Molim narodne poslanike da zbog nastavka sednice utvrdimo kvorum. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine u popodnevnom delu.
Reč ima narodni poslanik Marin Krešić, a nakon njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovane koleginice i kolege, poštovano predsedništvo, molio bih vas da se saslušamo zato što imam potrebu, a s obzirom da sam ja četvrt veka urbanista, da o nekim od tema o kojima je danas bilo reči nešto razjasnim iz tog ugla. Mislim da se to odnosi i na sve naše poslaničke grupe danas u parlamentu. Pokušaću vrlo sažeto, u tri teme, da objasnim o čemu zapravo mi, sa stanovišta moje struke, danas ovde razgovaramo. Jedna tema je zakonodavstvo, koje je često danas pominjano i koje bih vam ukratko objasnio, gde smo zapravo stigli i zašto smo tu. Druga tema je šta je zapravo ta neplanska gradnja o kojoj razgovaramo. Treće je šta poručuje ovaj zakonski dokument.
O zakonima: 10 godina posle regulacionih planova Aleksandra Josimovića za onaj deo Beograda koji leži u šancu, Jevrem Grujić, tadašnji ministar pravde Knjaževine Srbije, zatražio je da se uradi kodifikacija zakona koji reguliše ovu oblast. Od tada pa mnogo godina posle toga, srpski inženjerski duh držao se te kodifikacije.
Rezultat pola veka otprilike, zakonskog regulisanja izgradnje u Srbiji je bilo ovo što sada ovde imam u ruci, a to je građevinski zakon iz 1931. godine. To je za naše gradove i našu građevinsku praksu tada, a verovatno i sada, bio najbolji zakonski dokument. U vreme kada je donet, on je ocenjivan od strane stručnjaka kao najbolji u Evropi, ako ne i na svetu. On se primenjivao negde sve do 1965. godine. Postoje pisani tragovi da su na nekim savetovanjima tada i Makedonci i neki bosanski arhitekti tražili da on nastavi da se primenjuje.
Posle rata, izgradnja je regulisana naredbama i uredbama od 1948. godine pa dalje, nije se diralo u zakonodavstvo. Šezdesetih godina, sa izmenom ustava i krajem šezdesetih sa donošenjem Rezolucije o politici prostornog uređenja Srbije, zapravo uvodi se u naše zakonodavstvo jedan veliki šum, jer zakoni počinju da se umnožavaju i da mešaju teme. U zakonodavstvo ulazi i društveno planiranje, i samoupravno planiranje i socijalistički modeli proizvodnje itd. Tu počinje taj šum i tu je koren zakona koji danas važe. Od 1967, pa do 1974, sa novom generacijom zakona, pa 1985. sa drugom i 1995. su dokusureni zapravo zakoni koji regulišu urbanizam. Paket zakona 1995. je, za razliku od ovog zakona po kome su se naše varoši pretežno gradile, doveo do toga da se čitava zakonodavna materija bavi procedurama, sadržajima, a ne izgradnjom, pravilima izgradnje i načinima izgradnje.
Kako se zakonodavstvo udaljavalo od praktičnih tema, tako je to polje zauzimala bespravna izgradnja. Bespravna izgradnja ima nekoliko tipova. Nije sve isto. Postoji izgradnja na parcelama na kojima bi graditelj imao pravo da zida, i nije izvadio dozvolu, nije izvadio zato što nema plana ili zato što nije tražio. Postoji uzurpacija, zidanje tamo gde nema prava. Uzurpacija može biti uzurpacija javnog interesa i drugih privatnih interesa. Kaznene odredbe, koje sada imamo pred sobom su dobre, ali verujem da će u praksi različito biti vrednovane. Svaka uzurpacija je i uzurpacija mog prava i svačijeg drugog prava. Onaj koji ne postupa po zakonima i ne traži dozvole, doduše komplikovan je put do njih, on narušava pravo nekog drugog.
I na kraju, šta kaže ovaj zakon. Ovaj zakon kaže: ne treba plašiti narod. Ovo se ne odnosi na ono što je bilo do sada. On kaže, mi smo spremni sad da uđemo u novi paket zakona, a mi ćemo se truditi da on bude što bliže praksi i što sličniji građevinskom zakonu iz 1931. godine. Do tada, molim vas, stop. Ovaj zakon se odnosi na to da će svaka buduća izgradnja biti strogo kažnjena ako nije po planu i sa dozvolom. Znači, tu nema mesta plašenju naroda. Evo, peti je minut, hvala vam. (Aplauz.)

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a nakon nje narodni poslanik Miroljub Veljković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata je nešto što će skupo da košta ionako načetu DOS-ovsku vlast, većinu u ovoj skupštini, a zbog toga što to nije ono za šta se DOS-ovska većina zalagala u svojim predizbornim obećanjima, kao i zbog toga što je to još jedna u nizu obmana pred građanima Srbije, celokupnom javnosti, bez obzira na to da li su u pitanju oni koji će biti direktno pogođeni, da li su u pitanju oni koji nemaju upotrebnu dozvolu, bez obzira što je ministar potencirao da se zakon ne primenjuje retroaktivno izgradili oko milion objekata.
Naročito zbog činjenice da se i pre donošenja ovakve zakonske regulative, koja je u najvećem delu samo sa ogromnim kaznenim merama prema onima koji bez dozvole otpočnu gradnju stambenog objekta, desilo nešto što je pokazalo pravu prirodu vlasti. Ja ću vam to ilustrovati na primeru samo jedne opštin, opštine Zemun. Tamo je na desetine objekata na najvandalskiji način porušeno, buldožerima. Bukvalno je uništena svaka cigla, svaki crep, bez mogućnosti da vlasnik tako postavljenog objekta iskoristi bar deo građevinskog materijala.
Za mene je zapanjujuće nešto što je juče izjavio ministar Šumarac. On je rekao: "Objekti na važnim ...", podelio je objekte, napravio je nekakvu svoju klasifikaciju. Tu postoje tri kategorije objekata koji su u proteklom periodu, u nizu godina, građeni bez građevinske dozvole. Rekao je da treću kategoriju čine objekti koji su građeni na važnim infrastrukturnim pravcima, kao što su gasovodi, putevi, i oni moraju biti porušeni. Ako bi mi ministar Šumarac rekao koji su to ljudi i koji su to objekti koji su građeni na gasovodnoj liniji, bilo bi dobro da mi to znamo. Svaka logika nas navodi na to da niko nije smeo da na gasovodu gradi bilo kakav objekat. Ili je to bio neprecizan način izražavanja ministra, što svakako ministar sebi ne sme da dozvoli.
Ima mnogo onih koji su bez krova nad glavom, a moraju to sebi da obezbede, jer svaki čovek, a naročito ljudi koji zasnivaju svoju porodicu žele da to reše na adekvatan način, nekim skromnim sredstvima. Mnogi odvajaju od usta, od onoga što treba da pruže svojoj deci, godinama, da bi kakav-takav krov nad glavom sazidali. Postavlja se pitanje, šta bi sve sada taj čovek trebalo da nabavi da bi mogao da otpočne gradnju, a da ne ode u zatvor, a da je godinu dana investitor tri godine. Mora da nabavi vlasnički list, kopiju plana, pa, izveštaj o nameni parcele, da vidi kakvi su urbanistički uslovi opštine u kojoj živi, pa, urbanističku dozvolu, razne saglasnosti: od "Elektroprivrede", preko "Vodovoda". Sve to, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo košta. Kada ste se kandidovali u opštinama i gradovima širom Srbije, na izborima u septembru, niste građanima obećavali da ćete sa tako visokom poreskom politikom da punite budžet i niste obećavali da ćete kroz ovako rigorozne sankcije, ovakve kaznene odredbe da upozoravate svakog pojedinca koji pokušava sebi da izgradi krov nad glavom, da će ga to koštati mnogo, da će zbog toga ići u zatvor.
Za razliku od vas, SRS se uvek zalagala za to da lokalna samouprava bude efikasna. Funkcionisanje lokalne samouprave, košta, ona ima nemale budžete, naročito pod DOS-ovskom vlašću, naročito u mestima koja imaju status grada. Trebalo bi da građani koji biraju tu vlast mogu da je kontrolišu i da ne budu predmet iživljavanja raznih inspekcijskih službi. Počev od građevinske, preko organa uprave koji treba da pomognu Direkciji za urbanizam i ostalih službi koje treba da pomognu građanima da dođu do dozvole, da bi počeli sa izgradnjom objekta.
S druge strane, zakonom su predviđene krivično-pravne sankcije koje sam pomenula, koje su apsolutno neprihvatljive. Prvo, mi principijelno nastupamo u svim segmentima javnog života kada govorimo o svemu što su naša dosledna zalaganja, a kada je u pitanju krivično zakonodavstvo smatramo da ono (Predsedavajuća: Pet minuta trideset sekundi) treba da se kodifikuje. Ali, to nisu samo naša puka zalaganja i prazne priče, kao što je slučaj kod DOS-ove vlasti koja sa jedne strane želi u Evropu i želi, kada njoj to odgovara, kodifikaciju, a kada su interesi pojedinaca u pitanju onda se odstupa od tog pravila. (Predsedavajuća: Šest minuta.) I ako se zakon ne primenjuje retroaktivno, upotrebna dozvola i nastojanja onih koji sebi tek treba da podignu stambeni objekat, objekat u kome će nešto da rade, da privređuju, a to se naročito odnosi na stotine hiljada radnika koji će ostati bez posla, dovodi se u pitanje. Jer, ovako rigorozne uslove retko ko će moći da ispuni. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Miroljub Veljković, nakon njega Aleksandar Radosavljević.

Poštovani narodni poslanici, problem divlje gradnje, odnosno nelegalno podignutih objekata je svakako problem koji opterećuje državu. Ali, ne smatram da je to najprioritetniji problem u ovom trenutku da bi ga Vlada po hitnom postupku stavila pred ovaj parlament. Mnogo prioritetniji problemi su ispred ove države i ove vlade. Pre svega, nacionalno-državni problemi. Zatim, problemi kolapsa privrede, odnosno odsustva bilo kakve privredne aktivnosti u ovoj državi. Izuzetno visoke socijalne tenzije koje prete da prerastu u socijalne nemire. Evo, danas čitam u štampi da seljaci u Vojvodini prete da nam ministra poljoprivrede zatrpaju stajskim đubrivom. Zamislite, da ostanemo bez takvog ministra? Onda, tu je problem neadekvatno pripremljenog Zakona o svojinskoj transformaciji, itd.
No, ako je Vlada već smatrala da je ovo nešto najurgentnije, najprioritetnije u ovom trenutku, dajte da analiziramo malo ovaj nacrt zakona koji je pred nama. Pre svega, treba da pođemo od nekoliko činjenica.
Prva činjenica je, po priznanju Vlade, da je u ovoj državi podignuto milion nelegalnih objekata. To je jedna ogromna populacija u ovoj priči. Znači, cirka, tri miliona ljudi je uključeno u ovu priču, priču o nelegalnim objektima.
Ovde smo čuli takve reči - da se radi o urbanističkoj mafiji, itd. Ne sporim da je postojala u prethodnom periodu, a postoji i sada. Ali, nećemo valjda reći da tri miliona ljudi pripada urbanističkoj mafiji?
Druga činjenica od koje treba da pođemo je ta da je od tih milion podignutih objekata, beznadežno mali broj objekata koji su imali neki komercijalni efekat. Znači, finansijsko-komercijalni efekat. Beznadežno je mali broj tih stambenih objekata koji su se, recimo, našli i valorizovali na tržištu i imali neke finansijske efekte. Što se toga tiče, ukoliko su takvi objekti podignuti u prethodnom periodu, a podignuti su bez dozvole, ja sam za to, tu se slažem sa Vladom, da tu treba biti nemilosrdan.
Međutim, gro, može se čak reći 99% tih nelegalno podignutih objekata u prethodnom periodu je podigla sirotinja. U nedostatku sluha države i lokalne samouprave, sirotinja se snalazila. Znači, ženila, udavala, neko je dozidao neku kujnicu, dve, tri sobice itd, i što je najbitnije - te nelegalne objekte je dizala na svom zemljištu ili na svom postojećem objektu.
Budite sigurni da su ove "ajkule" koje su zidale poslovno-stambene objekte to uradile na legalan način ili kvazilegalan način. A, jedna ogromna masa, jedna ogromna populacija u nedostatku zakonske regulative, dobre volje i sluha opštinskih čelnika radila je to kako je morala.
Isto tako, podsetio bih vas na činjenicu da se, zbog rata u okruženju i samog rata na teritoriji Republike Srbije, u Srbiju slilo oko milion izbeglica. I ti ljudi su sa punim pravom rešavali minimalne stambene probleme. S punim pravom, napominjem. Nekada su to radili legalno, a nekada nelegalno. Kada su to radili nelegalno, uglavnom je to bilo zbog nedostatka sluha lokalnih samouprava, sa časnim izuzetkom opštine Zemun, dok su u njoj na vlasti bili srpski radikali.
Sledeća činjenica o kojoj treba povesti računa je da je urbanistička regulativa isključivo u nadležnosti lokalnih samouprava, odnosno opština. Juče nam je ministar Šumarac rekao da je sve u ovoj zemlji u prethodnih 10 godina zamrlo, samo je divlja gradnja cvetala. Hvala bogu, dođoste vi na vlast i sada je sve procvetalo, med i mleko teče. Postavio bih pitanje gospodinu Šumarcu - ako je tačno da je urbanistička regulativa pod nadležnošću opština, ko je na vlasti u opštinama od 1996. godine, u 60% opština bio? Vi iz DOS-a, političke partije koje sada sačinjavaju DOS. Ministar Šumarac je upotrebio termin kako su napadana stara jezgra gradova. Pitam ga ko je napao staro jezgro u Pirotu, Nišu, u Beogradu, u Kraljevu, u Kragujevcu, u Zrenjaninu? Znamo da je to u Subotici uradio potpredsednik Vlade Kasa. Da li je tako gospodine Pal Šandor? Znači, vlast ste imali od 1996. godine, a neko je tamo napadao stara jezgra, odnosno, bavio se starom gradnjom i podizanjem nelegalnih objekata.
Ako su ovo činjenice, šta bi pametna državna administracija uradila, šta bi državna administracija koju bi vodili srpski radikali uradila? Prvo bi, po postojećem Zakonu o legalizaciji bespravno podignutih objekata od 1997. godine, dala rok svim građanima da, na primer do 31. 12. 2001. godine, prijave i legalizuju svoje objekte, i onda bi dala rok od, 10 godina, da po izuzetno povoljnim finansijskim uslovima to otplate. Znači, sve one zaostale komunalije i one obaveze koje imaju prema skupštinama opštinama i državi.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Zatim bi, po cenu promene Ustava, pametna državna administracija legalizovala gradsko građevinsko zemljište i prenela ga u privatnu svojinu. Time bi pospešili trgovinu gradskim građevinskim zemljištem i samim tim otvorili perspektivu za izgradnju individualnih stambenih objekata. Zatim, pametna državna administracija bi pospešila individualnu stambenu izgradnju. Za dugi period mi nećemo, sem individualne stambene izgradnje, biti u mogućnosti da gradimo stambene objekte.
(Predsedavajuća: 6,30 minuta.)
Stambena problematika je, i to bih vas podsetio da imamo primer Šiptara sa Kosova, vitalni nacionalni državni interes. Tek posle svih ovih mera mogli biste da izađete sa ovakvim zakonom pred ovu skupštinu i sa punim pravom da tražite da budemo izuzetno oštri prema ljudima koji bi nelegalno podigli objekat, inače, u ovom trenutku je to bespredmetno. Nećete valjda sada sirotinju da hapsite što je podigla dve-tri sobice kad je ženila sina?
(Predsedavajuća: 7 minuta.)
Na kraju, gospodine ministre, pozivam vas da ovaj zakon povučete iz skupštinske procedure, da pristupite legalizaciji ovih objekata koji su nelegalno podignuti i tek onda da izađete sa jednim ovako rigidnim zakonom. Mi smo i gospodina Đelića upozoravali da ne prihvati zakon o platnim razredima.
(Predsedavajuća: 7,30 minuta.)
Vi ste se ovde bahato ponašali, da li iz bahatosti ili neznanja, međutim, juče je gospodin Đelić morao da povuče to. Čudno je što je to uradio van ove skupštine. Međutim, posle Vidovdana ove godine, ništa me od Koštunice i Đinđića ne iznenađuje.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da mi kao politička konkurencija možemo osporavati jedni druge. Slažem se sa tim da je zadatak opozicije da koriguje vlast, ali čini mi se da postoje neke zahvalnije teme za političko osporavanje od ove, jer je, sama po sebi, ovo tema koja će prevazići i našu vlast. Po posledicama će ona biti predmet i neke buduće vlasti, kao što je i ona nasleđena ne samo od prethodne vlasti, već mi se čini da je ovo problem koji se decenijama unazad proteže.
Čitajući neke zakone, naišao sam na zakonske inicijative iz 1960. godine kojima vlast pokušava da reši problem bespravne gradnje, koji je posledica određenih socijalnih poteškoća sa kojima se suočava naše društvo, ako hoćete, političkih nesposobnosti vlasti. Dakle, problem je i suviše širok da bi se mogao svesti na puko optuživanje onih koji pokušavaju da ga reše, jer ovo nije politički profitabilan predlog zakona, ali je politički nužan.
Podsetiću vas da je pred nama period velikih vrućina. Već danas u prigradskim beogradskim naseljima imamo problem sa snabdevanjem vodom. Ne zbog toga što vodovod ne radi dobro, već zbog toga što su planirani kapaciteti sa kojima beogradski vodovod podmiruje potrebe prigradskog stanovništva neadekvatni za veliki broj bespravno priključenih građana i domaćinstava na taj isti vodovod, čime se obespravljuju oni koji imaju puno pravo na takvu vrstu usluge.
Zakon koji mi menjamo donet je 1995. godine, a potom je menjan 1996. i 1997. Sama činjenica da se tri puta tražilo rešenje za jedan problem daje za pravo onoj inicijativi sa kojom danas Vlada izlazi pred parlament. Ovo nije konačni zakonski predlog. Ovo nije zakon koji će sam po sebi otkloniti sve probleme koji postoje, ali jeste zakon koji će u jednom biti presedan: onaj ko ubuduće pokuša da bespravno gradi, mora računati na sankcije. Ovim se ne sankcionišu oni koji su do sada bespravno gradili. Neće milioni građana koji su zidali jednu sobicu, dizali tavan, biti predmet ovog zakona, jer se on retroaktivno ne primenjuje. Ali, moramo jednom staviti rampu i reći da u Srbiji vlada zakon i da se poštuje neki red.
Postupci legalizacije su pokretani u poslednjih nekoliko godina više puta. Slažemo se da u okolini Beograda postoje naselja koja su najveća divlja naselja u Evropi, da se 10 kilometara od centra Beograda, od ove skupštinske sale, u 21. veku, nalaze naselja u kojima živi 50.000 građana bez kanalizacije, bez vodovoda, bez sređenih telekomunikacionih trasa, bez rešenog pitanja snabdevanja električnom energijom. To su veoma ozbiljna pitanja. Mi možemo da razgovaramo o tome kako ta pitanja treba rešiti, kako te probleme legalizovati, odnosno, rešavanje tih problema usmeriti ka nekom legalnom postupku. Ali, moramo jednom sprečiti neprekidno ponavljanje i produžetak tog niza unedogled. Sve ima neku svoju granicu.
Neću da pričam o opštini Zemun i o tome sa čime se danas suočavaju opštinske vlasti kada rešavaju neke probleme. Ali, mislim da, isto tako, nema političke argumentacije u optuživanju nekih drugih opština, kada se zna da je po zakonima, mogu vam citirati članove, bila neprikosnovena uloga Ministarstva za građevinu i urbanizam. Bila je velika uloga i Gradskog sekretarijata za urbanizam, ali, po pravilu, problemi su bili rešavani uvek na nivou Republike. To je bila anomalija naše lokalne samouprave, zbog toga što ona nije mogla autentično štititi interese, prava, i definisati obaveze onih građana koje ona navodno mora opslužiti.
Evo nekoliko primera - opština donese odluku kojom se određena građevinska inicijativa smatra nezakonitom. Ali, ko tu odluku treba da sprovede?Pokreće se žalbeni postupak pred opštinskim sudovima. Opštinski sudovi su, po pravilu, bili u konfliktu sa opštinskim vlastima. Čak, kada opštinski sud donese neku odluku, SUP odbija tu odluku da sprovede i pokreće se drugostepeni postupak itd. Problemi se prolongiraju. Danas dolazimo u situaciju koja je veoma teška. Mi moramo sprečiti da se te stvari ponavljaju ubuduće.
Mislim da je mnogo veća odgovornost ne na građanima i na pojedincu koji pravi tavan, već na onima koji su napravili poslovne imperije, a da nisu ni dinar uplatili na ime komunalnih troškova koje moraju da podmire, da nisu dinar uplatili na ime svih onih dozvola koje su bili dužni da plate.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Da li mogu da iskoristim svoje drugo javljanje?
Tih primera ima puno. Ministar Šumarac sa tim može da vas upozna, sa čitavim kompleksima privatnih postrojenja koja koriste energiju, vodu, bespravno odlažu otpad, a da nisu ni jedan segment zakona ispoštovali.
Ovim izmenama i dopunama zakona se u prvi mah sprečava i ne toleriše više takva vrsta ponašanja. Na opštinskim vlastima i na republičkoj administraciji obaveza je da u zakonom propisanom roku omoguće svu uslugu koju su dužne da omoguće, jer u suprotnom su odgovorne za kršenje i nepoštovanje zakona. Nema smisla ukazivati na primere nepoštovanja zakona jer puno kritika se upućuje opštinskim vlastima, zbog čitavih naselja koja su podignuta u jednom ubrzanom postupku i zbog problema sa kojima se suočava danas opština Zemun.
Ima u tome pojedinačnih nepravilnosti, ali ima i nekih istina. U opštini Zemun je došlo od 1995. do 2001. godine oko 60.000 izbeglica. To je problem sa kojim se suočava i opštinska vlast. Kako su ga rešili, da li su imali neki bolji način da ga reše ili ne, to je predmet za jednu ozbiljniju raspravu, ali samo po sebi, ako je 1995. godina bila presedan, i to kada su se pravila naselja na planiranim mestima za deponije, zbog čega se danas iz Zemuna odlaže na deponiju koja je u Pančevu. Ne mora se tako više tolerisati ubuduće.
Neke situacije su bile presedani, ali ti presedani ne smeju postati pravila. Zbog toga ovaj zakon vrlo jasno sankcioniše kakva je uloga onoga ko krene u bespravnu gradnju, u smislu investitora, tako i onog ko pristane na nelegalnu vrstu posla, radi profita, dakle onog ko se bavi gradnjom. Mislim da je to naša obaveza, da moramo konačno poništiti znak jednakosti koji je stajao u našem društvu između onih koji krše zakon i onih koji taj zakon poštuju. Nije bilo lako dobiti građevinsku dozvolu, ali mnogo je više onih koji su dobili , nego onih koji nisu. Ako su oni, koji su pristali na poštovanje zakona, bili dužni da podmire svoje obaveze, i mi smo danas dužni da ispostavimo račun, ako ne onima koji to nisu učinili do sada, a onda onima koji pomisle da se tako ponašaju i ubuduće, inače će svaki zakon u Srbiji izgubiti smisao.
Puno je problema koji su doveli do ovako katastrofalne situacije, ali mi se sa njima moramo suočiti. Nema smisla u toj meri težiti nekom partijskom profitu jer je ponos sam po sebi toliko tragičan da će svako od nas izgubiti ukoliko krene na takav način u rešavanje. Naveo sam primer opštine Zemun. Postoji još nekoliko takvih primera, koji su veoma ozbiljni. Postoji nekoliko socijalnih bombi u Srbiji koje će razoriti ne opštinske vlasti, ne DOS, već život naših građana, upravo zbog toga što su posledice koje mi danas zatičemo takve - kakve su i ako nema političke saglasnosti oko nekoliko stvari. Prvo, ti problemi se moraju rešavati u skladu sa Zakonom. Drugo, da oni koji sprovde zakon moraju biti efikasni, a mi ćemo imati Srbiju koja će izgledati kao Divlji zapad u američkim filmovima. Pioniri imaju startnu liniju i krenu za vodokotliće, i to je njihovo. Hvala.

Narodni poslanik Pal Šandor se javio  za repliku. Osnov replike?  Pomenuti ste poimenično, izvolite.

Gospodin Veljković  uvek hoće da me dovede u nezgodnu situaciju, pominje mi ime, molim vas da potražite stenogram i pominje razne stvari.