OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 18.09.2001.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

18.09.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 19:25

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Posle ovakvog izlaganja gospodina Pavlovića, člana Odbora za upravu i pravosuđe, mislim da je neophodno da napravimo prekid u sednici, da Odbor za upravu i pravosuđe održi jedan sastanak i da zatim obavesti predsednike poslaničkih grupa o tome šta je dogovoreno.
Pauza do 12,00 časova.
(Posle pauze - 13,25 časova.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nemamo kvorum.
Dajem pauzu do 15,30.
(Posle pauze.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 146 narodnih poslanika.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Mi smo prekinuli ovu sednicu posle izlaganja narodnog poslanika Branka Pavlovića, koji je osporio legitimnost predlagača Predloga razrešenja i imenovanja javnih tužilaca. U pauzi je Odbor za pravosuđe i upravu održao sednicu. Mišljenje ste dobili.
Molim predsednika Odbora da narodne poslanike upozna sa stavovima Odbora za pravosuđe i upravu.
...
Demokratska stranka

Dragor Hiber

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije je razmotrio primedbu da predlog za imenovanje okružnih, opštinskih javnih tužilaca i zamenika tužilaca ne potiče od ovlašćenog lica. Odbor za pravosuđe je o tome zauzeo svoje mišljenje, jer više od toga ne može, koje vam je uputio u pismenom obliku. Ja ću pokušati u kratkom usmenom izlaganju da naglasim nekoliko tačaka.
Prvo, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, ima po Ustavu, zakonu i Poslovniku Narodne skupštine, pravo i obavezu da da svoje mišljenje o kandidatima za javnotužilačke funkcije. Odbor je to svoje mišljenje dao, razmatrajući kandidature ličnosti koje su predložene i od tog mišljenja nema razloga da odstupi i ne odstupa. Pozitivno mišljenje, dato za ove kandidate, i dalje ostaje.
Drugo, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije nije nadležan da određuje ko će biti v.d. republičkog javnog tužioca, u slučaju kada nema ličnosti koja može da obavlja ovu funkciju. Republika Srbija je bez republičkog javnog tužioca ostala kada je raniji javni tužilac Dragiša Krsmanović podneo ostavku. Zakon o javnom tužilaštvu jednom lapidarnom formulacijom uređuje ovo pitanje, predviđajući da za slučaj sprečenosti ili odsutnosti republičkog javnog tužioca njegovu funkciju obavlja jedan od zamenika, koji je za to određen. Nema detaljnih podataka o tome kako će se odrediti zamenik, v.d. republičkog javnog tužioca. Kao što smo napisali u pismenom mišljenju, najprirodniji način, po opštim pravnim pravilima i po opštoj pravnoj logici, jeste da republički javni tužilac odredi zamenika koji će vršiti njegovu dužnost u slučaju njegove sprečenosti. Prirodno je, zbog pravne sigurnosti, da to bude određeno jednim pismenim aktom. Međutim, ima situacija kada to očigledno nije moguće, kada jednostavno nema ličnosti koja će to učiniti.
Dragiša Krsmanović je, podnevši ostavku, za v.d. republičkog javnog tužioca odredio zamenika Stanišu Ivanovića. Inspekcijska kontrola je ustanovila da je gospodin Staniša Ivanović davno ispunio i premašio zakonske uslove za obavezan odlazak u penziju. Po zakonu, u penziju se odlazi sa 65 godina starosti. Izuzetno se to može produžiti još dve godine. Gospodin Ivanović ima 69 godina. Dakle, tih 67, kao krajnji rok, prošlo je jako davno. Gospodin Ivanović se, kad je stigao predlog za njegovo razrešenje sa dužnosti zbog odlaska u penziju, obratio Odboru za pravosuđe i Narodnoj skupštini Republike Srbije, pozvavši se na stav kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva, koje je predložilo tri ličnosti koje bi mogle obavljati, kako piše u podnesku, dužnost republičkog javnog tužioca. To su: dr Dragomir Nedić, Milena Inić-Drecun i Miljan Šarčević.
Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije je predlog gospodina zamenika republičkog javnog tužioca i vršioca dužnosti, Staniše Ivanovića, stavio na dnevni red svoje sednice i zaključio da Odbor nije nadležan da imenuje v.d. republičkog javnog tužioca, ali da, pošto je ovlašćeni predlagač za tužioca, po principu - ko može više, može i manje, može da da svoje mišljenje ko od predloženih kandidata treba da obavlja ovu funkciju. Odbor je o tome raspravljao, glasao i velikom većinom glasova utvrdio da funkciju v.d. republičkog javnog tužioca treba da obavlja dr Dragomir Nedić. Nakon toga je dr Dragomir Nedić preuzeo funkciju v.d. republičkog javnog tužioca. Njegov potpis je deponovan, overen itd.
Po mišljenju Odbora, i tu je poenta i kraj mog uvodnog izlaganja, predlog gospodina Ivanovića i saglasnost Odbora da od tri kandidata to bude dr Dragomir Nedić, predstavlja upravo onaj akt kojim se konkretizuje ko će od zamenika republičkog javnog tužioca obavljati funkciju republičkog javnog tužioca, kao vršilac dužnosti, kada to on ne može da čini. Imajući ovo u vidu (većinom - 10 glasova za i tri uzdržana), Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije daje svoje mišljenje Narodnoj skupštini Republike Srbije da je predlog za tužilačke funkcije - predlog koji je učinio ovlašćeni predlagač, v.d. republičkog javnog tužioca, i da nema prepreka da se o tom predlogu raspravlja i odlučuje. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, saslušali smo mišljenje Odbora za pravosuđe i upravu i imaćemo ga u vidu prilikom odlučivanja o razrešenju i imenovanju javnih tužilaca.
Nastavljamo jedinstven pretres o predlozima odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Da li se još neko od narodnih poslanika koji su izdvojili mišljenje na Odboru javlja za reč? (Ne.)
Da li se neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima gospodin Pelević.

Borislav Pelević

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda o imenovanju i razrešenju nosilaca javnih funkcija u pravosuđu, odnosno sudija i tužilaca, sasvim sigurno nije zaslužila da bude na dnevnom redu vanrednog zasedanja ove skupštine. Mogli smo da sačekamo još nekoliko dana i da to bude u redovnom zasedanju, ali nekome iz DOS-a se očigledno žurilo da imenuje sudije i tužioce koji njima odgovaraju.
Građani Srbije su očekivali da će vanredna sednica da se bavi mnogo važnijim pitanjima za život građana Srbije, kao što je očigledan pad standarda građana Srbije u svim segmentima života, kao što je problem sa zemljoradnicima koji već dva dana štrajkuju zbog prevare koja je učinjena od strane Ministarstva poljoprivrede da će otkupna cena suncokreta biti 15,75, a ipak su im dali samo 12 dinara. Građani Srbije su očekivali da će vanredna sednica biti posvećena izborima na Kosovu i Metohiji.
(Predsednik: Molim vas da se držite teme.)
O tome treba da se razgovara, a ne o ovako nebitnim pitanjima za građane Republike Srbije, kao i o porastu separatizma u Vojvodini, o problemima srpskog življa u Raškoj oblasti i o mnogim drugim problemima građana Srbije. Ali, ipak razgovaramo, nažalost, o ovoj temi na vanrednom zasedanju Skupštine Srbije.
Izražavam svoje poštovanje prema uvaženom poslaniku gospodinu Pavloviću koji je danas smogao snage da srpskoj javnosti ukaže na nepravilnosti prilikom imenovanja nosilaca funkcija u pravosuđu, sudija i tužilaca i to je jako pohvalno i to je jako dobro.
Mislim da je u redu to što je on ukazao da su za predsednike okružnih sudova određeni ljudi koji nikada nisu bili sudije i da čovek koji je samozvani republički tužilac postavlja, odnosno imenuje tužioce širom Srbije. Nije me ubedio uvaženi dr Hiber svojom frustracijom, jer on je kontroverzan u svom objašnjenju. On kaže da Odbor za pravosuđe i upravu konstatuje da nije nadležan za postavljanje v.d. republičkog javnog tužioca, a na kraju svog izlaganja kaže da je ipak Odbor odlučio da gospodin Nedić bude v.d. javnog tužioca Republike Srbije. To mi nije jasno i pretpostavljam da ni vama nije to jasno.
Pitanje postavljanja sudija je veoma važno pitanje i interesantno je da su se sudije u Novom Pazaru pobunile kada je neko iz DOS-a hteo da postavi sudiju Zlatana Kurtovića za predsednika Opštinskog suda. Sve sudije iz Novog Pazara su rekle da će podneti ostavku i da neće postojati sudijski kadar u Novom Pazaru, ukoliko on bude postavljen. Tek pod pritiskom tih sudija, taj predlog je izostavljen iz ovog predloga koji danas imamo na svom stolu.
Zašto gospoda iz vlasti, iz DOS-a, postupaju po istom komunističkom principu kao što je postupala i prethodna vlast. Zašto se nosioci funkcija u pravosuđu biraju po stranačkoj, odnosno partijskoj pripadnosti, zašto to nisu najbolji stručnjaci u pravosuđu? Zašto naše najbolje sudije i naši najbolji tužioci ne budu najbolji stručnjaci, a ne oni ljudi koji pripadaju određenim partijama, odnosno frakcijama u DOS-u? To nije dobro za pravosuđe i vi radite isto što je radila i prethodna vlast, a vi ste se zakleli da tako nikada nećete raditi. Da li je glavni kriterijum za postavljanje sudija to što je neko pripadnik jedne, druge ili treće stranke u DOS-u? Izgleda da je to glavni kriterijum, a to nije dobro.
Ipak bi sudije i tužioci trebalo da postupaju po onoj narodnoj poslovici: "Ni po babu, ni po stričevima", a ne po partijskoj pripadnosti.
Navešću vam konkretan primer. Konkretan primer je javni tužilac iz Kragujevca i sudija iz Kragujevca koji su podneli ovom Administrativnom odboru Skupštine Srbije predlog da se oduzme imunitet poslaniku dr Čanoviću, a zašto?
Gospodin Čanović se prijavio sam kod tužioca i kod sudije i rekao im je da se neće pozivati na imunitet i da želi da se to obavi redovnim postupkom, bez pozivanja na imunitet. Ali, oni, da bi se dodvorili DOS-ovskoj vlasti, ipak su i pored toga podneli ovom odboru prijavu, odnosno zahtev da mu se oduzme imunitet. Vi ste juče protiv svoje savesti, duboko sam uveren, glasali da se oduzme imunitet jednom doktoru, odnosno docentu Medicinskog fakulteta, jednom humanisti, čoveku koji nimalo nije kriv zbog smrti deteta koje je umrlo zato što je imalo urođeni tumor u stomaku. Čovek koji je bio infektolog i danas je to, koji je samo bio član konzilijuma koji ga je tog dana pregledao, a dete je, nažalost, umrlo.
I bez obzira na tugu i žalost njegovih roditelja, ipak moram da konstatujem da ste vi juče doneli jednu duboko nemoralnu i nesavesnu odluku. Ali, neka to bude na teret vaše savesti.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Peleviću, to je jučerašnja tačka dnevnog reda, opominjem vas.

Borislav Pelević

Zbog vašeg jučerašnjeg glasanja, zbog današnje konfuzije u Odboru za pravosuđe i upravu, zbog izlaganja gospodina Pavlovića kome ja duboko verujem i zbog onoga što je danas izrekao gospodin Dragor Hiber, SSJ nema poverenje u predloge koje je Odbor za pravosuđe podneo. Zato će SSJ biti uzdržana i nećemo glasati ni za, ni protiv vašeg predloga i koristim priliku da kažem svima onima koji su predmet imenovanja i razrešenja, da im uputim moje lično izvinjenje, ali, jednostavno, o vašim sudbinama ne mogu da odlučuju ljudi koji su predložili ovako konfuzna rešenja. Zahvaljujem se na pažnji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika... Izvolite, gospodin Ivković.

Branislav Ivković

Sigurno govorniku za ovom govornicom treba dosta strpljenja i odmerenosti da govori o svim događanjima vezanim za ovu vanrednu sednicu, a posebno kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda. Moram prvo da konstatujem da ste bili vrlo revnosni juče da budete prisutni u broju od 211 poslanika, a da su vas danas jedva pokupili da budete u dovoljnom broju da bude kvoruma. Toliko o odnosu prema jučerašnjoj tački koju ste morali da izvršite i o današnjoj tački dnevnog reda.
Oko ove vanredne sednice - mnogo govornika je juče reklo ono što treba da se kaže. To je, pošto je pravosudni sistem u pitanju, da su svi očekivali, posle silnih rasprava u DOS-u o kriminalu i korupciji, da će imati vanrednu sednicu o kriminalu i korupciji, i ne samo u vaše vreme, već 11 godina unazad. I nama odgovara da to bude tako.
Umesto toga, dobili smo juče dnevni red koji je iznenada, namerno promenjen i pitanje imuniteta postalo je druga tačka dnevnog reda. Svi su shvatili da u suštini ta druga tačka dnevnog reda jeste pitanje vašeg testiranja i to koliko ste složni da napadnete drugoga, odnosno opoziciju, ali izgleda da baš i niste složni kada glođete kadrovsku kosku između sebe, a vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Vaši politbiroičići su u svom politbirou, ovde u centrali, dostavili izgleda mnogo različitih rešenja za ovu tačku dnevnog reda, ali šta se valja iza svega - to građani Srbije treba da prepoznaju. U suštini, DOS svojom većinom u parlamentu želi da preuzme kompletno sve poluge, ne samo izvršne vlasti, nego i pravosudnog sistema Srbije.
To je bio rezultat jučerašnje tačke dnevnog reda, to je rezultat i današnje tačke dnevnog reda. I jedna i druga tačka su komotno mogle da budu u redovnom zasedanju. Ali, šta se pokazalo? Vi ste nas naterali da ceo dan danas sedimo ovde, jer se niste između sebe dogovorili koga ćete za koje mesto da stavite. Imate gradova gde je na kraju posle prvog, pa drugog, pa trećeg rešenja, povučeno jedno, drugo, pa treće, pa na kraju nemate nijedno rešenje za kadrovsko rešenje da dogovorite između sebe. O čemu se radi?
Činjenica je da živimo u državi u kojoj je moguće da MUP bez ikakvih problema dostavi video snimke određenih događanja, koji i ne mogu da budu dokazni materijal u istražnom postupku, ali mogu da budu kompromitujući materijal za ličnosti i partiju za koju se vezuju. O tome da ne može to biti dokazni materijal, ja dobro znam, jer mom ocu je suđeno 1971. godine da je navodno psovao Tita i partiju, a magnetofon je trebao biti dokaz. Tada je još ta komunistička država 1975, odnosno 1971. godine rekla da tajno snimljene trake kasetofona, a kasnije i video trake, ne mogu biti dokazni materijal.
MUP u ovoj državi očigledno radi na krilima DOS-ovskog režima, dajući kompromitujući materijal, da bi kompromitovao ljude i eventualno partije koje se vezuju. U takvoj državi mi danas treba da biramo više od sto nosilaca pravosudnih funkcija. Nije problem što umesto onih kojima je istekao mandat biramo druge. Tu niko ne može reč da kaže. Takvi slučajevi, onih kojima je istekao mandat a biraju se drugi, su slučajevi koji su normalni i kojima moramo da ukažemo poverenje ili da budemo uzdržani, s obzirom na naše informacije sa terena.
Mnogo su ozbiljniji slučajevi kada se razrešavaju sa funkcije onima kojima nije prestao mandat. Tu je ozbiljnost velika i imamo svi dopise predsednika privrednih sudova, imamo svi informacije iz sudova širom Srbije, i zaista jednom normalnom i prosečnom građaninu preostaje da se uzda u čast velikog broja i visokog procenta zaposlenih u pravosudnom sistemu Srbije, kojima je jasno da će ne danas, ali sutra ili prekosutra, jako dobro gledati šta su radili u situacijama kada se zna kakvi pritisci se na njih vrše, kada se zna da se govori da 31. decembra i kuriri i sudije ostaju bez posla i da će se uvesti novi zakon o sudstvu, a što je svojevrstan pritisak takođe na sudije.
Činjenica da predsednici sudova i ostali koji se razrešavaju pre istka mandata su primer drugima kako će proći, a ne ponašaju se kako se želi. To jedino na taj način u ovoj državi može da se tumači. Šta je sa rezultatima rada? Da li je i ko pitao te predsednike sudova šta su njihovi rezultati rada? Da li je neko vršio analize preko sudija izvestilaca? Da li su ti sudovi dobro radili? Imamo podatke svi i čućete u diskusijama naših poslanika, razrešavaju se predsednici sudova koji su rešavali više predmeta u protekloj godini, nego što su ih primili (smeh).