SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2001.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

10.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 143 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam narodne poslanike, članove Administrativnog odbora, da će se sednica Administrativnog odbora održati u sali na II spratu danas u 13,00 časova.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Zaharije Trnavčević, Dragan Maršićanin, Nataša Mićić, Slobodan Tomović, Živica Predojev, Aleksandar Stefanović, Branislav Pomoriški, Sredoje Mihajlov, Vladan Jovičić, Teodora Vlahović, Anton Biači, Aleksandar Krstić, Bojan Pajtić, Olgica Kirćanski. Pre podne odsutan Petar Mišić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Konstatujem da imamo uslove da nastavimo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI (nastavak)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li predlagač želi reč? (Želi.)

Velimir Simonović

        Dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću vam svoj amandman, pošto je kratak: Član 1. menja se i glasi: "Državni praznik Republike Srbije je dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je 1804. godine proglašen početak Prvog srpskog ustanka. Dan državnosti Srbije praznuje se 15. februara".
Juče sam naglasio da nema nikakve potrebe, prema našem Ustavu, da se u imenu državnog praznika spominje crkveni praznik. To čak nije ni moguće.
Obrazloženje Vlade za to što je odbila ovaj amandman je to da se poziva na komisiju sastavljenu od istaknutih naučnih i javnih radnika itd. Zainteresovao sam se koji su ti članovi, potražio sam "Službeni list" i kada sam video ko su članovi komisije savršeno mi je bilo jasno da ćemo dobiti zakon kakav smo dobili. Ali, neću to dalje komentarisati. Međutim, stvar je mnogo ozbiljnija.
Dame i gospodo, glasanjem ili ne glasanjem za ovaj amandman vi rešavate jedno mnogo krupnije pitanje, a to je: kako će se Srbija dalje razvijati? Da li će ova zemlja biti sekularna, laička, moderna evropska država ili će biti klerikalno-crkvenjačka. Ako odbijete moj amandman, onda otvarate jedan put kojim Srbija ne treba da ide.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Uz svo poštovanje prema profesoru Velimiru Simonoviću, poslanička grupa Srpske radikalne stranke ne može da podrži njegov amandman zato što smatramo da, iako ima u njemu nedostataka, tekst amandmana koji je usvojen juče (misli na amandman Pal Šandora) je bolji od ovoga. Kada se u odrednici državnog praznika kaže "Sretenje", to nije klerikalizam. To ne dira ni po čemu u sekularizam. Sekularizam je oblik političkog sistema u kome je država kao institucija, kao najopštija politička institucija odvojena od crkve u pogledu funkcionisanja (dobacuje mu neko od poslanika iz Socijaldemokratske unije).
Vi iz Socijaldemokratske unije ne znate ništa. Vi biste Srbiju da "opoganite" i da je unazadite. Da joj uvedete dekadenciju kao stil života i ono što je razrušilo i Rimsku imperiju i grčku civilizaciju. Zato vi ne treba da se mešate u tu raspravu.
Zato je mnogo bolje da se ovde definiše praznik ustavnosti, da poenta bude na donošenju Ustava, Sretenjskog ustava, prvog Ustava, jer, iako je Prvi srpski ustanak bio najupečatljiviji srpski ustanak, pogotovo u 19. veku i sa najdalekosežnijim posledicama, Srbi su u toku viševekovne turske okupacije dizali veliki broj ustanaka. Kad god je neka hrišćanska vojska sa Zapada ratovala sa Turcima i prolazila kroz Srbiju, Srbi su dizali ustanak i priključivali se i teško stradali kada bi se te vojske povlačile, i to je najviše dovodilo do masovnih iseljavanja.
Dakle, ne može poenta biti kod dana državnosti - ustanak. Kod dana državnosti poenta može biti formiranje države, ili neki drugi simbol, koji simbolizuje u potpunom svetlu samo državnost. Ovo bi mogao u tom smislu eventualno da bude dan ustanka. Dan ustanka je ipak komunistička kategorija, sa ideološkim prizvukom, nešto što je 50 godina zloupotrebljavano na najgori mogući način, ali da nam treba dan ustavnosti, više je nego činjenica.
Mnogi evropski narodi imaju dan ustavnosti, neki ga beleže po danu donošenja važećeg ustava, a neki po danu donošenja prvog ustava. Mnogo je prirodnije da to bude po danu donošenja prvog ustava, i argumentacija da je tada Srbija bila teritorijalno veoma mala, da je obuhvatala i nepun Beogradski pašaluk, nema nikakvog značaja i ne može se to koristiti kao ozbiljan argument u ovoj raspravi, jer ustav ne pominje kolika je Srbija, nego kakva je priroda njenog državnog uređenja.
Srbija ima više razloga da se ponosi svojim prvim ustavom, zato što je on bio najliberalniji u Evropi tog vremena i zato što su i ruski car, i austrijski car, i turski sultan, videli opasnost od takvog ustava, od ideja koje bi podgrejane takvim jednim ustavom, mogle da prodru i u druge države, pa čak i u velike imperije.
Zbog toga još jednom plediram na skupštinsku većinu da se ovaj prvi član preformuliše, da bude reč o danu ustavnosti, a dan državnosti da bude dan Svetog Save, ujedno i dan duhovnosti. O tome ću govoriti kada bude reč o amandmanima, koji se na taj član odnose.
U ovom slučaju je najvažnija ta ustavnost. Ustavnost kao princip, liberalna ustavnost kao pogled na svet, kao početak demokratskih tradicija u Srbiji, jer demokratske tradicije u Srbiji su nastale suprostavljanjem predstavničkog, zakonodavnog tela , samovolji Karađorđa i Miloša.
Naša demokratija je i nastala narodnim suprotstavljanjem i jednoj i drugoj dinastiji i njihovim apsolutističkim ambicijama.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još  neko želi reč? (Velimir Simonović traži pravo na repliku.) Osnov za repliku? (Velimir Simonović, sa mesta: Pomenut sam.)
Izvolite, ima reč narodni poslanik Velimir Simonović, replika na izlaganje narodnog poslanika Vojislava Šešelja.

Velimir Simonović

Gospodin Šešelj ne mora da mi objašnjava šta je to sekularna država, zna se šta je to, i to je našim ustavom potpuno jasno definisano. A uostalom, da je ovde predstavnik Vlade i da on može to da radi, i da hoće da radi, bilo bio najbolje da kolega Pal Šandor i ja, i predstavnik Vlade, napišemo taj prvi član, onakav kako treba da glasi. Malo da se uzme od ovoga iz teksta, malo od Pal Šandora i malo od mene, i da to bude jedan dobar član.
A uostalom, Sretenjski ustav, koji je donet 1835. godine, popularno se zove Sretenjski ustav, a njegov je pravi naziv Ustav knjaževstva Serbije. Mi ga zovemo popularno Sretenjski ustav, ali zvanično mu je ime Ustav knjaževstva Serbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč? ( Ne želi.)
Ako ne, stavljam amandman na glasanje. Molim poslanike da se izjasne.
Za 45, protiv 89, uzdržanih 6, nije glasalo 30, od ukupno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Ujedno vas podsećam da je Narodna skupština juče prihvatila amandman narodnog poslanika Pal Šandora na član 1., time je osnovni tekst zakona promenjen prihvatanjem ovog amandmana i da imamo tu činjenicu od juče u vidu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Narodna skupština juče većinom glasova usvojila amandman Pal Šandora, koji na sličan način pokušava da promeni član 1,  pretpostavljam da su to dogovori vladajuće većine i da se većina neće obazirati na amandmane poslanike iz opozicionih stranaka, ali moja je dužnost da obrazložim  motive  koji su me vodili kada sam  pokušao da popravim zaista loš tekst člana 1. Predloga zakona.
Mislim da to ni amandmanom u izvesnoj meri nije urađeno.Dakle, državni praznik Republike Srbije (sada valjda taj član glasi) jeste Sretenje. Ne znam zašto je predlagač zakona izostavio reč "Gospodnje". Sretenje je poznato isključivo kao Sretenje Gospodnje. U našem narodu reč Sretenje se ni u jednoj drugoj prilici ne koristi. Može da bude susret, sretanje, može bilo koja druga reč, ali reč Sretenje se vezuje isključivo za 15. februar i za Sretenje Gospodnje.
Mislim da tu ne stoji primedba da bismo završili u verskom fundamentalizmu, klerikalizmu. Kada predsednik Vlade nije kršten ni u jednoj crkvi, to vam je dovoljan znak da ova država , izuzev što će pojedinci glumiti da su privrženi Srpskoj pravoslavnoj crkvi i na taj način pokušavati da okaju grehe, koje čine u poslednje vreme, ni na koji drugi način ne pada pod sumnju da će država krenuti onako kako valjda nijedna država u 21. veku više neće da ide.
Ali, šta ćete, Vlada se uplašila od epidemije hemoralgične groznice, možda razmišlja da će neko od poslanika da prenese virus članovima Vlade, i u prvim klupama nema ama baš nikoga. Postavlja se pitanje - da li je Vlada uopšte zainteresovana za ovaj predlog zakona, da li je sve svoje poslove završila, kada je obeščastila Vidovdan, najveći srpski dan?
Dakle, trebalo bi da u naziv ubacimo reč - Sretenje Gospodnje i da se više osvrnemo na Sretenjski ustav, koji je bio tako dobar, pisan po francuskim modelima, toliko liberalan i toliko savremen, da se ni Mahmut II, ni car Nikolaj I nisu usuđivali da ga priznaju, čak i car Nikolaj I, koji je bio patron ....Jeste li vi nešto dobacili? (obraća se predsedavajućoj ).
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ne. Molim narodne poslanike da ne dobacuju iz poslaničkih klupa i da se ne vodi rasprava na relaciji  govornica - poslanička klupa. To nam je obaveza.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Mi treba da budemo ponosni na taj ustav, koji je ograničio volju vladara, makar deklarativno vladar je prihvatio da mu narod  ograniči volju, deputati su to zakletvama potvrdili. Možda je i to trebalo uvesti u Predlog zakona, možda bi bilo dobro da se mi ovde  ponekad i zaklinjemo svom narodu, zato što neki od poslanika  zaboravljaju na narod i misle isključivo na interese nekih drugih naroda. Ne misle na srpski narod.
Zato vam predlažem da ovaj predlog zakona još jednom, može i u pauzi ove sednice, detaljno razmotrite. Ima osnova da od njega bude dobar zakon, koji bi bio prihvatljiv za sve, ima osnova da ga poslanici prihvate zato što je ovo pravi put i način rešavanja u Skupštini Srbije. Ne prihvatam vaše hvalospeve time da je neka komisija radila, pa sačinila predlog zakona, sa kojim će biti svi zadovoljni. Čak ni poslanici DOS-a ne znaju koji su bili članovi komisije i onda se postavlja pitanje ko je komisiju izabrao i ko je verifikovao njen rad, pre nego što je to kao predlog zakona ušlo u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali je dosta bivših komunista u toj komisiji, sudeći po članu 1. Predloga zakona koji je glasio: "Spomen na dan kada je proglašen početak Prvog srpskog ustanka". To vam je kao kada je 4. jula Komunistička partija proglasila ustanak protiv Nemaca, seli u Zvečanskoj ulici u jednu sobu, dogovorili se da proglase početak ustanka i to što je narod već ratovao protiv Nemaca nekoliko meseci pre toga to, njih nije interesovalo.