Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo, prošlo je već negde devet meseci od kada je konstituisana nova vlada i od kada su formirana sva resorna ministarstva, pa isto tako i ovo naše Ministarstvo za pravosuđe i lokalnu samoupravu. Rekla bih da u predizbornim obećanjima i naša izabrana vlada, kao i resorna ministarstva vrlo su afirmativno delovali na građane, pa moram da priznam i na mene, i to su građani na kraju svojim glasovima i pokazali, te je tako DOS dobio poverenje većine i dobio mogućnost da vlada i da sve one loše postupke iz prošlog režima ispravi.
U oblasti Ministarstva za pravosuđe, ono što je najvažnije, bile su obećane značajne reforme u pravosuđu, bilo je obećano nezavisno sudstvo, dakle sudstvo koje će biti oslobođeno uticaja bilo kog sloja političke opcije ili možda političke dominacije. Naravno, nema značajnog povećanja standarda zaposlenih u sudu, kako bi ljudi prosto bili relaksirani i mogli bez ikakvih pritisaka i opterećenja da pravilno donesu svoje odluke. Od gospodina ministra Batića čuli smo da je nešto malo došlo do porasta standarda zaposlenih u sudu, ali znajući ljude iz svoje sredine, znam da to apsolutno nije dovoljno i da ne može zadovoljiti potrebe zbog odgovornosti posla kojim se bave.
Od svega ovoga, mi danas imamo, kao i u nekoliko navrata do sada, samo nekih par personalnih potreba gde smo u dve, tri sednice unazad govorili o promenama nekih funkcija u sudovima ili u tužilaštvu, i to u svim sudovima po hijerarhiji. Dakle, praktično sva ta reforma pravosuđa koja je postojala, smatram da je devet meseci ipak vreme sasvim dovoljno da počnu da se osete prvi rezultati realizacije iz obećanog programa. U ovom, reforma se svela praktično na masovnu smenu ljudi sa pravosudnim i tužilačkim funkcijama. Čak se dovode i ljudi koji do sada nisu imali iskustva niti u sudu, niti u tužilaštvu, niti u pravobranilaštvu.
Pitanje koje zaista nisam htela da postavim, ali mi je bilo drago, jer prosto stalno očekujem da će svaki ministar i svako ko izađe, za bilo koji problem reći da je kriv stari režim, a sada nam je definitivno jasno da je stari režim kriv zašto su nam stotine ili hiljade advokatskih kancelarija nikle u poslednjih desetak godina, sada je stari režim kriv zašto se i ti advokati vraćaju u sudove. To je pitanje koje ovako mogu da kažem, da me je dosta učinilo zadovoljnim jer u suštini mi znamo da je za sve kriv stari režim, ali devet meseci na republičkom nivou vaše vlasti, godinu dana na saveznom nivou, ako ne bude izbora još dve ili tri godine, a bude neuspeha, verovatno će uvek biti odgovor - kriv je neki stari režim koji je već prošao.
Pitam se zašto se sve to ovako radi. Da li je moguće da baš apsolutno niko od smenjenih ljudi nije posedovao nijedan stručni kvalitet, sposobnost i efikasnost u radu, a da će sve to novopostavljeni a priori u svojim referencama posedovati. Pitam se, šta su svi ovi sudovi radili, ovih devet meseci i da li su uopšte radili, kada evo tek sada u velikom broju sudova postavljamo ljude. A, naročito se postavlja pitanje urgentnosti, odjednom brzo imenovanje svih ovih ljudi, tako da je morala da se zakaže i ova vanredna sednica i bilo je i suviše dugo vreme, još nekih desetak dana do početka redovnog zasedanja ove skupštine.
Vrlo je čudno vreme u kome smo, a moram da kažem da su čudni i ljudi. Rečeno je da će se ljudi birati isključivo po svojim stručnim referencama, dokazanim u radu, a svelo se, nažalost, ipak sve na mišljenje lokalnog DOS-a i na slanje preporuke ministru. Ovo već više nije nikakva tajna, jer za veliki broj slučajeva smo u sredstvima javnog informisanja mogli da vidimo da se radi o odluci ili o preporuci lokalnog DOS-a, ili da li je sasvim slučajno što, od kada je gospodin Batić postavljen za resornog ministra, od svih profesija najveći broj pravnika i sudija se učlanjuju upravo u Demohrišćansku stranku Srbije.
Ljudski mogu to da prihvatim i verovatno su to ambiciozni ljudi koji smatraju da će sa nekom političkom podobnošću doći do funkcije u sudu, jer to nije samo slučaj sa Ministarstvom za pravosuđe, nego je prosto slučaj sa svim ministarstvima, od ovih 18 u koaliciji, da su ljudi to činili.
U ovih devet meseci mnogo puta naše pravosuđe nije položilo svoj ispit zakonitosti. Setimo se samo onoga što svi apsolutno znaju, a to su kompletna događanja vezana za Slobodana Miloševića. Obični građani sve to doživljavaju kao haos, jer priznaćete nema funkcionisanja nijedne države bez poštovanja zakona. Slažem se i sa time, i ovde je u par navrata rečeno da važeći zakoni nisu validni, nisu dobri i zašto onda nismo išli obrnutim redom, prvo da smo promenili te zakone i onda uradili sve ove ostale događaje. Ali kakvi god da su, dobri ili loši, oni su naši i dok god su na snazi mi ih prosto moramo poštovati.
Postoji jedna neverica i skepsa, zapravo ostavlja golem utisak da se rad sudova prioritno sveo na obračun sa političkim neistomišljenicima. Pitam vas da li ste sasvim sigurni da su svi sada već stari, smenjeni ljudi bili pristalice i poslušnici bivšeg režima? Tvrdim vam da to nije bilo tako. To su samo ljudi koji su profesionalno obavljali posao onako kako su znali i umeli, a ne kažem da je to najbolje, ali ne kažem i da je to najgore.
Molim vas, velika je greška tražiti bilo kakvu političku podobnost, imajući za preduslov da je najvažnije nezavisno sudstvo, jer ako svi zajednički želimo dobro ovim novopostavljenim ljudima moramo da mislimo šta će se desiti tim ljudima sutra kada bilo ko bude na vlasti.
Lično sam ubeđena da bi mnogo veći efekat bio da se desila ta reforma u pravosuđu i da su svi zaposleni u pravosuđu od zakonskih akata, pa i preko svog standarda osetili, nego što uvek raspravljamo o nekim personalnim promenama. Lično zaista ne mogu ništa da kažem ni o jednom pojedincu, jer je vrlo nezahvalno i ne bih sebi dozvolila da govorim o ljudima koje ne poznajem, ni dobro, a još manje ono drugo.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, danas kada razmatramo predloge odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija jasno vidimo da DOS-ovska vlast nastavlja sa masovnom smenom čelnih ljudi na sudijskim i javnotužilačkim funkcijama i da dovodi na te položaje DOS-u politički lojalne ljude.
Obećana reforma pravosudnog sistema svela se samo na masovnu smenu više stotina ljudi sa pravosudnih funkcija. Kako govoriti o reformama pravosudnog sistema koji treba da pripremi i sprovede Vlada koja sama donosi protivustavne i protivzakonite odluke. Vidovdan 2001. godine neće biti zaboravljen u istoriji našeg naroda.
Republički ustavni sud ne funkcioniše, a to nije ni malo slučajno. Svesno se onemogućava ustavno-sudijska kontrola rada Republičke vlade i njenih institucija. Postavlja se pitanje kako mogu funkcionisati redovni sudovi kada je Ustavni sud suspendovan. Zašto se, u cilju pravne sigurnosti, ne kompletira Ustavni sud Srbije? Poznato je svima da je jedna od najvažnijih institucija u državi Ustavni sud. Vlada Srbije upravlja uredbama i dekretima i do sada je donela oko 60 uredaba, čime se postavila iznad Narodne skupštine, iznad Ustava i iznad zakona.
Srbija sve više postaje politička, a ne pravna država. Nezakonito ponašanje i odlučivanje opravdava se postojanjem navodno loših zakona, a zna se da se u svakoj pravnoj državi mora poštovati zakon sve dok on postoji i dok se ne promeni.
Navešću jednu duhovitu, ali istinitu opasku Brane Petrovića. Kaže - vlast koja ništa ne radi više privređuje od vlasti koja se ubija od posla, ali suprotno zakonu. Na više čelnih mesta u pravosuđu postavljeni su vršioci dužnosti i takvo stanje se zadržava i dalje. To nije nimalo slučajno. Na ovaj način vlast vrši pritisak na sud i tužilaštvo. Logično je da vlast očekuje od vršilaca dužnosti predsednika sudova i vršilaca dužnosti javnih tužilaca da će udovoljavati nekim njihovim zahtevima da bi zauzvrat vršioci dužnosti bili predloženi i birani za predsednike sudova ili za javne tužioce. U stvari, vlast proba njihovu poslušnost. Zašto se umesto vršilaca dužnosti na trenutno upražnjena mesta ne postavljaju zatečeni zamenici predsednika sudova ili javnih tužilaca, što bi bilo u skladu sa važećim propisima?
Sprovodi se nezapamćena politička čistka u pravosuđu. Kako drugačije tumačiti da, primera radi, samo danas razrešavamo 51 predsednika opštinskih sudova. Ista ocena prisutne kampanje može se navesti oko predloga za razrešenje šest predsednika okružnih sudova. Danas se bira 13 predsednika okružnih sudova, jer su u nekim okružnim sudovima ranije usledila razrešenja.
Slika je ista i u vezi razrešenja predsednika privrednih sudova. Za današnju sednicu predloženo je da se njih 11 razreši te dužnosti. Pored razrešenja, jedan broj uglednih predsednika sudova je sam napustio te funkcije, a neki su napustili sudove. Ovo je usledilo posle javne kampanje putem sredstava javnog informisanja i nastojanja da se u očima javnosti što više diskredituju predsednici sudova birani u prethodnom periodu.
Navešću primer predsednika Opštinskog suda u Prijepolju. Taj sud je uzastopno u poslednjih šest godina prvi na području Okružnog suda u Užicu, koji ima 10 područnih sudova. Kada kažem prvi, mislim na ažurnost i kvalitet, procenat potvrđivanja presuda u drugostepenom postupku, tj. prema kriterijumima kako se vrši rangiranje rada sudova. Prema istim kriterijumima, na bazi godišnjih izveštaja ovaj sud je u poslednje četiri godine bio na četvrtom i petom mestu u Srbiji.
I pored navedenih rezultata, predsednik suda je pre roka na koji je izabran napustio sud i kako kaže, čisto iz dostojanstva, da ne bude u poziciji da ga neko neosnovano i tendenciozno blati i da stavlja pod sumnju njegov profesionalni i moralni nivo. Napominjem da za predloženo novo kadrovsko rešenje za predsednika suda u Prijepolju nemam primedaba.
Ovaj primer koji sam naveo svakako nije jedini. Naveo sam ga u cilju predočavanja javnosti kako se stvara klima za odlazak stručnih i sposobnih ljudi iz pravosuđa, a što nije u interesu građana i pravnog sistema u Srbiji.
Poštovani poslanici, da li se novim postavljenjima obezbeđuje kvalitet i stručnost? Da li svi predloženi kandidati za obavljanje pravosudnih funkcija uživaju odgovarajući ugled u sredinama u kojima žive i rade? Poznato je svima da DOS na lokalnom nivou odlučuje ko će biti u pravosuđu na lokalnom nivou. Jasno je šta se stavlja u prvi plan. Ne poštuje se zakonska procedura i postupak. Slušamo izjave kako su u nekim sredinama pojedini kandidati dobili podršku svih stranaka DOS-a, a sasvim je u drugom planu podrška kolegijuma suda, znači sa stručne strane.
Ovih dana čitamo u štampi proteste kolegijuma pojedinih opštinskih i okružnih sudova u vezi predloženih kandidata i njihove stručne i moralne nepodobnosti da budu birani za predsednike sudova. Da li ovakva kadrovska politika i ovakvo kadrovanje vodi vladavini prava i nezavisnom sudstvu? Šta o ovakvoj pravdi može da kaže ministar pravde gospodin Batić? On je u ovoj skupštini nekoliko puta govorio o Justiciji, boginji pravde kod Rimljana.
Ona je na kipovima predstavljena kao devojka sa zavezanim očima, sa mačem u jednoj ruci i terazijama u drugoj, a na postamentu piše: neka bude pravde, pa makar svet propao.
Da li ministar Batić i dalje veruje u navedeni kredo, koji nam je ovde više puta citirao?

Reč ima narodni poslanik gospodin Rajko Baralić.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, gospodine predsedniče Odbora za pravosuđe,  prilikom izbora sudija i predsednika Opštinskog suda u Čačku za ovom govornicom rekao sam da podržavam taj izbor, jer gospodin Rade Vraničić jeste korektan čovek i ova skupština je dala poverenje i podršku tom čoveku, na zadovoljstvo Skupštine i ukupne javnosti. To me kvalifikuje da danas, kada je pred nama predlog za imenovanje javnotužilačkih funkcija, i na osnovu dokumentacije i mišljenja odbora za pravna pitanja i upravu SPS i pravnog saveta opštinskog odbora SPS u Čačku, iznesem nekoliko argumenata i probam da osporim izbor gospodina Zorana Pešića za okružnog tužioca u Čačku.
Kolege narodni poslanici, dobili smo pre izvesnog vremena predlog da se za okružnog javnog tužioca u Čačku izabere gospodin Mladen Nenadić. Odbor za pravosuđe je dao pozitivno mišljenje, kao i dotadašnji opštinski tužilac u Čačku. Nakon toga smo dobili jedan papir, koji ima samo jednu rečenicu, koju je potpisao gospodin Nedić: "Obaveštavam vas da povlačim dostavljen Predlog odluke o izboru opštinskih i okružnih javnih tužilaca".
Među onim ljudima koji se na ovaj način odstranjuju od mogućnosti da budu birani za tužioce nalazi se i ime gospodina Mladena Nenadića. Umesto gospodina Nenadića dobili smo novi predlog, da se za okružnog javnog tužioca u Čačku izabere gospodin Zoran Pešić. Gospodin Zoran Pešić je moj poznanik, s kojim ima relativno korektne odnose, rekao bih do pre izvesnog vremena i srdačne, ali sam dužan da upozorim Narodnu skupštinu, s obzirom da se deo ove dokumentacije nalazio i u štampi ovih dana, u listu "Danas" i nekim drugim novinama.
Gospodin Zoran Pešić je, između ostalog, i sekretar opštinskog odbora Demokratske stranke i član opštinske vlade, izvršnog odbora Skupštine opštine Čačak.
Gospodin Zoran Pešić je kao advokat od 1995. godine do 2001. godine neblagovremenim izmirivanjem poreskih obaveza po osnovu poreza na usluge, poreza na imovinu, doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i po osnovu finansijskog prekršaja zakinuo budžet za nekoliko stotina hiljada dinara zbog neblagovremenog izmirivanja ovih obaveza. Njegova dugovanja krajem pomenutih godina po ovim stavkama i po godinama iznose od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada dinara. Kamata po ovim stavkama po godinama iznosi od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada dinara.
Gospodin Zoran Pešić je čačanskoj javnosti, između ostalog, poznat i po tome što je kao zamenik opštinskog javnog tužioca pre 15-tak godina tadašnjeg visokog funkcionera SPO gospodina Vitomira Ćalovića gonio po službenoj dužnosti zbog izvrgavanja ruglu socijalističkog poretka.
Ima još nekoliko dokumenata. Jedan od njih govori da je gospodin Zoran Pešić sačinio nekoliko fiktivnih ugovora i na taj način izbegavao poreske obaveze. Sa svojom taštom je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju, sve u cilju da se njegove poreske obaveze umanje ili izbegnu.
Osim toga, Republička uprava javnih prihoda, Odeljenje za naplatu poreza iz Čačka, više puta se obraćalo nadležnim državnim organima, MUP-u Čačka, Opštinskom sudu i Opštinskom javnom tužilaštvu, da se omogući da se izvrši naplata poreskih dugovanja i da se spreči ono što je fiktivnim radnjama u vezi s tim preduzeo gospodin Pešić.
Moram da kažem zbog sebe, zbog javnosti, da mi je veoma žao što sam bio u prilici da ovom kažem, moguće je da ću izgubiti prijatelja, ali stranačke obaveze nalažu da se o ljudima, koji se vrlo visoko kadruju, govore činjenice. Dakle, radi se o vrlo visoko eksponiranom čoveku, prisutnom u javnom životu u Čačku, radi se o visokom funkcioneru Demokratske stranke i radi se o čoveku koji treba da bude okružni tužilac za četiri opštine - Gornji Milanovac,Čačak, Guča i Ivanjica. Po Socijalističku partiju nema rizika, ni po građane Čačka, samo hoću da kažem da sam potpuno siguran da gospodin Zoran Pešić može dobro obavljati posao, ta stvar nije sporna, jer je bio zamenik opštinskog javnog tužioca nekoliko godina.
Spor nastaje u nečem drugom. On se prelama u onoj ravni: da li može sebi neko da dopusti da se ovako ponaša prema državi, koju treba da štiti i to na taj način da svi ljudi, koji krše pravila, budu sankcionisani na odgovarajući način. Mislim da se gospodin Zoran Pešić nesvesno sam diskvalifikovao za ovo visoko mesto. Stav je poslaničkog kluba SPS da se o ovom izboru Skupština izjasni pojedinačno, a ne u paketu sa ostalim predloženim za okružna i opštinska tužilaštva. Zahvaljujem.

Ima reč gospodin Čedomir Jovanović, replika.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozvao sam se na pravo koje proizilazi iz Poslovnika, s obzirom da je moj prethodnik dao nekoliko netačnih informacija. Prezime sekretara Demokratske stranke u Čačku je Blagojević i sa prezimenom Pešić ima jedino sličnost u dva slova. Ja sam mislio da je vaše jedino neznanje, neznanje koje prati status poslaničke grupe DOS. Međutim, vi ste demonstrirali nešto što je mnogo ozbiljnije.
Zbog toga vam predlažem da tu svoju dokumentaciju o gospodinu Pešiću predate predstavnicima vaše stranke u Odboru za pravosuđe i upravu, kako bi oni zajedno sa svojim kolegama poslanicima porazgovarali, i pred Parlamentom vam garantujem da poslanička grupa DOS-a neće podržati osobu koja se ponašala protivzakonito. Ali istovremeno, vi ćete pretrpeti veliki moralni udarac, ukoliko se ispostavi da te argumentacije nema, a ja unapred iskazujem veliku rezervu prema tome što ste rekli, s obzirom da ste svoj krunski dokaz, evo, na ovaj način izgubili, jer između Pešića i Blagojevića nema nikakve sličnosti, osim one koju sam vam pomenuo.
(Poslanik iz sale traži repliku.)

On je dobio pravo na repliku, a vi ste izazvali repliku, a kao što znate, nema replike na repliku.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Aleksandar Vučić

Dame i gospodo narodni poslanici, složiću se u jednoj stvari sa gospodinom Jovanovićem, da se ne može i nije potrebno i nije dobro uvek kontrirati. Uostalom, mi, poslanici SRS, nemamo potrebu da ovde nekoga posebno ili naročito branimo iz sopstvenih stranačkih ili nekih sličnih razloga, jer se ne radi o ljudima iz SRS, iako su to neki želeli iz vlasti i iz opozicije da zloupotrebe, ali ću govoriti o onome što jeste suština, a to je da od temeljnih reformi, o kojima je bilo reči, u ovom slučaju nema ni govora, nema ni pomena.
Naime, mesecima, pre održavanja izbora 24. septembra prošle godine, decembarskih izbora, i posle toga, slušam uvek kako će sistemski zakoni uskoro doći pred narodne poslanike, pred Narodnu skupštinu, kako ćemo o tome razgovarati, a onda posle svega ništa, i obično samo kadrovska rešenja, kadrovska problematika i kako što više svojih ljudi, odnosno tuđih ljudi zameniti svojim ljudima.
I ne bi ni to bilo ništa loše, da tu nema mnogo demagogije, po kojoj se govori kako su najgori na svetu, uzgred budi rečeno, zaista ne znam ko su ti ljudi koji se menjaju, nisam imao takvu vrstu iskustava. Za veoma mali broj njih znam koji treba da se postave na ova mesta.
Međutim, ovde je reč o jednoj mnogo izbiljnijoj stvari, a to je - šta se to suštinski promenilo, da li to danas ne dolaze funkcioneri stranaka na najviša mesta u domaćem pravosuđu? Dolaze, gospodin Pešić, ne znam na kojoj je funkciji u Čačku, ali znam da je član opštinske vlade i član Demokratske stranke, to svi znaju u Čačku. Da li mu je funkcija predsednik, potpredsednik, sekretar ili nema nikakvu funkciju, to nije naša stvar, ali je član te stranke. Ne možemo mi zabraniti sudijama, tužiocima, da budu simpatizeri pojedinih političkih organizacija. Neki navijaju za "Zvezdu", neki za "Partizan", neki za nekog trećeg. Ne možete to da zabranite, ali je suština u tome da nije dobro, nikako, a to su rekli i ljudi iz vlasti, koji su ovde govorili, nikako nije dobro da se stranački funkcioneri pojavljuju na najvišim pravosudnim funkcijama.
Ono što su egzaktni podaci, o čemu bismo mogli da govorimo ovde, ono što možemo da vidimo iz materijala koji nam je stigao, koji je prilično štur, a to je - dužina studiranja i ocene koje su ljudi imali. Zaista neverovatno, a govoreno je kako ćemo se potruditi da u Srbiji najbolji dobiju priliku da dobiju najviše mesto, a ovde mi se čini da oni koji su bili najlošili, od onih koji su nekako prošli, dobijaju pravo i mogućnost da budu najbolji, da budu iznad svih ostalih.
Ne bih ponavljao, ali je u biografijama ljudi evidentno da je najveći broj onih ljudi koji su studirali 8, 10 ili 11 godina, mnogo više nego onih četiri ili pet godina. Rekao bih još jedan primer, za koji imamo podatke, a koji sam izrekao gospodinu Hiberu, doduše u neformalnom razgovoru, ali sam računao da će pogledati i proveriti u materijalima, pa možda to promeniti. Nije se to dogodilo.
Naime, iz Braničevskog okruga sam, iako ga lično ne poznajem, doneo overen prepis, da pokažem Narodnoj skupštini Republike Srbije, da vidite koga postavljate za predsednika Opštinskog suda u Žabarima. Dakle, pokazaću vam, tu se radi o overenom prepisu, sa pečatom Opštinskog suda u Žabarima (poslanik pokazuje papir) - radi se o tome da je taj čovek, koji danas treba da bude predsednik Opštinskog suda, a reč je o Branković Jugoslavu, proverio sam, nije skinut sa liste, dakle, protiv njega je pravosnažna presuda izrečena 20. juna 1998. godine. Reći ću vam zbog čega.
Da je neko manje značajno ili manje simptomatično krivično delo, ne bih vam ni pominjao. Dakle, reč je o tome - "Kriv je što je dana 14. avgusta 1997. oko 23,20 časova, u glavnoj ulici u Žabarima, ispred zgrade u kojoj stanuje privatna tužilja, istu tukao (dakle, o ženi se radi) tako što je pesnicama nekoliko puta udario po glavi, od kojih udaraca je privatna tužilja, Marinović Svetlana, pala na zemlju, a zatim je nastavio da je šutira nogama po telu, nanevši joj tom prilikom povredu u vidu nagnječenja sedalnog predela sa leve strane, oguljotine kože, sa nagnječenjem obe šake i nagnječenjem mekih tkiva poglavine". Izvršeno je to i to krivično delo, pa mu sud, primenom člana tog i tog KZ SRJ i KZ Republike Srbije i ZKP-a, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od dva meseca.
Je li to čovek za predsednika suda? Možda jeste. Mislim da to ne bi trebalo da budu argumenti koji ga na tako važno mesto preporučuju i čini mi se da to nije biografija za pohvalu. Znate, ako se tuku muškarci, to je i normalno, ali ako neko tuče ženu, složićete se da to, u krajnjoj liniji, nije normalno. Nije normalno ni svoju tući, a kamoli bilo koga drugog.
Želeo bih da ukažem na još nešto, na opšte stanje u pravosuđu. Govoreno je kako dolazi konačno do stvaranja nezavisnog sudstva, kako ćemo uživati blagodeti pravne države, ili kako to Nemci zovu "reksštat", ali meni se čini da od toga nema ništa. Nema ništa zato što niko ne želi stvaranje ozbiljne pravne države.
Navešću vam jedan primer od juče, koji će vas mnoge iznenaditi, možda će vas tema čak iznenaditi - radi se o onome što ste prikazivali na svim medijima o Željku Simiću. Naime, možda bi meni kao konkurentskoj političkoj organizaciji onoj organizaciji kojoj je pripadao Željko Simić odgovaralo da se tako nešto pojavi. Očigledno je, ako je već to priznao ...