Poenta amandmana narodnog poslanika Zeldže Hurića, kako sam razumeo, je u tome da je on protiv viška neradnih dana za pripadnike islamske i katoličke veroispovesti. On se zapravo buni što su pravoslavni Božić i Vaskrs praznici za sve građane, a onda građani drugih veroispovesti još imaju posebno svoje. Oni su tu objektivno, na osnovu konkretnih interesa koje ostvaruju, protežirani, jer imaju više plaćenih radnih dana nego pravoslavci. To je činjenica.
Međutim, sada se meni nameće pitanje što to vama kao pripadniku muslimanske veroispovesti smeta? Imate više i na određen način ste protežirani. Ne bi trebalo da postoje razlozi. Sada da pogledamo kako to stoji u uporednim pravnim porecima. U celoj Evropi se ti praznici koji su državni, a poreklo im je versko, praznuju na osnovu većinske veroispovesti. U Zapadnoj Evropi, pošto je to kod katolika i protestanata isti datum, oni imaju taj praznik kao državni, a na istoku Evrope, u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji se to po pravoslavnom kalendaru slavi kao državni praznik. Ali, to ne ometa pripadnike drugih verskih zajednica da posebno slave sve praznike i zakon im daje tu privilegiju da mogu na taj dan dobiti plaćeno odsustvo i slaviti svoje verske praznike. Od viška, u principu, glava ne boli, pogotovo što bi vas, gospodine Huriću, to bolelo, jer vam nije poniženje valjda da slavite Božić i Vaskrs na taj način što te dane nećete raditi.
Niko vas ne tera da slavite u pravom smislu reči. Niko vas ne prisiljava. Tog dana ne idete na posao, imate više neradnih dana. Vaši najdalji preci, Vukašin, Petar, Lazar, Marko itd, radovaće se što tog dana ne radite. Neće ništa imati protiv vaši bliži preci Mehmed, Alija, Sejfudin, Salih itd. Dakle, kao što mi pravoslavni Srbi nemamo nikakvog razloga da zaboravljamo najstariju srpsku religiju, nego se ponosimo onim što je sačuvano u religiji, iako danas pripadamo pravoslavlju, ne vidim razloga zašto bi to pripadnicima muslimanske ili katoličke veroispovesti smetalo.
Znate, treba poštovati i mnogi poštuju i svoju staru veru. Ovo što kažete u dopuni amandmana, takođe nije ispravno, ne odgovara činjenicama, ne odgovara praksi, ne odgovara društvenom stanju. Kažete - prvi dan svoje krsne slave za pravoslavce. To nije tačno, jer nemaju samo pravoslavci krsnu slavu. Imaju i katolici, imaju i muslimani. A pogotovu je kod Roma muslimana sačuvana slava Đurđevdan. Muslimani Romi slave listom Đurđevdan. Ostali preci, koji nisu bili islamske veroispovesti, to poštuju i slave. Ima priličan broj muslimana koji takođe obeležavaju svoju staru slavu, porodičnih zaštitnika, a pogotovu katolika i njih ima najviše. I to tamo u čisto srpskim katoličkim sredinama, kao što je Konavlje. I čitav niz drugih.
Nikada u Marevoj župi nije živeo ni jedan katolik, to bi vi trebalo gospodine Šandore da malo istražite, malo podrobnije. Zato ova dopuna amandmana nije umesna. Ona ostavlja mogućnost, pošto slava nije obeležje samo pravoslavaca, već je ostala od stare srpske vere, s tim što su Srbi samo promenili naziv slave. Umesto da slave stare srpske bogove ili polubogove, ili aranđele, kako se već zovu, Vesnu, Velesa, Živanu itd, oni su sada iz pravoslavnog kalendara počeli da slave pravoslavne svece, ali na isti dan. Znam za moju krsnu slavu, za Svetog Luku, da su nekada stari Srbi slavili Velesa. Sveti Luka je nekada bio Veles i u isti dan je padao. To je nešto što je nacionalno obeležje, a ne hrišćansko.
Nijedan drugi hrišćanski narod nema krsnu slavu. Nemaju je ni Rusi, ni Bugari, ni Grci, a o rimokatolicima da ne govorim. To su činjenice. Ovo ostavlja mogućnost, ne samo svakom pravoslavcu, nego svakom muslimanu, i svakom katoliku, i svakom Jevreju da se izjasni da je tog dana, ne mora da kaže krsna, nego porodična slava i da ima isto pravo kao pravoslavac na taj jedan dan. To je čak bilo i u vreme komunista, da svaki građanin, i oni su bežali od crkvenih određenja, pa su u Ustavu rekli da svaki građanin ima pravo jedan dan u godini da odredi za neke svoje potrebe bez obzira kakve su one.
