SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2001.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

10.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Želi.)
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, radi se o amandmanu da se praznuje Vaskrs pet dana. U principu, idemo sa željom da bude što manje neradnih dana, a, pogotovo što se Veliki petak nikad nije praznovao, niti može biti praznik. Predlažem da se praznuje Vaskrs.
Hteo bih da kažem još nešto kada je u pitanju ta trpeljivost i tolerancija koja je ovde bila u dilemi kod amandmana određenih poslanika drugih veroispovesti. Vidite, jedan princip koji je postao dominantan u Evropi posle rata koji je vođen između katolika i protestanata, u DžVII veku i trajao 30 godina. Ubijali su se po gradovima Nemačke međusobno, posle 30 godina besomučnog ubijanja sklopili su Vestfalski mir 1648. godine i osnovni princip po kome je sklopljen taj mir bio je princip: čija je vlast, toga je i vera. Znači, čija je država, toga je i vera. Upravo taj princip je obezbedio spas i na neki način toleranciju između dve različite veroispovesti. Ta tolerantnost pokazuje da ne moramo da se volimo. Nema tu ljubavi. Ali, tolerantnost mora da postoji.
Prema tome, jasno je da je ovo srpska država i da je, pre svega, jasno ko je vlasnik ove države i čija je vera ta koja treba da se poštuje i praznuje. Kada Srbi u Nemačkoj ne budu praznovali katoličke praznike i kada ne budu radili za vreme katoličkih praznika, onda će taj princip biti poremećen i moći će da se primenjuje i u Srbiji. Do tada, ovaj princip koji je obezbedio posle tog Vestfalskog mira toleranciju, mora biti poštovan i u Srbiji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ima reč narodni poslanik Dragan Čolić, kao podnosilac amandmana.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman iz dva razloga.

Prvi je taj što bi trebalo smanjivati broj radnih dana, a drugi razlog je što Vlada Republike Srbije i predstavnik Vlade Vladan Batić pokazuju da ne poznaju suštinu i duh pravoslavlja. Najveću grešku prave u predlogu da vaskršnji praznici traju od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa. Svi događaji pre samog dana Vaskrsenja Gospodnjeg su uvod u jedan od najvećih praznika koji nam donosi spasenje. Bez vaskrsenja, naša vera bi bila uzaludna. U pravoslavnoj veri praznik Vaskrsa naziva se još i pasha, od jevrejskog - pesak, što znači prelazak. To je nova pasha, novog i večitog zaveta koji su proroci od davina predskazali. To je večni prelazak iz smrti u život i sa zemlje na nebo. To je dan Gospodnji koji su objavili božji sveti proroci. Dan koji je Gospod stvorio za svoj sud nad čitavom tvorevinom, dan njegove konačne i večite pobede. Mi nismo katolici da bismo slavili i praznovali mučenje tela, već radost pobede smrti.

Iz tih razloga predlažem da se praznik Vaskrsenja praznuje kao i do sada. On pada uvek u nedelju i ne ubraja se u 12 velikih praznika pravoslavne crkve, pošto se sam po sebi smatra praznikom nad praznicima.

Molim vas da usvojite amandman i da najradosniji dan u srpskoj pravoslavnoj veri spasimo od skrnavljenja onih kojima su sve vere sveta bliže, nego vera njihovih predaka.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje amandman.

Za 38, protiv 107, uzdržan jedan, ni glasao 31, od ukupno 177 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević, Božidar Vujić, Goran Cvetanović i Srboljub Živanović.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Želi.)

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već govorio zbog čega bi bilo dobro da se usvoji ovaj amandman, odnosno da Sveti Sava - 27. januara i Vidovdan - 28. juna budu naši praznici. Sada ću kratko i koncizno izneti još neke argumente. Praznici Sveti Sava i Vidovdan neguju srpsku nacionalnu tradiciju i omogućiće vaspitanje omladine u srpskom pravoslavnom duhu.
Obeležavanjem ta dva dana povezujemo svoju duhovnu i svetovnu istoriju. Sveti Sava kao monah i pisac, mislilac i prevodilac, osnovao je sa svojim ocem, srpskim vladarom, Stefanom Nemanjom, manastir Hilandar na Svetoj gori. Zahvaljujući svetom Savi, to jest njegovom angažovanju, Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost, na koju su se ujedinile sve srpske zemlje. Sveti Sava, kao graditelj i pokrovitelj umetnosti, označio je početak velike epohe srednjovekovne umetnosti. Kult svetog Save spada u najraširenije u našoj sredini i zato bi taj dan trebalo da bude dan duhovnosti Srbije. Praznik Sveti Sava, kao dan duhovnosti, treba sigurno uvrstiti kao verski i nacionalni praznik, s obzirom na značaj njihove uloge u buđenju, izgradnji i očuvanju srpske nacionalne svesti kroz vekove.
Što se tiče Vidovdana, ja sam već opširno ranije pričao o tome. Vidovdan je kao verski praznik slavljen kod Srba i pre Kosovske bitke, koja je vođena na Gazimestanu, 28. juna 1389. godine, odnosno i pre prihvatanja hrišćanstva Srbi su ovaj dan odabrali za početak bitke, verujući da će biti u Božijoj milosti. Kosovski mit u srpskom narodu odigrao je značajnu ulogu u očuvanju srpske nacionalne svesti i borbi za oslobođenje, do današnjeg dana, tim pre što je danas Gazimestan, kao i celo Kosovo i Metohija, pod okupacijom.
Vidovdan treba očuvati kao simbol slobodarstva i vere u ostvarivanje srpskih nacionalnih pitanja. Najveći srpski nacionalni praznik, znači, dan svetog Vida - na dan svetog Vida, srpski narod je u prošlosti činio najveće podvige, poput Kosovske bitke, Sarajevskog atentata, proklamovanja demokratskih ustava, pa je zato Vidovdan dan srpske slave i srpskog evociranja uspomena na pale borce za slobodu.
Vidovdan, koji ima mitsko značenje u srpskoj istoriji je zakletva svakog Srbina, jer je sveti Vid nešto najsvetije i najvrednije što srpstvo ima, DOS-ovska vlast je sve to pogazila. Ono što su oni rekli u obrazloženju, da ne mogu da prihvate amandman samo zbog toga što se Sveti Sava i Vidovdan tradicionalno radno praznuju, to zaista ne stoji, jer ne može ništa da se praznuje radno. Ili se praznuje, ili se radi na taj dan. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Vitomir Plužarević, kao podnosilac amandmana.

Vitomir Plužarević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2.  U članu 2. stav 1. posle tačke 2. dodaje se tačka 3) Sveti Sava - 27. januar i tačka 4) Vidovdan - 28. jun.
Praznik Sveti Sava kao dan duhovnosti treba uvrstiti kao verski i nacionalni praznik, obzirom na značaj njegove uloge u buđenju, izgradnji i očuvanju srpske nacionalne svesti kroz vekove.
Baš me čudi da predlagač Zakona Svetog Savu ne predlaže za neradnu slavu, odnosno praznik kod Srba. Zašto je to moje čuđenje došlo do izražaja - zato što smo za vreme Broza uglavnom to slavili krišom ili je to bio samo crkveni praznik, ograničen na naše porušene fruškogorske manastire. Znam dobro da su se u Evropi Srbi okupljali na taj dan u Beču, Budimpešti, Parizu, Londonu, čak i u Njujorku i da su tamo slavili Svetog Savu pod nazivom "Svetosavski bal". Znači, tada i u to vreme je moglo da se slavi, a danas kada je stigla "demokratija", kako je vi nazivate, ne može, odnosno može kao radni praznik.
Ta školska slava Sveti Sava je očuvala pamćenje na svetitelja Savu. Dozvolimo Srbima, nama, da to bude praznik koji će i značiti praznik. Neka on uđe u novu istoriju Srba kao praznik duhovnosti.
Naš narod će se održati jedino ako se bude držao svetosavskog puta. Taj dan treba da je određen za poseban susret sa ličnošću svetog Save. Naša crkvena i narodna istorija poznaje ga kao svetitelja, prosvetitelja, učitelja, pisca, diplomatu i prvog jerarha, osnivača samostalne srpske crkve. On se javlja u vremenu kada se čitav naš narodni brod, na čelu sa svojim kolebljivim vladarima, ljulja između grčkog pravoslavlja i latinskog katolicizma, između jeliniziranog Istoka i romaniziranog Zapada.
Prvi je srpski arhiepiskop, prvi je otvorio škole, širio prosvetu, prikupljao srpsku decu, učio ih pismenosti, dovodio učene monahe iz Svete gore. Mnogo toga može da se kaže, ali ja sada to ne mogu da iznesem, jer je vreme ograničeno za tako nešto.
Vidovdan kao verski praznik slavljen je kod Srba i pre Kosovske bitke, koja je vođena na Gazimestanu 28. juna 1389, odnosno i pre prihvatanja hrišćanstva. Srbi su ovaj dan odabrali za početak bitke, verujući da će biti u Božijoj milosti. Kosovski mit je u srpskom narodu odigrao značajnu ulogu u očuvanju srpske nacionalne svesti i borbi za oslobođenje, do današnjeg dana, tim pre što je i danas Gazimestan i celo Kosovo i Metohija pod okupacijom. Vidovdan treba očuvati kao simbol slobodarstva i vere u ostvarivanju srpskih nacionalnih pitanja.
Ukoliko se ovaj amandman prihvati, potrebno je brisati član 5. i izvršiti pravno-tehničku redakciju
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Bilo bi veoma važno da Narodna skupština Republike Srbije prihvati ovaj  amandman. Ja sam već u više navrata obrazlagao zašto je Vidovdan važan  srpskom narodu, celom  srpskom narodu, Srbima svih veroispovesti, kao dan svetog Vida. Sada bih malo opširnije obrazložio - zašto je značajan  sveti Sava i zašto bi bilo važno da dan svetog Save bude jedan od najvećih državnih praznika.
Sveti Sava je sprečio masovno pokatoličavanje Srba. Njegov brat Stevan Prvovenčani je već primio od pape katoličku krunu i počelo je masovno pokatoličavanje Srba. Jedna trećina Srba je, prema nekim istoriografskim procenama, bila pokatoličena u to vreme. Dolaskom svetog Save i ovlašćenjima koja je dobio od carigradskog patrijarha, menja se taj istorijski tok, dolazi do velikog preloma. Stevan Prvovenčani dobija pravoslavnu krunu, kruniše se po pravoslavnom obredu, zaustavlja se ekspanzija katoličanstva i Srbi izgrađuju nemanjićke državotvorne tradicije.
Nije nimalo slučajno što je nadbiskup barski od pape dobio titulu primasa srpskog, u papinoj želji da politikom prozelitizma pokatoliči sve Srbe i podvede pod sopstvenu kontrolu, jer Vatikan se kroz celokupnu istoriju mnogo više ispoljavao kao država, kao politički faktor, nego kao verski faktor. Čak je Vatikan u srednjem veku vodio ratove sa susednim zemljama, krvave ratove.
Zbog čega je još važan sveti Sava - on je kao utemeljivač srpskih državotvornih tradicija, postigavši autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, učinio lično u svojim političkim i diplomatskim misijama mnogo na stabilizaciji srpske države. U našem narodu je ostalo sećanje , i kod najnepismenijeg Srbina, kako je sveti Sava mirio zavađenu braću, Vukana i Stefana, u vreme kada je postojala opasnost da se već prvi Nemanjini naslednici međusobno pokolju, ili istraže, ili podele zemlju na dva dela, krvno zavađena.
Sveti Sava je to sprečio, a posle toga odlazi u mnoge diplomatske misije, i u Vizantiju, i u Bugarsku, i doprinosi stabilnosti srpske države. Sveti Sava je pravi rodonačelnik srpske književnosti. Sveti Sava je osnivač srpske filozofije. Sveti Sava je, u pravom smislu reči, oličenje osnovnih začetaka srpske duhovnosti, ne samo u verskom, nego u naučnom pogledu, u sferi državotvorne ideologije, u sferi književnosti, u sferi umetnosti.
Nije ni malo slučajno što su Turci spalili mošti svetog Save, posmrtne ostatke, kosti, 1595. godine, na Vračaru. I, nije bez stvarno simboličnog značaja to što je Sinan paša, koji je spalio mošti svetog Save, bio Šiptar, Albanac. To govori o tragičnoj sudbini Srba i to govori o jednom dubokom istorijskom neprijateljstvu. Nije ovo što se dešava Srbima na Kosovu i Metohiji stvar ovoga vremena, jer su tome komunisti najviše doprineli, ali to je nešto što se dešava vekovima i čiji je cilj da se zatre srpska nacionalna svest.
Svetog Savu Srbi su za života mnogo zavoleli, poštovali, i ne samo Srbi, nego i okolni pravoslavni narodi. Posle njegove smrti, stvoren je jedan od najveličanstvenijih kultova u srpskoj tradiciji, izgrađen na uspomeni na svetoga Savu i njegov doprinos utemeljenju srpske nacionalne svesti. Svetog Savu Srbi su slavili po svim srpskim zemljama, bez obzira pod kojim su se okupatorom nalazili, da li su to bili Turci, Mađari, Austrijanci, Mlečani, ili bilo ko drugi.
To je zaista jedna od najvećih srpskih nacionalnih svetinja i zato bi u zakonu o praznicima trebalo da se danu svetog Save posveti značajna pažnja, dakle, da bude izjednačen sa drugim državnim praznicima, a ne da ostane ova formulacija - da se slavi radno, jer je zaista smešno, tragikomično da se nešto praznuje radno. Šta to znači slaviti radno? Šta to znači praznovati radno? To je nešto što je možda ostalo od starog komunističkog vremena, stare komunističke svesti i trebalo bi pod hitno izbaciti. Ako neće zvanični praznik biti dan svetog Save i Vidovdan, onda koji to drugi datum zaslužuje da bude naš nacionalni praznik ili državni praznik?