Suština ovog amandmana je da se izbriše član 2. Pošto se u članu 1. definiše dan državnosti Republike Srbije, što je 15.02. i što je okej, u članu 2. se definišu verski praznici, što je isto u redu. Moj predlog je da se član 2. u stvari premesti u član 4, dakle, da verski praznici ne budu obavezno neradni za sve građane Srbije, nego da budu fakultativno neradni za one koji ih slave. Dakle, član 2. Predloga zakona je u suštini protivustavan.
Naime, članom 13. Ustava Republike Srbije garantuje se jednakost građana u pravima i dužnostima, bez obzira, između ostalog, i na veroispovest, a što se članom 2. Predloga zakona narušava nametanjem praznika samo jedne veroispovesti vernicima drugih veroispovesti, ateistima i agnosticima.
S druge strane, pravoslavno hrišćanstvo nije državna religija Republike Srbije. To je po članu 41. stav 2. Ustava, gde su verske zajednice razdvojene od države. U Republici Srbiji, kako pokazuju istraživanja, veoma mali broj građana je zapravo religiozan, u smislu kanonske religije. Dakle, mnogi su tradicionalno regiliozni. Tu je Ministarstvo vera ponudilo pogrešnu statistiku, pa je i sa ovog stanovišta član 2. Predloga zakona neprihvatljiv.
Dakle, nije problem u verskim praznicima kao takvim, jer građani imaju pravo po članu 41. Ustava da ih slave. Problem nije čak ni u neradnom obeležavanju. I na to vernici imaju pravo po članu 41. Ustava, po Zakonu o radnim odnosima koji je do sada važio i članu 4. Predloga ovog zakona. Problem je u obaveznosti neradnog obeležavanja, i to po članovima: 1, 13, 35. i 41. Ustava. Dakle, u članu 1 - građanska država, u članu 13 - jednakost u pravima i dužnostima, bez obzira na veroispovest, u članu 35 - pravo na rad (to je jedno od prava koje je tu narušeno), u članu 41 - pravo na izražavanje religijskih osećanja.
To je kao kad vi zamislite sada da postoji neki religijski praznik koji propisuje rad. Sada mi u neku nedelju odlučimo da taj verski praznik bude državni praznik i svi moraju da rade, čak i oni pripadnici drugih veroispovesti koji ne rade nedeljom ili ateisti. Znači, vi kažete - vi morate sada da radite nedeljom, zato što neki religiozni praznik to podrazumeva. Pa, ovo je državni praznik i u zakonu piše da morate. I onda bi vi skočili naravno, svi bi rekli - pa ne može, vi kršite naša prava. Problem je u tome što je sada ovde nešto neradno, pa pošto je, možda, u mentalitetu naših građana da što više ne rade, onda eto, umesto jednog kulta svetog Save ovde mi, u stvari, uvodimo kult nerada. Hvala vam.