Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, imao sam zaista nameru da se uopšte ne uključujem u diskusiju povodom ovog zakona.
S obzirom da je jedan deo poslanika pokazao značajno neznanje o postojećim zakonima iz oblasti građenja, osetio sam potrebu, istine radi, radi njih, a i radi građana Srbije, da ipak uzmem pet minuta da govorim. Neću duže, sigurno.
Prvo, ovo je potpuno nepotreban zakon, zakon koji je pisan u onom pravom maniru koji je dao povoda za naslove "i vile se ruše, ljudi idu u zatvor" (tipično za DOS-ovski režim), zakon koji apsolutno nije imao potrebe da bude donesen u ovom pravcu i sa ovim metama, jer meta je potpuno na drugoj strani. Želim da znate, po Ustavu Republike Srbije, upravljanje gradskim građevinskim zemljištem je isključivo u nadležnosti lokalne samouprave.
Pošto je upravljanje gradskim građevinskim zemljištem isključivo u nadležnosti lokalne samouprave, izvodi se da je proces građenja u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave. Upravo zbog toga, ranije smo imali zakonska rešenja koja su predviđala da opštine čak mogu dati dozvolu i da isključivo daju dozvolu za izgradnju brana, železnica, puteva, pruga, termoelektrana i tako dalje.
Novim zakonskim rešenjima, 1994, 1995, 1996. godine, koje je razmatrala posebna Komisija EU 1996. godine i ocenila ih potpuno kompatibilnim zakonima EU, mi smo sve to ispravili i doveli u red. To su: Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Zakon o gradskom građevinskom zemljištu, Zakon o izgradnji objekata, Zakon o održavanju stambenih objekata, Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o prostornom planu i sam Prostorni plan Republike Srbije, i kao kruna svega, Zakon o koncesijama, koji je pružio prostor da privatnim kapitalom i stranim kapitalom, na dobrobit građana Srbije, može biti izvršeno ulaganje u izgradnju objekata.
To je istina, i cela istina kompletnih zakonskih projekata. Svi ti zakonski projekti su na nivou Republike urađeni, potpuno su usklađeni. Sigurno se svakome od njih poneka mana može naći, ali svi oni imaju niz podzakonskih akata koji potpuno definišu, od izrade tehničke dokumentacije, svaki korak tokom izgradnje. Čak je učinjen korak napred, jer su definisani kapitalni projekti na nivou Srbije i izvučeni na nivou Republike prava i obaveze izdavanja građevinskih dozvola, kada su termoelektrane, pruge, putevi i tako dalje u pitanju.
U čemu je problem - problem uopšte nije u divljim graditeljima, problem je u nestručnoj i nesposobnoj lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava apsolutno ima sve ingerencije da proces građenja dovede u red. Upravo zbog toga je donet Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata da se balast, koji je tada bio 120 hiljada bespravno izgrađenih objekata, reši. Ovo je lažna cifra - 900 hiljada. Ja vam potpisujem, jer je nemoguće da je od 1996. godine do 2000. godine izgrađeno 780 hiljada objekata, osim da su nove lokalne samouprave tako loše radile da su građani bili terani da divlje grade.
Zašto građani uopšte divlje grade - zato što lokalna samouprava loše radi, zato što ne donosi generalne planove grada. Beograd nema generalni plan, Novi Sad ga nema, nema ga Niš, mnogi gradovi Srbije. Regulacioni planovi se ne rade na vreme, ne opredeljuje se. Pet godina, šest godina DOS-ovske partije su na vlasti u skoro svim većim gradovima Srbije. Tu i jeste najveći problem nastao.
Regulacionim planovima treba obezbediti lokacije za izgradnju objekata. Tačno u zakonima piše - urbanistička dozvola se izdaje na jednom mestu. Tu se daju uslovi, tu se daje saglasnost. Rok izdavanja je mesec dana. Ko to ne poštuje - ne poštuju organi lokalne samouprave. Piše gde se daje građevinska dozvola, piše rok od mesec dana, ne poštuje se, gospodo.
Prema tome, ako treba uopšte doneti neku kaznenu meru, onda su meta organi lokalne samouprave. Izgleda, ako je negde korupcija i bila, onda je debelo bila tu, jer je moguće da činovnici namerno otežu procese izdavanja urbanističke dozvole, građevinske dozvole, da bi tražili mito. Ovim zakonom, koji je DOS-ovska vlada predložila, faktički teramo čoveka i da podmiti da ne bi išao u zatvor, jer ljudi čekajući, a imajući pare, kreću da grade.
Prema tome, draga gospodo - isključiva nadležnost te lokalne samouprave. To što se u roku od mesec dana ne daju urbanističke dozvole, to što se u roku od mesec dana ne daju građevinske dozvole, što se ne daju pravovremeno uslovi i saglasnost na predatu dokumentaciju, to nisu krivi graditelji, što sve na vreme ne predvide regulacionim planom - to su krivi oni koji taj posao treba da rade. Prema tome, ne kažnjavajte graditelje, nego nađite načina da stimulišete ljude, a kaznite one koji ne rade svoj posao na vreme i ne omogućavaju plansku dokumentaciju pravovremenim izdavanjem i urbanističke i građevinske dozvole, sve do upotrebne.
Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata je učinio sledeće - dao je šansu upravo lokalnoj samoupravi da dovede u isti položaj, kako one koji su legalno gradili, tako i one koji su nelegalno gradili. One koji su nelegalno gradili da učini srećnim što, sa parama koje ulažu u lokalnu samoupravu i razvoj, ipak dobijaju jedno sigurno stanje, a imaju šansu da to rade na pet ili deset godina.
Ali lokalne samouprave od 1995, 1996, 1997. godine ništa na tom planu nisu uradile. U tome je stvar. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-a.

Tražim pravo na repliku, kao predsednik poslaničke grupe DOS-a, s obzirom da je moj prethodnik pomenuo stranke DOS-a, koje su prethodnih šest godina bile na vlasti u lokalnoj samoupravi, i tokom tog perioda obavljanja svoje dužnosti, u značajnoj meri doprinele urbanističkom haosu sa kojim smo se suočili.
Gospodine Ivkoviću, citiraću vam član 49. Zakona o građevinskom zemljištu, u kome se kaže: "Inspekcijski nadzor vrše ministarstva, preko inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom". Citiraću vam i dopunu ovog člana, u kojoj se kaže da: "nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona vrši nadležno ministarstvo".
To je dopuna iz 1996. godine, s tim što se precizira - "opštini, odnosno Gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona", i dodatno pojašnjenje: "Gradu Beogradu se poverava rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja donetog za izgradnju. Po žalbi na rešenje opštinske uprave, odnosno gradske uprave, koje se donosi na osnovu ovog zakona, ključnu i presudnu reč daje nadležno ministarstvo saobraćaja, odnosno građevine".
Položaj u kome je bila lokalna samouprava je više nego jasan. Problemi sa kojima su se suočavali, takođe su građanima poznati, situacija u kojoj su stranke koje danas čine DOS, a delom su učestvovale u radu lokalne samouprave u prethodnom mandatu, takođe je više nego jasna.
Govoriti o onima koji su bili neformalni koalicioni partneri SPS i JUL, pre svega u Beogradu, a potom i u svim onim opštinama u kojima je to bilo u skladu sa njihovim uskopartijskim interesima, danas je politički necelishodno. Oni su prošlost. Stranke koje su napravile DOS ušle su u koaliciju da bi promenile ovu zemlju. Između ostalog, da bi promenile ovu zemlju i u oblasti o kojoj mi danas pričamo. Mi nismo krivci za ono što se dešavalo u ovom društvu. Ne optužujemo ni druge koji su učestvovali u vlasti, jer su ovim zakonima pokazali želju da reše taj problem, ali nisu bili sposobni da ove zakone primene.
Podsetiću vas još na jednu nekorektnost u vašem izlaganju. Pogrešno ste protumačili obavezu lokalne samouprave. Naime, ona je dužna da u roku od 15 dana, a ne 30, izda građevinsku dozvolu. To ide u prilog jednom pažljivom zakonodavstvu. Tako da mi danas ovde ne razgovaramo o nefunkcionalnom zakonu, nego o zakonu koji nije bio primenjen. Zbog toga su tako male izmene koje mi predlažemo i one su praktično izmene kojima se utvrđuje jedna ozbiljnija sankcija za nepoštovanje zakona. To je ono što je nedostajalo ovim zakonima o kojima mi danas pričamo, pozivajući se na više nego lošu poziciju lokalne samouprave u procesu sprovođenja zakona.
Lokalna samouprava ne može štititi zakon. Ona može ukazati na prekršaj i mi smo to činili. Ako je potrebna dokumentacija za to, predlažem dva puta. Ili da sutra čitav dan izgubimo u upoznavanju parlamenta sa tim dokumentima ili da formiramo jednu parlamentarnu komisiju koja će proučiti svu onu dokumentaciju sa kojom ministarstva raspolažu, kako bi se upoznali sa istinom. Bez istine mi smo društvo koje nema pravo na srećnu budućnost. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik dr Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi ovi koji prate prenos sednice Narodne skupštine znali šta ovako žestoko napadaju poslanici SRS-a, pročitaću vam jedan član koji se dodaje na postojeći zakon i koji menja suštinu Zakona o izgradnji objekata. U članu 52a. kaže se, da "preduzetnik koji je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koji je izvođač radova na objektu koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se za krivično delo zatvorom do godinu dana, a fizičko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine."
Onaj ko zapali ili sruši zgradu Savezne skupštine ili televizije, neće se kazniti zatvorom, postaće nacionalni heroj. Ne verujem da je ovaj zakon mogao da piše prof. dr Dragoslav Šumarac, stručnjak iz oblasti građevinarstva. Meni se čini da je ovaj zakon pisao neki policajac. Možda Zoran Živković ili neko njemu blizak, a pošto mu je supruga sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, možda je njoj preneo te nadležnosti (Glas iz sale: Ma sto posto.) Molim gospođu da se malo smiri i da sasluša.
Da je ovaj zakon pisao stručnjak, odnosno da ste vi pisali, a vi jeste priznati stručnjak, vi biste našli načina kako da rešimo to što ima milion bespravno dignutih objekata, kako da prilagodimo detaljne urbanističke planove, kako da prilagodimo sve to da što manje srušimo, da što manje štete nanesemo ljudima. Verujte, nema svako sreće i privilegija kao što ima naš sadašnji ministar savezni policije, da na brzaka legalizuje bespravnu gradnju koja je građena u Nišu. Neki kažu čak da je kopao kosti po starom Bagdalskom groblju, da bi proširio ivicu do svoje kuće.
(Predsedavajući: Molim vas da se držite teme.)
Kada smo vas, a baš sam ovde pominjao kada smo radili onaj Zakon o privatizaciji, pa kada sam govorio o tome da odgovorno lice koje radi u agenciji, ukoliko da neku informaciju koja može nekoga dovesti u privilegovani položaj i da na osnovu toga zaradi nekoliko miliona maraka, da država bude oštećena za nekoliko miliona maraka, da treba primenjivati oštriju sankciju. Ne. Kod vas je ostalo da se kazni novčano. Pazite, za to novčano, a kada neko počne da zida objekat bez dozvole kazna zatvora. To već nije nešto što možemo da prihvatimo.
Mene posebno čudi moj prijatelj Mijailović Lune iz DSS-a koji kaže: ma, mi ćemo prihvatiti ovaj zakon, ali ako ubuduće ovako loše radite, mi ćemo glasati protiv Vlade. Da li je DSS u Vladi ili je malo u Vladi, ili je pomalo u Vladi, ili nije u Vladi? Morate da se odlučite. Ovaj zakon ćete doneti i vi iz DSS-a, i vi ćete odgovarati, bez obzira što kažete mi smo malo ili nismo malo u Vladi. Ili možda vi želite da budete malo više u Vladi, ali vam neko ne da da budete malo više u Vladi.
Gospodine ministre, zaista nemojte da se zakon vezuje za vas, da kažu, eto u zatvor nas je oterao Dragoslav Šumarac. Nemojte, povucite ovaj zakon. Ili još nije kasno, hajdemo zajedno u petak u 18 sati na veliki patriotski miting, da zajedno konstatujemo da je DOS najgori.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Rade Bajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog nesposobnosti države da reši mnoga pitanja vezana za izgradnju zgrade na periferiji, građani su prinuđeni da grade individualne objekte. Otežani su uslovi da se obezbedi tražena dokumentacija. Umesto da nova vlast donese propise kojim bi se uprostila legalizacija već postojećih, kako vi navodite, 700 hiljada - milion bespravnih objekata, ona nudi novčane kazne i preti zatvorom od godinu do tri godine.
Iako znamo da u mnogim zemljišnim knjigama, pre svega na Novom Beogradu, negde oko 90% stanova uopšte nije ubeleženo, u Nišu čitav Bulevar Lenjina i dalje se vodi katastarska parcela, odnosno poljoprivredno zemljište, u Leskovcu čitavo naselje poput Bočice itd. Nova vlast mora da preduzme mere da se detaljni urbanistički planovi urade sa neophodnom infrastrukturom, da bi se u što kraćem roku omogućilo građanima da grade krov nad glavom. Izuzev investicija od strane građana na stambenoj gradnji, sve druge investicije u državnim i društvenim preduzećima su u proteklom periodu bile gotovo zanemarljive. Postoji smanjen obim stambene gradnje, pa nova vlast mora uzroke smanjenog obima investiranja da otkloni u što kraćem roku. Potrebno je realizovati program privredne i urbanističke politike i u toj politici adekvatno rešiti stambeno pitanje građana, koji žele svojim oskudnim finansijskim sredstvima i prekomernim fizičkim radom da obezbede sebi krov nad glavom.
Zbog predloženih izemena i dopuna Zakona o gradnji od strane navodnih eksperata, koji snose deo odgovornosti za pogrešnu dosadašnju komunističku urbanističku politiku, biće iskazano nezadovoljstvo građana i veliki revolt. Revolt će biti izražen jer je predloženo kažnjavanje građana koji su decenijama bili pogođeni pogrešnom birokratskom politikom i u oblasti urbanizma, jer su preduzetnicima najnovijim propisima zatvorena vrata za njihovo samostalno delovanje.
Građani koji žele svoje objekte da dograde ili adaptiraju direktno su pogođeni novim propisima jer neće biti u mogućnosti da obezbede neophodnu dokumentaciju. Ovim predlogom smanjuju se i finansijska sredstva koja bi građani Srbije na privremenom radu van naše zemlje uložili za gradnju kuće, smanjuju se investicije pa se smanjuje i obim proizvodnje i usluga, a samim tim smanjuje se broj zaposlenih. Ako država, odnosno opštine ne stvori uslove za gradnju, odnosno ako ne donesu regulacione planove, onda je ovaj zakon krajnje restriktivan i nepravedan.
Ima mnogo takvih primera, navešću vam samo jedan. U detaljnom urbanističkom planu, koji je donet sedamdesetih godina, ima primer, recimo, ulica Tošin bunar u Zemunu. Tu je, u tim detaljnim urbanističkim planovima, predviđena izgradnja saobraćajnice. Nikako da se ta saobraćajnica realizuje, objekti koji se nalaze u Zemunu su prosečno stari od 70 do 100 godina, jer po gradskoj odluci ne može da se ugradi nijedna nova cigla, pošto građani ne mogu da dobiju nijednu građevinsku dozvolu. Stanje je status kvo, a već fizička izdržljivost tih zgrada ima svoj vek. Tako da, verovatno, te zgrade, ako se hitno ne donese plan, biće srušene same od sebe, zbog zuba vremena.
Pitao bih ministra, kako može da realizuje ovaj svoj predlog zakona, recimo, u Leskovcu, gde apsolutno ništa ne funkcioniše. Predsednik gradske vlade je dao ostavku. Trenutno se nalazi na odmoru. Verovatno je tako nešto zaslužio. Odbornici Demokratske stranke prelaze u neke druge stranke. Ima jedan odbornik iz Demokratske stranke Srbije. Tako da, ako ništa ne funkcioniše, ne znam kako ćete realizovati ovaj plan. Baš zbog svega toga što i lokalna uprave na funkcionišu, što ne funkcionišu ni nosioci najodgovornije, znači vaše DOS-ovske vlasti, zato i pozivam na realnost, zbog toga što su ovakvi porezi, kakvi jesu.
Podsetiću vas, da su srpski radikali glasali protiv usvajanja budžeta, zbog toga što je bio previše ambiciozan. Znali smo da jedino možete, znači, preko vaših donatora i preko ovakvih kazni kakve predlažete u zakonu ... (Predsedavajući: Gospodine Cvetanoviću, molim vas da se držite teme.) Držim se teme. Jedino pomoću ovih kazni, ako ste predsedavajući pročitali ovaj zakon, videli ste da tu osim par članova, svuda se radi o nekim kaznama zatvora ili finansijskim, odnosno novčanim kaznama. Tako da će građani Srbije veoma brzo biti goli. Ali, s obzirom da su i najveći nosioci vlasti, gospodin Đinđić i gospodin Koštunica, već goli, nadam se da i građani neće doživeti tako nešto (pokazuje časopis). Zbog toga pozivam sve patriote da u petak u 18,00 časova dođu u Beograd.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, ono što je sigurno, a verujem da svako od vas misli ovde, svaka politička partija, da zakon koji će regulisati ove probleme i ovu oblast i treba doneti.
Prema tome, saglasni smo da se zakonski uredi ovaj problem. Ali, zakonom koji će biti i pravan i pravedan, koji će biti u funkciji i onih prema kojima se odnosi, odnosno na koje se odnosi. Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovog zakona nisu takve. On je i manjkav i neprimenljiv. A, vrlo brzo će se pokazati da apsolutno neće biti moguće primeniti ga u rešavanju ovog problema.
Kada je u pitanju njegova funkcija, on je samo u funkciji države. Dakle, treba napuniti kasu. Treba napuniti budžet ili zatvoriti onoga ko se ogrešio kada je u pitanju divlja gradnja. A, za one na koje se odnosi, sve što je rigorozno u ovom zakonu, odnosi se na njih.
Ako neko može govoriti o divljoj gradnji, on ne mora biti stručnjak. Mislim da sam zaista merodavan da kažem nešto o tome, jer sam odrastao uz divlju gradnju i okružen sam divljom gradnjom. Jedan deo detinjstva proveo sam u divljoj gradnji koja je kasnije legalizovana. Samo znaju moji roditelji koliko su ispaštali dok su sve to isplatili.
Iz tih razloga sam da se reguliše ova materija, odnosno da svi legalizujemo svoje objekte. Ali, na način koji će nam omogućiti da možemo bezbolno ovo da uradimo.
O čemu se radi? Neko ovde reče da je u pitanju milion bespravnih objekata u Srbiji. Ne znam da li je toliko. Znam da je u Novom Sadu, recimo, preko 40.000. Neću reći da su gradili samo oni koji su imali novac i koji su bili, kako je neko rekao, bezobrazni. Već, uglavnom, u preko 90% slučajeva sirotinja, koja je htela da smesti u nekih 70-100 kvadrata svoju porodicu.
Divlja gradnja ne potiče, kako neke vodi pamćenje, tamo u zadnjih deset godina. Već, baš kako neko reče, vodi nekoliko decenija unazad. A, posledica je socijalne, ekonomske i bezbednosne situacije, koja je građane terala da se migracijama doseljavaju u grad ili na periferiju grada i da počnu sa divljom gradnjom.
Dakle, većina tih građana je gradila zato što je morala i što nije bila u prilici da izmiri finansijske obaveze. Mnogi su ovde govorili, kada je u pitanju građevinska dozvola i svi ti papiri koje treba dobiti, da je trebalo puno vremena. Tačno je i to. Međutim, niko se nije osvrnuo da danas, da bi se legalizovao objekat, ne može mesečno jedan radnik da izdvoji 200 maraka da plati ratu za legalizaciju objekta i za dobijanje dozvole. To je najveći problem. Jer, on je kupio plac. Došao je da li, u izbeglištvo, da li iz ekonomskih i socijalnih razloga, mukotrpno je skupljao da bi kupio plac od nekih desetak hiljada maraka, da kupi nešto materijala i da gradi sopstvenim sredstvima, odnosno u sopstvenoj režiji.
Neko reče ovde da ovaj zakon nije uopšte retroaktivan. Pa, prvi član je apsolutno retroaktivan. On kaže: "Objekat koji se gradi, odnosno čija je gradnja završena bez građevinske dozvole, ne može biti priključen na elektro-energetsku i telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju".
Da li je to retroaktivno? Pa, jeste. Nećemo držati čardak ni na nebu ni na zemlji. Hoćemo li ga vratiti u 19. vek, da nema u 21. veku vode i struje. Ili, kada kaže objekat, odnosno ko otpočne sa korišćenjem objekta, bez upotrebne dozvole. A, ja ću vam reći da 50% objekata koji imaju svu dokumentaciju, nemaju upotrebnu dozvolu. Da li ga sada treba kazniti zato što nema upotrebnu dozvolu? Vi kažete da nije retroaktivno. Ili, da nastavi sa korišćenjem objekta i nakon donošenja rešenja o zabrani korišćenja objekta.
Dakle, koristi objekat 10 godina. Nema dozvolu. I, sada nije retroaktivno, ne kažnjava se. Već, iselićemo ga ili mu naplatiti 450.000 kaznu. Kakve su kazne? Drakonske. Bile su od 10 do 100.000. Znate li kolike su danas? Od 10 do 450.000 dinara ili 15.000 maraka. U najboljem slučaju, ako ga ne zatvorimo. Pa, ko ima 450.000 koji je završio nelegalni objekat pre tri, četiri godine, sada da plati ili da se iseli iz njega.
I, kažete ovde, nemojte plašiti građane, nije retroaktivan. To je jedna ordinarna glupost. (Predsedavajući: Vreme, gospodine Bajiću.) Da se svi nelegalni objekti sruše. Pa, taj želi nerede nesagledivih razmera, ako na to poziva. Mi moramo građanima da omogućimo da oni jednostavno mogu da legalizuju svoj objekat, da mu omogućimo takve uslove, takve rate da on komotno može da izvrši i legalizuje svoj objekat, a ne da ga drakonski kažnjavamo, da ga zatvaramo ili da mu naplaćujemo 15.000 maraka ako to nije uradio.
Ovome problemu zaista treba prići sa životne strane.Ovakav zakon se ne može donositi u kabinetu ministra koji ne zna suštinu divlje gradnje, ili, kako sam ja umeo često da kažem sa petog sprata. treba se spustiti na teren. Treba se spustiti na teren, videti koji su to problemi i onda doneti jedno celishodno, zakonsko rešenje sa kojim će svi biti zadovoljni. Hvala.