A je li po toj  tački dnevnog reda Čedomir Jovanović govorio da sam ja kriv za neke žrtve?

Nije vam spomenuto ime.

Kako nije spomenuto ime, nemojte da izmišljate sada ovde. Kako nije pomenuto ime?

U svakom slučaju, nemate osnov za repliku.

Evo, ja sam se samo javio da priznam krivicu. Ja sam kriv za izvesne žrtve, i Čedomir Jovanović je moja glavna žrtva. Ja sam kriv što je Čedomir Jovanović već 11 godina student i što ništa ne zna. Ja sam kriv, priznajem.

Molim narodnog poslanika da ne izriče tvrdnje koje se odnose na privatni život drugih lica.
Zaista, i sami znate da je to za opomenu i da je stvar svojevrsnog licemerja da se ikada više javite po Poslovniku, ako izričete tvrdnje koje se odnose na privatni život drugih lica.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Aleksandra Radosavljevića o vremenu trajanja rasprave u načelu o 8. tački dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata.
Predlog je da rasprava traje pet minuta. Molim poslanike da se izjasne.
Za 110, protiv 52, uzdržana tri, nije glasalo 8, od ukupno 173 narodna poslanika.
Ovim smo doneli odluku da rasprava traje pet minuta.
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Živko Selaković, Slobodan Janjić, Dragan Čolić, Goran Cvetanović, Božidar Vujić, Dragoljub Stamenković, Lazar Marjanski, Vitomir Plužarević, Stevan Kesejić, Branislav Blažić, Petar Jojić, Aleksandar Vučić, Gordana Pop-Lazić, Miroljub Veljković, Srboljub Živanović, Božidar Vučurović, Rajko Baralić, Hranislav Perić, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić, Zlatan Jovanović, Ljubomir Kragović, Nataša Jovanović, Radojko Petrić i Slobodan Pavlović.
Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora i primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar Dragoslav Šumarac.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  jedno od obećanja DOS-a bilo je zaustavljanje bespravne gradnje, odnosno neplanske gradnje. Skoro da ne treba trošiti reči na objašnjenje - zašto je bespravna gradnja jedna od najskupljih gradnji, pre svega za investitore. Objekti koji su napravljeni bez građevinske dozvole, ne mogu se uknjižiti, to znači ne mogu se legalno prodati, ne mogu se ni naslediti.
S druge strane, za društvo je to višestruko skuplji vid gradnje, pre svega što takvi investitori ne plaćaju ni komunalije, ni infrastrukturu, ni uređenje gradskog građevinskog zemljišta, da ne govorim o tome koliko se štete nanosi prostoru, a kao što znate, prostor smo nasledili . To je ono što imamo, što smo nasledili i što moramo da prenesemo našim potomcima.
U poslednjih deset godina je u ovoj zemlji sve zamrlo, posebno privredne aktivnosti, a jedina stvar koja je cvetala kod prethodne vlasti, to je bila bespravna gradnja. Procenjuje se da u našoj zemlji ima od 700.000 do milion bespravno napravljenih objekata. Simbol bespravne gradnje su one dve male kućice, ako pođete iz Batajnice, pa preko Brankovog mosta, i onda ih vidite na onom soliteru, na soliteru ovde, koji se vidi sa Brankovog mosta.
Pored toga, napadnuto je staro jezgro Zemuna, okolina Knez Mihajlove ulice, napadnuti su nacionalni parkovi - Kopaonik, Zlatibor, Tara, park i šuma na Zvezdari, gotovo da ih nema, a da ne govorim o Kaluđerici i drugim naseljima, ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima, u Novom Sadu, Kraljevu, Čačku, Kragujevcu itd.
Zbog toga su predložene izmene Zakona o izgradnji objekata gde predlažemo krivične kazne i to za preduzetnike, odnosno odgovorno lice i pravno lice koje je investitor objekta, odnosno koje gradi objekat bez građevinske dozvole, dakle preduzimač ili odgovorno lice koje gradi objekat bez građevinske dozvole i predlažemo kaznu zatvora do jedne godine. Zatim za investitora, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor, koje gradi objekat bez građevinske dozvole i predlažemo kaznu zatvora do tri godine. Zatim za fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu koje priključi objekat, koji je izgrađen, normalno bez građevinske dozvole, na infrastrukturu, odnosno na elektroenergetsku mrežu, na vodovod i kanalizaciju i to takođe do tri godine zatvora. Napominjem samo da je ovo rešenje već ušlo u Zakon o izgradnji objekata u Crnoj Gori.
Pored toga, novčane kazne u zakonu su povećane, odnosno prilagođene su kaznama, odnosno novčanim iznosima koji su predviđeni Zakonom o prekršajima i privrednim prestupima.
Za upravu već postoje propisane krivične kazne u Krivičnom zakonu. Naime, ako predstavnici uprave, odnosno nadležnih organa ne izdaju građevinsku dozvolu građaninu koji ima pravo na nju, a zna se da je po Zakonu o planiranju 30 dana za izdavanje urbanističke dozvole, a 15 dana za izdavanje građevinske dozvole, kazna zatvora je zaprećena i do pet godina. Na ovaj način smatramo da će bespravna gradnja biti zaustavljena i na ovaj način želimo da podvučemo crtu i da kažemo da od trenutka kada bude stupio zakon na snagu da neće niko više graditi bez građevinske dozvole, odnosno neće niko graditi bespravne objekte.
Dakle, zakon nije retroaktivan i nije revanšistički. Šta ćemo da radimo sa objektima koji su već izgrađeni? Mi smo siromašna zemlja i najskuplje bi bilo porušiti sve te objekte, pa ponovo napraviti planove i planski ih sagraditi To smo već nekoliko puta rekli, na više nivoa, da postoje zapravo tri vrste tih objekata. To su oni koji se mogu prilagoditi planovima i koji mogu dobiti građevinsku dozvolu, zatim oni koji se moraju pre svega uskladiti sa planskim dokumentima, odnosno izvršiti neka njihova rekonstrukcija i treći su oni objekti koji su nažalost na nekim važnim pravcima, na infrastrukturnim pravcima kao što su gasovodi, zatim na putevima i oni moraju, nažalost, biti porušeni.
Da ne bismo došli u situaciju samo da kažnjavamo mi smo zajedno sa gradskim vlastima iz Novog Sada, i gospođa Čomić to zna, pokrenuli jednu akciju, Zavod za izgradnju grada i Zavod za urbanizam. Napravili su jednu kancelariju gde će se na jednom mestu izdavati svi papiri potrebni za izdavanje građevinske dozvole. Naime, stranke ne moraju da idu od šaltera do šaltera u sva javna komunalna preduzeća, već će ovde biti predstavnici na tom jednom mestu i već ima mesec dana od kada je ta kancelarija zaživela. Nadamo se da će na ovaj način biti ažurirano izdavanje dozvola. To je još ranije uvedeno u Subotici i sada će to ovde, zajedno sa gradskim vlastima iz Beograda, biti uvedeno i u Beogradu.
Na kraju, želeo bih da kažem da možda izgleda da je ovaj zakon isuviše restriktivan, možda primeren nekom totalitarnom društvu, međutim, nadamo se da niko ubuduće neće graditi bez građevinske dozvole i da niko neće doći pod udar ovog zakona.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima Vojislav Šešelj.

Predlagač ovog zakona nije želeo da uđe dublje u suštinu problema i da traži varijantu da se problem reši, a ne da se samo okrutnim i svirepim sankcijama kažnjavaju oni koji su, rešavajući svoje životno pitanje krova nad glavom, morali da pribegnu izgradnji pre svega stambenih objekata i privatnih kuća.
Šta je problem, šta je suštinski problem koji ovaj zakon nije u stanju da elaboriše? Zašto je došlo do izgradnje skoro milion bespravnih objekata u Srbiji? Ko je kriv? Kriva je država, jer država nije na vreme određivala placeve za individualnu stambenu izgradnju, placeve za privrednu, industrijsku i drugu izgradnju i onda su ljudi morali da se snalaze, kako je ko znao i umeo. Ogroman broj opština je na kašičicu građanima dodeljivao građevinske placeve i nekada je to bio glavni izvor korupcije. Trebalo je imati jaku vezu u opštini ili dobro podmazati parama nekog opštinskog činovnika, pa dobiti prvo građevinsku parcelu, plac, pa onda ide putešestvije kod onih koji su davali urbanističke uslove, pa građevinsku dozvolu, pa tehnički prijem itd.
Neću da kažem da su kriminalizovani svi ljudi koji su to radili. Sigurno je da nisu svi, ali je tamo bio veliki broj ljudi sklonih kriminalnim radnjama, sklonih podmićivanju. Ljudi su, pre svega, podizali na svojoj zemlji i to je za državu uvek manji problem nego kada se podiže na tuđoj zemlji i na državnoj zemlji.
Da bi se doneo ozbiljan zakon o gradnji objekata potrebno je prvo da se menja Ustav Srbije. Po Ustavu Srbije normirano je da je gradsko građevinsko zemljište isključivo u državnoj i društvenoj svojini. Mora se omogućiti da gradsko građevinsko zemljište bude ili u državnoj ili u privatnoj svojini i svima onima koji su legalno podigli porodične kuće na gradskom građevinskom zemljištu da se omogući i otkup placa, da bi se omogućila trgovina građevinskim placevima, a da ne bi građevinski plac zapravo bio dodeljivan na 99 godina, kako je to nekada bio slučaj i da posle prati sudbinu izgrađenog objekta.
Ni danas vlasnik kuće nije vlasnik placa na području grada, nego samo kuće i on koristi plac dok mu je kuća čitava. Čim se poruši kuća, više plac nije njegov i mora istu proceduru iz početka da prođe, urbanističku i građevinsku dozvolu i sve ostalo, kao da mu je tek dodeljen plac.
Da je Vlada ozbiljno mislila da reši ovaj problem, ona bi krenula od Ustava, pa bi onda propisala obaveze jedinicima lokalne samouprave koliko svake godine moraju građanima učiniti dostupnim placeva za individualnu stambenu izgradnju, proporcionalno broju stanovnika na toj opštini i proporcionalno stepenu rešenosti stambenog problema, jer naša zemlja zadugo neće biti u mogućnosti da masovno gradi kolektivne smeštaje, zgrade sa više stanova.
Malo koji privatnik se odvaži da u to uđe i ako uđe gradi manji broj stanova. Više ne možete naći nekoga da gradi zgradu sa 100 stanova i to komfornih, velikih stanova itd. Državni je interes da se podstiče individualna stambena izgradnja.
Dodatni razlog je i ogroman broj izbeglica u Srbiji koje ostaju ovde, koje nemaju kud da se vraćaju, a nemaju rešeno stambeno pitanje. Gde god je država intervenisala, mi smo to videli u Zemunu, u Temerinu i u nekim drugim mestima u Vojvodini, dajući povoljno placeve izbeglicama i tamo su oni sami rešavali svoje stambene probleme. Poenta treba da bude u rešavanju problema građana, a ne u stavljanju novih nameta, čak i odvođenju u zatvor.
To je besmislica ovog zakona. Drugo, naši urbanistički planovi su odavno zastareli. Nisu inovirani, nisu sređeni, nisu uredno registrovani, nisu ni registrovane promene na terenu, nemate ni jednog urbanističkog plana koji odgovara stanju na terenu. Ne samo po pitanju bespravnih objekata koji su promenili ono što piše u urbanističkom planu, što je nacrtano, nego i onih objekata koji su potpuno pravnim putem izgrađeni. Izvršni organi vlasti, pre svega...

Pet minuta i 30 sekundi.