Nastavljam sledećih pet minuta, ako nemate ništa protiv. Izvršni organi lokalne vlasti, do Ministarstva građevina, kada su davali dozvole da se podižu određeni objekti, nisu vodili računa da odmah kod nadležnog urbanističkog organa reaguju, da ga obaveste, da sa njim dogovore da se promeni urbanistički plan u tom delu: 90% stanova na Novom Beogradu nije uneseno u zemljišne knjige. Dakle, sa aspekta tradicionalnih pravnih principa, sudski nije moguće dokazivati vlasništvo na onaj način na koji se to primarno utvrđuje.
Vlasništvo mora posebno da se utvrđuje na osnovu kupoprodajnih ugovora, na osnovu drugih dokaza, čak nekada sa dva svedoka, ako ne može drugačije. Jedino za sud je apsolutno relevantno ono što piše u zemljišnim knjigama. To je apsolutni dokaz vlasništva nad nekretninama. Naše zemljišne knjige su u haosu. Vi ste počeli ribu da čistite od repa, a treba od glave, u tome je problem. Okanite se repa, krenite od glave, angažujte jedan tim stručnjaka koji će celinu problema da apsolvira, pa na osnovu toga da se celovit novi zakon o građevinskim objektima donese. To je ono što bi moralo da se uradi.
Drugo, dosadašnji zakon o izgradnji objekata nije imao krivično-pravne sankcije. Umne države, prosvećene države, civilizovane države, države gde je najviši princip vladavina prava, vode računa da se sva krivična dela propišu samo jednim zakonom, Krivičnim zakonikom, da kompletno krivično zakonodavstvo bude kodifikovano. Naša zemlja, je na žalost, primer u suprotnom smislu.
Mi već imamo 15 saveznih i oko 30 republičkih zakona koji sadrže krivično-pravne objekte. Vi dodajete još jedan. Već nekoliko godina čeka gotov, novi krivični zakonik u Saveznom ministarstvu pravde. Nema dobre volje, nije ni ranije bilo da se on usvoji, a Petar Jojić je dovršio konačnu verziju tog zakona dok je bio ministar, a ni ranije vlasti nisu imale dobru volju da se to iznese pred Saveznu skupštinu, a ni sadašnje vlasti nemaju dobru volju da se to uradi. Iako su obe federalne jedinice ustavnim odlukama svojih skupština se saglasile da se kompletna oblast krivičnog zakonodavstva, u pogledu normiranja i sankcionisanja, prenese na saveznu vlast, na federaciju.
Zato je zaista protivno osnovnom načelu vladavine prava da vi ovde uvedete krivično-pravne odredbe i da propišete kaznu od tri godine zatvora ako je neko bespravno izgradio neki objekat. To je strašno. Uopšte ne ulazite u to da li je neko podigao na svom zemljištu ili na tuđem. Znači, mora neka distinkcija da se pravi. Nije isto kada čovek podigne objekat na svojoj zemlji i na tuđoj zemlji. Nije isto kada dozida već postojeći objekat i kada podigne sasvim novi objekat. Vi uopšte ne ulazite u pojedinosti. Zašto? Žurili ste sa ovim zakonom. Šta vas je teralo da idete tako po hitnom postupku sa ovim zakonom i to nepromišljeno?
Mi srpski radikali tražimo da ovaj zakon bude ozbiljan, bez obzira koja će ga vlast i koja skupštinska većina izglasati, da on bude jedan ozbiljan zakon koji će ulivati pravnu sigurnost građanima, a ne rušiti im pravnu sigurnost. Desiće se i ovakvi slučajevi, a na svu sreću niste predvideli retroaktivno važenje krivično-pravnih odredbi ovog zakona, a mene iskreno čudi što vam ni to nije palo na pamet. Videćemo, kada dođu amandmani, to ćemo da vidimo. Sada raspravljamo o projektu zakona. Mene iskreno čudi što vam i to nije palo na pamet, pa da retroaktivno kaznite 900.000 ljudi što su zidali bespravno. Šta to znači? Šta znači stvarati veštački situaciju, u kojoj neko već ima izgrađen građevinski objekat, ali niko ne zna, opština ne zna, urbanisti ne znaju, komunalne inspekcije ne znaju.

Deset minuta i dvadeset sekundi.

Imam li još prava na pet minuta?

Imate.

Niko ne zna za taj objekat, na primer. Objekat izgrađen ove godine, evo, sada pre 15 dana. Sada vi donosite ovakav zakon i posle tri meseca neko dođe, zakuca na vrata i kaže - izgradili ste bespravan objekat, treba da platite kaznu ili da idete u zatvor. Podnesete krivičnu prijavu. Kako će on na sudu da dokaže da je objekat izgradio pre 10. jula ili ga je izgradio 15. jula.
Šta će da radi onaj ko je započeo objekat, pa ga sada zakon preseca, nije dovršen. Na primer, sazidao kuću do krova i sada nema para, traži mogućnosti da zaradi, da se snađe itd, jer te kuće uglavnom gradi sirotinja, pogotovu u prigradskim naseljima. Šta sada u tom slučaju? Mora ovde postojati osnovna distinkcija. Da li čovek gradi na svojoj zemlji ili na tuđoj zemlji i tu da se pravi dijametralna razlika.
Onda, da li izgradnjom svog objekta ugrožava neko javno dobro ili ne. Ako ne ugrožava vodovod, kanalizaciju, saobraćajnicu itd, onda je stepen društvene opasnosti od nelegalne gradnje manji nego tamo gde je neko posred nekog vodovodnog objekta sazidao kuću ili u blizini nekog vodovodnog bazena ili rezervoara itd. Ili možda sazida negde kod kanalizacionog kolektora, pa zagradi ulaz do tog kolektora.
Tu se mora praviti razlika. Morate prvo omogućiti svima onima koji su izgradili nelegalno objekte, ukoliko ta izgradnja direktno ne ugrožava neki društveni interes, da po vrlo povoljnim uslovima registruju, odnosno legalizuju te svoje objekte, a onda da se donese zakon koji bi u budućnosti oštrije sankcionisao nelegalnu gradnju, ali prethodno da se obavežu organi lokalne vlasti da omoguće građanima legalno sticanje građevinskih parcela u onoj meri u kojoj postoji ta potražnja za tim parcelama. Znam, kada sam bio predsednik opštine, raspisivali smo konkurse i 1.000 ljudi se javljalo na te konkurse, 6.000 građevinskih parcela je dodeljeno, 6.000 ljudi dižu sebi kuće i to je način rešavanja stambene krize.
Vi obrnuto, vi biste ljudima da sprečite da se snađu. Više vredi, u smislu ekonomičnosti poljoprivrede, više vredi šest ari okućnice, nego hektar zemlje pod pšenicom. Vi kada zasejete hektar zemlje pod pšenicom, možete računati na zaradu od 1.000 maraka u proseku. Dabogda da se toliko zaradi, to je možda preterani iznos. To je što neko može toliko da postigne, a to je neki maksimum.
Više se sa šest ari placa oko kuće zaradi u poljoprivrednom smislu, u smislu ekonomičnosti poljoprivredne proizvodnje, nego sa cenom hektara pod pšenicom. To za one koji se ljute što se ugrožavaju plodne njive, a grade se kuće. Jeste, ali kuća je otprilike jedan ar placa, a ostalo je okućnica. Na tim okućnicama mnogo je produktivnija poljoprivredna proizvodnja, nego na golim njivama gde se stotine hektara proteže po horizontu. To niste imali u vidu.
Mi srpski radikali želimo da ova zemlja ima dobre zakone, da Srbija zaista ima dobre zakone, da ti zakoni budu uzorni i za okolne zemlje, a ne da se onako ofrlje donose, bez ikakvog prava, bez ikakvog reda, bez ikakvog smisla, bez ikakve koncepcije. Ovo je jedan od zakonskih projekata koji ste podneli Narodnoj skupštini, a da iza njega ne stoji nikakva koncepcija osim vaše želje da kažnjavate.
Kada govorite o one dve kuće u Brankovoj ulici, tu treba na krivičnu odgovornost Nebojšu Čovića da dovedete. U njegovo vreme je to počelo da se zida. On je tad bio predsednik Skupštine Beograda. U vreme Nebojše Čovića je najviše nelegalnih objekata sazidano u Beogradu. Vi sad hoćete tako s neba, pa u rebra, da za 180% promenite politiku. Ne može to tako.
(Predsedavajuća: 15,15 minuta).
Ovo je nešto što se tiče suštinskih egzistencijalnih interesa ogromnog broja građana naše zemlje. U svim opštinama ne sme da se preseca tako jednostavno, ne sme da se prelama preko kolena. Ozbiljni ljudi timskim radom moraju da dođu do pametnog zakonskog projekta koji će obuhvatiti i sferu parcelisanja, i sferu vlasništva i sferu unošenja u zemljišne knjige, izdavanja urbanističkih, građevinskih i drugih dozvola. Samo u tom slučaju narod može biti zadovoljan zakonom. Ovim zakonom će građani Srbije biti duboko nezadovoljni, ako ga , ne daj Bože, usvojite.

Da li se još neko javlja za reč?
Narodni poslanik Slobodan Pavlović, kao predstavnik poslaničke grupe.

Gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,  koleginice i kolege, Vlada Republike srbije je dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izgradnji objekata. Zbog obrazloženja koje je dato u ovom predlogu zakona i potreba za njegovim izmenama i dopunama,  dozvolite mi da samo podsetim da postojeći  Zakon o izgradnji objekata, za koji se predlažu izmene i dopune, je usvojen , kao što ste videli iz obrazloženja,  26.oktobra 1995. godine i da su izmene i dopune ovog zakona vršene maja 1996.godine i polovinom aprila 1997.godine. Ovim zakonom, koji sada važi, definisana su sva bitna pitanja i svi važni aspekti izgradnje objekata u našoj Republici. Pomenuću samo neke.
Vrlo precizno su definisani građevinsko-tehnički i tehnološki uslovi za prethodne radove u izgradnji objekata. Drugo, definisan je kompletan apsekt izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata. Treće, definisane su nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. Četvrto, definisana je oblast građenja, gde spadaju , pre svega, izvođenje radova i stručni nadzor nad izvođenjem radova. Peto, definisano je ustupanje radova, i to: ko vrši ustupanje radova, kada se i kako vrši ustupanje radova pri izgradnji objekata. Šesto, definisana su ovlašćenja za projektovanje i rukovođenje u izgradnji objekata. Sedmo, definisani su svi aspekti izdavanja upotrebne dozvole. Ovo kažem i zbog gospodina Šešelja, jer ne znam da li njegova kuća ima upotrebnu dozvolu.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Ima.)
To nisi rekao, ali sad smo čuli da ima i upotrebnu dozvolu. To znači i izdavanje, kontrola, probni rad i gradnja montažnih objekata. Osmo, definisano je i rušenje objekata koji nisu u dobrom stanju. To je važno zbog člana 43. predloženog zakona. Definisano je i ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata - ko ima pravo da predloži i ko donosi podzakonska akta u oblasti izgradnje objekata. Definisan je i nadzor nad sprovođenjem zakona , što je takođe važno. Sada, posebno podvlačim - 12. deo Zakona o izgadnji objekata definiše kaznene odredbe. Ovo naročito naglašavam, jer kompletan zakon ima 66 članova. Deo koji se odnosi na kaznene odredbe ima 6 članova.
Ovo govorim zbog toga što ću sada da postavim jedno pitanje - šta se to sada predlaže izmenama i dopunama? Odmah se može videti da izmene i dopune, koje se predlažu ovim zakonom, u stvari ne tretiraju uopšte ni jedan važan deo Zakona o izgradnji objekata, osim bespravne gradnje, iako, to znam ja, to zna i ministar Šumarac, to zna i gospodin Đalović, to zna i celo ministarstvo i Vlada, postojali su razlozi da se ide na ozbiljnije izmene i dopune Zakona o kome je reč. U tom delu se slažem sa opaskom gospodina Šešelja, da je to trebalo (ne razume se).
U obrazloženju se vidi da se predlaže u članovima od 3. do 9. samo drakonsko povećanje kazni, i to od 3 - 20 puta ili od 300 - 2.000 %. To se obrazlaže time da je to u stvari usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, odnosno sa Zakonom o privrednim prestupima. Iako je tako, složićete se, mnogo je, brate, i od predlagača.
Drugo, u članu 2. se uvode nove krivično-pravne norme , u cilju sprečavanja bespravne gradnje, jer, kako se kaže u obrazloženju, postojeće norme nisu dale odgovarajuće rezultate. Dakle, u članu 52. se predviđaju krivično-pravne norme i kazna zatvora od 1-3 godine za izvođača na objektima bez građevinske dozvole, a u članu 43a se zabranjuje priključivanje izgrađenih objekata bez građevinske dozvole na komunalnu infrastrukturu. U članu 52b se predviđa, za onoga ko izvrši priključivanje, bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice, takođe kazna zatvora do tri godine.
Dakle, očigledno je da je suština priče vezana za represiju, za nove kazne i za krivično pravnu normu zatvora za prekršioca. Inače se može postaviti pitanje da li će se zaista samo na ovaj način ili ovim merama sprečiti bespravna gradnja. I vi znate, i ja znam, i većina ovde prisutnih , a i javnost zna da to neće biti moguće. Zašto? Zato što nije u pitanju samo nepridržavanje i nepoštovanje postojećih propisa, nego zbog toga što postoji veliki broj razloga za bespravnu gradnju i njeno nastajanje.
Možemo da se sporimo da li ih ima 300.000, 1.000, 1.000.000 ili koliko hoćete, ali je bespravna gradnja i mora se tako i tretirati. Ona ima i društveno- ekonomski karakter, ima urbanističko-građevinski aspekt, ima socijalno -ekonomski aspekt. Odmah da kažem da ni prethodna vlast, u kojoj sam participirao, delom i radeći u ministarstvu, nije uspela da pruži odgovore na ona osnovna pitanja koja proizvode bespravnu gradnju. Dame i gospodo, njih ima 10, a to su: nepostojanje odgovarajućih i aktuelnih urbanističkih planova za njihovu izgradnju; nerešeni imovinsko-pravni odnosi za individualnu i drugu nadgradnju; dugotrajna procedura dobijanja propisane urbanističko-tehničke dokumentacije; visina potrebnih ulaganja u komunalno opremanje građevinskog zemljišta; nemogućnost plaćanja naknade za ustupljeno zemljište za građevinsku izgradnju, na kredit ili odloženo plaćanje; ovo je veoma važno i radi raspoznavanja gde su osnovni problemi i gde će biti, a to je apsolutno neefikasan rad lokalne samouprave na ovim poslovima i inspekcija.
Pitanje bespravne gradnje, lokacija i kontrola, sve je par edžellence i nadležnost lokalne samouprave, osim što je Ministarstvo građevina nadležno za one lokacije koje su Zakonom o uređenju prostora definisane kao nadležnost države. To su neke od ovih koje je pomenuo ministar Šumarac - staro jezgro Zemuna, Tara, Kopaonik, Stara planina itd. Te poslove radi Ministarstvo građevina. Slaba je i koordinacija javnih i drugih komunalnih preduzeća pri izgradnji i priključivanju na primarnu komunalnu infrastrukturu, zbog čega se i predlaže ova mera u članu 43.
Zatim, nedostatak sredstava za refinansiranje geodetskih snimanja propisa i drugih aktivnosti vezanih za rušenje bespravnih građevinskih objekata, dakle onih objekata koji se ni u jednoj varijanti ne mogu legalizovati; nemojmo izgubiti iz vida jednu veoma važnu činjenicu, a koja može biti teška, i ružna i tužna, ali je istinita, a to je da je u našu Republiku Srbiju došao veliki broj iseljenih, veliki broj raseljenih, veliki broj izbeglih lica koja praktično nemaju nikakvo rešeno stambeno pitanje, a između ostalog u velikoj meri doprinose i bespravnoj gradnji, na način kako je to i prethodnik govorio.
Ima nešto što je veoma važno i što nije potencirano, a to je nesprovođenje Zakona o legalizaciji, koji je Narodna skupština usvojila krajem 1997. godine. Ovaj zakon je važan zbog toga što se on ne može odvojiti od onoga što se predlaže izmenama i dopunama zakona o građenju objekata, jer je upravo usvajanjem ovog zakona trebalo da se nadomesti i omogući da se legalizuju svi oni objekti koji se mogu legalizovati, za koje postoji osnova u urbanističkim planovima, a da to ne remeti red u prostoru i da nisu na glavnim saobraćajnicama, na primarnoj infrastrukturi. Dodajte mi i trećih pet minuta.

U redu, gospodine Pavloviću.

Da završimo do kraja i neću se više ni javljati. Dakle, to je nešto što nikako ne može da ostavi po strani  Ministarstvo urbanizma i građevina, Vlada i drugi, tu stvar treba da imaju u vidu. Ovaj zakon je veoma važan i to predlagači znaju. On je jedna sinteza rešavanja i pravila koja obuhvataju ceo proces izgradnje ovih objekata i sistemski su sadržana i u poslednjim zakonima koji tretiraju urbanističko planiranje, uređenje prostora, Zakona o izgradnji, Zakon o korišćenju gradskog građevinskog zemljišta, o pravu na priključivanje i izgradnju primarnih i sekundarnih objekata. Naravno, oslanja se na Zakon o komunalnim delatnostima, gde su definisane javne funkcije u oblasti komunikacija, vodosnabdevanja, elektroenergetskih objekata itd.
Postavlja se pitanje, a to sam uostalom i na odboru rekao, to nije ništa novo, ovakvom predlogu se može, pored ovih stvari o kojima sam govorio, postaviti i pitanje ustavnosti. Zakonodavni odbor je prihvatio, kao i matični odbor za urbanizam, ovaj predlog, ali to je ostalo otvoreno. Zatim, njegova osnovanost i zakonitost vezana, da li se može, a očigledno može kod ovih prethodnih, pominjali su, a i sam znam da i u 15 drugih posebnih zakona su definisane krivično-pravne norme. Mi smo to i na matičnom odboru jednostavno primili k znanju. Dakle, pošto već ima 15 prethodnih zakona, ali da li je dobro i da li je osnovano, to naravno sigurno je znak pitanja. Naravno, pitanje celishodnosti, sadržaja i normi koje su definisane u predloženom tekstu.
Ovom zakonu se mogu postaviti pitanja, šta je sa objektima koji su završeni i useljeni, a nisu rešili sve ovo o čemu mi sada pričamo, šta je sa objektima koji su završeni, a nisu priključeni na komunalnu infrastrukturu, šta je sa objektima koji se sada grade, pa su stigli do krova ili prizemlja. Kako će se definisati u suštini primena zakona ili kako reče prethodnik, hoće li to biti na panju prelomljeno ili doduše neki termin mora da ima. Dakle, gospodin Šešelj, koji je govorio pre mene, on je bio prethodnik. Nisam hteo da te pominjem, da ti ne dam pravo na repliku. Da zaključim dakle, ni ja ni poslanička grupa SPS-a, nismo za urbanistički haos, mi smo za urbanistički red. Nismo za bespravnu, nego pravnu, zakonitu i legalnu gradnju. Mi nismo za narušavanje, rušenje Prostornog plana Republike Srbije, kao najznačajnijeg akta koji je donet u ovoj oblasti posle Drugog svetskog rata. A u kome su definisani svi aspekti našeg razvoja i izgradnje, koji se mora čuvati i sačuvati, to je nešto što moramo ostaviti pokolenju. Ako to budemo uništili, onda zaista sve ostalo će ostati priča.
Pošto imam i sam šest amandmana na ovaj zakon, a ima i drugih amandmana, a o članovima pojedinačno ćemo u toj fazi razgovarati. Ukoliko bude ovaj zakon ovako usvojen i bude pre svega represivan, a ne preventivan, izazvaće velike reperkusije. Onda to naravno ostaje na odgovornost parlamentarnoj većini i onima koji ovaj zakon predlažu. Mi sa naše strane smo dali u predlozima amandmane. Pokušali smo da se on upodobi, popravi i privede mogućoj realizaciji. Četrnaest minuta i 38 sekundi. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavloviću. Video sam da tražite reč kao šef poslaničke grupe, ali pre toga je poslanik SRS-a Cvetanović tražio reč po Poslovniku.