Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam ukažem na tri stvari, jer smatram da su bitne i da možemo napraviti greške u pogledu čitavog paketa koji je pravljen. Dve se odnose na ono gde je predlagač Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, a u pitanju su Okružni sud u Vranju i Opštinski sud u Smederevu, i da bi vam bilo lakše praćenje u vašim materijalima, to su strane 2 i 9, naći ćete ih tamo. To su bitni, ali manji problemi. Ključni problem je ono što nam je dostavljen materijal kao predlozi za kadriranje u pogledu javnotužilačkih funkcija. Tu imamo jedan ogroman ustavno-pravni problem i o njemu ću govoriti kasnije, a odmah da vam kažem da su podneti od neovlašćenog lica.
Da se vratim na sudove. Zašto sam izdvojio mišljenje u pogledu kandidata za predsednika Okružnog suda u Vranju i kandidata za predsednika Opštinskog suda u Smederevu? Zato što su to ljudi koji nikada u karijeri nisu bili sudije, apsolutno nikada, i to je naročito dramatično kada je u pitanju okružni sud. Biti predsednik okružnog suda, a da nikada niste bili sudija - to zaista niko i nikada nije radio i to ne postoji kao iskustvo bilo gde u svetu. Postoji iskustvo da ste vi advokat ili tužilac, pa postanete sudija, čak i višeg suda, ali predsednik suda - apsolutno ne. U celoj Srbiji samo je u Vranju taj slučaj i kada govorimo o okružnim sudovima jedino je u Vranju taj slučaj da se za predsednika predlaže neko ko nije nikada bio sudija. U Šapcu je predlog povučen i to je dobro. Ja sam izdvojio mišljenje za Šabac, ali pošto je taj predlog povučen, onda nemam razloga da vam skrećem pažnju na to.
Što se tiče kandidata za predsednika Opštinskog suda u Smederevu, skrećem vam pažnju pošto vi u materijalima to nemate, ali mi na Odboru za pravosuđe smo imali. Šta mi znamo o tom kandidatu? Znamo da se prvi put zaposlio sa 31 godinom, da u 40. godini života ima devet godina radnog staža, znamo da je, i vi to nemate u materijalima, njegov prosek 6,16 i 7 godina je studirao. Nikada nije bio sudija. Recimo da je bio u pravosuđu, imao neke druge pokazatelje i kažemo da je radio ovako ili onako i onda bismo mogli da diskutujemo o tome, međutim, u ovim situacijama reč je o takvim pokazateljima, gde ja apsolutno nisam spreman da prihvatim takav način izbora predsednika sudova.
Moram da vam kažem da postoji nekoliko drugih slučajeva, osam ili devet, gde su predloženi ljudi koji nikada nisu bili sudije, ali reč je o manjim sredinama i u jednom broju tih slučajeva reč je o situacijama u kojima uopšte sudije nisu ni konkurisale. Nemojte da mislite da sam nerealan čovek. Birate u odnosu na ono što imate, ali to apsolutno ne važi za Okružni sud u Vranju i ne važi za Smederevo. To apsolutno ne stoji.
Što se tiče predsedavajućeg, molim da se ovo stavi na pojedinačno glasanje, odnosno tražim pojedinačno izjašnjavanje za ova dva kandidata. To su nama sada u ovom trenutku manji problemi.
Imamo jednu neverovatnu situaciju da svi predlozi javnotužilačkih funkcija dolaze od neovlašćenog lica. Gospodin Nedić nije vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. On je sam sebe u to zvanje proizveo, samovlasno. Samovlašće u Republičkom javnom tužilaštvu dovodi do bitnog urušavanja ustavno-pravnog poretka ove zemlje i to apsolutno ne može da se podrži, i ova skupština ne može da sklizne u takav način postupanja.
Daću vam malu hronologiju da bih vas uveo u celu priču zašto je to tako. Naravno, posle 5. oktobra tadašnji republički tužilac je podneo zahtev za ostavku i onda doneo rešenje kojim je postavio za vršioca dužnosti gospodina Ivanovića. To je zakonita procedura. Onaj ko će menjati republičkog tužioca - to je regulisano u glavi koja reguliše javna tužilaštva, rukovođenje organom i dakle, samo onaj ko je na čelu organa ima ovlašćenje da odredi ko će ga menjati. To je urađeno i gospodin Ivanović je potpuno zakonito bio na mestu vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Gospodinu Ivanoviću, vi to imate u materijalima, po svim osnovama je isteklo vreme i on mora da ide u penziju. Sledeći ko treba da menja u tom periodu može biti samo osoba koju gospodin Ivanović ovlasti da to radi.
U tom jednom pravnom vakuumu, odnosno ne u vakuumu nego u jednoj situaciji gde čovek treba da ide u penziju, Odbor za pravosuđe i upravu je našao za potrebno da preporuči, ko bi po našem mišljenju od zamenika republičkog tužioca trebalo (molim vas, formulacija Odbora za pravosuđe je "trebalo") da obavlja tu funkciju, a nikako nije osnov da neko to i postane. Drugim rečima, mi smo to doneli u formi zaključka i u formulaciji "treba".
Čitali ste u štampi da smo mi nekoga postavljali. Na pamet nam nije palo i postoje stenografske beleške sa sednice Odbora. Upravo smo o tome diskutovali i došli do zaključka da Odbor nema nikakva ovlašćenja da postavlja vršioca dužnosti i mi to nismo uradili, a inače bi bilo - odluka, i - određuje se za vršioca dužnosti taj i taj. Mi to nismo uradili.
Ja sam, nažalost, tek u četvrtak saznao da gospodin Nedić nema pravni osnov po kome se uopšte pojavljuje. Imao sam prilike juče na Odboru za pravosuđe i upravu da ga direktno pitam - gospodine Nediću, osim tog zaključka Odbora za pravosuđe, koji vam ne može biti pravni osnov, imate li vi nešto po čemu se pojavljujete kao vršilac dužnosti. Videli smo da nema. Predsednik Vrhovnog suda Srbije se složio da je gospodin Nedić, i tu postoje stenografske beleške, po njemu legitimno, ali nelegalno na toj funkciji.
Tolerisanje nelegalnosti u samom Republičkom tužilaštvu je dramatično narušavanje čitavog ustavnog i pravnog poretka ove zemlje. Dakle, u ovom trenutku je izuzetno važno da se mi, ma koliko nama to bilo teško, suočimo sa pravnim argumentima, da se suočimo sa pravnim činjenicama i da povučemo jedini mogući potez, a to je da odbijemo sve predloge koji potiču od neovlašćenog lica.
Drugo, pitanje odgovornosti, ko, kako i zašto radi - ono što Skupština danas na ovom zasedanju treba da uradi to je da ne podrži te predloge, ne ulazeći uopšte u pojedinačne analize, jer svi do jednog potiču od neovlašćenog lica.
Vi ćete čuti ovde različite argumente, a ja sam ih čuo na Odboru za pravosuđe - interes države, interes borbe protiv kriminala, korupcije itd. i stvari su potpuno obrnute. Čuvanje legaliteta u Republičkom tužilaštvu je prva i osnovna stvar borbe protiv korupcije, kriminala, čuvanje države, čuvanje poverenja građana i čuvanje ustavnosti ove zemlje. Svaki drugačiji pristup u stvari u drugom i trećem koraku nas vodi u katastrofu, čak i pod pretpostavkom da imamo najbolje namere, za šta ja sada uopšte ne otvaram diskusiju, niti mislim da o tome u ovom trenutku raspravljamo.
Ta argumentacija, koja bi išla izvan pravnih okvira, za mene je potpuno neprihvatljiva. Na Odboru za pravosuđe i upravu nijedan pravnički kontra argument nisam čuo. Da sam čuo, preneo bih vam sada i odmah iskoristio vreme koje mi je na raspolaganju da sa njime polemišem.
Dakle, na kraju da kažem, što se tiče Okružnog suda u Vranju i Opštinskog suda u Smederevu, molim u pojedinačno izjašnjavanje, a što se tiče svih predloga potpisanih od gospodina Nedića, molim da takve predloge odbijete zato što su podneti od neovlašćenog lica, koje je samovlasno zauzelo poziciju vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca.