Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, imao sam zaista nameru da se uopšte ne uključujem u diskusiju povodom ovog zakona.
S obzirom da je jedan deo poslanika pokazao značajno neznanje o postojećim zakonima iz oblasti građenja, osetio sam potrebu, istine radi, radi njih, a i radi građana Srbije, da ipak uzmem pet minuta da govorim. Neću duže, sigurno.
Prvo, ovo je potpuno nepotreban zakon, zakon koji je pisan u onom pravom maniru koji je dao povoda za naslove "i vile se ruše, ljudi idu u zatvor" (tipično za DOS-ovski režim), zakon koji apsolutno nije imao potrebe da bude donesen u ovom pravcu i sa ovim metama, jer meta je potpuno na drugoj strani. Želim da znate, po Ustavu Republike Srbije, upravljanje gradskim građevinskim zemljištem je isključivo u nadležnosti lokalne samouprave.
Pošto je upravljanje gradskim građevinskim zemljištem isključivo u nadležnosti lokalne samouprave, izvodi se da je proces građenja u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave. Upravo zbog toga, ranije smo imali zakonska rešenja koja su predviđala da opštine čak mogu dati dozvolu i da isključivo daju dozvolu za izgradnju brana, železnica, puteva, pruga, termoelektrana i tako dalje.
Novim zakonskim rešenjima, 1994, 1995, 1996. godine, koje je razmatrala posebna Komisija EU 1996. godine i ocenila ih potpuno kompatibilnim zakonima EU, mi smo sve to ispravili i doveli u red. To su: Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Zakon o gradskom građevinskom zemljištu, Zakon o izgradnji objekata, Zakon o održavanju stambenih objekata, Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o prostornom planu i sam Prostorni plan Republike Srbije, i kao kruna svega, Zakon o koncesijama, koji je pružio prostor da privatnim kapitalom i stranim kapitalom, na dobrobit građana Srbije, može biti izvršeno ulaganje u izgradnju objekata.
To je istina, i cela istina kompletnih zakonskih projekata. Svi ti zakonski projekti su na nivou Republike urađeni, potpuno su usklađeni. Sigurno se svakome od njih poneka mana može naći, ali svi oni imaju niz podzakonskih akata koji potpuno definišu, od izrade tehničke dokumentacije, svaki korak tokom izgradnje. Čak je učinjen korak napred, jer su definisani kapitalni projekti na nivou Srbije i izvučeni na nivou Republike prava i obaveze izdavanja građevinskih dozvola, kada su termoelektrane, pruge, putevi i tako dalje u pitanju.
U čemu je problem - problem uopšte nije u divljim graditeljima, problem je u nestručnoj i nesposobnoj lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava apsolutno ima sve ingerencije da proces građenja dovede u red. Upravo zbog toga je donet Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata da se balast, koji je tada bio 120 hiljada bespravno izgrađenih objekata, reši. Ovo je lažna cifra - 900 hiljada. Ja vam potpisujem, jer je nemoguće da je od 1996. godine do 2000. godine izgrađeno 780 hiljada objekata, osim da su nove lokalne samouprave tako loše radile da su građani bili terani da divlje grade.
Zašto građani uopšte divlje grade - zato što lokalna samouprava loše radi, zato što ne donosi generalne planove grada. Beograd nema generalni plan, Novi Sad ga nema, nema ga Niš, mnogi gradovi Srbije. Regulacioni planovi se ne rade na vreme, ne opredeljuje se. Pet godina, šest godina DOS-ovske partije su na vlasti u skoro svim većim gradovima Srbije. Tu i jeste najveći problem nastao.
Regulacionim planovima treba obezbediti lokacije za izgradnju objekata. Tačno u zakonima piše - urbanistička dozvola se izdaje na jednom mestu. Tu se daju uslovi, tu se daje saglasnost. Rok izdavanja je mesec dana. Ko to ne poštuje - ne poštuju organi lokalne samouprave. Piše gde se daje građevinska dozvola, piše rok od mesec dana, ne poštuje se, gospodo.
Prema tome, ako treba uopšte doneti neku kaznenu meru, onda su meta organi lokalne samouprave. Izgleda, ako je negde korupcija i bila, onda je debelo bila tu, jer je moguće da činovnici namerno otežu procese izdavanja urbanističke dozvole, građevinske dozvole, da bi tražili mito. Ovim zakonom, koji je DOS-ovska vlada predložila, faktički teramo čoveka i da podmiti da ne bi išao u zatvor, jer ljudi čekajući, a imajući pare, kreću da grade.
Prema tome, draga gospodo - isključiva nadležnost te lokalne samouprave. To što se u roku od mesec dana ne daju urbanističke dozvole, to što se u roku od mesec dana ne daju građevinske dozvole, što se ne daju pravovremeno uslovi i saglasnost na predatu dokumentaciju, to nisu krivi graditelji, što sve na vreme ne predvide regulacionim planom - to su krivi oni koji taj posao treba da rade. Prema tome, ne kažnjavajte graditelje, nego nađite načina da stimulišete ljude, a kaznite one koji ne rade svoj posao na vreme i ne omogućavaju plansku dokumentaciju pravovremenim izdavanjem i urbanističke i građevinske dozvole, sve do upotrebne.
Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata je učinio sledeće - dao je šansu upravo lokalnoj samoupravi da dovede u isti položaj, kako one koji su legalno gradili, tako i one koji su nelegalno gradili. One koji su nelegalno gradili da učini srećnim što, sa parama koje ulažu u lokalnu samoupravu i razvoj, ipak dobijaju jedno sigurno stanje, a imaju šansu da to rade na pet ili deset godina.
Ali lokalne samouprave od 1995, 1996, 1997. godine ništa na tom planu nisu uradile. U tome je stvar. Hvala lepo.