Molim vas da se umirite.

Dragi moji DOS-ovski poslanici, očigledno je vama mito i korupcija u glavi. Ovde se radi o broju predmeta predatih u toku godine, kao i o broju rešenih predmeta. Meni je žao što svojom reakcijom pokazujete da u suštini to imate u pameti, a ne ništa drugo. Broj predmeta predatih i broj predmeta rešenih tokom jedne godine oslikava sliku jednog suda. Ako je broj rešenih predmeta tokom jedne godine veći od broja predmeta koji su pristigli u sud na rešavanje, onda se govori da je dobar sud u pitanju, efikasan i ažuran. Znači, svi ovi predsednici sudova koji su predloženi za  razrešenje iako im nije istekao mandat su u suštini ljudi koji su kažnjeni i za primer kako će proći oni drugi koji ne budu radili po tome.
Na moju veliku žalost, kolega profesor dr Hiber je rekao da je u velikoj meri promenjena kadrovska struktura. On je to rekao ponosno. Ja nisam tako to primio. Ako neko preko svojih politbiroa širom Srbije, u centralnom politbirou u velikoj meri menja kadrovsku strukturu, u sudovima predsednika sudova, onda on kaže da je apsolutno uveo sistem koji će raditi onako kako većina u parlamentu, odnosno izvršna vlast radi. Ne možemo, a da tako ne sumnjamo. Stvarno nam jedino preostaje da jedino razmišljamo o moralu i časti onih koji su im do sada u ogromnoj meri radili dobro svoj posao i da će i te kako razmišljati, da će neko u neko skorije vreme ceniti kako su taj posao radili.
Da li su te promene izvršene kao signal sa jučerašnjim aktivnostima, da se zaoštrava borba protiv korupcije i kriminala, ali ne u sadašnjem nego u minulom periodu. Poseban problem za nas poslanike predstavljaju ostavke, odnosno odlazak na lični zahtev. Jako se dobro zna šta se priča u Palati pravde ovde u Beogradu. Zna se ko nosi ime prvoborac, zna se da su prvoborci na silnim turnejama od Češke do Engleske. Zna se da prvoborci u Vrhovnom sudu i u ostalim delovima sudskog procesa u Beogradu između svojih turneja razgovaraju sa pojedincima i predlažu im ostavke. Zna se da im se, predlažući ostavke, nudi proces advokature, odnosno pravo rada kao advokata. Bićemo vrlo oprezni i glasaćemo zbog toga protiv razrešenja i onih koji su podneli ostavke i informacije govore da jedan deo njih nije to uradio svojevoljno. Nije dobro što se ovo događa, nije dobro što ste požurili sa vanrednom sednicom, na kojoj ste imali jučerašnju i današnju tačku, za koju uopšte niste ni pripremljeni, niti ste sa sobom raščistili. To što žurite sa ovim tačkama više govori o vašim namerama. Hvala.

Gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, povodom ove tačke dnevnog reda ja bih takođe pre svega načelno govorio i ako budem neke primere pominjao, onda će to biti samo radi ilustracije, a ne zato što bih eventualno pokušavao da gonim nekoga ko zaslužuje gonjenje ili nekoga za koga baš nije sigurno da bi zasluživao takvo gonjenje. Danas ovde imamo jedan materijal, obiman materijal, koji nam je dostavio Odbor za pravosuđe. Taj materijal se u međuvremenu menja, pa dobijamo veoma obiman predlog izmena i dopuna, gde se vidi u kolikom broju slučajeva je Odbor u međuvremenu promenio mišljenje. Nisu ovo opšta politička načela, nisu ovo ideološki principi, pa da danas mislite ovako, a sutra onako. Ovde su u pitanju živi ljudi. Ti živi ljudi ne da su vam bili dobri unazad mesec dana, nego su vam bili najbolji, pa ste ih zato predlagali na veoma važne pravosudne funkcije, na funkcije predsednika sudova i na funkcije sudija.
U međuvremenu ste se setili da to ipak nisu dobri ljudi, pa od njih odustajete, pa ih na ovaj način ponižavate, a da nam ne kažete zbog čega odustajete od nekog od ovih predloga. Predložili ste nekoga za predsednika suda, pa ste se u međuvremenu predomislili, bilo bi korektno pred Narodnom skupštinom da izađe Hiber ovde i da kaže: mislili smo da je dobar, u međuvremenu smo saznali da je uradio to i to ili da je takav i takav. Svaki čovek greši, pa što ne bi grešio i Hiber, koji je od grešaka i sazdan uostalom. Lepo izađe i prizna, pogrešili smo.
Međutim, on bez ikakvog obrazloženja samo kaže, briše se. Briše se živ čovek, brišu se živi ljudi i to (broji), jedno četrdesetak ih možda ima, da ne brojim do kraja. Samo se brišu ljudi, a već su bili predloženi i javnost je obaveštena da su predloženi, a mi smo ranije dobili u materijalima sva ova njihova imena. I novinari su dobili, u sklopu sa drugim skupštinskim materijalima koji im se redovno dostavlja. Šta ovo znači? Ovo znači da je naš skupštinski Odbor za pravosuđe u najmanju ruku veoma neozbiljan i neodgovoran i da ne obavlja svoj posao kako bi trebalo.
Neću da branim nijedno ime sa ovog spiska. Možda ovde zaista ima ljudi koji ne zaslužuju da budu sudije i predsednici sudova, a možda ima onih koji i te kako zaslužuju, ali ih sada neko iz političkih ili ideoloških razloga naknadno skida sa kandidatske liste. To je problem. Imali smo mira, nije mnogo problema u pravosudnom sistemu. Bilo je korupcije, bilo je zloupotreba sudijske funkcije itd, ali u proteklih deset godina to nije bila opšta, generalna pojava. Čak ako je bilo mnogo pojedinaca koji su se ogrešili o sudijske norme, ne mogu sve sudije da se napadaju. Ipak je u proteklih deset godina bilo mnogo bolje nego u titoističko vreme. Ovo kako se ponaša DOS, podseća me na prve godine posle Drugog svetskog rata, kada su komunisti ušli u Beograd i prvo su streljali masu intelektualaca. Onda su ostale prinudili da im služe na najprimitivniji i prezira dostojan način.
Na primer nekoliko stotina intelektualaca, mnogi profesori Beogradskog univerziteta u toku Drugog svetskog rata potpisali su onaj poznati Nedićev apel srpskom narodu. Kada su komunisti ušli u Beograd postreljali su nekolicinu, a ostale su vrbovali i ti ljudi koji su potpisali Nedićev apel srpskom narodu u vreme Drugog svetskog rata bili su najveći komunistički progonitelji posle Drugog svetskog rata, jer su imali tešku mrlju u biografiji i komunistički komiteti su ih mogli zloupotrebljavati za najprljavije stvari.
Sada vi kao da tragate za sudijama koji imaju nešto prljavo u svojoj biografiji, da ih reafirmišete, da ih unapredite, da ih postavite na više sudijske položaje, jer će vam takvi slepo služiti. Vi se ponašate kako su se ponašali komunisti, u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. Nije za vas važno da imamo zaista nezavisno sudstvo, nije za vas važno da se reafirmiše sudska grana vlasti, nije za vas važno da sudovi sude po Ustavu i zakonu, jer ovde i ministar pravde kaže - dokle će nas zamajavati sa ustavnošću i zakonitošću ili kaže - nije Ustav Sveto pismo. Pa, kada tako kaže ministar pravde, kako tek ostali obični smrtnici da se ponašaju.
Imamo mnogo dokaza da se izvršna vlast na protivustavan način meša u rad pravosudnih organa. Imamo danas dokaz - danas u Četvrtom opštinskom sudu sudija Ljiljana Mihajlović, neprekidno je gledala pred sebe, gledala je u zemlju, jer su je instrumentalizovali da sudi Srpskoj radikalnoj stranci, sa zadatkom da nam otme legalno stečene stranačke prostorije i ona jadnica menja boje, gleda pred sebe, očigledno veoma frustrirana, ali sudi kako joj je naloženo i skraćuje sudske rokove i razmak između pojedinih sudskih sednica, na nezabeležen način u našoj sudskoj praksi. Možda je ovo za vas sitan argument.
Imam veoma krupan argument. Desilo se da su organi gonjenja i otkrivanja, navodno, otkrili da je JUMKO prodavao maskirane uniforme šiptarskim teroristima. Da li je prodavao ili nije ne znam, a po svoj prilici uniforme su prodavane u JUMKO-voj prodavnici kao što se prodaju i u svim drugim delovima zemlje. Da li je to tačno ili nije ne ulazim u to, niti me principijelno interesuje, koliko me interesuje činjenica - kada su ti JUMKO-vi funkcioneri izvedeni pred istražnog sudiju, on ih je pustio da se brane sa slobode. On je procenio da nema razloga za pritvor, a onda potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović i onaj nesposobni general, neznalica Ninoslav Krstić, koji ne zna ništa iz svoje struke i iz oficirske struke, najgori je oficir i zato je Amerikancima najpotrebniji. Oni su zagalamili u medijima, kako to sudija pušta direktore da se brane sa slobode. Šta je posle bilo? Isprepadane sudije opovrgnu svoje prethodno rešenje i donesu novo rešenje o pritvoru. To je najstrašnije što se desilo. U Titovo vreme nisu se baš tako stvari dešavale.
Setite se kada je suđeno Gojku Đogu, neke sudije su odbijale da sude, neki su prelazili u advokate, čuvali su čast i obraz, a neki su se i obrukali do kraja. Sada je toliki strah među sudijama, da sudija koji je izdao rešenje da se oslobađa pritvora okrivljeni i osumnjičeni, ponovo daje novo rešenje pod pritiskom potpredsednika Vlade Nebojše Čovića i generala Ninoslava Krstića - stavlja se u zatvor taj i taj. To je dokaz kako se vaša izvršna vlast meša u pravosuđe na krajnje nedozvoljen način.
Možda je sudija pogrešio kada je pustio JUMKO-ve direktore da se brane sa slobode. Možda ih je trebalo strpati u zatvor, možda ih je trebalo osuditi sto godina, ali je bolje kada sudija pogreši pa kriv čovek izađe iz zatvora nego kada potpredsednik Vlade naloži sudiji da se neko uhapsi. Bolje je sto krivaca na slobodi, nego jedan pod pritiskom izvršne vlasti u zatvoru, a ne zna se unapred da li je kriv ili nije, pa čak i ako je kriv ne može po nalogu izvršne vlasti da ode u zatvor. Izvršna vlast može da privede istražnom sudiji i prepušta mu svoju sudbinu, a da ne govorim o isporuci Slobodana Miloševića. Pazite, sudija u čijoj je nadležnosti bio Milošević, uopšte ne postavlja pitanje ko mu je oteo uhapšenika. Dok je Milošević bio u Centralnom zatvoru, bio je u nadležnosti tog istražnog sudije i ničijoj više. Istražni sudija izgleda nije ni znao da je on otet iz zatvora i taj istražni sudija umesto da postavlja pitanje odgovornosti upravnika zatvora, ministra pravde...
(Predsednik: Vreme.)
Nastavljam sledećih deset minuta. Znači, taj sudija piše zahtev da mu se izdaju dnevnice i putni troškovi da nastavi saslušanje Miloševića u Hagu. To je strašno, neverovatno.
Daću vam još primera kako te stvari nažalost kod nas stoje. Moralo bi to da se menja, moralo bi da se donese novi zakon o sudovima. Nažalost, nije donesen u prošlom mandatu jer se mi, tadašnji koalicioni partneri, međusobno nismo mogli dogovoriti. Tadašnji ministar pravde je napravio jednu verziju, na Vladi nije prošla, vratili smo je i posle više nije došlo do nove verzije. Mora se doneti zakon, koji će garantovati nezavisnost sudske vlasti. Naravno, relativnu nezavisnost, jer sudsku vlast će i dalje morati na izvestan način da nadzire Narodna skupština, kao što su i odluke Narodne skupštine pod nadzorom sudske vlasti, a u ovom drugom slučaju Ustavnog suda.
DOS-ovska vlast još ne dozvoljava da se kompletira Ustavni sud Srbije. Mi još nemamo Ustavni sud i sve što se radi, radi se samovoljno, jer nema mogućnosti priziva, nema mogućnosti opovrgavanja opštih pravih normi na osnovu ukazivanja na kršenje principa ustavnosti i zakonitosti.
Ovde imamo slučaj bivšeg sudije Vrhovnog suda Radovana Čogurića, koji je razrešen u prošlom mandatu i ovde se kaže da je protivzakonito razrešen - nije razrešen protivzakonito, nego pošto mu je presuda na pet meseci zatvora postala pravosnažna. Po pravosnažnosti presude on više nije mogao biti sudija Vrhovnog suda. Ne misli valjda neko od vas da čovek može biti osuđen na pet meseci zatvora, otići da izdrži kaznu, da se vrati i da ponovo bude sudija Vrhovnog suda i još možda i u zatvoru da obavlja poslove sudije Vrhovnog suda. Nije moguć prekid kontinuiteta, pa nastavljanje funkcije. Tog momenta on je morao biti razrešen. Taj Čogurić je osuđen na pet meseci zatvora pravosnažno, jer je svojim kolima pregazio neku ženu i ta žena je preminula, poginula. Utvrđeno je da je Čogurić bio pod dejstvom alkohola. Naknadno je dokumentacija kojom se dokazuje dejstvo alkohola uklonjena iz sudskih spisa i posle promene vlasti, on je vanrednim pravnim lekovima izdejstvovao ukidanje pravosnažne presude i obnovu postupka. Sada treba da se vrati u Vrhovni sud.
Zašto vama treba Čogurić? Niko od vas nikada nije čuo da je Čogurić sudija na svom mestu, da je dobar pravnik, da striktno sudi po Ustavu i zakonu. Ali, za vas je važno da je on kompromitovan, da ima orahe u džepu i da ga u svakom trenutku možete naterati da najprljavije poslove uradi za DOS, kao što ste ranije onog Dončića naterali da donese jednu krajnje protivustavnu i protivzakonitu presudu po pitanju akta ministra prosvete i kao što radite na mnogim slučajevima na isti način. Ne može ovaj Čogurić da bude sudija, jer je pod dejstvom alkohola zgazio ženu. Možete mu oprostiti kaznu, možete ga pomilovati, možete mu dati aboliciju, ali on ne može biti sudija Vrhovnog suda. Zaposlite ga kao pravnika u Vladi. Može biti ministar u Vladi, može biti predsednik Narodne skupštine, sve može biti, ali ne može biti sudija Vrhovnog suda Srbije ili možda pod vašom vlašću može.
Kada je reč o tužilaštvu, vi ste postavili ovde na nezakonit način Dragomira Nedića za vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Što se odmah nije pristupilo izboru novog javnog tužioca? Mi tek naslućujemo razloge. Dakle, ovaj treba da se dokaže, treba da plati izvesnu cenu kršenjem Ustava i zakona, da bi to zaslužio. Njegov brat, drugi Nedić, potpredsednik u stranci Nebojše Čovića, kako mu se zove ta stranka, ko će zapamtiti 18 imena, a treći brat je branilac Andrije Draškovića, koji je zasad osuđen samo za jedan zločin, a vezan je za mnoge zločine sa političkom pozadinom na beogradskom asfaltu. To će se tek ustanoviti, od ubistva Arkana i nadalje, a takođe i pre ubistva Arkana.
Dakle, ta trojica burazera, lepo su se rasporedila. Nebojša Čović je izgleda toliko ojačao da može u Njujork da ide, ne obavestivši ni Koštunicu i Đinđića, pa što ne bi onda postavio svog čoveka za republičkog javnog tužioca, za sada v.d., pa kako se pokaže. A, nije vam palo na pamet da razrešite okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu, Dragana Arsića, mada ste sami tvrdili da ste ustanovili da je Glamočaninova grupa svojevremeno podmićena, tako, što je svaki član dobio 100.000 maraka da se odmetne i da služi socijalističkoj vlasti u pretprošlom mandatnom periodu. Imate dokaz da je Dragan Arsić dobio 100.000 maraka, nećete da ga razrešite funkcije zamenika okružnog javnog tužioca, jer takav će vam trebati. A, već je jednom plaćen, imate dokaz da je on plaćen i ne morate ponovo da mu plaćate. Idealan je. Čudi me samo što ga niste postavili za republičkog javnog tužioca ili bar njegovog zamenika.
U ovakvim situacijama je rešenje u povlačenju ovog materijala Odbora za pravosuđe i upravu i da se prvo donese zakon o sudovima, da se sredi stanje u sudovima sa normativne strane, pa da se onda na osnovu nekih opštih principa vrši novi izbor sudija.
Imamo slučaj - vi ovde na nekoliko mesta ne samo da predlažete da advokati postanu sudije, to u principu ne bi bilo problem, ali je malo čudno, jer smo do sada uvek imali bekstvo sudija u advokate, jer sposoban pravnik mnogo više materijalno zarađuje kao advokat, nego kao sudija, lakše se afirmiše itd. Sudija je ipak ograničen svojom funkcijom državnog službenika, ne može da bira predmete koje će voditi, po kojima će presuđivati, a advokat je slobodan da bira parnice u kojima će učestvovati, da bira krivične procese i ima mnogo više mogućnosti kao samostalan organ unutar pravosudnog sistema da se afirmiše. Odjednom sada imamo bekstvo advokata u sudije i to tako, ne što će advokat da postane sudija, pa stiče i sudsku praksu i eventualno se dokaže i u dogledno vreme postane i predsednik suda, nego odmah automatski jednim aktom imenuje se za sudiju, pa za predsednika suda u kome je sudija. To je ipak nešto nedozvoljivo.
Naravno, u sklopu ovoga treba razmatrati malo i stanje u advokaturi. I tamo ima svašta, svakakve stvari se dešavaju. Evo, npr, predsednik Advokatske komore Srbije Branislav Tapušković prihvata, nasuprot odbijanju optuženog, okrivljenog, da bude prijatelj stranog suda. Okrivljeni, odnosno osumnjičeni ili optuženi, pošto su neku optužnicu izgleda i podigli, naš je državljanin, a reč je o stranom sudu. Protiv volje tog našeg državljanina, on pristaje da služi stranom sudu. To je akt veleizdaje i takav čovek bi morao, kakav je Branislav Tapušković, da bude izbrisan iz svakog advokatskog registra, a ne da ostane predsednik Advokatske komore. To je dokaz da su kod nas i u advokaturi poremećene elementarne moralne vrednosti. Da li ima tog advokata, koji će ovde za govornicom da kaže da Tapušković treba da bude protiv volje optuženog prijatelj suda? (glasovi: ima) Taj je nemoralniji od Tapuškovića, ako ga slučajno ima, to je sigurno.
Dalje, imamo ovde za poslasticu slučaj Slobodana Vučetića. Slobodan Vučetić je bio sudija Ustavnog suda i razrešen je funkcije zbog zloupotrebe sudijske funkcije. On je bio član G-17 plus, učestvovao je u javnoj i političkoj delatnosti kao član te parapolitičke partije. Nije politička partija u pravom smislu reči, ali je izgleda registrovana kao politička partija i ima svoje članove u Saveznoj vladi. To je Miroljub Labus i Vitošević, ministar poljoprivrede iz prošlog sastava. Kako je javno saopšteno, oni su tamo kao predstavnici G-17 plus.
I šta se posle desilo? Taj Slobodan Vučetić je sebi dozvoljavao, da se javno politički angažuje, sa protivustavnih pozicija. Slobodan Vučetić je podržavao crnogorski separatizam javno, svojim tekstovima u štampi. Kao sudija Ustavnog suda, podržavao je gaženje Ustava, a kao sudija Ustavnog suda morao je da poštuje i Republički i Savezni ustav. I jedno i drugo je za njega Ustav. On je podržavao Đukanovićevu separatističku politiku. Zbog toga je razrešen.
Da vidimo sada ko je Slobodan Vučetić. Slobodan Vučetić je drugi Jovan Glamočanin. U vreme komunističke diktature, Slobodan Vučetić je bio član CK SK Srbije, i valjda i predsedništva, i bio je član poslednjeg komunističkog Predsedništva Srbije. Javno je istupao sa rigidnih dogmatskih pozicija, suprotstavljajući se uvođenju višepartijskog sistema. Javno je učestvovao u progonu slobodnomislećih intelektualaca, rečima, doduše nisam čuo da je nekog intelektualca lično hapsio ili tukao, ali rečima je učstvovao. Slobodan Vučetić je 1990. godine bio poslanički kandidat Socijalističke partije Srbije i poražen je od Dragoljuba Mićunovića u Beogradu. Kada je poražen kao poslanički kandidat, tadašnja socijalistička skupštinska većina, izabrala ga je kao utehu da bude sudija Ustavnog suda. Dakle, političkom voljom. Naravno, stvar je sada druge rasprave, kakvom je sve političkom voljom dolazilo do imenovanja sudije Ustavnog suda i kako su neki drugi imenovani. I o tome možemo da vodimo raspravu.
Međutim, posle nekoliko godina on se odmetnuo od svoje partije, isto kao što se odmetnuo Jovan Glamočanin i zadržao mandat. Da li je on dobio novac u gotovom kao Jovan Glamočanin, 100.000 maraka, stan i ljubavnicu, UDB-a je Jovanu Glamočaninu našla i ljubavnicu da bi ga lakše vezala ili na neki drugi suptilniji način, neću u to da ulazim.
Mogu da shvatim da je nekada Slobodan Vučetić bio rigidni staljinista, pa posle postao socijalista, pa posle dalje evoluirao i postao antisocijalista, pa postao građanski liberal itd. Ali, da je on častan čovek, onog trenutka kada se odmetnuo od Socijalističke partije, morao je da vrati sve ono što je dobio od te partije. A od te partije dobio je funkciju sudije Ustavnog suda Srbije. Poštujem svakog narodnog poslanika, koji napusti svoju partiju, ne slaže se sa njenom politikom, pa joj odmah vrati poslanički mandat. Ali, kada neko napusti partiju ili bude izbačen, pa se još odmetne od te partije i napadne tu partiju, a zadrži državnu funkciju, koju je dobio zahvaljujući toj partiji, onda je to čovek bez ikakvog moralnog kredibiliteta.
Takav je čovek Slobodan Vučetić, a vi njega sada po svaku cenu vraćate za sudiju Ustavnog suda na nezakonit i protivustavan način. E, to ne može, ne može sa moralnog aspekta, ali, sa aspekta nasilja, koje vi primenjujete u politici, može sve. Možete danas proglasiti da je petak, stavite na glasanje i izglasate. Ne bi bilo prvi put da kršite Ustav, zakon i Poslovnik i sve pravne principe. Ali, moje je da vam ukažem da vi to kršite i da javnost zna na osnovu ubedljive argumentacije da zaista kršite. Onda vi to kršite do mile volje.
Koji je izlaz iz ove situacije - mi moramo osloboditi pravosudni sistem uticaja izvršne vlasti, ne samo tako što će sudije biti nesmenjive, nego što sudije neće smeti da budu članovi bilo koje političke partije i što sud neće dozvoljavati bilo kakvo mešanje politike u rad pravosudnih organa. Da bismo to postigli, moramo prethodno odbaciti ovaj akt koji je pred nama.
Vidite šta se desilo pre nekoliko dana - najavljeno je u Saveznoj skupštini da predsednik Republike Francuske i ratni zločinac Žak Širak dolazi u Beograd i da će govoriti i u zgradi Savezne skupštine, i mi radikali smo se pobunili, iznoseći dokaze da je zaista ratni zločinac, a glavni dokaz je bila pravosnažna sudska presuda. I, došlo je do odlaganja posete, da li zbog toga ili nečeg drugog, i to bismo mogli da raspravljamo.
Žak Širak nije došao, ali je brže bolje Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepenu presudu, i pravosnažnu presudu, jer nije bilo blagovremene žalbe, vratio na ponovni postupak okružnom sudu, a onda danas štampa saopštava da je okružni javni tužilac povukao optužnicu i protiv Širaka, i protiv Klintona, i protiv svih ostalih ratnih zločinaca.
I to vam je dokaz kako je kod nas pravosuđe instrumentalizovano. Vi sada ovde gonite lekara, kome je nesrećnim slučajem ili božjom voljom preminuo pacijent, a ovamo, kod slučaja ubistva nekoliko hiljada građana naše zemlje, protivzakonitim bombardovanjem, agresijom NATO pakta, vi oslobađate glavne krivce, jer se tim glavnim krivcima dodvoravate.
Vi imate Vidu Petrović-Škero, predsednika okružnog suda, koja naređuje sudijama kakve će presude donositi u drugostepenom postupku, kakve će presude izricati u prvostepenom postupku, imam čitav niz dokaza, imam već jednu spremnu knjigu od 1.000 strana, sa konkretnim dokazima. Brzo ćete dobiti tu knjigu, imate cele zime da čitate. Ne brinite ništa. Pazite, ostaje to, to što je zapisano, to i ostaje. Svaki sudija treba da razmišlja na kakvu presudu stavlja svoje ime, da ga se unuci ne bi stideli.
Nema više čuvanja presuda u tajnosti, sve presude na svetlost dana, pred javnost, pa da se vidi. Imate jednu Leposavu Karamarković, koja organizuje sudije da pohađaju seminare stranih agentura, na kojima se podučavaju kako da sude protiv svog naroda i svoje države. Možete da se smejete do mile volje, ali, koji je interes Engleza, Nemaca, Francuza i drugih, da obučavaju naše sudije? Kod nas narod nema hleba da jede, slagali su vas za onu bespovratnu pomoć od šest milijardi dolara, nema ni onih milijardu i trista miliona dolara, ali njima je važno kako će naše sudije da sude. I sada je valjda faktor koji omogućava napredovanje - koliko je ko špijunskih seminara završio, umesto kakav je pravnik, da li je čvrst i stabilan kao ličnost, da li je spreman da sudi po zakonu i po Ustavu, uprkos opasnostima i pretnjama koje dopiru od strane izvršne vlasti.
Vi niste spremni da menjate kvalitativno pravosudni sistem, da ga menjate nabolje, vi biste do kraja da ga instrumentalizujete, da ga upropastite, ali na svu sreću, vaša vlast neće dovoljno dugo trajati, pa da to sve što ste zamislili provedete do kraja.
U ovom slučaju se, jednostavno, postavlja pitanje - ko su ljudi koji su predlagali sudije i predsednike sudova, koje smo dobili u prvom materijalu, da vidimo odakle su stigli predlozi, pa onda da vidimo ko su ljudi koji su opovrgli te predloge, na osnovu čijeg zahteva je donesena odluka da se predlozi menjaju, ili da se imena brišu?
Iz toga možemo izvući mnogo zaključaka. Nas ovde iznenađuje Hiber sa jednim novim materijalom posle pauze, a u tom materijalu on opisuje kako je tekla ova procedura oko javnog tužioca, i u tom materijalu dosta detaljno opisuje, samo mu fali jedna stvar - nema datuma kada je koje pismo stizalo i kada je koji predlog davan. Zašto se kriju ti datumi? Ima veoma važan razlog zašto se kriju - ovaj materijal je toliko smušen, toliko neozbiljan, toliko protivrečan, da bi sramota bila za Narodnu skupštinu da se to sve izglasa.
Zato vas pozivam da se materijal vrati Odboru, da idemo prvo na usvajanje novog zakona o sudovima, pa kada se usvoji taj novi zakon, da se ide po jednoj standardnoj proceduri na izbor sudija i da ta procedura bude lišena bilo kakvog mešanja organa izvršne vlasti, ako želimo da imamo ozbiljno pravosuđe, ako ne želimo da sudovi sude samo kako im Dušan Mihajlović naloži, ili neki drugi ministar, ako želimo da se sudovi drže isključivo zakona i da svakom sudiji zakon bude svetinja.

Ima reč gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče,  poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, učestvujem u ovoj raspravi gotovo sat vremena, ona je bila obeležena dovoljnim argumentima, ali su oni i suviše lični, i po mom mišljenju su i suviše posledica spoznaje svega onoga što proizilazi iz režima sa kojim smo se rastali 5. oktobra, da bi mogli biti prihvatljivi za nas kao poslaničku većinu.
Zašto na vanrednoj sednici raspravljamo o ovoj temi? Zbog toga što ova zemlja 60 godina čeka pravdu, zbog toga što je ovo društvo od 1945. godine za to uskraćeno. I po mom mišljenju i po mišljenju poslaničke grupe, ova činjenica predstavlja veliko zakašnjenje. Pokušaćemo u raspravi i u predlozima sa kojima smo išli pred parlament da ne budemo lični, jer verujem da većina vas ipak ima mišljenje slično mome, naime, da se reforma pravosuđa, niti izmene u njegovom okviru, ne mogu vršiti, imajući u vidu nečiji strah od posledica zloupotrebe položaja, ili pak s druge strane, strah od rastanka sa stranačkim prostorijama, koje su uzurpirane, jer su prethodni vek i po predstavljale nacionalnu baštinu.
Za nas je ovde nekoliko pitanja od presudne važnosti - mi moramo pronaći odgovore kojima se opisuje stanje u našem pravosuđu i moramo pružiti konkretnu i validnu argumentaciju na proceduru koja je primenjena u procesu selekcije kandidata o kojima ćemo mi odlučivati tokom ove sednice.
Predstavnici opozicije, koji su govorili pre mene, opisali su, naravno, svoje vizure, stanje u pravosuđu i, imajući u vidu sve ono što su oni rekli, mislim da neću pogrešiti ako kažem da su konstatovali da je stanje loše. I ja isto tvrdim da je stanje u našem pravosuđu loše. Ono ima kadrovske probleme, ono ima ozbiljne materijalne probleme, ono ima i velike funkcionalne probleme, jer je zakonodavstvo prevaziđeno.
Kakvi su to kadrovski problemi, ko je za njih odgovoran, da bismo pokušali da izbegnemo sličnu analogiju? Kako su pronalaženi ljudi koji su na sebe preuzeli funkciju sudija i tužilaca, kako se dolazilo do onih koji su odlučivali o našoj nevinosti, ili eventualnoj krivici? Poslušajte svoje građane, razmislite o rezultatima izbora iz septembra i decembra prošle godine i imaćete najbolji odgovor.
Pred sudove se u Srbiji prethodnih 60 godina nije odlazilo po pravdu, već po kaznu, po kaznu zbog političke neposlušnosti, koja je bila zagarantovana zbog toga što je proizilazila iz političke odanosti onima koji su određivali kadrove u pravosuđu. Kada govorimo o republičkom javnom tužiocu, o njegovom zameniku, o Vrhovnom sudu ili Ustavnom sudu Srbije, mi govorimo o institucijama koje su bile neme.
Kada su hapšeni politički predstavnici suparničke strane - gospodin Šešelj ili gospodin Nikolić, kada su profesori univerziteta ostajali bez posla, kada su studenti hapšeni, kada su građani u sukobu sa policijom brutalno stradali, gde su tada bili tumači zakona i gde su tada bili oni koji će na tasu pravde proceniti nečiju odgovornost? Nisu postojali, ćutali su ili, što je još gore, upirali prstom u nevine. Zbog toga ste vi politički gubitnici već godinu dana.
Ako želite ovom društvu dobro, onda morate u onome što mi danas radimo prepoznati prave slabosti i učestvovati u procesu njihovog otklanjanja. Tu prelazim na onu drugu suštinsku temu o kojoj mi možemo danas razgovarati. Ali, opet mislim da taj razgovor ne bi mogao završiti dobro po vas kao naše kritičare, jer mi danas, tačno je, primenjujemo proceduru koju su naši prethodnici utvrdili. Ali, mi ne znamo kako je radio prethodni režim, jer nismo bili njegovi akteri. Mi smo pod njim stradali. Ne znamo ni kako su oni dolazili do konkretnih rešenja, jer nikada sa njima nismo bili u koaliciji, ali se danas sa njima susrećemo.
Kakva je to procedura kojom se danas dolazi do sudija u Srbiji ili do tužilaca? Ona je zakonom definisana i mi smo kao parlament dužni da tu proceduru poštujemo sve dok se ne donesu bolji i kvalitetniji zakoni. U čemu je razlika između procedure koju smo primenili mi i koju ste primenjivali vi? Zbog toga što smo mi pokušali da odemo korak dalje i iskoračimo iz strogo političke ravni u kojoj se do sada odlučivalo. Kako smo došli do konkretnih rešenja? Veoma jasno i o tome znaju vaši predstavnici u Odboru za pravosuđe. Vaše pravilo je bilo i teško ga je osporiti danas, jer je počivalo na zakonu koji ste doneli, ali nije bilo u svojoj suštini dobro. Tačno je što je rekao jedan od mojih prethodnika - u potpunosti je pravosuđe zavisilo od izvršne vlasti, od vas koji ste po svom nahođenju kreirali kadrovsku politiku. Kako su se nekada delegirale sudije? Ko je o tome odlučivao? Pokazaću vam suštinsku razliku između tog procesa i ovog našeg.
Ministarstvo pravde je raspisalo konkurs. On je bio javan i na njemu su mogli učestvovati svi. Tako je i bilo. Ali, o kandidatima o kojima mi danas razgovaramo, pored Odbora za pravosuđe i poslanika svoju reč su prethodno dali i predstavnici stručne javnosti - predstavnici Društva sudija, advokatskih komora i sudijskih kolegijuma. Pomenuli ste ovde, kao kontra argument, činjenicu da je jedan sudija iz Novog Pazara, izložen kritici, povučen. Ali, mislim da je to argument koji ide u prilog našoj pravičnosti. Kako bismo mogli znati šta se sve krije iza neke ličnosti? Kojim putem mi možemo utvrditi kako je neko postao sudija, kako je i u kojoj meri savesno obavljao svoju sudijsku dužnost? Promene, čiji ste i vi svedoci, posledica su naše naknadne spoznaje.
Tačno je da smo povukli neke sudije, ali znate li zbog čega? Zbog toga što se u međuvremenu ispostavilo da su, recimo, bili akteri izborne krađe 1996. godine, zbog toga što se ispostavilo da su bili akteri izborne krađe prošle godine, zbog toga što se ispostavilo da su bili predstavnici izvršnih vlasti stranaka koje su činile prethodni režim. Zamislite taj paradoks - sudija i član izvršnog odbora jedne opštine. I to je bilo moguće u ovom društvu. Ali, ako se promene u pravosuđu budu donosile tako što će poslanička većina kontrirati poslaničkoj manjini u svakoj situaciji, onda Srbija nikada neće biti pravno uređena zemlja. Zato u svemu što je rečeno vidim nekoliko zajedničkih polaznih osnova.
Srbiji je potreban novi zakon kojim će se urediti pravosuđe. Srbiji su potrebni kompetentni ljudi. Do njih se može doći samo procedurom koju će utvrditi novi zakon. Srbiji je potrebna politička spremnost koja će zauvek razdvojiti izvršnu od sudske vlasti. Poslanička grupa DOS-a insistira na poštovanju tih principa.
Dilema kojom smo mi bili opterećeni javnosti je možda najočiglednije predstavljena danas. Jedan predstavnik poslaničke grupe DOS-a je izašao za ovu govornicu i iskazao, ne unutarkoalicionu disciplinu, već veoma jasno i principijelno neslaganje sa nečim što je posledica upravo nasleđenog sistema u okviru pravosuđa. Tačno je da mi imamo formalnu nejasnoću o tome ko je u stvari predložio kandidate za nosioce tužilačkih funkcija - v.d. republičkog javnog tužioca, gospodin Nedić. Ali, sam gospodin Nedić je rekao da on danas nema formalnu potvrdu kojom bi se moglo potvrditi to njegovo statusno zvanje.
Međutim, sa druge strane, i to je paradoks, imamo zahtev osobe koja ima 69 godina i koja, suprotno svim zakonskim normama, obavlja ili je obavljala do skoro funkciju v.d. republičkog javnog tužioca, gospodina Ivanovića. Taj gospodin je od republičkog Odbora za pravosuđe zatražio da upravo gospodina Nedića postavimo za v.d. republičkog javnog tužioca. To je suština ovog paradoksa. Osoba koja nema nikakvo pravo da tako nešto učini, to je učinila. Ali, kakve su posledice? Uostalom, ko drugi može to da uradi? Ova skupština - ne. Ko je mogao to da uradi u avgustu mesecu? Ko je odgovoran za isplatu plata u okviru tužilaštva? Ko je odgovoran za sve one brojne slučajeve koji bi zbog toga trpeli? To su paradoksi sa kojima smo se mi suočili i koje pokušavamo da otklonimo.
(Predsednik: Vreme.)
Ući ću u svoj drugi termin.
U tome nema nikakve partijske zloupotrebe. Pozivam vas da otvoreno, ali ne klevetnički, kroz argumente ukažete na kandidate koji imaju stranački predznak i stranački kontekst. Nemojte se pozivati na argumentaciju koja nema ime i prezime, jer je to nekorektno i neprofesionalno. Uvažite nešto što proističe iz našeg nastojanja da u svemu stvorimo jednu modernu, reformisanu Srbiju.
Svi vi znate da je u javnoj raspravi paket zakona kojima će se reformisati pravosuđe. Plašite javnost informacijama da će čak i portiri učestvovati na konkursu. Mislim da to nije ništa degradirajuće, naprotiv, tom procedurom ćemo doći do najboljih, pa makar tražili i portira. Pravosuđe u Srbiji će, dok god bude političke većine u ovom parlamentu, težiti moderno definisanom pravosudnom sistemu, koji će u potpunosti zaštititi naša građanska prava. O političkim možemo rasuđivati nekim drugim prilikama.
U svakom slučaju, pozivam vas da se ponašate onako kako su se ponašali vaši predstavnici u Odboru za pravosuđe, da argumentovano učestvujete u raspravi, da ukažete na realne nedostatke. Garantujem vam da će svaka vaša argumentovana primedba, poput one primedbe o sudiji u Vranju, biti uvažena. Naš interes nije da srpske sudove vode studenti ispod proseka, koji su se prvi put zaposlili u 35-oj godini života. Naš interes nije da okružnim sudovima predsedavaju ljudi koji nikad pre toga nisu ušli u pravosuđe. Naš interes je stabilno srpsko pravosuđe i u tome vas pozivamo da budete naši partneri. Mislim da je to jedini kvalitetan izlaz za naše društvo. Hvala vam.

Po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, povređene su odredbe člana 24. Poslovnika Narodne skupštine. U odeljku 4. našeg poslovnika govori se o obrazovanju poslaničkih grupa. Nas je gospodin Maršićanin, predsednik Narodne skupštine, juče uljudno obavestio da su formirane nove poslaničke grupe, novi poslanički klubovi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. S tim u vezi, narodni poslanici nisu dobili odgovarajuću informaciju na uvid.
Osim toga, gospodin Čedomir Jovanović već deseti put koristi pravo koje nema. Narodni poslanici koji žele da ostanu u poslaničkoj grupi DOS moraju se o tome izjasniti, to moraju napisati i narodnim poslanicima dostaviti na uvid. Mi u ovom trenutku ne možemo znati u čije ime govori gospodin Čedomir Jovanović. Da li govori u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke? Koliko mi znamo šef tog kluba je gospodin Panajotović. Da li govori u ime nekih drugih poslaničkih klubova? Dakle, stvar je proceduralnog karaktera, nije lična.
I prosto molim predsednika Narodne skupštine i uvažene kolege iz DOS-a da nas valjano, kako Poslovnik nalaže, obaveste o tome ko danas čini poslaničku grupu koja se zove DOS.
Dakle, molim Narodnu skupštinu da se izjasni o povredama člana 24. Poslovnika Narodne skupštine, kako bismo već jednom ovo pitanje stavili tamo gde mu je mesto. Hvala lepo.

Sada ja stvarno ne znam kako vi čitate ovaj poslovnik. Ja nigde ne vidim da ta obaveza postoji, a Narodna skupština je obaveštena i mogli ste na hodniku da predložite ili sekretaru ili meni ili bilo kome da se dostavi spisak, čisto da bi narodni poslanici imali tačan uvid ko je član koje poslaničke grupe. Malo se vreme promenilo, pa sada ne možete dobiti baš sve što ste ranije dobijali, naprotiv, sada dobijate nešto drugo. Mogu samo da uvažim vašu sugestiju i smatram da treba tu informaciju narodni poslanici da imaju, ali, jednostavno, kršenja Poslovnika nema, jer to poslovnička obaveza nije.
(Rajko Baralić, sa mesta: Gospodine presedniče, ja od vas očekujem da budete ozbiljan i pametan čovek, a na hodniku mi možemo polemisati o nekim drugim stvarima. To je član 24.)
Pročitajte mi molim vas gde piše ta poslovnička obaveza? Pročitaću ceo član: "U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine. Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika. Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i narodni poslanici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet narodnih poslanika. Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Narodne skupštine podnosi spisak članova...", pa ja imam taj spisak, a vi tražite da vi dobijete, ali vi niste predsednik Narodne skupštine, bićete možda kada mene razreše. Ja sam vas o tome obavestio. Dalje: "... podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik", o čemu ste takođe obavešteni, kako da niste? Možda niste bili ili niste čuli, ali ste obavešteni, možete pogledati stenografske beleške. I, poslednji član: "Narodni poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe". Šta to? Pa, to! E, sada, gde piše da treba da se dostavi spisak?
Dakle, konstatujem da nije bilo, dakle dajem odgovor zapravo, a Skupština može da konstatuje ako stavimo na glasanje po vašem zahtevu. Da li ste zadovoljni odgovorom? Jeste! Hvala.

Gospodine Maršićanin, po 4. stavu člana 24. poslaničke grupe se formiraju tako što se vama dostavi akt sa spiskom i potpisom članova, a vama se dostavlja jer ste vi prvi među jednakima, jer vi komandujete skupštinskim službama za umnožavanje. Ako se dostavi nekom drugom u ovoj skupštinskoj sali, možda njega službe za umnožavanje neće poslušati, možda neće prekontrolisati. Vi ste samo prvi među jednakima. Vi van ove dvorane nemate nikakva ovlašćenja u pogledu nadležnosti Narodne skupštine propisanih Ustavom. Imate samo ovlašćenja da kažete službi da se nešto umnoži i da se dostavi poslanicima i da naredite sekretaru Skupštine, naravno, da se postara da to bude brzo i uredno urađeno.
Kada se vi obavestite, dok to ne dođe do narodnih poslanika, isto je kao da ni vi niste obavešteni. Vi ste juče rekli onako na početku sednice da su formirane nove poslaničke grupe, ali mora se jasno znati koje su to poslaničke grupe, iz jednostavnog razloga da ovde ne brkamo i ne mešamo poslanike. Ne znamo gde je ko; pazite, i na hodnicima kada razgovaramo to je važno, da znamo pred kim šta sme da se kaže, a pred kim ne sme, jer on odmah cinkari i ide Dušanu Mihajloviću itd.
Evo vam jednog praktičnog razloga da nam morate identifikovati članove svih poslaničkih grupa i zašto to izbegavate? Mogli ste od juče do danas da to uradite. Evo, ako vam je trebao jedan dan vremena, dali smo vam taj dan juče i ovo pitanje niko nije problematizovao. Problematizovali smo pre nekoliko meseci, kada je vaša stranka formirala poslaničku grupu i nije vam bilo dovoljno, opet nećete da nas obavestite i mi onda ne znamo. Da idemo po hodnicima, da se raspitujemo - nema smisla.
Svaki akt nam se ovde dostavlja i sve ono što dobije Narodna skupština mora biti umnoženo za narodne poslanike. Sve ono što vi dobijete, osim eventualno nekog telegrama da neko neće doći na sednicu, pa vam verujemo na reč kada vi to pročitate, morate da umnožite za narodne poslanike. Možda nema papira, možda se pokvario aparat za fotokopiranje, ali onda lepo pročitajte nam imena poslanika svih novoformiranih poslaničkih grupa, pa ćemo mi ovde rukom beležiti, a nemojte više da ovde glumite duhovitog čoveka, jer to vama sigurno ne ide od ruke. Za svakoga ovde pre može da se kaže da je duhovit, a vama to ne ide od ruke, samo ispadate smešni. Nemojte više da ispadate smešni, jer mene je kao narodnog poslanika sramota kada mi predsednik Narodne skupštine ispada smešan.