Koji je osnov za repliku?

(Sava Popadić, sa mesta: Pomenuo je Kruševac.)

To nije osnov za repliku.

(Sava Popadić, sa mesta: Pomenuo je upravu čiji sam član.)

Ni to po Poslovniku nije osnov za repliku. Imate mehanizme kao i svi drugi poslanici. Molim vas da svi poštujemo obavezu za iznošenjem činjenica za ovom govornicom i način korišćenja replika.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a nakon njega narodni poslanik Branimir Trajković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani novinari, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o izgradnji objekata je još jedan pokušaj gašenja požara u nastojanju da se bespravna gradnja, pošto divlja ne postoji, jer ako postoji divlja, postoji i pitoma, zaustavi, da se neki objekti, koji su na ovaj način izgrađeni, legalizuju, ako je to moguće, a da se ostatak objekata poruši.
Naravno,ovo drugo nikada neće biti moguće, bez obzira koliko je takvih objekata u Srbiji, s obzirom na visinu finansijskih sredstava koja su uložena u ove objekte, zbog toga što u njima danas živi najmanje 50% stanovništva u gradovima Srbije i zbog toga što u nekoliko hiljada objekata danas neki ljudi ostvaruju svoje privredne aktivnosti.
Slažem se sa onima koji su rekli da je problem kompleksan i neću govoriti o posledicama ove izmene i dopuna Zakona, za one pojedince ili privredne subjekte koji se odluče da krenu u izgradnju bespravnih objekata posle donošenja ovog zakona, već ću govoriti o onim objektima koji su ranije izgrađeni, a koji, kao nekoliko članova Predloga zakona o izmena i dopunama Zakona o izgradnji objekata, mogu da imaju posledice koje praktično znače rušenje. Hteo bih da kažem da u poslednjih nekoliko decenija, zbog značajne migracije iz sela u gradove, zbog nemogućnosti tih grardova da na adekvatan način zadovolje potrebu stanovništva za stambenim prostorom, veliki broj građana se odlučio da na takav - kakav način reši pitanje krova nad glavom, za sebe i svoju porodicu.
U poslednjih 10 godina veliki broj ljudi takođe se odlučo da izgradi određeni prostor, građevinski prostor koji će služiti za komercijalne svrhe, za delatnosti kojima oni žele da se bave. Ako bismo sve to danas ukinuli, ako bi sve to prestalo da postoji, samo u Čačku ostalo bi bez posla 3,5 do 4.000 ljudi. Dakle, nije lako rešiti ovaj problem. Ovde se u članu 2, koji vi predlažete, a koji je u skladu sa članom 43, a predlaže se da ovi objekti ne mogu dobiti saglasnost za priključenje na sve one kapacitete, komunalne, elektroenergetske, telefonske itd. Znate, ovo se dovodi u pitanje, odnosno ovo dovodi neka osnovna prava koja čovek ima.
Ako neko želi da ima telefonski priključak na svojoj njivi ili sijalicu na svojoj njivi, ne vidim ko može da mu to zabrani i zašto bi mu to branio. Ako to već može da ostvari, kako je moguće da se nekome zabrani da dobije priključak na vodu jer voda je ipak nešto malo drugačiji problem od telefona i od drugih stvari koje su ovde navedene. Dakle, ovo se ne može sprovesti, a da nemate pred sobom kao posledicu, revoluciju. Ne možete doneti danas zakon koji će kao posledicu imati nezadovoljstvo nekoliko stotina i hiljada građana u Srbiji koji zbog toga što ili nisu imali dovoljno finansijskih sredstava ili dovoljno razumevanja kod lokalnih uprava, i zbog toga što jednostavno nije bilo moguće da se gradi na nekim prostorima koji su već izgrađeni, jesu učinili to što su učinili.
Ali, mi bismo naravno bili najsrećniji kada bi svaka varoš mogla da nastane kao što je nastala Brazilija, na velikom prostoru, projektu infrastrukture i svi kapaciteti komunalni koji su neophodni, pa se onda napravi grad. To nije moguće u uslovima u kojima industrijalizacija, na primer u Srbiji, gde poslednjih nekoliko decenija, prosto je oterala stanovništvo sa sela u gradove. Zbog toga mislim da bi trebalo u zakonu imati drugačiji pristup kada su u pitanju objekti koji su već izgrađeni i drugačije bi trebalo tretirati, odnosno slažem se da se u potpunosti, u skladu sa ovim što predlažete, tretiraju oni objekti koji nastaju onog momenta ili nastaju kada bude usvojen. Dakle, to su dve različite stvari.
Ukoliko hoćemo da ispeglamo nešto što jeste ralan problem, ne možemo onog čoveka koji je sve učinio što je mogao u proteklih nekoliko decenija, lišiti prava na telefonski priključak, na sve ove druge stvari i, ako to ne uradi, da ga još oteramo u zatvor. Ovde postoji još jedan problem, kaže se da se iseljava lice iz objekta koji je bespravno izgrađen, a onda ukoliko se on ponovo vrati, on se zatvara. Dakle, kažnjavamo čoveka koji ima bespravno podignut objekat, onda ga iseljavamo prinudno iz njega, a kada se ponovo useli, teramo ga u zatvor. Ta stvar ne može da funkcioniše, inače će se ovaj zakon povući iz procedure, kao i zakoni koji ste pre neki dan povukli, iako smo rekli da on neće opstati, a neće opstati ni ovaj, ako bude usvojen kao što je predložen. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković, a posle njega Predrag Mijailović.

Poštovano gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata, to je samo jedan deo jedne opšte materije u izgradnji objekata i u cilju suzbijanja sprečavanja bespravne gradnje, a s obzirom da se kaznene odredbe u zakonu nisu menjalie, pokazalo se neophodnim da se izvrše odgovarajuće izmene. Postojeća zakonska rešenja nisu dala očekivane rezultate, pa se ukazala potreba da se u Zakonu predvide i odgovarajuće krivično-pravne norme.
U članu 52, a imao bih jednu primedbu i molio bih da se to uzme u obzir, u jednom drugom delu, sada ću citirati, stoji ovako: "Fizičko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi, bez građevinske dozvole". Tu bi trebalo da se doda - ili suprotno od građevinske dozvole. Dalje piše - "kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine". Ova korekcija je potrebna jer se sužava mogućnost manipulacije onih lica koja imaju kakvu takvu građevinsku dozvolu, a drastično odstupaju od urbanističke dozvole i urbanističkih uslova koji su dati. Mislim da se tu potpuno razumemo, da neko ko je dobio dozvolu za 200 kvadrata, napravi 2.000 kvadrata, da to mora da se sankcioniše i zato je možda potrebno ubaciti taj član.
U članu 3, gde se spominju osnovice novčanih kazni, mišljenja sam da je taj raspon preveliki i da bi možda trebalo u delu osnovica nešto podići da bi se ta razlika smanjila. Ujedno bih se založio i za oštru kontrolu izvođača građevinskih radova koji nemaju licencu za te poslove. U tom delu bi takođe trebalo povećati ove novčane kazne. Potrebno je tako pretvoriti pitanje zaštite građana koji žele da grade, a godinama ili mesecima čekaju na građevinsku dozvolu. U većini gradova Srbije ne postoje regulacioni planovi pojedinih gradskih četvrti. Da li je pitanju loša koordinacija sa Ministarstvom za građevinu i urbanizam ili sopstvena slabost, činjenica je da su građani oštećeni. Preuzimanjem vlasti u opštinama Srbije, u oktobru mesecu prošle godine, preuzeli smo i strašne gubitke.
Direkcija za urbanizam u Kruševcu nasledila je oko 40 miliona duga, ne računajući obaveze koje je ta direkcija imala prema korisnicima građevinskog zemljišta, u smislu izrade infrastrukture. Te obaveze i ti dugovi su bili preko 100 miliona dinara. To je bilo jedno savetovanje, i to burazersko privilegovanje, ili da kažem takva politika gde su se urbanističke ili građevinske dozvole, izdavale, možda, i bez kontrole. Sada opozicija tuži vlast kako neefikasno radi, kažu, malo je izdatih dozvola. Tačno je to i to moramo hitno prevazići. Jednim fleksibilnijim potezima Ministarstva građevina sa lokalnom samoupravom u delu koordinacije, mislim da to može i da se otkloni.
Na taj način bi ova dopuna zakona bila mnogo potpunija. U svakom slučaju, građevinska mafija se mora zaustaviti i zato mislim da je ova dopuna zakona na svom mestu. Treba razmisliti samo o tretiranju započetih objekata, njihovoj veličini i nameni i o vremenu kada je započeta. Demokratska stranka Srbije i ja prihvatićemo ovu dopunu zakona, uz jednu malu molbu za tehničkom korekcijom iz člana 52a.
Na kraju svog izlaganja, jedan govornik je juče sa ove govornice rekao da mi u DOS-u nemamo više od 4% glasova naših birača. U nedelju, 8. jula, u izbornoj jedinici Kaonik u opštini Kruševac bili su ponovljeni izbori za jedno odborničko mesto. Kandidat Rodoljub Janićijević član Demokratske stranke Srbije, ispred DOS-a - dr Vojislav Koštunica pobedio je sa 73% glasova. Njegov protivkandidat iz SPS-a dobio je 18% glasova, a na trećem mestu kandidat Srpske radikalne stranke imao je 4,5% glasova.

Molim narodnog poslanika da izveštaj o izborima ne uvrštava u sadržaj govora.

Ukupno je glasalo 405 glasača. Rezultate neću komentarisati, a vi procenite sami.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, a nakon njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izgradnji. Ovaj zakon u svakom slučaju treba podržati i za njega glasati. Razlog za to jeste što treba da se zaustavi bespravna izgradnja, da se zaustavi građevinska mafija i da krenemo u izgradnju, da se u ovoj oblasti uvede red, kao što je red u svim drugim zemljama u svetu.
Gospodo narodni poslanici, pre svega iz bivše vladajuće strukture, koji su sada u opoziciji, mi se ipak razlikujemo malo drugačije od vas, jer ste sve prethodne zakone koji su dolazili samo hvalili, glasali i ništa od svoje vlade niste tražili da ispravi. Kao poslanik Demokratske stranke Srbije jesam rekao da ću glasati i da će moja poslanička grupa glasati za ovaj zakon, ali u isto vreme smatramo da ovaj zakon nije celovit i da ne rešava probleme celovito, a zato zahtevamo i tražimo od Vlade da to uradi što pre i što hitnije, da mi iz Demokratske stranke Srbije ne bi predlagali te izmene i dopune.
Pre svega vidimo kaznene mere, i svuda u svetu postoje i treba da postoje, treba da se kažnjavaju oni koji su krivi, ali u isto vreme država mora da da i građanima nešto, da im dozvoli i u isto vreme da pokaže kako oni moraju poštovati državu, a tako kako ta država i vlada poštuju pre svega te građane. Znači, mora što hitnije da se donese zakon o detaljnom urbanističkom planu, u kome mora tačno da se reguliše i kada čovek dobije građevinsku dozvolu da se posle određenog vremena može priključiti, a ne da se da građevinska dozvola, uzmu mu se pare, a on sutra nema ni kanalizacije, ni vode i žali se nakom trećem.
Gospodo narodni poslanici, tako ne možemo, odnosno Vlada ne može tako ubuduće raditi, ako mislimo da radimo. Ne možemo raditi kao što su prethodni radili i po godinu ili dve dana ne možeš da dobiješ dozvolu i kada dobiješ dozvolu onda si potrošio vreme, pare i volju da praviš kuću, a kada napraviš kuću nemaš ni priključka, nemaš ni kanalizacije. Znači, ne možemo više tako raditi i mi iz Demokratske stranke Srbije nećemo nikada podržati takvu vladu ukoliko ubuduće to ne bude uradila. Znamo da je kratko vreme, ali vreme još od pet-šest meseci nije dugo, ali je i predugo ako bi se duže čekalo, jer zaustavljanje izgradnje samim tim zaustavlja i investicije i nema napretka u zemlji.
Gospodo narodni poslanici, podržaću ovaj zakon i nadam se da će Vlada na jesenjem zasedanju, septembarskom, izaći sa ovim predlozima celovitog zakona. Hteo bih da napomenem ministru, moramo hitno u taj zakon uneti tačnu regulativu, na koji način treba da se rešavaju do sada bespravni objekti, jer u suprotnom lokalna samouprava sigurno će svako pokušati da rešava na svoj način i da ne bi neki ljudi bili u privilegovanom položaju, povoljnijem položaju u jednom gradu, a u drugom gradu oštećeni, zavisno od simpatije tih lokalnih moćnika, bez obzira kome pripadali, da li sadašnjoj ili bivšoj strukturi. Znači, uvek se poneki lokalni moćnik zna izroditi ako mu daš mogućnost da se izrodi.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a nakon nje narodni poslanik Tomislav Panajotović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću kao neko ko je radio u inspekcijskim organima, u građevinskoj inspekciji, a i na izdavanju građevinskih dozvola, da preporučim da ovaj zakon povučete iz procedure, jer je on apsolutno neprimeren trenutku u kome se donosi, a i dosta nam je obećanja da su svi zakoni privremenog karaktera, da sačekamo septembar, oktobar, novembar, pa ćemo tu materiju onako kompletno regulisati na način na koji to DOS misli.
U svom obrazloženju jasno stavljate do znanja šta je cilj zakona. To je suzbijanje i sprečavanje bespravne gradnje, odnosno izgradnja objekta i izvođenje radova bez građevinske dozvole. Znači, to nije samo pitanje zidanja novih objekata, već je to nadogradnja, rekonstrukcija, nadgradnja i tome slično. Međutim, kažete da postojeća zakonska rešenja nisu dala očekivane rezultate, što je istina, ali da se pitamo i zašto. Pre svega zbog neefikasnosti nadležnih organa lokalne samouprave. I nemojte molim vas da zaboravite, ja ću govoriti samo o gradu Beogradu, vlasti u Beogradu, u prošlom mandatu i u ovom, neki od ovde prisutnih, Koalicija "Zajedno", koji su učestvovali, Demokratska stranka, Građanski savez, Srpski pokret obnove i znamo kakav je urbanistički haos stvoren u poslednje četiri godine.
U poslednje četiri godine se grade objekti na parcelama koje su predviđene za individualnu stambenu izgradnju, a u stvari su šestospratnice i tome slično, a znate već da je to Voždovac, Žarkovo, Čukarica i kako su reagovali nadležni organi. Međutim, ne treba kriviti inspekcijske organe. Inspekcijski organi uvek završe svoj deo posla, a kada treba da se odluči šta sa tim, to je na izvršnim organima vlasti u lokalnoj samoupravi i oni donose odluku o tome. Nije redak slučaj da su se dobijale građevinske dozvole i za takve objekte, čak i upotrebne dozvole. Tačno se zna tarifa šta koliko košta.
Reći ću vam sada koliko u opštini Zemun košta recimo dobijanje kućnog broja, a to vezano za ovaj član 1. koji predlažete ovde. Kaže: "Objekat koji se gradi, odnosno čije građenje je završeno bez građevinske dozvole ne može biti priključen na elektroenergetsku, i telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju". Kako je to do sada bilo? Odete u opštinu, popunite jedan zahtev, donesete kopiju plana, urbanističke uslove i zatražite kućni broj. Na osnovu tog kućnog broja vi dobijate ostale dozvole. Taj kućni broj danas u opštini Zemun košta 1.000 maraka, i ako čekate, ako vam službenik prolongira dobijanje kućnog broja mesec, dva ili tri, vi ste na čistom gubitku i ne možete da počnete sa građenjem objekta.
Tako je to izgledalo. To je vezano za član 1.
Član 2. odnosno novi član 52a, prvi stav, je potpuno neodrživ. Vi kažete da preduzetnik, koji je izvođač radova, ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova na objektu koji se gradi, bez građevinske dozvole, kazniće se za krivično delo zatvorom do godinu dana. Šta to znači - vi ste, recimo, investitor, hoćete da počnete da gradite objekat, dali ste svu dokumentaciju u opštinu, čekate da dobijete građevinsku dozvolu, ali vreme vam ide na ruku, hoćete pre kiše, pre jeseni da uradite temelj. Zovete preduzetnika - hajde da počnemo da radimo, pogodite se za cenu, i on mučenik, znajući sada da mora da vas pita za građevinsku dozvolu, kaže - imaš li ti građevinsku dozvolu, druškane? On kaže - nemam. Kada ćeš da dobiješ - ne znam. E, nema od posla ništa.
Znači, mi smo tu praktično zaustavili gradnju, onemogućili ljudima koji se bave zanatskom delatnošću izgradnju objekata, zbog toga što mora da sačekaju da administracija uradi svoj posao. A ono - 30 ili 60 dana, koliko se čeka za građevinsku dozvolu, to je samo na papiru.
Građevinska dozvola ponekad se čeka i po godinu dana, i dve godine dana. Možda u manjim opštinama ne, ali u Beogradu je to tako, jer Sekretarijat za urbanizam je u nadležnosti Grada Beograda i on daje urbanističku uslugu, urbanističku dozvolu, urbanističku saglasnost. Znači, kad završite sve ono što treba, da imate i projekat, i sve moguće saglasnosti, dobijete pečat na projektu da vam je projekat u skladu sa urbanističkim uslovima, i tek onda dobijate građevinsku dozvolu, na osnovu koje možete da počnete da radite.
Da ne govorim o upotrebnoj dozvoli - nikada prvo rešenje nije pozitivno. Uvek se nađe neka mana, koju investitor mora da otkloni, pa to traje isto tako malo duže, a i vi ovde predviđate, ako se objekat koji nema upotrebnu dozvolu useli, onda je isto tako kazna zatvora predviđena. To je prosto neverovatno.
Meni je žao što ste za ovaj zakon odredili pet minuta za raspravu, jer je vrlo važan, interesuje građane Srbije, a mi nismo u mogućnosti da im ovde kažemo šta ih čeka.
Moram samo još 30 sekundi da produžim raspravu, vezano za rušenje objekta. Zamislite, dve trećine Zemuna nema regulacioni plan. Objekat je ruševan, sklon padu. Investitor bi želeo da ga obnovi, ili je našao investitora i hoće da ga obnovi - ne može, jer ne može da dobije građevinsku dozvolu, i još hoćete da ga izbacite, ili da mu propišete kaznu zatvora zbog toga što se nije iselio iz takvog objekta.
To je neodrživo, to će naići na veliko negodovanje građana, pogotovu velikih urbanih sredina, ali vi razmišljajte o tome. Naše je da vas kritikujemo i da građanima kažemo šta ih čeka.
Takođe bih želela da kažem da se u petak održava veliki patriotski miting u Beogradu, na Trgu Republike, u 18 časova i pozivamo građane da dođu i iskažu svoje nezadovoljstvo.