Da li se još neko javlja za reč?
Narodni poslanik Slobodan Pavlović, kao predstavnik poslaničke grupe.

Gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,  koleginice i kolege, Vlada Republike srbije je dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izgradnji objekata. Zbog obrazloženja koje je dato u ovom predlogu zakona i potreba za njegovim izmenama i dopunama,  dozvolite mi da samo podsetim da postojeći  Zakon o izgradnji objekata, za koji se predlažu izmene i dopune, je usvojen , kao što ste videli iz obrazloženja,  26.oktobra 1995. godine i da su izmene i dopune ovog zakona vršene maja 1996.godine i polovinom aprila 1997.godine. Ovim zakonom, koji sada važi, definisana su sva bitna pitanja i svi važni aspekti izgradnje objekata u našoj Republici. Pomenuću samo neke.
Vrlo precizno su definisani građevinsko-tehnički i tehnološki uslovi za prethodne radove u izgradnji objekata. Drugo, definisan je kompletan apsekt izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata. Treće, definisane su nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. Četvrto, definisana je oblast građenja, gde spadaju , pre svega, izvođenje radova i stručni nadzor nad izvođenjem radova. Peto, definisano je ustupanje radova, i to: ko vrši ustupanje radova, kada se i kako vrši ustupanje radova pri izgradnji objekata. Šesto, definisana su ovlašćenja za projektovanje i rukovođenje u izgradnji objekata. Sedmo, definisani su svi aspekti izdavanja upotrebne dozvole. Ovo kažem i zbog gospodina Šešelja, jer ne znam da li njegova kuća ima upotrebnu dozvolu.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Ima.)
To nisi rekao, ali sad smo čuli da ima i upotrebnu dozvolu. To znači i izdavanje, kontrola, probni rad i gradnja montažnih objekata. Osmo, definisano je i rušenje objekata koji nisu u dobrom stanju. To je važno zbog člana 43. predloženog zakona. Definisano je i ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata - ko ima pravo da predloži i ko donosi podzakonska akta u oblasti izgradnje objekata. Definisan je i nadzor nad sprovođenjem zakona , što je takođe važno. Sada, posebno podvlačim - 12. deo Zakona o izgadnji objekata definiše kaznene odredbe. Ovo naročito naglašavam, jer kompletan zakon ima 66 članova. Deo koji se odnosi na kaznene odredbe ima 6 članova.
Ovo govorim zbog toga što ću sada da postavim jedno pitanje - šta se to sada predlaže izmenama i dopunama? Odmah se može videti da izmene i dopune, koje se predlažu ovim zakonom, u stvari ne tretiraju uopšte ni jedan važan deo Zakona o izgradnji objekata, osim bespravne gradnje, iako, to znam ja, to zna i ministar Šumarac, to zna i gospodin Đalović, to zna i celo ministarstvo i Vlada, postojali su razlozi da se ide na ozbiljnije izmene i dopune Zakona o kome je reč. U tom delu se slažem sa opaskom gospodina Šešelja, da je to trebalo (ne razume se).
U obrazloženju se vidi da se predlaže u članovima od 3. do 9. samo drakonsko povećanje kazni, i to od 3 - 20 puta ili od 300 - 2.000 %. To se obrazlaže time da je to u stvari usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, odnosno sa Zakonom o privrednim prestupima. Iako je tako, složićete se, mnogo je, brate, i od predlagača.
Drugo, u članu 2. se uvode nove krivično-pravne norme , u cilju sprečavanja bespravne gradnje, jer, kako se kaže u obrazloženju, postojeće norme nisu dale odgovarajuće rezultate. Dakle, u članu 52. se predviđaju krivično-pravne norme i kazna zatvora od 1-3 godine za izvođača na objektima bez građevinske dozvole, a u članu 43a se zabranjuje priključivanje izgrađenih objekata bez građevinske dozvole na komunalnu infrastrukturu. U članu 52b se predviđa, za onoga ko izvrši priključivanje, bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice, takođe kazna zatvora do tri godine.
Dakle, očigledno je da je suština priče vezana za represiju, za nove kazne i za krivično pravnu normu zatvora za prekršioca. Inače se može postaviti pitanje da li će se zaista samo na ovaj način ili ovim merama sprečiti bespravna gradnja. I vi znate, i ja znam, i većina ovde prisutnih , a i javnost zna da to neće biti moguće. Zašto? Zato što nije u pitanju samo nepridržavanje i nepoštovanje postojećih propisa, nego zbog toga što postoji veliki broj razloga za bespravnu gradnju i njeno nastajanje.
Možemo da se sporimo da li ih ima 300.000, 1.000, 1.000.000 ili koliko hoćete, ali je bespravna gradnja i mora se tako i tretirati. Ona ima i društveno- ekonomski karakter, ima urbanističko-građevinski aspekt, ima socijalno -ekonomski aspekt. Odmah da kažem da ni prethodna vlast, u kojoj sam participirao, delom i radeći u ministarstvu, nije uspela da pruži odgovore na ona osnovna pitanja koja proizvode bespravnu gradnju. Dame i gospodo, njih ima 10, a to su: nepostojanje odgovarajućih i aktuelnih urbanističkih planova za njihovu izgradnju; nerešeni imovinsko-pravni odnosi za individualnu i drugu nadgradnju; dugotrajna procedura dobijanja propisane urbanističko-tehničke dokumentacije; visina potrebnih ulaganja u komunalno opremanje građevinskog zemljišta; nemogućnost plaćanja naknade za ustupljeno zemljište za građevinsku izgradnju, na kredit ili odloženo plaćanje; ovo je veoma važno i radi raspoznavanja gde su osnovni problemi i gde će biti, a to je apsolutno neefikasan rad lokalne samouprave na ovim poslovima i inspekcija.
Pitanje bespravne gradnje, lokacija i kontrola, sve je par edžellence i nadležnost lokalne samouprave, osim što je Ministarstvo građevina nadležno za one lokacije koje su Zakonom o uređenju prostora definisane kao nadležnost države. To su neke od ovih koje je pomenuo ministar Šumarac - staro jezgro Zemuna, Tara, Kopaonik, Stara planina itd. Te poslove radi Ministarstvo građevina. Slaba je i koordinacija javnih i drugih komunalnih preduzeća pri izgradnji i priključivanju na primarnu komunalnu infrastrukturu, zbog čega se i predlaže ova mera u članu 43.
Zatim, nedostatak sredstava za refinansiranje geodetskih snimanja propisa i drugih aktivnosti vezanih za rušenje bespravnih građevinskih objekata, dakle onih objekata koji se ni u jednoj varijanti ne mogu legalizovati; nemojmo izgubiti iz vida jednu veoma važnu činjenicu, a koja može biti teška, i ružna i tužna, ali je istinita, a to je da je u našu Republiku Srbiju došao veliki broj iseljenih, veliki broj raseljenih, veliki broj izbeglih lica koja praktično nemaju nikakvo rešeno stambeno pitanje, a između ostalog u velikoj meri doprinose i bespravnoj gradnji, na način kako je to i prethodnik govorio.
Ima nešto što je veoma važno i što nije potencirano, a to je nesprovođenje Zakona o legalizaciji, koji je Narodna skupština usvojila krajem 1997. godine. Ovaj zakon je važan zbog toga što se on ne može odvojiti od onoga što se predlaže izmenama i dopunama zakona o građenju objekata, jer je upravo usvajanjem ovog zakona trebalo da se nadomesti i omogući da se legalizuju svi oni objekti koji se mogu legalizovati, za koje postoji osnova u urbanističkim planovima, a da to ne remeti red u prostoru i da nisu na glavnim saobraćajnicama, na primarnoj infrastrukturi. Dodajte mi i trećih pet minuta.

U redu, gospodine Pavloviću.

Da završimo do kraja i neću se više ni javljati. Dakle, to je nešto što nikako ne može da ostavi po strani  Ministarstvo urbanizma i građevina, Vlada i drugi, tu stvar treba da imaju u vidu. Ovaj zakon je veoma važan i to predlagači znaju. On je jedna sinteza rešavanja i pravila koja obuhvataju ceo proces izgradnje ovih objekata i sistemski su sadržana i u poslednjim zakonima koji tretiraju urbanističko planiranje, uređenje prostora, Zakona o izgradnji, Zakon o korišćenju gradskog građevinskog zemljišta, o pravu na priključivanje i izgradnju primarnih i sekundarnih objekata. Naravno, oslanja se na Zakon o komunalnim delatnostima, gde su definisane javne funkcije u oblasti komunikacija, vodosnabdevanja, elektroenergetskih objekata itd.
Postavlja se pitanje, a to sam uostalom i na odboru rekao, to nije ništa novo, ovakvom predlogu se može, pored ovih stvari o kojima sam govorio, postaviti i pitanje ustavnosti. Zakonodavni odbor je prihvatio, kao i matični odbor za urbanizam, ovaj predlog, ali to je ostalo otvoreno. Zatim, njegova osnovanost i zakonitost vezana, da li se može, a očigledno može kod ovih prethodnih, pominjali su, a i sam znam da i u 15 drugih posebnih zakona su definisane krivično-pravne norme. Mi smo to i na matičnom odboru jednostavno primili k znanju. Dakle, pošto već ima 15 prethodnih zakona, ali da li je dobro i da li je osnovano, to naravno sigurno je znak pitanja. Naravno, pitanje celishodnosti, sadržaja i normi koje su definisane u predloženom tekstu.
Ovom zakonu se mogu postaviti pitanja, šta je sa objektima koji su završeni i useljeni, a nisu rešili sve ovo o čemu mi sada pričamo, šta je sa objektima koji su završeni, a nisu priključeni na komunalnu infrastrukturu, šta je sa objektima koji se sada grade, pa su stigli do krova ili prizemlja. Kako će se definisati u suštini primena zakona ili kako reče prethodnik, hoće li to biti na panju prelomljeno ili doduše neki termin mora da ima. Dakle, gospodin Šešelj, koji je govorio pre mene, on je bio prethodnik. Nisam hteo da te pominjem, da ti ne dam pravo na repliku. Da zaključim dakle, ni ja ni poslanička grupa SPS-a, nismo za urbanistički haos, mi smo za urbanistički red. Nismo za bespravnu, nego pravnu, zakonitu i legalnu gradnju. Mi nismo za narušavanje, rušenje Prostornog plana Republike Srbije, kao najznačajnijeg akta koji je donet u ovoj oblasti posle Drugog svetskog rata. A u kome su definisani svi aspekti našeg razvoja i izgradnje, koji se mora čuvati i sačuvati, to je nešto što moramo ostaviti pokolenju. Ako to budemo uništili, onda zaista sve ostalo će ostati priča.
Pošto imam i sam šest amandmana na ovaj zakon, a ima i drugih amandmana, a o članovima pojedinačno ćemo u toj fazi razgovarati. Ukoliko bude ovaj zakon ovako usvojen i bude pre svega represivan, a ne preventivan, izazvaće velike reperkusije. Onda to naravno ostaje na odgovornost parlamentarnoj većini i onima koji ovaj zakon predlažu. Mi sa naše strane smo dali u predlozima amandmane. Pokušali smo da se on upodobi, popravi i privede mogućoj realizaciji. Četrnaest minuta i 38 sekundi. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavloviću. Video sam da tražite reč kao šef poslaničke grupe, ali pre toga je poslanik SRS-a Cvetanović tražio reč po Poslovniku.

Zamolio bih predsedavajućeg, da po članu 93. utvrdi kvorum, jer je i vizuelno i elektronski i sami vidite da kvoruma nema. Hvala lepo.

Moram da konstatujem da je i na prvi pogled primedba poslanika Cvetanovića jasna i elektronski sistem  i kontrola prebrojavanjem potvrdiće da kvoruma zaista nema.
Dajem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice da vidimo da li imamo kvorum.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto monitor pokazuje da nemamo kvorum, ali mislim da neki poslanici nisu ubacili svoje identifikacione kartice, molim te narodne poslanike da se identifikuju.
(Dobacuju mu iz klupe: Prebrojavanje.)
Molim skupštinsku službu da pristupi prebrojavanju narodnih poslanika. Da bismo utvrditi da li imamo kvorum.
Konstatujem da je prebrojavanjem službe utvrđeno da u sali sedi 120 narodnih poslanika. Prema tome, nemamo kvorum.
Dajem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle druge pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da je u sali prisutno 120 narodnih poslanika. Na žalost, nemamo kvorum. Sednicu ćemo nastaviti sutra u 10 časova.
Da dam još jednu informaciju, sazvana je četvrta sednica Odbora za zaštitu životne sredine, koja će se održati sutra, 11. jula 2001. godine, sa početkom u 9,00 časova.