Minut i trideset sekundi kršenja Poslovnika o produžetku vremena, i u minut i trideset sekundi kršenja Poslovnika, izlaganje koje je nevezano za temu.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Panajotović.

Poštovana gospodo, poštovane kolege poslanici, svaka pojava kao što je divlja gradnja ima svoje uzroke i svoje posledice. Naravno, svaka vlast, bez obzira na svoju demokratičnost ili nedemokratičnost, nastoji da iz raznoraznih razloga  položaj divlje gradnje reši na najbolji mogući način.
U oktobru mesecu 1995. godine, usvojen je paket tzv. građevinskih zakona, u vreme kada je ministar za građevinu bio jedan od naših prijatelja, koji ovoga trenutka nije u sali. Prilikom rasprave na Zakonodavnom odboru konstatovano je da jedan broj odredaba ovog zakona nije u skladu sa Ustavom. Naravno, ministar toga trenutka nije bio prisutan na sednici.
U zapisniku koji, nažalost, skupštinska služba nije mogla ovoga trenutka da obezbedi, a ovde imam (nažalost, nema ni njega, pouzdanog svedoka tadašnjeg predsednika Zakonodavnog odbora) konstatovano je u prisustvu gospođe Slavice Mirić da su odredbe predloženih zakona u suprotnosti sa Ustavom Srbije i Jugoslavije.
Naravno, pitanje ustavnosti, na koje se ovom prilikom, i ranijih prilika, mnogi pozivaju ovde, vrlo je relativna stvar. Posle samo desetak dana, sednici Zakonodavnog odbora prisustvuje i gospodin koji sada nije ovde, onoga trenutka kad se pojavljuje, proglasio je da su svi ti zakoni, sve te odredbe u skladu sa Ustavom. Kada smo se mi pobunili, s obzirom da je u prethodnom zapisniku rečeno da Ministarstvo za građevinu treba da uskladi svoje odredbe sa Ustavom, onda je socijalistička većina izglasala da je sve u najbolje mogućem redu.
Ovde takođe vidim još jednog mog prijatelja, koji je u to vreme imao značajno mesto u Ministarstvu građevina, koji je juče veoma analitički i korektno naveo razloge za divlju gradnju, i to apsolutno treba uvažiti. Poštovana koleginica koja je pre mene ovde govorila, pominjala je Koaliciju "Zajedno", a bilo je juče reči o tome, da su glavni krivci za divlju gradnju oni koji su se u to vreme nalazili u opštinskim vlastima.
Zašto vlasti Koalicije "Zajedno" nisu uspevale da suzbiju divlju gradnju - iz najjednostavnijeg mogućeg razloga: inspektori konstatuju stanje, donesu odgovarajuća rešenja, donesu rešenja o rušenju objekta, zatraže tzv. asistenciju Ministarstva unutrašnjih poslova - te asistencije nema. Jednostavno, Ministarstvo unutrašnjih poslova ni na koji način, gospodine Veljkoviću, nije htelo da pomogne Koaliciji "Zajedno" za razrešenje bilo koga od problema koji se ovde postavlja.
Na taj način je stvoren uslov za bujanje tzv. ne građevinske, nego urbanističke mafije, koja je na sve moguće načine koristila slabost postojećih zakonskih rešenja i blage kazne koje su bile predložene, da bi realizovali svoje ideje.
Ovoga puta, DSS, Vlada Republike Srbije, preko Ministarstva za građevinu, donosi odluku koja će suzbiti još jednu štetnu pojavu, čiji će ceh platiti takođe građani, ali je to mali ceh u odnosu na ceh koji plaćaju za desetogodišnju ili dvanaestogodišnju vladavinu prethodnoga režima.
I naravno, ovde se krije jedan veoma važan podatak, da ovaj zakon nema retroaktivno dejstvo. Oni koji su uradili ono što su uradili, oni će se snaći u skladu sa programima za legalizaciju objekata, koji su usvojeni u svim opštinama, a svi oni koji se ubuduće budu opredelili za divlju gradnju, moraće da vode računa o propisima koji jesu rigorozni, koji mogu da nanesu mnogo zla onima koji se opredele da krše zakon, ali koji su neophodni da bi se sprečila jedna tako štetna pojava, kao što je divlja gradnja.
DOS ima sve razloge da glasa za predlog koji je ovde dat. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, napokon imamo i Vladu, i ministra, koji su spremni da se suoče sa problemom bespravne gradnje, koji tišti ovu državu već više decenija.
Ovaj predlog zakona treba posmatrati kao deo sistemskog pristupa rešavanju problema bespravne gradnje. Ovaj zakon je praktično ono, što bi pravnici rekli, conditio sine ljua non za rešavanje ovog problema. Problem bespravne gradnje traje više decenija i dobro je što Vlada shvata svu širinu tog problema. Taj problem ima i svoju socijalnu i svoju ekonomsku komponentu, a što se, naravno, vidi iz uvodnog izlaganja gospodina ministra.
I ono što je veoma važno, to je da se Vlada, vladajuća većina, DOS, ne opredeljuju za represivno rešavanje ovog problema, dakle ne opredeljuju se za mere koje su do sada bile aktuelne kod prethodnih vlasti, a to su razne kampanje, pre svega rušenja tih objekata. Za ovaj zakon svakako treba glasati i u domenu njegove primene imati u vidu i druge činjenice, kako bi posle višedecenijskog "guranja pod tepih" ovog problema, napokon se kao društvo sa ovim problemom i suočili.
Prvo, sigurno da bi određena ustavna rešenja dobro došla, i tu nema nikakve dileme. Međutim, ne bi bilo korektno da se nova Vlada i novi ministar zaklanjaju iza toga što Ustav ne reguliše na najbolji način temu građevinskog zemljišta. Stoga je dobro da se, nezavisno od toga, u okviru postojećih ustavnih rešenja, pristupa rešavanju ovog problema.
Drugo, bespravna gradnja je pre svega posledica lošeg funkcionisanja u poslednjih nekoliko decenija, a poslednjih 13 godina ne vredi ni govoriti. Sigurno je da ne mogu za ovo što sada imamo biti odgovorni građani, jer ne možemo poći od toga da građani sa namerom krše propise i sa namerom ulažu svoj mukom stečeni novac, da bi zidali sebi krov nad glavom i da bi neko došao sutra i to porušio.
Dakle, odgovornost je vrlo jasna, odgovornost je na državi, odgovornost je na prethodnoj vlasti, na onima koji nisu bili sposobni da ovaj problem urede na način kako se to uređuje u civilizovanom svetu.
Sadašnje stanje jednostavno nazivamo urbanističkim haosom. Posledice tog haosa su ogromne i odnose se na kvalitet života građana. Posledice su između ostalog i klizišta, čime je ugrožena bezbednost posledice su problemi saobraćaja, vodovoda, kanalizacije, odvodne, kišne itd. Posledica ima mnogo, zato ih treba rešavati. Toga svega ima, jer, jednostavno po logici stvari, divlju gradnju nisu pratile investicije u infrastrukturi, jer za građevinsku dozvolu treba platiti određenu naknadu za komunalno opremanje. Kada neko gradi bez građevinske dozvole, normalno nije platio ni naknadu za komunalno opremanje.
Mislim da tu možemo naći rešenje za probleme koje sada imamo. Smatram da je potrebno uraditi sledeće - treba utvrditi gde je to dozvoljeno graditi i omogućiti potencijalim investitorima i građanima da do tog prostora dođu. Ne možemo kazniti nekoga zato što gradi tamo gde je nedozvoljeno, ako jasno ne pokažemo gde je dozvoljeno graditi. To je isto kao što nikoga ne možemo kazniti što prelazi ulicu van pešačkog prelaza, ako pešačkog prelaza nema ni levo ni desno 100 metara.
Drugo, postupak dobijanja građevinske dozvole moramo učiniti efikasnim, a možemo čak reći i stvarnim. Dozvola spada u tzv. složene upravne akte, i na žalost, na nju se u Beogradu čeka po godinu i više dana. Akcija koju ste pokrenuli zajedno sa gradom Novim Sadom je odlična i to treba pod hitno primeniti i u Beogradu. Znači, dakle, mora se omogućiti građanima da dođu do načina jednostavnog i brzog, za dobijanje građevinske dozvole.
Treće, potrebno je izvaditi nova planska dokumenta, ali uz uvažavanje potreba građana i onoga što imamo na terenu. Pravnici kažu, život je neintimnost zakonodavca, a kod nas su se izgleda u ovom segmentu život i naš zakonodavac razišli, i to dobro, pre još 20 godina. Zatim treba izvršiti legalizaciju. Tu legalizaciju treba izvršiti po najširem mogućem kriterijumu. To je i humano i racionalno. Legalizacija podrazumeva naplatu komunalnih taksi, odnosno taksi za komunalno opremanje. U Beogradu imamo više desetina miliona nelegalnih poslovno-stambenih kvadrata. Sada to pomnožite sa nekom prosečnom naknadom i videćete do čega ćemo doći. Tako ćemo prvo učiniti izvesnom sudbinu tih objekata koje su građani gradili nekim svojim novcem. Treba osigurati pravni promet i uvesti red u ovu oblast. Drugo, omogućiti građanima životne uslove dostojne vremena u kome živimo i prostora gde se nalazimo. Ne možemo na četiri kilometra od Beograda imati površinsku kanalizaciju i time ugroziti zdravlje građana.
Naravno, ove mere, a to je suština zbog čega treba glasati za ovaj predlog, nijedna od ovih mera, ovakve ili slične, ne mogu se primeniti dokle god imamo divlju gradnju. Mora se reći stop divljoj gradnji. Znači, prvi korak je zaustaviti i to stavljanjem u izgled onima koji bespravno grade ozbiljnih kaznenih odredbi, koje će ih sprečiti da se upuste u jednu takvu avanturu. Zbog toga ovaj zakon je preko potreban.
Moram da se osvrnem samo i na par primedaba, jer ovaj zakon sadrži, istina, i neke krivične odredbe. Te primedbe se odnose na to da bi one trebalo da budu u Krivičnom zakonu. Pre svega mislim da te primedbe ne stoje, zato što mi krivične odredbe imamo u više zakona. Imamo u Zakonu o javnom redu i miru, čl. 23. i 24, u Zakonu o oružju i municiji, član 33, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja i u mnogim drugim zakonima koji sadrže krivične odredbe. Sigurno da bismo svi voleli, i sasvim je normalno da jedna normalna i uređena država ima zakone, ali u Srbiji toga nema. Da bi se izvršila kodifikacija, potrebno je da se uspostavi jedan uređeni i stabilan sistem, a svi ćemo se složiti da u poslednjih 10...
(Predsedavajuća: 5 minuta i 30 sekundi.)
...Evo gotovo, u poslednjih 10, 12 godina toga nije bilo. Nadam se da ćemo zajedničkim radom u nekom narednom periodu sanirati posledice koje su nastale u poslednjoj deceniji prošlog veka i da ćemo doći u priliku da, kao ovaj parlament ili neki novi, napokon usvojimo i zakonik, ali sada nije u redu i nije korektno imputirati to ovoj vladi i ovoj parlamentarnoj većini. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, a posle njega narodni poslanik Rajić Golub.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, oprostite mi što ću danas prvi put u 12 godina moje političke aktivnosti da vam se obratim, zbog značaja teme i kontinuiteta misli, u pisanoj formi, koju sam ranije pripremio. Danas ću se takođe, po prvi put sa ove govornice, kao poslanik DOS-a iz Pokreta za demokratsku Srbiju izraziti protiv zakonskog predloga Vlade Srbije, a preporučiću i ostalim poslanicima iz DOS-a, iz PDS-a da to isto učine. Ne zbog toga što se mi ne osećamo  članovima DOS-a ili što ne podržavamo demokratsku vlast Srbije, jer, na kraju krajeva, u Vladi sedi naš predsednik, gospodin Perišić, nego zbog toga što želimo i DOS i demokratsku vladu da zaštitimo od ogromne političke štete koju bi nam donelo usvajanje ovog zakona.
Kao poslanik iz Pokreta za demokratsku Srbiju, imao sam zadatak da primarni akcenat u svojoj poslaničkoj aktivnosti u ovoj skupštini stavim na Zakon o ekstra profitu i Zakon o privatizaciji, pa na ovaj zakonski predlog nisam obratio posebnu pažnju, smatrajući da bi to trebalo da bude rutinska izmena i dopuna postojećeg zakona. Kada sam ga pažljivije pročitao i o njemu ozbiljnije razmislio, shvatio sam kakve političke štete bi ovaj zakon mogao izazvati.
Kao da je ovaj predlog zakona pisao najljući protivnik DOS-a, jer pitanje odgovornosti postavlja odozdo na gore, umesto obrnuto, i time demokratsku vlast predstavlja kao represivnu, umesto preventivnu. Ne treba građanima pretiti zatvorom zbog dosadašnjeg stanja bespravne gradnje, nego u zatvore stavljati dosadašnje državne službenike koji građanima nisu omogućili uslove za legalnu gradnju, zbog toga što nisu vršili zakonom naloženu kontrolu i nadzor, zbog toga što su stvorili zakonske uslove za procvat mita, korupcije i zloupotrebe službenog položaja u domenu individualne stambene gradnje i izgradnje malih privrednih objekata.
Javna je tajna da se u Beogradu u prošlom periodu za građevinsku dozvolu moralo platiti 10 do 15 hiljada maraka, a za građevinsko zemljište i građevinsku dozvolu za izgradnju benzinske stanice od 50 do 150 hiljada maraka. Umesto da se predlogom ovog zakona stvore uslovi za bržu i jeftiniju stambenu izgradnju, da se pojednostavi i pojeftini papirologija, da se građanima i investitorima privrednih objekata obezbedi plaćanje gradskog građevinskog zemljišta i komunalija na rate, predlagač zakona im obećava zatvor zbog divlje gradnje, a da im država nije obezbedila uslove za legalnu gradnju.
Uostalom, građani su se ugledali na Dedinje, jer su bespravne vile počele da niču kao pečurke posle kiše, ugledali su se na državu koja se bavila organizovanim švercom akciznih proizvoda i organizovanom pljačkom građana. Nemojmo da zbog dedinjskih vila, zbog zgrade TV Pink-a ili Fabrike vode u Valjevu, stradaju građani. Sva besmislenost akcije neselektivnog rušenja bespravnih objekata ogleda se i u zahtevu za iseljenje i rušenje poslovnog objekta TV Pink, vrednog oko 20 miliona maraka. Bez obzira što je njegov vlasnik bivši JUL-ovac, treba odati priznanje i investitoru, a naročito mladom arhitekti koji je osmislio velelepni objekat svetske arhitektonske vrednosti. Za taj objekat treba postaviti oštre uslove legalizacije, uz istovremenu odgovornost nadležnih inspekcijskih službi opštine, grada i Srbije, zbog propusta namernih ili nenamernih, sa ili bez mita i zloupotrebe službenog položaja.
Poštovani poslanici, molim vas, nemojte da shvatite da se ja ili PDS zalažemo za nezakonitost u izgradnji, za javašluk, za neodgovornost. Ne, upravo obrnuto, zalažemo se za rad, red, zakonitost i napredak, ali odgovornost prvo države i državnih organa, pa onda građana. Ovaj predlog zakona takođe mi liči, kao da nam ga je poturio jedan poslanik koji je sa ove govornice u vreme kada smo raspravljali o Zakonu o ekstra profitu predložio otprilike ovo - nemojte vi, gospodo iz DOS-a, da ovim zakonom oporezujete velike profitere, nego ovim zakonom obuhvatite sivu ekonomiju i jurite stotine hiljada građana koji su se zbog politike tadašnje vlasti morali, radi sopstvene i egzistencije svoje porodice, početi baviti sitnom trgovinom i švercom. Te da ne bi DOS i demokratska vlast Srbije upali u zamku sukoba sa građanima, predlažem vam, gospodine ministre, da ovaj predlog zakona privremeno povučete iz procedure, da ga doradite u smislu stvaranja uslova za legalizaciju do sada izgrađenih objekata i to oročeno, u smislu stvaranja uslova za bržu, efikasniju i jeftiniju stambenu izgradnju i izgradnju privrednih objekata, uključujući i odredbe kaznene koje su predviđene ovim predlogom. One moraju da se odnose i na neizvršavanje, i neblagovremeno, obaveza stručnih službi, opština, gradova...
(Predsedavajuća: 5 minuta i 30 sekundi.)
...Hvala, završavam, pa onda na građane i investitore koji se, i pored stvorenih uslova za legalnu gradnju, drznu da krenu putem bespravne gradnje. Mnogo strožije kazne za one iz lokalne i državne uprave, koji se drznu da građane ucenjuju traženjem mita ili na drugi način zloupotrebljavaju službeni položaj. Nemojte, gospodine ministre, da vi i Vlada Srbije ostanete upamćeni da ste građanima zapretili zatvorom od tri godine...
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
...hvala, za bespravno podignut krov nad glavom, a da je bivši šef državne bezbednosti Srbije, za svoju odgovornost dobio godinu dana. Bilo bi to porazno za DOS i demokratsku vlast Srbije. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Golub Rajić, nakon njega narodni poslanik Ilić Miomir.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre,  na dnevnom redu Narodne skupštine je Predlog zakona,  ali samo o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata, koji je prethodna vlast donela 1995.godine, a već 1996. i 1997.godine je on pretrpeo određene izmene i dopune. Ja sam od ove Vlade eksperata očekivao jedan sažet, novi zakon koji bi bio "transparentan" i nudio neka nova, bolja rešenja u ovoj oblasti. Pogotovu, u cilju suzbijanja i  sprečavanja bespravne gradnje koja je uzela maha u čitavoj Srbiji.
Međutim, ovaj put se Vlada opredelila samo na izmene i dopune i to kazneih odredbi koje se usklađuju u pogledu iznosa i raspona sa Zaknom o prekršajima i Zakona o privrednim prestupima. Mogu da prihvatim da bi se nešto sprovodilo i poštovalo da moraju da postoje i kazne i sankcije. Ali, do tada treba stvoriti sve potrebne uslove. Treba koristiti i druge metode da bi to bio zadnji čin.
Međutim, ove zakonske kazne, pa i novčane, su stvarno preterane. Zatvorske kazne od 1-3 godine, a novčane od 100 dinara do 450.000 dinara, u zavisnosti od prekršaja, ili da li se radi o fizičkom ili pravnom licu. Što znači da ova vlada postaje strahovlada prema građanima, predzetnicima i pravnim licima. A, sama vlada uredbama, ne poštujući zakone i Ustav. Ovo je danas vrlo opasno kada se propisi i zakoni selektivno primenjuju i kada sudstvo nije nezavisno.
Vlada nije prihvatila amandmane narodnih poslanika, a mislim da su oni imali za cilj da ove rigorozne kazne izmene. A, isto tako, da se postojeće stanje što bezbolnije reši. Slažem se da se bespravna gradnja mora sankcionisati i sprečiti, ali ne možemo pobeći od sadašnje situacije koja je alarmantna i kada u Srbiji postoji ko zna koliko bespravno podignutih objekata. Da li sve to treba rušiti ili pokušati legalizaciju onoga što je moguće, uz stimulativnu naplatu dažbina od onih koji su objekte radili. A, od sada pa nadalje to treba seći u korenu. Znači, u temelju. To treba da odrade građevinske inspekcije i tu se nešto mora menjati. Jer, oni prilikom izlaska sačinjavaju zapisnik po propisima, daju 30 dana da se potrebna dokumentacija pribavi. A, za nekoliko dana objekat je gotov. To znači završen.
Ja ću da podsetim da su lokalne samopurave imale obavezu da snime na svojoj teritoriji bespravno podignute objekte i da sačine programe legalizacije. To, verovatno, nigde do kraja nije dovedeno. Ali, lokalne administracije će morati da budu mnogo efikasnije kada je u pitanju dobijanje dozvola i drugih dokumenata potrebnih za izgradnju objekata.
Pored efikasnosti administracije, svakako treba imati u vidu i iznose koje stranke plaćaju prilikom dostavljanja zahteva. Posebno je značajno da to sve mogu uraditi u opštini i na jednom mestu, a ne da lutaju i da zbog toga odustaju i opredeljuju se za bespravnu gradnju.
Postojeći zakon o izgradnji objekata obuhvata sve oblasti ili radnje koje se odnose na izgradnju objekata, a to je skup radnji koje sadrže: prethodne radnje i kontrolu tehničke dokumentacije, stručni nadzor, pripremne radove i građenje objekta.
U izradi projekta pristupa se pribavljanju građevinske dozvole, uz zahtev investitora za potrebnom dokumentacijom. A, po dobijanju dozvole se pristupa izgradnji. Kasnije, po završetku izgradnje, vršio bi se tehnički pregled objekta i izdala bi se upotrebna dozvola, ponovo uz zahtev i potrebnu saglasnost.
Ovo je sve veoma komplikovano i nije uređeno na najbolji način. Mislim da je to jedan od uzorka za cvetanje divlje gradnje. A, isto tako, bez obzira na ekonomske prilike zadnjih godina, dosta se gradilo i u individualnoj i u organizovanoj stambenoj izgradnji, za razliku od danas, kada sve stoji i kada toga nema. Veliki broj građana , a pogotovu, izbeglice, pribegavao je da što brže i što jevtinije dođe do krova nad glavom. Zato treba imati i razumevanja i takvima treba omogućiti legalizovanje objekata.
Isto tako da kažem da država ili opštine nisu unapred obezbedile sve potrebne uslove , sa potrebnim programima i sa potrebnim infrastrukturama, da građani mogu legalno da pristupe izgradnji. Tu treba imati u vidu da je krov nad glavnom svima potreban. A, nemaju svi iste finansijske mogućnosti i ne mogu da ispoštuju ono čime su, vrlo često, uslovljeni.
U Predlogu ovog zakona, u članu 43, po meni bi bilo nesporno da se objekti koji se grade bez dozvole ne mogu priključiti na elektro-energetsku, telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju. Međutim, predlog je i za objekte čije je građenje završeno. Da li je to ispravno?
U članu 52a i 52b mislim da su velike kazne i da je to podvedeno pod krivično delo od 1-3 godine zatvora, a isto tako i novčani iznosi su enormni. Pa, ovo je još jedna represivna izmena i dopuna zakona DOS-ovske vlasti. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Miomir Ilić, nakon njega Živko Selaković.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre Šumarac, Predlogom zakona o izmenama i dopunama postojećeg Zakona o izgradnji objekata razumljivo je da predlagač, znači Vlada Republike Srbije, pokušava da ispravi određene nepravilnosti koje su postojale u praksi, a  to je da se spreči divlja gradnja, što je nesporno i što mi kao opozicija prihvatamo. Ali, odredbe Predloga zakona koje su ovde date smatram da ne daju dobro obrazloženje da ovaj predlog zakona uđe u proceduru i pridružujem se poslanicima iz opozicije i pozicije koji su ovde rekli da ovaj predlog zakona Vlada treba da povuče, iz razloga koje ću pokušati da objasnim.

Postojećim zakonskim rešenjima, znači zakonom koji je donet 1995.godine, jasno su definisani načini i uslovi dobijanja građevinske dozvole za izgradnju i rekonstrukciju objekata, kako poslovnih, stambenih , tako i ostalih vrsta objekata.

Takođe, tim zakonom su regulisani i ostali elementi koji govore kako to treba urediti. Ali, ovaj zakon može biti u primeni tek onda kada su data i određena zakonska rešenja koja ovu materiju prate. A, to su pre svega, Zakon o eksproprijaciji, Zakon za uređenje građevinskog zemljišta, zatim, usaglašavanje katastra sa zemljišnom knjigom. Mi smo proteklih godina pokušali da usaglasimo neusaglašeno stanje katastarskog operata i zemljišno - knjižne uknjižbe, koji je osnov za podnošenje zahteva za dobijanje građevinske dozvole.

Jedan od takvih zahteva je nabrojan u članu 27. stav 1. tačka 2, gde stoji, u postojećem zakonu, da je predviđeno da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole investitor treba da podnese: dokaz o pravu svojine, odnosno o pravu korišćenja građevinskog zemljišta, radi izgradnje, odnosno, dokaz o pravu svojine, odnosno dokaz o pravu korišćenja objekata, radi rekonstrukcije objekata. To stoji u odredbama postojećeg zakona koji se ovim predlogom ne menja.

Takođe, u članu 27. stav 5. stoji obaveza organa koji izdaje dozvolu da organ koji izdaje građevinsku dozvolu treba da je izda u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva sa dokumentacijom iz stava 1. ovog člana. Tu nastaje problem. Jer, kada bi svi sve to poštovali, onda bi svi koji grade mogli da ispošutuju ova zakonska rešenja. Ali, prethodna procedura sa ovim složenim elementima u našoj pravnoj problematici, a pre svega imovinsko-pravnih odnosa, uslovljavaju da sve ovo što je u ovom zakonu zapisano teško će moći da se ispoštuje.

Mi smo za to da oni koji divlje grade budu kažnjeni. Međutim, moram da vam kažem da ovo što ste vi sada predložili zaustavlja totalno gradnju objekata koji su u gradnji, i to od javnog interesa. Napomenuću infrastrukturne objekte koji su bitni za ovu zemlju, za koje nema građevinske dozvole ili je u postupku izdavanje građevinske dozvole odnosno, nemogućnost dobijanja građevinske dozvole iz navedenih razloga. Hidroenergetski sistem Đerdap, za kvotu 6950, na ušću Nere u Dunav, a zna se da hidroenergetski sistem radi na većoj kvoti, nema građevinsku dozvolu iz razloga koje sam već naveo: nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Mnogi objekti iz sistema elektroprivrede površinski kopovi, termoelektrane, javna dobra kao što su putevi i železnice, nisu dobili građevinsku dozvolu. To sve sada može da se tretira ovim članom 1. Predloga zakona - da je u postupku. Kako ćemo mi sada sprovesti da se ti investitori koji to javno dobro koriste za izgradnju objekata, a objekti nisu završeni, nalaze pod tim kaznenim odredbama koje su strašne? One nisu novčane, nego kazne zatvorom, kako za investitora, tako i za izvođača.

Pokušano je da se izvrši legalizacija divlje izgrađenih objekata, stambenih objekata u prethodnom periodu. Nije izvedena iz određenih razloga. Treba sprovesti postupak da se to realizuje. Šta bi onda radili sa naseljem Kaluđerica koja ima preko 7.000 individualnih stambenih objekata, gde nema građevinske dozvole? Znači, sve te ljude treba potrpati u zatvor. Nemamo mi toliko zatvora u Srbiji da bismo mogli sve tamo da ih stavimo.

Mislim da je bolje prethodno uraditi sledeće - povući ovaj predlog zakona, dati Ministarstvu za građevine da to lepo obradi, uz određena ministarstva koja prate pre svega usaglašavanje i ažurnost oko izdavanja dokumenata za dobijanje građevinske dozvole. Ne može građevinska dozvola da se izda u roku od 15 dana, ukoliko nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, ukoliko ne postoji mogućnost da se dobiju određene saglasnosti PTT-a, Elektroprivrede itd. Kažem vam da će biti zaustavljena gradnja infrastrukturnih objekata iz komunalnog doprinosa, samodoprinosa, gde su te investicije iz okvira javnog interesa.

(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)

U mnogim našim naseljima, pogotovo u seoskim, nije uređeno građevinsko zemljište. Po tom osnovu ne može da se izradi regulacioni plan, detaljni urbanistički plan, kako se to do sada zvalo. Kako onda može da se dobije građevinska dozvola? Kako može da se jedna njiva, koja je uređena da bi mogle da se urade individualne porodične zgrade sa infrastrukturom, kako može da se za nju izda građevinska dozvola ukoliko nije rešeno imovinsko-pravno pitanje?

(Predsedavajuća: 6 minuta.)

Gospodine ministre, iz tog razloga smatram da vi treba ovaj predlog zakona da povučete i da prethodno usaglasimo sve ovo, da ažuriramo prateću dokumentaciju i da se sve službe koje rade, a i građani i investitori, nađu pred jednom realnošću, a realnost je da se ovaj predlog zakona povuče. Hvala.