što se radi o malom kapitalu, velikom broju građana i iznos će biti simboličan.
I kada dođu na red javna preduzeća, verovatno ne mogu odmah ići na potpunu privatizaciju, preko 49%, znači moraće se ostaviti bar u početku da država ima opet odlučujući uticaj, tako da će građani ostati bez akcija u dogledno vreme, i moram da se se izjasnim tu precizno - u narednih bar deset godina, a možda i više. Što dovodi u neravnopravan položaj građane, odnosno zaposlene, koji rade u ovim preduzećima koja idu na javni tender, i ostale građane koji rade u drugim preduzećima ili uopšte ne rade.
Ovaj zakon je takođe ostavio bez ikakve mogućnosti i zaposlene u javnim službama, znači sve budžetske korisnicike, u prosveti, pravosuđu, zdravstvu, policiji, državnoj upravi, bez ikakvih mogućnosti i ikakvog prava na akcije po ovom zakonu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović. Sledeći prijavljeni je Predrag Patić.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle teme i rasprave o ustavotvornom okviru za Kosovo i Metohiju ovo pitanje o privatizaciji je po važnosti i težini odmah iza ove teme.
A zbog čega?
Zbog toga što pitanje privatizacije predstavlja tabu temu za svakog radnika, jer misli na svoje radno mesto, misli na platu, misli na životnu egzistenciju. Normalno da se svako plaši za svoje radno mesto, za svoje ostajanje u preduzeću, jer i ako nije primao platu, i ako je veći deo radnog vremena provodio na plaćenom i neplaćenom odsustvu, ipak se nečemu nadao. Nadao se DOS-ovskom obećanju koje ste mu dali u predizbornoj kampanji. Sada te nade nema. Stvarnost se bliži kraju.
Svojinska transformacija društvenog i državnog kapitala odvijala se u našoj zemlji u određenom periodu manje ili više.
Do 1994. godine privatizovano je 44% ukupnog kapitala, a onda 1994. godine došlo do revizije i poništenja svega što je do tada privatizovano tzv. Đinđićevom revalorizacijom.
Ekonomska politika jedne države efikasna je u onoj meri u kojoj uspeva da stvori optimalne uslove funkcionisanja privrednog sistema, u kome se racionalno proizvodi da bi se zadovoljili materijalni interesi ekonomskih subjekata i građana u celini.
Rezultati ukupnih privrednih delatnosti izražavaju se veličinom nacionalnog dohotka, koji se raspoređuje prema određenom kriterijumu. Osnovni cilj ekonomske politike je privredni razvoj i ekonomski prosperitet uopšte, a od uspeha toga zavisi kvalitet života i održavanja svih drugih sfera organizovane društvene delatnosti. Privredni razvoj se ne iskazuje samo nacionalnim dohotkom, nego i stopom zaposlenosti, opštim nivoom cena i usluga, deviznim kursom i racionalnim raspolaganjem resursima.
Svojim ciljevima ekonomska politika je redovno orijentisana na poboljšanje ekonomskog stanja društva, ali s obzirom na to da ih određuju prevashodno politički faktori, oni su često opterećeni nesaglasnošću želja i mogućnosti, neekonomskim pristupom u izboru prioriteta. Dileme se javljaju na više relacija, poput opredeljenja da li je važnija stopa privrednog rasta ili pravičnija raspodela nacionalnog dohotka, da li je značajnija akumulacija ili smanjenje nezaposlenosti. Pozitivna stopa rasta i povoljni platni bilans sa inostranstvom, puna zaposlenost, niska inflatorna stopa i stabilne cene, određeni su ciljevi svake ekonomske politike.
Dame i gospodo, svi pokušaji ekonomskih reformi u socijalističkom društvu, uz očuvanje društvene svojine, završeni su neuspehom. Nesporno je da ideologija socijalizma nije uspela proniknuti u suštinu tržišta i njegove zakonitosti.
Očito, kada se problem privatizacije postavi na ekonomske osnove, i one ne izgledaju komplikovano. Ako ljudi mogu imati novaca da mogu kupovati robu, zašto da ne bude prihvatljivo da društveno preduzeće postane roba i da ga može kupovati privatno, pravno lice.
Srpska radikalna stranka zalaže se za privrednu strukturu zasnovanu na poznatim vlasnicima imovine. Privatizacija jeste nužnost i neophodan uslov celokupnog tržišnog sistema, ali njeno provođenje mora podrazumevati kupovinu preduzeća za gotov novac i staru deviznu štednju. Privatizacija mora biti obavljena pod nadzorom javnosti i uz direktnu odgovornost države i organa lokalne smaouprave, zavisno od strateškog značaja preduzeća, njegove veličine i broja zaposlenih.
Država, Vlada i organi lokalne samouprave, u procesu privatizacije moraju obezbediti realnu cenu društvenog kapitala, sigurnost naplate od budućih vlasnika i rešavanje pitanja zaposlenih radnika. Strategijom razvoja privrede moraju se definisati delatnosti u kojima će privatizacija biti obavljena u najkraćem mogućem roku. Takođe, neophodno je definisati i strateške delatnosti, u kojima je potrebno zadržati većinsko vlasništvo države.
U procesu privatizacije moraju se izbeći sve greške tranzicije zemalja u okruženju, koje su, primenjujući propisane šok terapije zapadnih nadri lekara, dovele privrede svojih zemalja u katastrofalan položaj. Sve zemlje iz okruženja, koje su 90-tih godina nekritički sprovele privatizaciju, danas su suočene sa niskom stopom društvenog rasta, niskim standardom, uništenom proizvodnjom i slabim izgledom za razvoj. Svoje proizvodne pogone su pretvorili u magacine robe zapadnih zemalja. A gospodin predsednik Vlade, Đinđić, reče za ovom govornicom - mi ćemo prodavati tržište. Ako se to desi, onda stvarno od ovog programa nema ništa.
Dame i gospodo, ako sagledamo privrednu kartu cele Srbije, videćemo da od 5-to oktobarske DOS-ovske revolucije, morate priznati da se nijedna privredna grana nije vratila na prethodni nivo proizvodnje, a kamoli da je došlo do povećanja proizvodnje. Sve ono što ste obećali biračima, niste ispunili, nije se ostvarilo, a to je: donacije od šest milijardi dolara, koje su vam bile potrebne za pokretanje i revitalizaciju privrede i proizvodnje - nema ih, verovatno ćete ih sada dobiti, kada budete Srbe isporučivali u Hag.
Mislite da će već na prvim tenderskim ponudama, nekoliko profitabilnih domaćih firmi privući strateške inostrane partnere i tako ćete obezbediti kapital za nove programe i poslovanje. To smo videli u Crnoj Gori, od velike medijske buke, galame i obećanja, nema ništa. Bojim se da i pojavom naših domaćih kupaca, čiji kapital (novac) kojim žele kupiti fabriku, je sumnjivog porekla. Ovo iznosim jer imamo kontinuitet kriminalizovane države. To je simbioza između mafije, politike i privrednika, koja je u potpunosti očuvana. Da umesto liberalnog ideala, u kome činovnici ostaju, a da se političari smenjuju, imamo sistem u kome kriminalci ostaju, a političari se smenjuju. Danas imamo holding kompanije i biznismene koji su to postali pomoću krajnjih, dubioznih aktivnosti - radi se o švercu droge, cigareta, nafte itd. Najčešće ovaj kapital poseduju oni koji su do juče bili u JUL-u, ili SPS-u a sada su u redovima DOS-a. Došli su kod vas da vas sponzorišu, da sačuvaju i uvećaju svoj ukradeni kapital, kao i mnogi iz vaših redova.
Potrebno je sačuvati prodajom preduzeća radnike, mnoge koji su raubovani i zdravstveno oronuli, da se ne desi, pošto ne mogu da pruže maksimalnu radnu sposobnost, da ne budu otpušteni, potrebno je napraviti socijalnu kartu.
Dolaskom DOS-a na vlast prekinuta je totalno privatizacija, ali se ne prekida za DOS-ovske funkcionere. Oni u ovom vakumu love i traže za sebe profitabilne fabrike. Za taj posao je imao čast da bude zadužen savetnik gospodina Đinđića, gospodin Dragaš.
Najnoviji slučaj je sa mnogim bankama u Srbiji, tako se to zbilo da guverner Narodne banke Jugoslavije, gospodin Dinkić, zatvori i Šabačku banku. Nije bila nelikvidna nijednog dana od svog osnivanja, sva potraživanja su tog dana zatvaranja, imala su svoju podlogu na računu. Dolaskom nove vlasti, ova banka je odmah proglašena nepoželjnom i postavljani su joj stalno novi uslovi. Ova banka ima 25.000 tekućih računa. Takođe isplaćuje penzionerima penzije, 70% šabačke privrede je svoje poslovanje imalo preko računa Šabačke banke i šabački privrednici su njeni osnivači. To je bio ustvari uslov zatvaranja.
Danas su računi mnogih firmi i preduzeća u Šapcu blokirani, radnici ne primaju plate, a mnogi su ostali bez svojih plata, jer nisu stigli da ih podignu, jer je gospodin guverner banku zatvorio u toku noći, verovatno nošen iskustvom kako to radi ministar pravde, gospodin Batić. Predsednik opštine gospodin Dušan Petrović je za opštinu izvukao novac, a za fabričke radnike nije to urađeno i to je velika greška.

Gospodine Živanoviću, moram da vas prekinem u vašoj analizi, već ste u dvanaestom minutu, a i mimo teme.

Gospodine Vlahoviću, šta bi sa fabrikom duvana u Šumadiji, koja nema neku tradiciju.

Gospodine Živanoviću, zahvaljujem, stvarno, dvanaesti minut je.

Ja bih molio da pročitam, imam samo jedan pasus.