Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, mi iz Vojvodine znamo da pre 250 godina, kad su gradovi dobijali status grada, onda da bi neko dokazao da živi građanski, morao je magistratu da pruži dokaze da može živeti građanski. Znači, gradovi su još tada bili uređivani, znalo se kolika je propisana međa komšije, da li možete otvoriti prozor prema komšiji, kako treba da izgleda, koliko treba da bude veličina placa. Da živite gradski, znači ne možete da živite na manjem prostoru nego što je to bilo propisano, a verujte mi, da su naša sela uređenjem grafomercije bila uređena, ušorena, znalo se tačno kolika je kuća, kolika je okućnica i nije se mogla kuća praviti na placu manjem nego što je predviđeno. Znači, vi ste mogli da živite civilizovano, da živite seoski, ali da živite kako treba.
Sada, gospodo, kada ste nas pretvorili da nismo građani, kada smo postali salašari, znači kada nam nisu trebale gradske komunalije, kada nismo mogli to da plaćamo, onda je počela ta bespravna gradnja, kako vi kažete. Znači, vi na salašu i u divljini možete napraviti kako hoćete, niko vam neće braniti i niti treba da platite nekome neke takse, komunalije ili bilo šta, kako ćete to raditi.
U gradu vi imate obavezu da se ponašate urbano, da poštujete neke gradske propise, neke gradske standarde. Naravno, pored tog poštovanja, morate izdvojiti neke pare, nekog ko će vam izgraditi put, uvesti struju, telefon, plin, školu, pozorište i šta već ide uz gradske komunalije. Znači, to je gradska obaveza i ko hoće da živi gradski mora da odvoji deo zarade i ponaša se i živi gradski. Druga je stvar što smo mi došli do toga da svi živimo salašski.
Gospodo, za bespravnu gradnju znate da se mora legalizovati. Naravno da će se to uraditi ne preko noći, ne odjednom, ne kaznama, nego dogovorom i onako kako je već nešto urađeno. Za divlju gradnju mislim da su to one zgrade, objekti, to su one fabrike koje su građene divlje, znači tamo gde ste pokazali svoju bahatost, gde niste poštovali urbanističke planove, urbaniste, gde niste poštovali stručnjake, nego je jednostavno čovek došao u mom selu i napravio kuću na sred ulice, na sred šora, kuda prolaze krave, gde prolazi seosko stado od 250 goveda. Sada mu smetaju krave koje prolaze pored njegove kuće. Normalno, kada je izgradio kuću na divlje, nije pitao nesretnik, a neko ga je možda i obmanuo, verujem oni koji su znali i da su mu čak savetovali da to uradi u inat.
Drugi jedan, što ste gledali na televiziji, je napravio kuću na kanalu. Sećate se prošlog proleća kada je plivao Banat i onda se čovek čudom čudio, izgradio je na ničijoj zemlji. To ste dozvoljavali. Znači, mora doneti izvod, da li je vlasnik zemlje, a od Rimskog prava kuća se pravila samo na svom placu, ne na tuđoj zemlji. Tek kada si bio vlasnik mogao si da zabodeš ašov. Znači, napravio je kuću na kanalu i čudom se čudio šta je on to uradio onim ljudima gde sada svi plivaju.
Kako mislite da se sada reši taj problem? Znači da se divlja gradnja poštuje, pa da se prave drugi kanali i drugačije da se uređuje prostorni plan. Gospodo, to ste vi sve nama ostavili, a ja vam kažem da niko ovu kaznu neće platiti i neće niko ići u zatvor. Znate zašto neće ići? Zato što će znati da postoje sankcije sada, ubuduće da se ne može ni bespravno graditi, ni divlje graditi i niko u zatvor za to neće otići, nego će lepo kupiti plac, uzeti urbanističko - tehničke uslove i videti da li na tom placu i koliku može da napravi kuću, koje veličine, da li tu ima struje, da li ima vode dovoljno.
Na primer, predsednik jedne partije hvali se da ima kuću od 700 kvadrata i još kaže da ima bazen pored kuće, ali nije uopšte pitao da li tu ima vode i sada on napuni svoj bazen, a ovi drugi nemaju vode. Znači, čovek je rešio da se kupa, a oni siromasi, za koje pričate, ne moraju ni da piju.
