Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, napokon imamo i Vladu, i ministra, koji su spremni da se suoče sa problemom bespravne gradnje, koji tišti ovu državu već više decenija.
Ovaj predlog zakona treba posmatrati kao deo sistemskog pristupa rešavanju problema bespravne gradnje. Ovaj zakon je praktično ono, što bi pravnici rekli, conditio sine ljua non za rešavanje ovog problema. Problem bespravne gradnje traje više decenija i dobro je što Vlada shvata svu širinu tog problema. Taj problem ima i svoju socijalnu i svoju ekonomsku komponentu, a što se, naravno, vidi iz uvodnog izlaganja gospodina ministra.
I ono što je veoma važno, to je da se Vlada, vladajuća većina, DOS, ne opredeljuju za represivno rešavanje ovog problema, dakle ne opredeljuju se za mere koje su do sada bile aktuelne kod prethodnih vlasti, a to su razne kampanje, pre svega rušenja tih objekata. Za ovaj zakon svakako treba glasati i u domenu njegove primene imati u vidu i druge činjenice, kako bi posle višedecenijskog "guranja pod tepih" ovog problema, napokon se kao društvo sa ovim problemom i suočili.
Prvo, sigurno da bi određena ustavna rešenja dobro došla, i tu nema nikakve dileme. Međutim, ne bi bilo korektno da se nova Vlada i novi ministar zaklanjaju iza toga što Ustav ne reguliše na najbolji način temu građevinskog zemljišta. Stoga je dobro da se, nezavisno od toga, u okviru postojećih ustavnih rešenja, pristupa rešavanju ovog problema.
Drugo, bespravna gradnja je pre svega posledica lošeg funkcionisanja u poslednjih nekoliko decenija, a poslednjih 13 godina ne vredi ni govoriti. Sigurno je da ne mogu za ovo što sada imamo biti odgovorni građani, jer ne možemo poći od toga da građani sa namerom krše propise i sa namerom ulažu svoj mukom stečeni novac, da bi zidali sebi krov nad glavom i da bi neko došao sutra i to porušio.
Dakle, odgovornost je vrlo jasna, odgovornost je na državi, odgovornost je na prethodnoj vlasti, na onima koji nisu bili sposobni da ovaj problem urede na način kako se to uređuje u civilizovanom svetu.
Sadašnje stanje jednostavno nazivamo urbanističkim haosom. Posledice tog haosa su ogromne i odnose se na kvalitet života građana. Posledice su između ostalog i klizišta, čime je ugrožena bezbednost posledice su problemi saobraćaja, vodovoda, kanalizacije, odvodne, kišne itd. Posledica ima mnogo, zato ih treba rešavati. Toga svega ima, jer, jednostavno po logici stvari, divlju gradnju nisu pratile investicije u infrastrukturi, jer za građevinsku dozvolu treba platiti određenu naknadu za komunalno opremanje. Kada neko gradi bez građevinske dozvole, normalno nije platio ni naknadu za komunalno opremanje.
Mislim da tu možemo naći rešenje za probleme koje sada imamo. Smatram da je potrebno uraditi sledeće - treba utvrditi gde je to dozvoljeno graditi i omogućiti potencijalim investitorima i građanima da do tog prostora dođu. Ne možemo kazniti nekoga zato što gradi tamo gde je nedozvoljeno, ako jasno ne pokažemo gde je dozvoljeno graditi. To je isto kao što nikoga ne možemo kazniti što prelazi ulicu van pešačkog prelaza, ako pešačkog prelaza nema ni levo ni desno 100 metara.
Drugo, postupak dobijanja građevinske dozvole moramo učiniti efikasnim, a možemo čak reći i stvarnim. Dozvola spada u tzv. složene upravne akte, i na žalost, na nju se u Beogradu čeka po godinu i više dana. Akcija koju ste pokrenuli zajedno sa gradom Novim Sadom je odlična i to treba pod hitno primeniti i u Beogradu. Znači, dakle, mora se omogućiti građanima da dođu do načina jednostavnog i brzog, za dobijanje građevinske dozvole.
Treće, potrebno je izvaditi nova planska dokumenta, ali uz uvažavanje potreba građana i onoga što imamo na terenu. Pravnici kažu, život je neintimnost zakonodavca, a kod nas su se izgleda u ovom segmentu život i naš zakonodavac razišli, i to dobro, pre još 20 godina. Zatim treba izvršiti legalizaciju. Tu legalizaciju treba izvršiti po najširem mogućem kriterijumu. To je i humano i racionalno. Legalizacija podrazumeva naplatu komunalnih taksi, odnosno taksi za komunalno opremanje. U Beogradu imamo više desetina miliona nelegalnih poslovno-stambenih kvadrata. Sada to pomnožite sa nekom prosečnom naknadom i videćete do čega ćemo doći. Tako ćemo prvo učiniti izvesnom sudbinu tih objekata koje su građani gradili nekim svojim novcem. Treba osigurati pravni promet i uvesti red u ovu oblast. Drugo, omogućiti građanima životne uslove dostojne vremena u kome živimo i prostora gde se nalazimo. Ne možemo na četiri kilometra od Beograda imati površinsku kanalizaciju i time ugroziti zdravlje građana.
Naravno, ove mere, a to je suština zbog čega treba glasati za ovaj predlog, nijedna od ovih mera, ovakve ili slične, ne mogu se primeniti dokle god imamo divlju gradnju. Mora se reći stop divljoj gradnji. Znači, prvi korak je zaustaviti i to stavljanjem u izgled onima koji bespravno grade ozbiljnih kaznenih odredbi, koje će ih sprečiti da se upuste u jednu takvu avanturu. Zbog toga ovaj zakon je preko potreban.
Moram da se osvrnem samo i na par primedaba, jer ovaj zakon sadrži, istina, i neke krivične odredbe. Te primedbe se odnose na to da bi one trebalo da budu u Krivičnom zakonu. Pre svega mislim da te primedbe ne stoje, zato što mi krivične odredbe imamo u više zakona. Imamo u Zakonu o javnom redu i miru, čl. 23. i 24, u Zakonu o oružju i municiji, član 33, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja i u mnogim drugim zakonima koji sadrže krivične odredbe. Sigurno da bismo svi voleli, i sasvim je normalno da jedna normalna i uređena država ima zakone, ali u Srbiji toga nema. Da bi se izvršila kodifikacija, potrebno je da se uspostavi jedan uređeni i stabilan sistem, a svi ćemo se složiti da u poslednjih 10...
(Predsedavajuća: 5 minuta i 30 sekundi.)
...Evo gotovo, u poslednjih 10, 12 godina toga nije bilo. Nadam se da ćemo zajedničkim radom u nekom narednom periodu sanirati posledice koje su nastale u poslednjoj deceniji prošlog veka i da ćemo doći u priliku da, kao ovaj parlament ili neki novi, napokon usvojimo i zakonik, ali sada nije u redu i nije korektno imputirati to ovoj vladi i ovoj parlamentarnoj većini. Hvala na pažnji.