SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2001.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

10.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Podržao bih nastojanja narodnog poslanika Tomislava Nikolića i mislim da bi bilo krajnje deplasirano raspravljati da li je reč o gaženju sekularizma, ako se naziv izrazito verskog praznika određuje po ovom zakonu kao dan državnosti ili dan ustavnosti. Ovde je sada poenta na tome da li se gazi sekularizam ili ne. Pokušaću za ovaj kratki vremenski period od četiri i po minute da objasnim da se apsolutno ne dovodi u pitanje sekularistički princip.
Prvo, kada su naši preci dizali ustanak oni su namerno odabrali Sretenje Gospodnje. Narodni glavari su sazvali na Sretenje Gospodnje narod da se diže na ustanak. Zatim, kada su prvi ustavotvorci Srbije donosili prvi srpski ustav, oni su to namerno učinili na dan Sretenja Gospodnjeg. Oni su hteli neku simboliku na taj način da izraze. Srbija nikada nije bila teokratska država. Postoji samo jedan period, teokratski period u našoj istoriji, a to je pod turskom okupacijom, kada je srpski narod imao autonomiju unutar turske imperije, pošto je Turska bila teokratska država, u kojoj vera i država apsolutno nisu odvajane. Srbi su imali crkveno-versku autonomiju koja je imala mnoge atribute državne autonomije. Imali smo pokušaja državne vlasti da se meša u crkvena pitanja i time gazi sekularizam. To smo imali pod kraljem Aleksandrom i pod Josipom Brozom Titom.
Kada je ujedinjena Srpska pravoslavna crkva posle Prvog svetskog rata, Sveti arhijerejski Sabor je izabrao prvog patrijarha, patrijarha Dimitrija i kralj Aleksandar je poništio taj izbor, pa posle godinu dana svojim ukazom potvrdio izbor patrijarha. Pod Titom znamo kako se Komunistička partija mešala u izbor srpskog patrijarha, zakulisnim, policijsko-udbaškim putem, ali prilično efikasno u određenim periodima. Sada kada reafirmišemo princip sekularizma, moramo imati u vidu da država mora u istoj meri biti odvojena od crkve kao crkva od države, ali to nema veze sa crkvenim praznicima. Ovde je kod pitanja sekularizma reč o crkvi kao instituciji. Crkva je između ostalog i društvena institucija, takođe jedna od najopštijih, ali to nema veze sa državnim praznicima. Jedan crkveni praznik nema veze sa crkvom kao institucijom i to je suština.
U ovom slučaju Sretenje je važno zbog simbolike, a ne zbog verskog značaja. Imamo druge praznike koji su čisto verskog značaja, kao što su Božić, Vaskrs itd. Ovo nije čisto verskog značaja, bar ne u ovoj odrednici u kojoj se ovde pominje i zato treba da se pominje onako kako to izvorno znači. Ako nama pravoslanim Srbima, ne samo da ne smetaju tradicije stare srpske vere, nego se njima ponosimo, onda i Srbi drugih veroispovesti, katolici ili muslimani ne treba da se ustručavaju, ni da se stide svoje stare vere, vere svojih pradedova, pravoslavne vere. To spada i u njihovu tradiciju i to je element iz njihove prošlosti, iz njihove istorije, kojim bi trebalo da se ponose, kao što mi pravoslavni Srbi poštujemo islam kao religiju, katoličku religiju, tako i oni treba da poštuju pravoslavnu religiju, čak i više, jer su nekada njihovi preci pripadali toj veroispovesti.
Prema tome, tu se ne dira ni u čije versko osećanje i ni u čija verska prava, niti se bilo kojoj religiji daje u startu prednost. U ovom slučaju reč je o nečemu što ima istorijski smisao, istorijsko značenje, a srpski politički predstavnici tog vremena i kada su dizali ustanak, kada su donosili ustav, imali su to u vidu i hteli su namerno da to bude upravo na dan Sretenja Gospodnjeg.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman. Molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 33, protiv 117, uzdržanih 17, nije glasalo 10, od ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije privhatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zeldžo Hurić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Zeldžo Hurić

Poštovani narodni poslanici, moj amandman se skoro poklapa sa amandmanom profesora Simonovića. To držim da nije sasvim slučajno, jer smo po profesiji kolege i možda iz toga slijedi. Naime, u svom amandmanu predložio sam da se u predloženom tekstu samo briše riječ Sretenje. Smatram da nije potrebno da se u ime državnog praznika unosi ime praznika samo jedne konfesije. Obzirom da je odbijen amandman profesora Simonovića, predlažem da to isto učinite i sa mojim amandmanom. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ovi DOS-ovski protesti su sračunati navodno na izbegavanje rasprave. Parlament postoji da Vlada ne bi mogla samostalno da reguliše pravila života i da Vlada ne bi imala apsolutnu vlast. Ovde insistiranje na odstranjivanju oznaka verskog praznika, izvorno verskog praznika, nije apsolutno ničim argumentovano. Nema nijednog dokaza da je to suvišno, nema nijednog dokaza da se narušava princip sekularizma i nema nijednog dokaza da se narušava princip verske ravnopravnosti, apsolutno nijednog.
Ovde je reč o srpskoj istoriji, o istoriji u kojoj se desio jedan slavni ustanak i u kojoj je donosen prvi Ustav. Vaša istorija, pošto mi postavljate pitanje iz klupa, gospodine Huriću, je valjda identična sa istorijom celog srpskog naroda.
Ono što je istorija muslimana srpskog jezika, to je takođe istorija celog srpskog naroda. Jednostavno, istorijskim činjenicama treba gledati u oči. U istoriji sve što se desilo, imalo je neki smisao, neke uzroke i neke posledice. Mogu da vam kažem, pošto ste me direktno pitali, zašto najveći procenat muslimana živi u Bosni. Dva su razloga.
Bosna je, kako tradicionalni pisci pišu, šapatom pala. Kada je Stevan Nemanja iz Srbije prognao bogumile, oni su otišli za Bosnu. U Bosni su u više navrata zabeleženi pokušaji njihovog nasilnog pokatoličavanja. A to posebno u vreme bosanskog kralja, Stjepana Tomaševića. Tada su na silu mnogi bili bogumili, bili su pokatoličavani, a oni su samo glumili da su prešli na katoličanstvo, a nisu trpeli tu nametnutu veroispovest i mnogi su iz inata prelazili na islam. Nekada ilegalno, a nekada otvoreno itd. I tako je Bosna najlakše od svih srednjovekovnih srpskih zemalja pala pod Turke. To je istorijska činjenica.
Drugi je razlog što je Bosna najkasnije oslobođena od Turaka, pa kako su oslobođene druge srpske zemlje, veliki procenat muslimana se preseljavao u Bosnu i tamo koncentrisao. Preci Izetbegovića su iz Beograda, odnosno iz Šapca i odatle su se preselili u Bosnu. Istorijske činjenice postoje, one su nepobitne, toliko ima istorijskih dokumenata da je rasprava ove vrste skoro bespredmetna. Ona je veoma poučna. Postojanje tri veroispovesti, čak i četvrte, jer ima Srba protestanata, ima ih u Pomoravlju, znam, susretao sam se sa nekima od njih, ima ih i u Vojvodini u nekim mestima.
Postojanje četiri veroispovesti unutar srpskog naroda je stvar naše istorije, stvar naše tradicije. To se mora poštovati, pogotovu što se zalažemo za princip verske tolerancije i verske ravnopravnosti, koja mora biti izražena u svim segmentima. Ali, takođe, ne smemo zaboraviti da je srpski narod svoju nacionalnu svest sačuvao pre svega zahvaljujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Oni koji su prelazili na druge veroispovesti, oni su vremenom gubili nacionalnu svest. Do Prvog svetskog rata živelo je više od milion Srba katolika. Na nesreću, Srbi uđoše u Jugoslaviju i olakšaše Vatikanu politiku pretvaranja Srba katolika u Hrvate. Svi istaknuti muslimanski intelektualci, svi najveći intelektualci, ponosili su se svojom srpskom nacionalnošću. Pre svega, Meša Selimović, jedan od najvećih srpskih pisaca uopšte, i to su činjenice.
Naravno, nemam nameru bilo koga ko to ne želi da teram da bude Srbin, ali istorijskim činjenicama ljude treba podsećati s vremena na vreme, naročito DOS-ovce, koji u principu ne vole ništa da čitaju, da bi se iz istorije izvlačile neke pouke za budućnost i kako se ne bi ponavljale tragične greške pre svega. Na žalost, mi smo Srbi izgleda osuđeni da nam se najtragičnije greške prošlosti upravo ponavljaju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od učesnika želi reč? Reč ima narodni poslanik Zeldžo Hurić, replika, pogrešno tumačenje.

Zeldžo Hurić

Juče sam rekao, neću sebi dati tu ulogu da ovde ulazim u neke teme koje nisu na dnevnom redu. To šta su istorijske činjenice, o tome bi valjalo diskutovati. Na osnovu ovog zadnjeg perioda koji sam preživeo tvrdim da to što mi zovemo istorijom, u velikoj mjeri ne odgovara istini. To može biti ono što se u Hrvatskoj zove "povijest", nešto što je neko pisao, onako kako je njemu odgovaralo u najvećoj mjeri, ali da ne govorimo sada o tome. Hoću samo da kažem za ovaj zakon sledeće, koristim prisustvo ministra, zapravo da akcentujem reči profesora Simonovića - ovim zakonom utiremo put buduće Srbije. Toliko i hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih želi reč? Ako ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 11, protiv 141, uzdržano pet, nije glasalo 25, od ukupno 182 narodna poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Božidar Vučurović

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem rekao nešto o amandmanu, sa ove govornice molio sam bar 20 puta da se poštuje skupštinska procedura, da se ovo što ostane u stenografskim beleškama može jednog dana čitati bez sramote. U obrazloženju za odbijanje amandmna uvek se kaže da nadležni odbori, a između njih i Zakonodavni odbor, nije prihvatio amandman. Zakonodavni odbor, da vas podsetim, ne prihvata i ne odbija amandmane. Zakonodavni odbor samo ukazuje da li je amandman pravno moguć ili nije pravno moguć. Molim vas da ubuduće ili menjate predsednika Odbora za zakonodavstvo ili izvršite redakciju teksta pre nego što počnete da čitate narodnim poslacima. Znači, Zakonodavni odbor može samo da utvrdi je li amandman pravno moguć ili nije pravno moguć, a ne da ga prihvata ili ne prihvata jer on nije matični odbor.
Vlada nije prihvatila moj amandman na član 1, sa obrazloženjem da se predloženo rešenje suštinski ne razlikuje od rešenja iz člana 1. Predloga zakona, a ovo rešenje se vrlo suštinski razlikuje iz dva razloga. Sretenje, ne znači ništa, Sretenje Gospodnje znači nešto. Čak i u usvojenom amandmanu Pala Šandora, ostalo je Sretenje. I drugo je 15. februar, 15. februar kao dan kada se slavi dan državnosti ili dan ustavnosti Srbije, kako god hoćete, 15. februar je dan Sretenja Gospodnjeg. Ne možemo Sretenje Gospodnje slaviti 16. februara, kako ste vi predvideli nekim drugim članovima zakona. Potrebno je, ako smo već uveli formu crkvenog praznika u članu 1. ovog zakona, taj crkveni praznik ne zovete pravim imenom. Taj praznik se zove Sretenje Gospodnje i on se slavi 15. februara. Po rešenjima iz drugih članova ispada da nama DOS-ova Vlada može da pomera i crkvene praznike, onako kako joj padne na pamet. Znači, možemo Sretenje slaviti 16, ako pada u nedelju na primer. Zbog toga sam podneo ovaj amandman. Mislim da usvojeni amandman gospodina Pal Šandora delimično rešava član 1. Predloga ovog zakona, ali ne u potpunosti.