Dame i gospodo narodni poslanici, da je predlagač zakona hteo da malo ozbiljnije pročita predlog ovog amandmana, možda bi otklonio i ove nesuglasice koje se javljaju povodom više članova u kojima se pominju različite vrste praznika. Naime, predlagač zakona je i članom 1, 2. i 5. regulisao praznike, pa čak i članom 4. koji se odnosi na prava zaposlenih, koji u određene dane mogu da ne rade. Pokušao sam amandmanom na član 2. Predloga zakona da sistematizujem praznike koji će se praznovati u Republici Srbiji. Zaista, ovom spisku niti treba nešto dodavati niti postoji nešto što bi čovek smeo sa ovog spiska da skine.
Mislim da je Nova godina univerzalni datum. To što ona postoji u Saveznoj Republici Jugoslaviji, to uopšte nije bitno i može da se uvrsti u republički praznik, tim pre što nam predsednik Vlade Srbije preti da do Nove godine nećemo ni imati saveznu državu, jer kaže ili ćemo se dogovoriti ili ćemo se razići, kao da to baš od njega zavisi i od njegovih dogovora. Božić, prvi dan Božića, Sveti Sava 27. januar, zašto Sveti Sava, dan koji bismo možda mogli da usvojimo, čak i kao dan državnosti. Kult svetog Save spada u najraširenije u našoj državi i angažovanjem svetog Save, Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost. Na osnovu te autokefalnosti ujedinile su se do tada razjedinjene srpske zemlje.
Ima li išta lepše, ima li jednog dana u kome se, sa izuzetkom Božića, oseća veći mir u kući, dana koji čak i svojoj deci posvećujemo, pa smo i školske slave, odnosno školsku slavu slavimo kao slavu svetog Save. Vaskrs, ali dan Vaskrsa, ne Veliki četvrtak, petak, subota, ne vaskršnji ponedeljak, vaskršnji utorak, nego Vaskrs, dan Vaskrsa, iako su nam ga zaista loše obeležili i Nemci 1941. godine, i Amerikanci 1944. godine i 1999. godine, ali smo se ponovo dizali i vaskrsavali kao da nam baš ni jedna svetska sila ne može ništa, a i neće nam moći ako budemo složni na bar osnovnim državnim principima.
Naravno, i Vidovdan. Peta Božija zapovest glasi: "Poštuj oca svojega i mater svoju, da bi duže živeo, da ti bude dobro na zemlji".To bi moglo da se kaže i - poštuj pretke svoje. Šta bismo mi Srbi da poštujemo nego Vidovdan, dan koji nas vezuje sa Srbima unazad hiljadama godina, dan koji nas vezuje sa nacijom, kada su Srbi već imali i Boga, i hramove, i kipove, i svoju veru, toliko jaku, toliko moćnu. Toliko je ona u našim genima, da smo Srpsku pravoslavnu crkvu poistovetili sa svojom prethodnom verom i ona je to prihvatila.
Jedino mi na kugli zemaljskoj u hrišćanstvu i jedino mi u pravoslavlju obeležavamo svoje praznike onako kako su naši preci stotinama ili hiljadama godina obeležavali. Ne Vidovdan samo kao spomen na Kosovsku bitku, ali i na Kosovsku bitku. Ali, zna se zašto baš tog dana. Ne Vidovdan kao obeležavanje nekih drugih dana i nikako ne Vidovdan kao dan - Vidovdan 2001.godine, koji je osramoćen i obeščašćen, ali mi ćemo iz svih nevolja izaći. Nas ne može ni loša vlast da uporpasti. Imali smo mnogo lošijih vlada, mnogo lošijih vladalaca. Bilo je mnogo okupatora na našoj zemlji, pa smo pretekli i ostali ponosni, barem to što nas ima ponosnih što smo Srbi.
Predlagač zakona je mogao da sistematizuje državne praznike, da nam ne razdvaja na vreske, na neradne, na radne praznike. Šta to znači slaviti radno jedan praznik? Ili, šta to znači pomeriti jedan praznik, koji pada na određeni datum, ukoliko pada u nedelju, a praznik se zove, po amandmanu koji ste prihvatili, Sretenje? Mislim da bi onda bili tu u pravu oni koji kažu da to ime ne smemo da stavimo u naziv praznika, ako već pomeramo. To je svojevrsno licemerje. Ili ćemo slaviti Sretenje Gospodnje ili ćemo slaviti 15, a možda i 16.februar.
(Predsedavajuća: 5, 30 minuta).
Zato predlažem da prihvatite ovaj amandman. Amandman vezuje Srbe kroz vekove, vezuje našu duhovnu, svetovnu istoriju. Mislim da bi uz prihvatanje tog amandmana zakon bio prihvatljiv za sve poslanike.
