SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2001.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

10.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (pojedinosti) (2001)
  • Sedmo vanredno zasedanje (2001)
  • Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o izgradnji objekata (načela) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li još neko želi reč?
    Narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Amandman narodnog poslanika  Božidara Vučurovića još jednom naglašava važnost da se što bolje precizira formulacija člana 1. zakona o praznicima Republike Srbije. Namerno kažem zakona o praznicima Republike Srbije, jer bi to bio idealni naziv ovog zakona. Da ne bude naziv rogobatan - o državnim i drugim praznicima, o državnim i verskim itd. Reč je o praznicima Republike Srbije i dodatni atributi nisu potrebni.
    Ovde je veoma važno da se proslavlja upravo taj dan o kome je reč, da se taj dan praznuje, a ne bilo koji drugi. Nedelja ne sme da pomera praznik. Nedelja se i tako i tako ne može pomeriti. Ne može niko reći kad nedelja pada na dan praznika, da se nedelja pomera za ponedeljak, a ponedeljak menja raspored u sedmici i vraća se na mesto nedelje. Naravno, to je apsolutno nemoguće. Ako je to nemoguće, onda bi trebalo po istoj logici da bude nemoguće da se pomera dan praznika. Ako je Sretenje dan državnog praznika, dan ustavnosti, što bi bilo najbolje određenje, onda taj dan mora biti isključivo 15.februara i nikakvog drugog datuma. Ne sme istorija da se falsifikuje zato što je slučajno u jednoj godini nedelja pala na dan praznika. To je već falsifikat istorije. Ili izrugivanje sa praznicima.
    Ovde ima još jedan momenat koji treba imati u vidu. Naravno, svi zaposleni žele što više praznika. Ali, naša zemlja je u tolikoj ekonomskoj krizi da nama treba princip - što manje praznika, što manje neradnih dana, pogotovo od kada je subota određena za neradni dan. Nema tu više šta da se krati. Nema tu više prostora na koji bi se moglo računati. Ako treba što više radnih dana, onda treba biti što štedljiviji u određivanju neradnih dana.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 46, protiv 101, uzdržan jedan, nije glasalo 33, od ukupno 181 narodnog poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Petar Jojić i Stevan Kesejić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
    Da li drugi ovlašćeni učesnici u raspravi žele reč? (Da.)
    Narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

     Smisao amandmana narodnog poslanika Stevana Kesejića je da ovaj zakon o praznicima Republike Srbije bude potpun. Ja sam već u prvom izlaganju, u načelnoj debati,  govorio o ustavnim problemima donošenja ovakvog zakona. Jer, Ustav Srbije ne pominje u nadležnostima Narodne skupštine Srbije mogućnost donošenja zakona o praznicima, ali i ne zabranjuje. U određenoj meri se može smatrati da je moguće donošenje tog zakona, ali pošto je Savezni ustav izričit da je nadležnost Savezne skupštine da donosi zakone o praznicima, onda je trebalo čekati taj  savezni zakon o praznicima, kao osnovni, pa onda donositi republički zakon.
    Moguće je da se ne može postići parlamentarna većina za donošenje novog saveznog zakona o praznicima, ali je u našem slučaju bitno, i to je najvažnije, da republički zakon Srbije ne bude u kontradikciji sa odredbama saveznog zakona. Ako se i republičkim zakonom Srbije odredi Nova godina kao praznik, a mislim da smo tu apsolutno saglasni da Nova godina treba da bude praznik, bar jedan dan, onda bi sa prihvatanjem ovog amandmana zakon Republike Srbije bio potpun. Nema onda više koji savezni praznik da se propiše, osim eventualno dana SRJ. To bi mogao biti dan održavanja velike podgoričke Narodne skupštine, kada je odlučeno da se Crna Gora priključi Srbiji. To bi imalo smisla.
    Srpska radikalna stranka je protiv 1. maja. To je komunistički praznik i mi, apsolutno, ne bi mogli za to glasati. To je čisto komunistički praznik i nemojte da vas neko zavarava. Taj su praznik prihvatale i socijaldemokrate i socijalisti, evropski, ali to je njima ostalo iz komunističkog vremena, od Druge internacionale. To je jedini zaostatak od komunizma koji je ostao modernoj evropskoj socijaldemokratiji, ali je izvorno komunistički praznik i ne treba ga uopšte stavljati na dnevni red. Mislim da u Srbiji niko ozbiljan ne bi bio za takav praznik.
    U amandmanu poslanika Stevana Kesejića se traži da se odredi Nova godina kao državni praznik i da zakon o praznicima Republike Srbije bude kompletan.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 43, protiv 105, uzdržana dva, nije glasalo 30, od ukupno 180 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Miroslav Hristodulo i Mujo Muković.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo.
    ...

    Miroslav Hristodulo

     Suština ovog amandmana je da se izbriše član 2. Pošto se u članu 1. definiše dan državnosti Republike Srbije, što je 15.02. i što je okej,  u članu 2. se definišu verski praznici,  što je isto u redu. Moj predlog je da se član 2. u stvari premesti u član 4, dakle, da verski praznici  ne budu obavezno neradni za sve građane Srbije, nego da budu fakultativno neradni za one koji ih slave. Dakle, član 2. Predloga zakona je u suštini protivustavan.
    Naime, članom 13. Ustava Republike Srbije garantuje se jednakost građana u pravima i dužnostima, bez obzira, između ostalog, i na veroispovest, a što se članom 2. Predloga zakona narušava nametanjem praznika samo jedne veroispovesti vernicima drugih veroispovesti, ateistima i agnosticima.
    S druge strane, pravoslavno hrišćanstvo nije državna religija Republike Srbije. To je po članu 41. stav 2. Ustava, gde su verske zajednice razdvojene od države. U Republici Srbiji, kako pokazuju istraživanja, veoma mali broj građana je zapravo religiozan, u smislu kanonske religije. Dakle, mnogi su tradicionalno regiliozni. Tu je Ministarstvo vera ponudilo pogrešnu statistiku, pa je i sa ovog stanovišta član 2. Predloga zakona neprihvatljiv.
    Dakle, nije problem u verskim praznicima kao takvim, jer građani imaju pravo po članu 41. Ustava da ih slave. Problem nije čak ni u neradnom obeležavanju. I na to vernici imaju pravo po članu 41. Ustava, po Zakonu o radnim odnosima koji je do sada važio i članu 4. Predloga ovog zakona. Problem je u obaveznosti neradnog obeležavanja, i to po članovima: 1, 13, 35. i 41. Ustava. Dakle, u članu 1 - građanska država, u članu 13 - jednakost u pravima i dužnostima, bez obzira na veroispovest, u članu 35 - pravo na rad (to je jedno od prava koje je tu narušeno), u članu 41 - pravo na izražavanje religijskih osećanja.
    To je kao kad vi zamislite sada da postoji neki religijski praznik koji propisuje rad. Sada mi u neku nedelju odlučimo da taj verski praznik bude državni praznik i svi moraju da rade, čak i oni pripadnici drugih veroispovesti koji ne rade nedeljom ili ateisti. Znači, vi kažete - vi morate sada da radite nedeljom, zato što neki religiozni praznik to podrazumeva. Pa, ovo je državni praznik i u zakonu piše da morate. I onda bi vi skočili naravno, svi bi rekli - pa ne može, vi kršite naša prava. Problem je u tome što je sada ovde nešto neradno, pa pošto je, možda, u mentalitetu naših građana da što više ne rade, onda eto, umesto jednog kulta svetog Save ovde mi, u stvari, uvodimo kult nerada. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, kao predsednik poslaničke grupe.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, DSS  neće naravno prihvatiti ovaj amandman iz više razloga. Prvi razlog je taj što mi težimo da idemo u Evropu, da budemo moderna evropska država i znamo da sve evropske države kao neradne dane slave i ove praznike, tako da ne mislim da je to valjan argument. U tim zemljama isto postoje i građani druge vere i oni isto tako ne rade tim praznicima. Ne mislim da je to valjan argument koji treba da se povlači za ovom govornicom. Mislim da na ovaj način treba slaviti te praznike, u Srbiji živi većina građana pravoslavne veroispovesti. Na ovaj način upravo pokazujemo da su kultura i vera jako isprepletane, da je vera postala sastavni deo bića građana koji žive na ovoj teritoriji. Mislim da ovo mora da ostane u ovom zakonu.
    Druga stvar, verske zajednice, ne pravoslavne, nego ostale verske zajednice, nisu imale ništa protiv ovakvog slavljenja i ovakvog praznika. Mislimo da ako oni nemaju ništa protiv, ni u ovoj skupštini ne bi trebalo da ima iko bilo šta protiv i ne mislim da se nekome uskraćuje pravo na rad ili neka druga prava zagarantovana Ustavom, tako što će se slaviti ovaj praznik, već nasuprot, oni žive u državi u kojoj je većinski živalj pravoslavni. Mislim da jedan odnos tolerancije koji mi imamo prema njima i oni imaju prema nama, ne treba da se narušava nekim nasilnim uvođenjem nekih novih pravila, ukidanjem nekih praznika. Mislim da bi to bilo jako loše.
    Treći razlog je taj što sam pomenuo da su ovi praznici, verski praznici, sastavni deo bića našeg naroda, bića naših građana. Ne bih voleo da se mi na ovaj način odnosimo prema njima, da govorimo o njima kao da se ovde nekome nešto uskraćuje. Mislim da ovim praznicima svi dobijaju, da je jako teško organizovati proces rada, ako 70 ili više posto građana u nekim sredinama slavi ove praznike; za 5% zaposlenih ili 5% građana organizovati proces rada je nemoguće. Ovo je rešenje koje je poznato i u svim zakonodavstvima modernih država, gde su upravo neki praznici neradni dani. Mislim da ne treba podržati ovaj amandman, već da apsolutno treba ostati pri članu kako je to predviđeno u Predlogu zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Mene iznenađuje što Miroslav Hristodulo kao član Socijaldemokratske unije nije podneo amandman da se "dan ponosa" homoseksualaca i lezbejki odredi kao državni praznik Srbije. To bi bilo primerenije ideologiji njegove stranke, njihovom zalaganju za uvođenje brakova između dvojice muškaraca ili između dve žene itd. Ono što je dekadentno nalazi uporišta u njihovoj stranci, i njihova ideologija izbija i kroz ovaj amandman. Zašto? Oni nemaju velikog znanja, ali imaju preterane želje i njihove želje pre svega predstavljaju protivprirodni blud.
    Što se tiče državne religije, u našoj zemlji ne postoji državna religija. Državna religija ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji, osim u Grčkoj. Samo Grčka po svom ustavu ima državnu religiju. Modernim državama, bez obzira što su sekularne, i što kod njih ne postoji ni državna religija, ni državna crkva, ne pada ni na kraj pameti da se odreknu slavljenja tradicionalnih verskih praznika.
    Evropska civilizacija je, pre svega, hrišćanska civilizacija. Ona ima svoja dva pojavna oblika, istočno i zapadno hrišćanstvo, ali u celini, ona ima mnogo više dodirnih tačaka, nego suštinskih razlika po osnovnim pitanjima. Po civilizacijskim pitanjima. Ta je civilizacija rodila demokratiju i ta je civilizacija od antičkih Grka nasledila pojam slobode. U drugim civilizacijama tog pojma nije bilo. One su ga preuzimale od evropske civilizacije, i demokratiju i slobodu. To su činjenice sa kojima se mora računati.
    Ovde bi bile smislenije neke druge primedbe na član 2. Prvo, šta znači to prvi dan Božića? Ne postoji drugi dan Božića i ne postoji treći dan Božića i to bi trebalo i Demohrišćanska stranka Srbije da zna. Ako ne zna, neka angažuje nekog stručnjaka iz SRS-a, pa da pripomogne. Postoji samo jedan dan Božića. Ono što vi smatrate drugim danom Božića, to je praznik Sabor presvete Bogorodice. Ono što zovete trećim danom Božića to je praznik Sveti Stefan, to je državni praznik Republike Srpske, za one koji ne znaju ili za one koje to ne interesuje. Dakle, Božić se slavi 7. januara i to je dovoljno. Ne treba da stoji prvi dan Božića.
    Drugo, kod tačke 2. ne treba da stoji - vaskršnji praznici, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa, nego jednostavno da stoji - pravoslavni Vaskrs. Ne samo zbog verskog značenja, jer kada je reč o verskom značenju, onda imamo i katolički i protestantski Vaskrs koji nekada pada u isti datum, a nekada u neki drugi datum, zavisno od načina crkvenog računanja tih praznika, u šta ne bih sada ulazio.
    Zašto je Vaskrs za srpsko nacionalno biće još značajan, a ne samo kao verski praznik? Dve velike zločinačke sile na Vaskrs su tri puta bombardovale Beograd: Nemačka jednom na Vaskrs 1941. godine i Amerika dva puta - na Vaskrs 1944. i 1999. To je jedan veoma jak razlog za srpsku nacionalnu svest, ponos, dostojanstvo. Na veliki hrišćanski praznik, Vaskrs, tradicionalni srpski neprijatelji su bombardovali naš narod i ubijali civile, žene i decu, pre svega. Rušili su najveće srpske svetinje. Nije ni malo slučajno što su nam tada do temelja uništili i Narodnu biblioteku Srbije, to je jedan razlog više da Vaskrs bude državni praznik Republike Srbije.