Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, sadašnji trenutak naših preduzeća može se okarakterisati njegovom izuzetno velikom krizom identiteta. Izraslo iz nedara dogovorne ekonomije sa puno eksperimentisanja u njegovom organizovanju i funkcionisanju, našlo se u vrtlogu turbulentnog svetskog tržišta. U proteklom periodu preduzeće je bilo postavljeno između radničkog upravljanja i birokratsko - političkog rukovođenja uravnilovke i pokušaja zakonskog definisanja, njegovog nastojanja i postojanja.
Dva su osnovna principa organizovanja preduzeća. Poslovna efikasnost i humanost odnosa nisu ispunjeni. Humanost je široko proklamovana, a u praksi je sve više erodirala niskom efikasnošću, stavljanjem materijalne baze i drastičnim padom životnog standarda.
Tu tendenciju smo počeli menjati još davne 1991. godine,a započetim procesom tranzicije, gde je bio start privatizacije. Dugogodišnja međunarodna izolacija i vrlo oštre sankcije omele su ovaj proces i stavile preduzeće u još složeniju situaciju. Novi zakon o privatizaciji, sa pratećim zakonom o agenciji za privatizaciju i zakonom o akcijskom fondu, koji je pred nama treba da reši problem drduštvene i državne svojine. Bez rešenja vlasnika svojine, nema napretka i rezultata u privredi i društvu. Krajnje efekte ovog zakona, teško je proceniti. Ceo proces će se odvijati u dosta složenoj ekonomskoj i političkoj klimi, koja se ne može predvideti u našim uslovima.
Zakon je rađen po primeru Mađarske privatizacije i tačno je da model privatizacije Mađarske po analizi Evropske banke za obnovu i razvoj, pokazao je najbolje rezultate u tranziciji po svim pokazateljima. Međutim, to ne može biti merilo, jer pitanje je da li se to može ponoviti i kod nas. Svaka zemlja sa sobom nosi sasvim drugačije okolnosti. A to je tradicija, kultura, itd. Pa sigurno da niko od istočnoevropskih zemalja nije izvršio savršenu tranziciju. Međutim, povlačenjem tog poteza promenila se i ekonomska i politička klima u znatnoj meri.
Kada je u pitanju naša zemlja, mislim da neće biti toliko strateških partnera, jer smo zemlja koja je poslednja pristupila tranziciji. Zbog te okolnosti, svakako se ne može očekivati spektakularno interesovanje stranih investitora, koji su često svoj novac uložili u neku od istočnoevropskih zemalja. Međutim, naša je obaveza da se privuče što više stranih investitora da izvrše ulaganje u našu privredu i da izvrše što veća upošljavanja radne snage.
U ovom predlogu zakona ukinuta su neka prava radnika i to, u članu 45. ograničava se vremenski period za besplatni deo akcija, s tim što je predlagač trebalo da ima na umu da svi subjekti ne stvaraju isto i nisu u istim okolnostima i oni ne bi trebali da se tretiraju isto. Pod dva, smanjuje se vrednost besplatnih akcija, kako se produžava vremenski rok transformacije, pa tako se radnik kažnjava dva puta. Prvi put što je radio u lošem subjektu, a drugi put što takav subjekt ne može naći odmah strateškog partnera i time vrednost akcija za svaki vremenski period gubi svoju vrednost. Pod tri, potpuno se ukida pravo zaposlenih na besplatne akcije, ako nije prodato više od 50% kapitala preduzeća.
Pod četiri, ukida se pravo zemljoradnika na pravo prvenstva, pa i pravo konkurisanja za besplatne akcije u zadrugama i poljoprivrednim preduzećima. Pod pet, ukida se popust ratnim vojnim invalidima pri kupovini akcija. Pod šest, ograničava se pravo na sticanje besplatnih akcija umesto za najviše 40 godina, na 35 godina radnog staža, gde će mnogi biti uskraćeni za pet godina besplatnih akcija, a što nije zanemarljivo. Pod sedam, ukida se pravo građana izvan konkretnih preduzeća da se prijave za besplatne akcije u svakom preduzeću, a što je nerealno i tako dalje.
Ovaj deo primedaba je predlagač trebalo da uzme u obzir, da još jedno preispita predložena rešenja i prilagodi ih ambijentu i okruženju u kom će se ovaj zakon primenjivati. Normalno je da će strani investitori biti zainteresovani za velike monopolske sisteme, kao što su cementare, prehrambena industrija, NIS, EPS itd. Prodaju tih strateških preduzeća našeg društva treba staviti pod kontrolu parlamentarne komisije Republičkog parlamenta.
Pored niza nabrojanih problema, ne smemo zaboraviti ni nesređene političke prilike u našoj zemlji. Koliko federalnih jedinica naša zemlja ima, jer svaki investitor se neće upustiti u ulaganje i kupovinu nečega ko je vlasnik i sa kim može pregovarati. Sve ono sa čim raspolaže naša zemlja, a to su nepresušni izvori sirovina, energija, jeftina radna snaga, mala vrednost imovine i novo tržište, tera nas da zaštitimo maksimalno kapital i radnike. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a nakon njega narodni poslanik Vojislav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre Vlahoviću, mnogo je bilo diskusija o zakonu o privatizaciji, a što se i očekivalo, jer sam predlagač reče da je ovo istorijski zakon i da se od njega očekuje da donese blagostanje u zemlji. Mi socijalisti nismo protiv zakona, jer je to zakon DOS-a, ali svojim predlozima i sugestijama, kao i amandmanima, želimo da ovaj zakon  bude još bolji i da ne bude na štetu naših građana i da iz svega ovoga  korist ne izvuku samo pojedinci.
Slušajući predlagača zakona, ministra Vlahovića, stiče se utisak da je zakon o privatizaciji odličan i da ga treba samo usvojiti na Skupštini i sve će biti u redu, sve će biti rešeno. Usvajanjem zakona tek se otvaraju problemi, i njegovom primenom u praksi isplivaće na površinu svi nedostaci koje zakon nosi sa sobom, a na koje su poslanici ukazivali. Neće ići ni malo lako, jer se radi o imovini, radi se o novcu. Kad se radi o novcu, ne bih preporučio nikom da se za ovom govornicom zaklinje u poštenje. Voleo bih da se posle jedne godine stavi na dnevni red ovog parlamenta pitanje primene ovog zakona u praksi, da ne bude posle ove lepe priče o zakonu - ovaj je sa ovim u dilu, ova je fabrika prodata za male pare, ovo je veza tog funkcionera, ovaj funkcioner ima većinske akcije u tom preduzeću itd.
Postojao je zakon o privatizaciji koji je stavljen van snage zato što daje veća stečena prava preduzećima, radnicima, penzionerima, zemljoradnicima i ostalim građanima. Drugo, što kupci iz inostranstva neće kupovati naša preduzeća ako radnici imaju neka prava koja su imali u zakonu koji je stavljen van snage. I ovaj zakon je prepisan od zemalja čije su gazde zainteresovane za kupovinu naših preduzeća. Da bi se obavila uspešna prodaja naših preduzeća, već se stvara povoljan ambijent. Raznim lobijima preduzeća se onesposobljavaju, obezvređuju, zatvaraju, sve u cilju da se stekne utisak kod zaposlenih da preduzeća ne mogu funkcionisati sama i da se moraju prodati, pošto zašto, ko koliko da, samo da nije džabe.
Predlagač u zakonu za Vladu obezbeđuje velika ovlašćenja, kao i kod donošenja prethodnih zakona. U mnogim članovima zakona, gde predlagač nije smeo da bude jasan, a gde se radi o ključnim pitanjima, ostavlja da Vlada donese podzakonske akte, gde se omogućava neograničena samovolja i Agencije i Vlade. Kod privatizacije se besplatne akcije zaposlenog u datom preduzeću ograničavaju na najviše 15%. U mnogim preduzećima radnici će biti oštećeni. Ukida se pravo zaposlenima da u svom preduzeću dobiju besplatne akcije za staž ostvaren u drugim preduzećima. Ukida se pravo zemljoradnicima na konkurs za besplatne akcije u zadrugama i poljoprivrednim preduzećima, iako su zemljoradnici sve to stvorili kroz prodaju svojih poljoprivrednih proizvoda. Navešću samo jedan primer - u Merošini je građena hladnjača, proizvođači višanja su učestvovali u izgradnji, jer su novac od proizvodnje uložili u izgradnju i imaju urednu dokumentaciju o tome, imaju knjižice kod Agrobanke i 10 godina im niko ništa ne isplaćuje. Radi se o 4.000 poljoprivrednika. Zašto oni danas nemaju i ne mogu imati pravo na akcije jer su uložili svoj novac? Kad se proda hladnjača, tj. privatizuje, ko će poljoprivrednicima vratiti novac?
U zakonu su data velika ovlašćenja akcijskom fondu pri prodaji akcija preduzeća. Naglim iznošenjem velikih količina akcija na tržište obara se njihova cena i vrednost kapitala preduzeća, jer kad se na pijacu iznese mnogo robe, onda ona ima vrlo malu cenu. Prethodni Zakon o porezima na ekstra dohodak i ekstra imovinu ne uklapa se u ambijent za privatizaciju. Da li sme neko od naših građana da se prijavi za kupovinu firme? Neće li to biti znak za ispitivanje ekstra imovine. Šta to znači da će preduzeća moći da kupuju samo gazde iz inostranstva?
Drugo, postoji opasnost da neko uloži novac i kupi preduzeće, a da za nekoliko godina, kada vi ne budete na vlasti, a dođe na vlast stranka koja sad nije i samo aktivira vaš Zakon o ekstra imovini za period od kad se vrši privatizacija. Začas će se naći iskorišćavanje posebnih pogodnosti i kupac može ostati i bez para i bez preduzeća, pa će se reći da ste bili na funkciji kad ste kupili preduzeće, kupili ste jevtino preduzeće zbog toga što ste bili u partiji koja je na vlasti, podmitili ste ljude iz Agencije, podelili ste sa nekim razliku do prave vrednosti preduzeća.
Privatizacija je rađena i u našim susednim zemljama i neko je to rekao za govornicom. Moram da kažem da su slični zakoni u susednim zemljama koje su radile privatizaciju. Plašim se da nismo prepisali bugarski zakon, jer u Bugarskoj je od 28 stručnjaka, koji su radili privatizaciju, 25 uhapšeno. Ima mesta za popravku ovog zakona i verovatno on treba da doživi popravku kroz amandmane, samo u korist naših radnika i naših građana.
Mala preduzeća, koja su naslonjena na lokalne uprave, na opštine, trebalo je ostaviti opštinama da ih privatizuju i dobiju prihod. I više od toga, jer će ta preduzeća i dalje vršiti usluge opštinama, pa da ne dođe do problema. Misli se na komunalna preduzeća u manjim opštinama, jer ipak će opštine zavisiti od njih. Ako se to isprivatizuje, možda bude problema. Zbog toga može i ceo budžet neke opštine da ide samo na ta preduzeća.
Dalje, zašto nije bolje u zakonu sagledano zemljište. Ne radi se ovde o preduzeću, o zgradama, već o oduzetom zemljištu . Ako se zna čija je zemlja i koja je njena cena, zašto tim građanima nismo dali besplatne akcije u visini cene njegovog dela zemlje? Navešću jedan primer - u Merošini postoji SKC "Oblačinsko jezero", sagrađen na 100 ha zemlje, utrine građana sela Oblačine. Oni među sobom nisu podelili utrinu da bi je zajednički koristili. Zašto sad ne mogu učestvovati u podeli akcija, gde bi bila namirena pravda?
Na kraju, predsednik Vlade reče da je obezbeđena javnost u radu. Javnost u radu verovatno i treba da bude obezbeđena, jer predlagači kažu - nema ovde šta ko od koga da krije. Pošto se ne privatizuje stranačka imovina, već državna i društvena, predlažem da sve komisije koje budu formirane, budu sastavljene od predstavnika svih partija u parlamentu.
Na samom kraju, želim da uputim građanima poziv da dođu na protest protiv Haga, da se nikad niko ne isporučuje Hagu. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Vojislav Janković,  a nakon njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

 Uvažena gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici,  da li su predlozi ova tri zakona - zakona o privatizaciji, o agenciji za privatizaciju i o akcijskom fondu zbilja istorijski ili ne  pokazaće vreme. Ali, već sada možemo da kažemo da je istorijska odlučnost Vlade da napravi brz i potpun raskid sa društvenom svojinom.
Društvena svojina je nastala kao surogat državne svojine, ali svi mi koji smo u Srbiji živeli poslednjih 10 godina znamo da je društvena svojina drugo ime za partijsku svojinu, odnosno još preciznije, za svojinu porodice i klana Marković-Milošević. Da je to tako dokazuje i ubrzana svojinska transformacija, tako se to zvalo po prethodnom zakonu, u kojoj su socijalistički direktori krenuli nakon septembarskih izbora i nakon 5.oktobra. Već i odlučnost Vlade da izvrši potpunu i najbržu moguću privatizaciju, govori o tome da nemamo posla sa Vladom rutinera, već da pred sobom imamo Vladu istinskih ekonomskih reformatora.
Prethodni zakon o svojinskoj transformaciji u svojoj suštini je bio insajderski i podrazumevao je besplatu podelu deonica radnicima. Osnovna mana tog koncepta je što nema svežeg kapitala, nema razvoja koji je neophodan našoj privredi. Kao posledica toga, dolazi do daljeg propadanja naše privrede.
Krajnji rezultat je da radnici koji su dobili te besplatne akcije danas ih prodaju po 5-10% svoje nominalne vrednosti. Da li je tu u pitanju nepredviđena mana prethodnog koncepta ili je u pitanju strateška projekcija najmoćnijih ljudi prethodnog režima - o tome možete da prosuđujete sami. Moj odgovor je da se ovde radilo o najozbiljnijoj nameri vrha prethodnog režima da društvenu, čitaj - partijsku, svojinu transformiše u ličnu svojinu i da onog momenta kad siđu sa političke vlasti budu vlasnici Srbije.
Na sreću, događaji su ih pretekli i nisu uspeli da realizuju taj svoj plan. Danas je pred nama zakon koji ima drugačiji koncept i od ovog zakona očekujem više pozitivnih efekata. Pre svega, ovaj zakon definiše vlasništvo i postavlja srpsku privredu na temelje na kojima počiva svaka uspešna privreda na ovoj planeti.
Zatim, sledeći kvalitet ovog zakona je obaveznost postupka. Za četiri godine praktično više neće biti društvene svojine, a danas nema ekonomiste koji će, bez obzira na političku orijentaciju, da li je leve ili desne političke orijentacije, potvrditi da je društvena svojina ekonomski uspešan model privređivanja.
Ako je to već tako, a jeste, nema razloga da brzo i odlučno ne raskinemo i ne pokopamo tog ekonomskog mrtvaca.
Ovim zakonom je obezbeđena javnost postupka kao brana za moguće zloupotrebe. U postupku privatizacije učestvuju organi preduzeća, sindikati, agencija za privatizaciju i Vlada. Primedbe opozicije da je Vlada uzela prevelika ovlašćenja i da to otvara mogućnost za raznorazne zloupotrebe mislim da ne stoje. Naime, upravo suprotno, Vlada i javnost u radu su ona brana koja treba da ostale učesnike u procesu privatizacije odvrate od eventualnih zloupotreba.
No, svakako najveći kvalitet predloženog koncepta je to što on podrazumeva novac za investicije, a to je ono što je najpotrebnije srpskoj privredi. Dakle, ovaj zakon ima jaku razvojnu komponentu, a to u sledećem koraku znači otvaranje novih radnih mesta.
Primedbe opozicije da će doći do ukidanja radnih mesta ne stoje. Kao posledica ovog zakona doći će do ukidanja neradnih mesta, na žalost ili na sreću. Mislim na sreću. Naime, ta neradna mesta su onaj teg o vratu nejake srpske privrede koji preti da je nepovratno odvuče na dno.
Zadatak privrede nije socijala. Socijala je zadatak države. Upravo zato je ova vlada - Vlada reformatora. Ova vlada je prva Vlada koja socijalu izmešta iz preduzeća i seli u budžet, tamo gde je njoj i mesto.
Svi smo mi svedoci da socijalni programi Vlade trenutno vrlo dobro funkcionišu. Privreda u koju će ući sveži investicioni kapital, znači - privreda koja će otvoriti nove poslove, što znači u sledećem koraku otvaranje novih radnih mesta. Kao logična posledica ovog zakona očekuje se i dobro upravljanje preduzećem i promet akcija na berzi po realnim, tržišnim vrednostima.
Primedbe iz redova poslanika SPS-a da je ovo prevara građana i da je u pitanju zavera multinacionalnih kompanija su neozbiljne i mislim da u njih ne veruju čak ni oni koji ih izgovaraju. Teza da je ovo socijalno nepravedan zakon je, po mom sudu, politička demagogija. Socijalna pravda, naime, postoji samo u ekonomski uspešnim društvima.
Upravo društva koja su nastala na ideji apsolutne socijalne pravde, mislim na komunizam i socijalizam komunističke provenijencije, su u svojoj razvijenoj formi dala najveća socijalna raslojavanja.
Dame i gospodo, put do socijalne pravde vodi preko ekonomski uspešnog društva. To je pravi redosled poteza i dobro je da ova vlada upravo tako i vodi svoju politiku. Zbog toga ću i ja i ostali poslanici Demokratske stranke glasati za ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a potom Milan Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, stari zakon o privatizaciji na predlog ministra, otprilike pre pet meseci je ukinut. Mogu da kažem da je i u toku ove rasprave bilo mnogo pominjanja tog zakona. Pogotovu ga je spominjao gospodin ministar, kao i gospodin Jovanović. Žestoko su taj stari zakon kritikovali. Nazivali su ga i "burazerskom privatizacijom" i "lopovskim zakonom", ali moram da vam kažem, a pogotovu njima, ko je doneo taj zakon, da vode računa kako se o tim ljudima za ovom govornicom izjašnjavaju, jer je taj zakon izglasala koalicija SPS i Nova demokratija, sa potpredsednikom  Republičke vlade, i sadašnjim ministrom unutrašnjih poslova.
Tako, kad su u pitanju pridevi - burazeru, ili - lopovu, ne bih mogao da se izjašnjavam za ovom govornicom, jer je ipak reč o vašem ministru. Ruku na srce, ovaj zakon je bolji nego svi oni raniji i ujedno je i jedan od najboljih zakonskih predloga koje je DOS ikada doneo, iako ima onu karakteristiku većine DOS-ovskih zakona, a to je da nije u skladu sa saveznim Ustavom po pitanju svojine koja se privatizuje.
Sam zakon je, kako se vidi, po pitanju rokova koji su predviđeni za privatizaciju izuzetno precizan i ti su rokovi, imajući u vidu samu tehniku privatizacije po ovom zakonu, izuzetno kratki. Tako se postavlja pitanje koliko bi ministarstvo i agencija mogli da sprovedu ovu privatizaciju u tako predviđenim kratkim rokovima.
Dalje, po samom zakonu moglo se i predvideti da se preduzeća, koja se svrstavaju u mala preduzeća po broju radnika i obrtnom kapitalu koji poseduju, a za to ne treba neka posebna procena, jer takvu procenu već pravi ZOP, odnosno NBJ, da se privatizuju preko organa lokalne samouprave, a samim tim bi ti organi došli do određenih sredstava. Samo ministarstvo i agencija bi bili rasterećeni jednog dela preduzeća koja se privatizuju.
Moglo se predvideti da za određeni vremenski period kupac ne sme da otpušta određen broj radnika. Time bi ova vlada dobila ili kupila određeno vreme, izbegla bi se velika nezaposlenost u jednom momentu, a samim tim Vlada bi dobila, ovakvim jednim predlogom, mogućnost da kasnije, zbog otvaranja tržišta, otvori nova radna mesta.
Kada su u pitanju velika javna preduzeća, kao što su NIS, Elektroprivreda, RTB Bor, odnosno njihova privatizacija, trebalo je voditi računa o dve stvari. Prva je da, imajući u vidu sadašnju ekonomsku moć zemlje, za ova javna preduzeća ne bismo dobili ni 10% od njihove stvarne vrednosti. Sredstva koja bi se prikupila privatizacijom malih i srednjih preduzeća mogla bi se, između ostalog, uložiti u reorganizaciju velikih javnih preduzeća, njihovu modernizaciju, uspostavljanje pokidanih proizvodnih celina i na taj način povećati višestruko vrednost u odnosu na ono što bismo dobili danas i u odnosu na ono što bi uložili od danas do njihove konačne prodaje.
Drugi razlog jeste trenutna politička situacija u okruženju. Za ove četiri godine ne verujem da će nešto bitno da se promeni, ali se moralo imati u vidu da su to preduzeća koja su bitna za funkcionisanje države u celini. Dok se ne steknu politički uslovi za njihovu prodaju ne treba ih prodavati. A, što ih skuplje prodamo, veće su nam garancije da ta preduzeća neće biti zloupotrebljena, već će zbog količine kapitala koji kupac ulaže, odnosno da će ta količina kapitala biti garancija da će biti korišćena za onu namenu za koju je i predviđena, a samim tim bi bila i motor razvoja Srbije.
Međutim, ma koliko jedan zakon, i sa ovakvim izmenama, bio dobar, uspešnost njegove primene zavisi od onoga ko sprovodi taj zakon, tj. gospodine ministre, od ove vlade. Sumnjam da ova vlada ima dovoljno hrabrosti i poštenja, kao i sposobnosti, da bi ovaj zakon kvalitetno sprovela.
Na primer, u članu 56. ovog zakona, troškove privatizacije određuje ministar, a baš vi ste, ministre, radili u jednoj firmi, koja se bavila procenom vrednosti kapitala i, mada ste za ovom govornicom u četvrtak izjavili da ste prvo povukli svoje akcije iz tog preduzeća, juče ste izjavili da ste te akcije prodali. Neka bude tako kako vi kažete.
Ili, ono što mi još više unosi sumnju, jeste prospekt za vrednost preduzeća, u delu D-1, gde se navodi sledeći parametar - knjigovodstvena vrednost preduzeća. Po Zakonu o računovodstvu i knjigovodstvu, knjigovodstvena vrednost preduzeća je od pet do devet puta manja od stvarne, gospodine ministre. Znači, o tome je trebalo da vodite računa.
I samo još jedno pitanje, za vas gospodine ministre, od trenutka od kada ste ukinuli Zakon o privatizaciji, mnoga preduzeća po Srbiji su zakupljivana na 25 godina. Između ostalog, zakupljen je i Centar za živinarstvo u Požarevcu na 25 godina. Podneta je krivična prijava protiv direktora i zakupca. Zakupac je Dušan Marković, kum Zorana Đinđića. I sada vas pitam - kako mislite da jedno takvo preduzeće privatizujete, koje je već zakupljeno na 25 godina? Morate da priznate da je ono već privatizovano, a cenu tog preduzeća određivaće zakupac, jer ima monopol na 25 godina.
Ako su ranije ovi zakoni bili burazerski zakoni o privatizaciji, sada postavljam pitanje - kakav je ovaj zakon, kada kum predsednika Vlade radi nešto ovako? Hvala.

Reč bi imao narodni poslanik Milan Stanimirović, ali nije prisutan, kao ni narodni poslanik Ljubomir Kragović, koji ne može dobiti reč, jer po elektronskoj evidenciji, može biti upoređeno sa izvodom, nije prisutan u sali.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, koji isto nije prisutan i može se uporediti sa računarskim izvodom.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Ovakav bezobrazluk se u Skupštini do danas nije dogodio. Ukazujem na povredu Poslovnika, član 93. Ako ste već toliko istrajni da vidite ko od poslanika SRS nije registrovan, zato što smo hteli da utvrdimo koliko vas tačno ima u sali, kako vam onda savest i moral dozvoljavaju da preskočite to da su na listingu upisani: Radoslav Veselinović, koji je izašao čim je završio govor, više se nije vratio, Vojislav Došen, koji uopšte nije dolazio danas na sednicu, nije evidentiran, Boris Karaičić, koji uopšte nije u sali, nije dolazio, Nada Kolundžija, koja nije dolazila, Bojan Kostreš, koji nije evidentiran i nije dolazio, Jelena Milenković, koja je ušla pre pet minuta, a kartica je bila ubačena, kao da je tu, Meho Omerović, koji uopšte nije dolazio, mr Bojan Pajtić, koji tri dana nije bio na sednici, mr Mirko Petrović, koji danas uopšte nije dolazio, Srđa Popović, koji nije bi tu tog časa, dr Jakov Stamenković, koji uopšte nije dolazio, (glasovi iz sale: On je prisutan.) izvinjavam se samo Jakovu Stamenkoviću, koji je sada došao; Aleksandar Stefanović, koji uopšte danas nije dolazio; dr Predrag Stojanović, koji uopšte nije dolazio; Miroslav Hristodulo, koji uopšte nije dolazio.
Kako možete uopšte da prozivate poslanike SRS, kada ste ukrali 15 prisustva, da biste obezbedili kvorum? Raspravljamo o veoma važnom zakonu, gospodo iz DOS-a, dobacujte koliko god hoćete, vas ovaj zakon uopšte ne interesuje. Vas više ništa ne interesuje. Vi ste obezbedili izručivanje Srba u Hag i donatorsku konferenciju, i vi u to ulažete sve svoje nade i to je vaše opravdanje što dozvoljavate da se ovde svašta radi.
Gospođo Čomić, vi kvorum utvrđujete po 15 minuta, dok ne stignu sve kartice, koliko vam je potrebno, i dok se ne rasporede kod poslanika iz tih političkih stranaka, koji odgovaraju za kvorume. Zamolio bih ovog majmuna da mi ne dobacuje iz sale, sram vas bilo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću i dugujem objašnjenje na primedbu o kršenju Poslovnika, član 93. Činjenica da narodni poslanik Tomislav Nikolić pažljivo prati i poznaje sve narodne poslanike u sali je, naravno, pohvalna za narodnog poslanika, i već nekada će biti neki izbori, na kojima, pretpostavljam da će i neko iz SRS predsedavati i starati se o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Molila bih da objasnim da je činjenica da, kada prozivam narodnog poslanika, koji ima reč, na koju ima pravo, da imam obavezu po Poslovniku da vidim da li narodni poslanik poštuje stav 1. člana 113. Poslovnika Narodne skupštine da se identifikuju pri ulasku u salu.
Pošto to nije bila činjenica, onda sam konstatovala da, uz tvrdnju da se može proveriti, naravno, uz računarski izvod sa evidencije, da narodni poslanik Ljubomir Kragović u tom trenutku nije bio u sali, kao što bih bila u obavezi, po Poslovniku Narodne skupštine, da mu izreknem opomenu, jer postupa po članu 101, poslednji stav, poslednja odredba u tom članu, postupa protivno odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Kako za njega, tako i za svakog drugog poslanika, za kog utvrdim da ga nema u elektronskoj evidenciji. Prema tome, konstatujem da nema kršenja Poslovnika po stavovima koje ste vi izneli, a ako želite, možemo da se izjasnimo o tome glasanjem. Izvolite.