Nisam izrekao opomenu, zato što je gospodin izneo načelni stav o tome ko treba da se vrati na drvo. Inače, ja se ne slažem sa njim, ali to je stvar mog slaganja ili neslaganja. Nije to uputio nikome konkretno, te nikoga konkretno nije ni uvredio, niti se iko mogao prepoznati.

(Milorad Mirčić, sa mesta: Nisam razumeo da ste vi i on DOS. Mislio sam da Čeda predstavlja DOS.)

Pa, nije on zastupao DOS, kao što ni vi ne zastupate Srpsku radikalnu stranku. Nju zastupa predsednik poslaničke grupe. Vi zastupate sebe.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a posle njega Rade Bajić.

Gospodine predsedniče, izvinjavam se obzirom da sam zakasnio po vašem pozivu, bio sam na sednici Odbora za pravosuđe i otprilike slušao deo izlaganja članova Odbora. Živo me zanimalo baš onaj deo vezan za kandidata za predsednika Višeg privrednog suda u Beogradu, za gospođu Vasilić. Ono što me inače iniciralo da podnesem prijavu za svoju diskusiju nije samo pitanje kandidata za predsednika, za  Viši privredni sud, za gospođu Vasilić, već i ono što je juče jedan poslanik ovde, na jedan bezočan i bezobrazan način, otvorio pitanje pitanje nekih kandidata za visoke pravosudne funkcije.
Izaći i za ovom govornicom iznositi laži, i to bezočne laži, mislim da ne ide u korist niti onoga ko to iznosi, niti partije koja ga je ovde dovela. Poslednji rezultati o nekim dopunskim izborima, posebno u opštini Požarevac, pokazuju da takav način političkog nastupa samo donosi negativne poene, nikako pozitivne.
Ta partija na koju mislim, a neću da joj izgovorim ime namerno, na dopunskim izborima u opštini Požarevac, u selu Dubravica, dobila je samo dva glasa - i to je mnogo, tako neko kaže. Čak valjda ni kandidat za samog sebe nije glasao. Pominjanje 9.maja od strane pripadnika takođe te iste partije, mislim da je licemerno.
(Tomislav Nikolić dobacuje sa mesta.)
Nemojte mi dobacivati, ja vama nikada nisam dobacivao. Znate šta ste rekli malopre, izazvali ste repliku, naravno. Bezobrazluk koji ste rekli, mislim da zaslužuje da vi izađete iz ovog visokog doma, sramota me da kažem za javnost.

Vi vodite dijaloge i razgovore, poslaniče završite izlaganje, a vi gospodine Nikoliću nemojte dobacivati.

Spominjanje kandidata za zamenika okružnog javnog tužioca Pavla Pavlovića kroz kontekst da je preko njegovog uticaja u "Elektrodistribuciji" Požarevac, bio u mogućnosti julovski ili porodični advokat porodice Milošević - Marković da uzima ogromne pare putem zastupanja firme u procesima protiv dužnika, mislim da je takođe neumesno i licemerno, zato što ljudi koji su se zalagali za demokratske promene nisu imali takvog uticaja.
Pominjanje Dmitra Krsteva, i to ne samo sa ove govornice već i kroz štampu, kroz kontekst 9.maja u Požarevcu, takođe je licemerno i bezobrano zbog toga što se taj Dmitar Krstev potrudio da otporaši iz Požarevca ne dobiju krivičnu prijavu, tj. istražni postupak za pokušaj ubistva, već da budu u procesu učestvovanja u tuči.
Takođe, pominjanje na ovakav način kandidata za predsednika Opštinskog suda u Žabarima, učinilo je da danas Odbor za pravosuše odloži pitanje predsednika, ali ono što su me sinoć građani, meštani naselja iz žabarske opštine obaveštavali, učinilo mi se da se odnosi upravo na predsednika suda. Obraćali su se sličnim rečnikom, doduše ne za ovom govornicom, već putem telefona. Dakle, to je ono što smo nasledili i to je ono što svakako ovaj visoki dom mora da postavi kao jedan od prvih zadataka, a to je prvo, diciplinovanje u radu u ovoj skupštini tog dela poslanika, sa jedne strane. Sa druge strane je i procedura kako bi što pre ova zemlja dobila nezavisno pravosuđe, a rezultati i u Dragovcu i u Dubravici pokazuju svoje.
(Veroljub Arsić, sa mesta: Replika.)

Replika? Po kom osnovu?

(Veroljub Arsić, sa mesta: Čitavo vreme je pričao o mom izlaganju od juče.)

Nije pomenuo ni ime ni stranku, nemate pravo na repliku. Ni ime ni stranka nisu pomenuti. Rekao je funkciju? Ako je rekao funkciju, onda izvolite.

Gospodine Matiću, kada pominjete gospodina, kako se ono zvaše, Pavle Pavlović, prvo da vam kažem da su na tom mestu konkurisali sledeći kandidati za zamenika  okružnog javnog tužioca: to su Bojan Bojić - zamenik opštinskog javnog tužioca iz Požarevca; Adelaida Anđelković - sudija opštinskog suda Požarevac; Ljubiša Vasić - zamenik opštinskog javnog tužioca iz Požarevca; Gordana Mitić- sudija Opštinskog suda u Požarevcu i Slavica Petrović - advokat.

Verujem da bi svi bili bolji zamenici okružnog javnog tužioca nego vaš kandidat gospodin Pavle Pavlović.

Drago mi je da ste izašli i tog slučaja se dotakli. Nisam uopšte hteo to da pričam, ali sada je svima jasno, bar je meni sto posto sigurno jasno da DSS vrši i ubacuje svoje kadrove u pravosuđu. Znači, gospodin Pavle Pavlović je radnik Javnog preduzeća "Elektromorava" Požarevac. Gospodin Slavoljub Matić, koji je bio za ovom govornicom pre mene, radio je u "Elektromoravi" Požarevac dok nije postao narodni poslanik i predsednik SO Požarevac. Ta veza je sasvim jasna - kako je jedan kandidat koji je sigurno po stručnosti lošiji nego svi ovi koje sam nabrojao, došao na to mesto da bude predložen za zamenika opštinskog javnog tužioca.

Što se tiče gospode iz Žabara, tu je sve jasno. Građani mogu da ga zovu, oni koji vole jednog ili drugog, a ja sam ovde izložio konkretne materijalne dokaze. On nema ništa osim telefonskih poziva, a što se starog predsednika suda tiče nisam ga ni spomenuo, niti mi pada na pamet jer čoveka ne poznajem.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a sledeći je narodni poslanik Miloš Lukić.

Poštovani narodni poslanici, imali smo dvodnevnu raspravu koja je jednostavno i apsolutno potvrdila da je ova tačka dnevnog reda bila apsurd,  kada je stavljena i to na vanrednom zasedanju republičke skupštine.
Najmanje dva su razloga što se može reći da je apsurd to što je stavljeno, a to je da nisu ispoštovana brojna pravila, ni zakonska ni logička, kada su bili u pitanju predlozi. Isto tako i ovakvim propuštenim zakonskim pravilima nije ispoštovan ni odziv, a što smo imali prilike da vidimo da se u zadnjih desetak dana povuklo oko desetak predmeta, odnosno desetak imena je prebrisano i stavljena su druga imena. Čak nismo dobili ni obrazloženje zbog čega su ta imena prebrisana i zašto su ti ljudi, koji su već obavešteni da će biti predsednici privrednih ili drugih sudova, izbrisani i na njihovim mestima stavljeni drugi kandidati.
Ništa manje važan razlog nije, što smo ovde primetili a niko i ne osporava pobednicima, odnosno DOS-u pravo da se oni jednostavno dogovore, čak i u mnogim slučajevima nisu ispoštovani ni dogovori. Očigledno je, kada sam rekao da su prekršena mnoga pravila i zakonska i logička, ne mogu se pojedinci ovde koji su izlazili iz DOS-a pozivati na neki loš prethodni zakon koji je bio. Da li je taj zakon limitirao da se izaberu sudije koje nemaju veći prosek od 6,5, da li je taj zakon limitirao i odredio da se mogu birati sudije koje studiraju više od 10 godina i da li je taj zakon odredio da se može sudija i predsednik suda birati iako uopšte nije vršio sudijsku funkciju, ili ako mu je istekao radni staž. Zaista ne vidim i to je samo jedan providan manevar da se kaže da je predlog zakona bio loš. Ako je bio loš, trebalo je da ga promenite i po njemu onda izgradite pravila po kojima će se birati sudije. Jasno je, bez obzira kakav je, on se treba poštovati, pa nije bilo smetnje da se odaberu pravi kadrovi sudstva. Ja ću vam posle navesti primer, koji znam i koji je interesantan, ali vrlo je bitno što je ova tačka dnevnog reda ušla u javnost, da tako kažem. Mnogi su mi se zainteresovani javili, ili radnici ili sudije, gleda se Skupština i zna se o čemu se raspravlja. Dužnost mi je, zbog tih koji su glasali, da jednostavno kažem ono što su mi rekli, bez ijedne ružne reči, o nekima koji treba da se postavljaju i onima koji treba da se menjaju.
Činjenica je da je političko preispitivanje rada sudova tipičan primer političkog pritiska na sud. Kako to drugačije objasniti, ako hoćemo nezavisno sudstvo. Jedno cirkularno pismo, gde se vrši izmena predsednika - rečeno je da je neažurnost i neadekvatan rad sudstva i teško stanje u datom sudu razlog što se menja određeni predsednik suda. Jednostavno, u mnogim slučajevima, a i to smo videli u raspravi, pokazaću vam primer koji ću ja izneti, da to apsolutno nije tačno.
Uzeću primer Privrednog suda u Novom Sadu, gde se u sudu sa jednom trećinom članstva, odnosno sudija koji aktivno rade, i pored svakodnevnih zalaganja da se popune upražnjena radna mesta, uradi više predmeta (1.295) prosečno po sudiji u 2000. godini nego u prethodnoj godini. Taj prosek po sudiji je za oko 378 predmeta veći, nego što je u proseku u Republici. Kako se onda jednostavno može reći da je taj sud neažuran? Ova skupština i predsednik naše skupštine dobili su pismo Privrednog suda u Novom Sadu, gde je detaljno opisan ovaj slučaj.
Sa istim sadržajem, mnogi sudovi su se obratili, sa sastanka predsednika sudova koji je održan u Pančevu i to je pismo upućeno i Ministarstvu, i našem Odboru za pravosuđe i upravu i predsedniku Skupštine, da jednostavno ne stoji paušalna ocena za sve sudove da su bili neažurni. Ja sam samo rekao primer za Privredni sud u Novom Sadu. Ne znam ni sudiju koji sada radi, a ime mu je Mile Korać, magistar je, a niti sudiju koji treba da dođe na njegovo mesto, gospodina Vladimira Beadera. Međutim, iz nekoliko novosadskih firmi, značajnih firmi gde je on vodio sporove, zvali su me mnogi radnici koji su predali krivične prijave protiv njega i o tome su obavestili 12. septembra i predsednika Maršićanina, i ministra pravde i naš Odbor za pravosuđe i upravu. Jedino su ogorčeni što po tome niko nije ništa preduzeo. Uopšte ne smatram da će, ako je podneta krivična prijava, on i biti krivac, ali jednostavno, ako je pet preduzeća podnelo krivične prijave u sporovima u kojima je on radio, onda treba neko i naš celi Odbor za pravosuđe to da preispita.
Nisam rekao nijednu ružnu reč, jer sam vaspitan da ne mogu to reći, niti imam dokaze. Međutim, obratili su mi se mnogi građani i mnogi radnici, i pismeno, za šta uostalom ovde imate i dokaz da su se pismeno obratili 12. septembra svim ovim institucijama, i sindikat metalaca Novog Sada. Nijednu ružnu reč neću reći, niti imam prava, ali mislim da imam prava da ovde jednostavno ukažem da su naši organi, i predsednik, Odbor za pravosuđe i ministar, dobili to pismo i da mislim da treba na Odboru za pravosuđe to da razmotre.
Normalno da svi mi pitamo otkud sada takav politički pritisak, a kaže se da hoćemo nezavisno sudstvo, da se pojedine sudije postave isto uz tako lošu karakteristiku. Što je najgore, mnoge sudije koji su apsolutno sigurno predloženi, koji su časni, koji su vrhunski stručnjaci, isto će se tako osećati zbog onih pojedinaca koji imaju ovakve negativne karakteristike. Svi događaji koji su prethodili ovome, jednostavno mogu logički da nametnu takav zaključak svakom čoveku, bez obzira što je bio u ovoj materiji.
Kako se može drugačije protumačiti, kada se puste svi oni zločinci i teroristi sa Kosova koji su ubijali, kojima je naša milicija služila kao glineni golubovi, gde su naši mladići služili kao žive mete za ubijanje. Oni se puste iz zatvora, bez ikakve griže savesti, a da se čak niko ne upita i niko ne zapita, makar za jednog onog našeg jadnika koji je uhapšen ili otet, da ga puste, makar da znamo da li je on živ ili su ostali živi. Niko se nije setio da zatraži ijednoga.
Kako drugačije objasniti, a to mogu samo sudije koji su tako postavljeni i koji će bezuslovno klimnuti glavom i reći politici - da, tako ćemo uraditi, da se ukida presuda zločincima koji su nas bombardovali i koji dolaze ovde. Jednostavno, kao da se vrate zločinci na mesto zločina, ukida se legalna presuda, ukidaju se čak postupci, odnosno istražni postupak, sve se vraća na početak. Da li je to amnestija njihova, da li je to znak Zapadu da mi nikada nećemo od njih tražiti ratnu odštetu. Ponavljam, to je mogao samo sudija koji nije imao ni ljubavi prema ovom narodu, ni sudske časti. Na kraju, kako protumačiti da se građanin ove zemlje, prethodni predsednik države, jednostavno otme ili kako da kažem drugačije, nije to ni oteto, jer ga je sud jednostavno ...
(Predsedavajuća: Gospodine Bajiću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, upozoravam vas.)
.... u čijoj nadležnosti je bio i jednostavno se kidnapuje i da niko ne odgovara iz sudstva za to. Zato je politički pritisak da sudije rade onako kako im politika kaže, odnosno izvršna vlast i to je tipičan primer upliva politike u sudstvo.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Branko Pavlović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto nema nikoga iz Vlade, ja sam želeo da pozdravim ministra, jer mislim da je trebalo da prisustvuje ovoj raspravi. Imao sam dilemu da li da se javim za diskusiju, posle svih onih ocena o našim kolegama diplomiranim pravnicima, sa položenim pravosudnim ispitom, o mnogima sa magistraturom i doktoratom, koji se bave pravnom naukom, odnosno koji to u praksi sprovode, u vidu jednog časnog zanimanja. Želim da kažem da sam očekivao da će ova skupština sa mnogo više uvažavanja govoriti i o ovim ljudima i o ovoj struci. Zamislite kada bi se rasprava o lekarskoj struci, o prosveti i drugim oblastima života vodila na ovaj način, slika o našoj stvarnosti bi sigurno bila vrlo ružna.
Stanje u pravosuđu je ocenjeno kao vrlo loše. Imam jedno pitanje - da li je stanje u drugim oblastima života nešto bolje, da li je stanje u privredi, poljoprivredi, zdravstvu, školstvu i drugim granama bolje od stanja u pravosuđu? Mislim da bi svako onaj ko bi izneo argumente protiv ovog što sam rekao imao mnogo da se namuči da da valjano obrazloženje i da me ubedi da samo u pravosuđu stvari ne valjaju toliko i da samo u pravosuđu treba vršiti jednu čistku na ovaj način na koji se ovo prikazuje.
Posle ovakvih predloga, a moja kritika se pre svega odnosi na način donošenja i prezentiranja predloga ovoj skupštini, mislim da dobijamo jednu vrlo nezavidnu situaciju za veliki krug ljudi koji su obuhvaćeni ovom temom. Imamo nekoliko situacija. Imamo, recimo, situaciju da se razrešava predsednik suda, odnosno da se mnogi predsednici koji su stavljeni na spisak jednostavno razrešavaju, sa obrazloženjem da su sudovi neažurni. Neažurnost sudova meri se određenim procentima i to se iskazuje. Svaki taj čovek koji je makar iz ovog razloga razrešen posle nekoliko godina ili decenija provedenih u toj struci, zaslužuje da mu se bar posveti pola stranice, da se napiše - taj i taj se razrešava zato što u tom i tom sudu toliki je broj predmeta i nije rešen, loša je organizacija itd. Ne možemo paušalno, pozivajući se na Zakon o sudovima, da kažemo da su svi predsednici sudova razrešeni zbog neažurnosti.
Postojala je jedna mnogo korektnija kvalifikacija koju smo čuli iz diskusija nekoliko poslanika vladajuće većine, a to je da je to neminovno i da su to smene koje su prouzrokovane promenama u strukturi vlasti, odnosno promenama na političkoj sceni i to je mnogo poštenije, da se tako reklo. Znači, gospodine, vi ste bili predsednik za vreme nekog prethodnog režima, mi smo sada došli na vlast, vi nam ne odgovarate i to bi ostalo tako zapisano u nekoj biografiji tog čoveka, pa ne bi morao da se stidi i da sutradan njegovi potomci kažu - evo naš predak koji je bio predsednik suda, što nije mala funkcija u ovoj državi, razrešen je zato što nije odgovarao trenutnoj vlasti. To je mnogo poštenije i za tog čoveka mnogo časnije.
Imamo situaciju da razrešavamo predsednika suda, a ne imenujemo novog predsednika. To je jedna situacija koja je vrlo ozbiljna i koja se javlja u nekoliko slučajeva. Ta situacija dovodi u dilemu sve nas kako će ti sudovi funkcionisati. Imamo primere da su praktično najavljena razrešenja nekoliko predsednika sudova, a da se na današnjoj sednici nisu našli predlozi za imenovanje novih predsednika.
Kako će Privredni sud u Kragujevcu funkcionisati do neke naredne sednice, kada će dobiti svog predsednika, ako mi večeras razrešimo uvaženog kolegu koji sada tu funkciju obavlja, i šta će on raditi do naredne sednice, da li ima autoriteta da rukovodi svojim kolegama ili nema, kako će da organizuje rad ostalih službi itd. O svemu tome treba razmišljati i mislim da ovo nije ništa neobično, niti ja pričam o nečemu što je van teme, koja je vrlo ozbiljna.
Što se tiče situacija da su mnoge naše kolege predložene, pa zatim skinute sa spiska, to takođe treba gledati i u jednom drugom kontekstu. Svi ti ljudi imaju porodice, imaju svoje prijatelje, kolege koje ih uvažavaju, manje ili više, ali je vrlo ružno i neprijatno ako ste danas na spisku, a sutra vas jednostavno izbrišu. Vi nemate obrazloženje, verovatno vam je neprijatno u jednom kraćem ili dužem periodu, u najmanju ruku ili ćete doživeti i druge neprijatnosti većeg obima.
U svakom slučaju, mislim da je sa ovakvim načinom predlaganja Odbor za pravosuđe ipak potcenio značaj ovoga o čemu danas pričamo i da je to trebalo mnogo kvalitetnije uraditi. Ukoliko se pokrene pitanje ko treba da bude predsednik suda u bilo kojoj sredini, imao sam prilike da razgovaram sa mnogim kolegama, vrlo brzo se dođe do sužavanja tog spiska na par kandidata, gde se svi slažemo da su to kvalitetni ljudi. Znači, bez obzira na stranačku pripadnost i bez obzira na političko opredeljenje. Jednostavno, u svakoj sredini se zna ko je pošten, ko je kvalitetan, ko je vredan i ko dobro radi svoj posao, a u pravosuđu je to još jednostavnije pošto postoje kriterijumi u ocenjivanju, koji se brojčano izražavaju, tako da svako ima i svoju ocenu.
Imamo još jednu situaciju koju principijelno moram da pomenem i da kritikujem, a to je da nam se dešava da ljudi dolaze iz nižih sudova i da postaju starešine viših sudova, konkretno da sudije opštinskih sudova postaju predsednici okružnih sudova. Uvažavajući lične i sve druge kvalitete tih ljudi, ipak moram da kažem da su to neka pravila koja nisu uvedena za vreme režima Slobodana Miloševića ili u zadnjih 40, 50 ili 60 godina perioda o kome je bilo reči, to su neka iskonska pravila da đak ne može preko noći da postane starešina svom učitelju, da onaj koga je do juče taj viši sud ocenjivao odjednom postane starešina. Mislim da će i tom čoveku biti teško i neprijatno i da mu neće biti lako da vodi takav jedan organ.
Normalno, mnogi od vas su verovatno dobili i mnoga pisma i faksove, koji neprestano stižu ovde, u ovu skupštinu, gde kolektivi iz unutrašnjosti reaguju upravo na ovakve slučajeve. Smatram da je trebalo da o svakom kandidatu, uvažavajući ga pre svega kao ličnost, dobijemo određene podatke o njegovom datumu rođenja, kretanju u službi, kvalifikaciji i o svemu što je od značaja za ovo današnje odlučivanje, i to po nekom tipskom obrascu za sve kandidate. Na taj način bismo mogli ovde na jedan mnogo kvalifikovaniji način da diskutujemo i da se izjasnimo o ovim kandidatima.
Isto tako, mislim da je vrlo ružno što su pojedina imena pominjana ovde, pominjano je zdravstveno stanje tih ljudi, što takođe nije u redu. U redu je da ova skupština, kao najviši organ (i da raščistimo da je ovo najviši organ vlasti, a ne samo zakonodavni organ), treba da raspravlja o ovim ljudima, ali trebalo bi da dobijemo i kvalitetne podatke o njima. To nije trebalo da se radi uz televizijski prenos, jer mislim da je taj televizijski prenos mnoge ljude doveo u vrlo neprijatnu situaciju.
Većina naših kolega u pravosuđu je politički neopredeljena i mislim da je pravi izvor, upravo onih kvalitetnih kadrova koji treba da vode pravosuđe, među onim ljudima koji su politički neopredeljeni. Stav Stranke srpskog jedinstva je da ćemo se, zbog toga što su ovi predlozi ovako nevešto i nekvalitetno prezentirani ovoj skupštini, uzdržati od glasanja. Ipak smatram da treba da se izvinimo onim kolegama koji zaslužuju, a nećemo im dati svoj glas, i onima koji takođe zaslužuju, a nismo imali prilike da se o njihovom kvalitetu i njihovoj kandidaturi izjašnjavamo.