Kontrolu nad aktima parlamenta ima sudstvo, odnosno ustavno sudstvo. Mislim da se i ovoga puta, ukoliko se nešto želelo, moralo ići tim putem, kontrolu opštih akata Skupštine vrši ustavno sudstvo, a kontrolu pojedinačnih akata u upravnom sporu, Vrhovni sud. Ako se želela ispravka neke nepravde, onda je trebalo ići tim putem.
Međutim, simptomatično je da se vladajuća koalicaija i na ovoj sednici, kao i na svakoj do sada, ponovo sa jednim pitanjem ili sa više pitanja okreće prošlosti. U političkom smislu, to smatram i izrazom nemoći ove vlasti da pruži odgovore na teška pitanja današnjice i neizvesne sutrašnjice. Često i prečesto se poseže za prošlošću.
Što se tiče druge grupacije pitanja oko koje bih želeo da kažem par reči, odnosi se na razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija. Tu bih napravio dve razlike.
Prva grupacija su oni koji odlaze na lični zahtev, koji odlaze u penziju i želim tim nosiocima, koji su do juče obavljali ovaj častan posao i koji će nakon ove sednice biti formalno razrešeni, da u lično ime izrazim zahvalnost za doprinos koji su dali pravosuđu u Srbiji.
Što se tiče one druge grupe predloga za razrešenje nosilaca funkcija pre isteka mandata na koje su birani, mi ćemo biti protiv toga jer smatramo da način na koji je izvedeno, odnosno predloženo od strane Odbora, a verovatno će biti i usvojen od strane većine, nije u skladu sa zakonom.
Mislim da mnogi od tih predsednika sudova nisu zaslužili da se nađu u korpi ili obuhvaćeni jednom floskulom da su isključivi krivci za katastrofalno stanje i neažurnost u pravosuđu.
Mnogi od njih su čitav svoj život veoma časno i odgovorno ugradili sebe i zaslužili su da se ova vlast ili bilo koja druga vlast rastane sa malo više dostojanstva nego što se to čini.
Što se tiče izbora novih nosilaca pravosudnih funkcija, ovde je predloženo 70 kandidata za predsednike sudova opšte nadležosti. Nećemo dati podršku ovim rešenjima, ne zato što smatramo da su to sve loši predlozi, daleko od toga, već pre svega što smo svesni da sa 37 poslanika, koliko nas ima u parlamentu, i nismo bili u poziciji da aktivno učestvujemo u njihovom predlaganju, pa zbog toga nemamo pravo ni da aktivno učestvujemo u odlučivanju, pa ćemo najverovatnije biti uzdržani oko toga.
Ima jedna druga činjenica: od 70 sudija predsednika sudova opšte nadležnosti, koji će verovatno danas biti izabrani na to časno mesto, čak 30 nisu iz tog suda. Mislim da je to neopravdano visok procenat i on govori o dve stvari.
Prva i osnovna stvar je da u tih 30 sudova radi nekoliko stotina sudija, a ako smo za ovom govornicom rekli, i od strane predstavnika vladajuće koalicije, da je funkcija predsednika suda, sudska uprava, onda zaista ne vidim razlog da iskažemo nepoverenje prema nekoliko stotina postojećih sudija koji rade u tih 30 sudova, a u koje će doći kolege iz advokature, privrede i drugih sudova, a do juče nisu radili u tim sudovima.
Mislim da to nije prihvatljivo.
Oko legitimiteta predloga vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, ne bih se u potpunosti složio sa argumentacijom uvaženog kolege Pavlovića. Tačno je da je život doneo jednu situaciju koju zakon nije rešio , tačno je da postoje pravne praznine, ali sam u takvim situacijama sklon uvek da se priklonim mišljenju da je bolji bilo kakav sistem, nego odsustvo sistema, što bi se desilo da Srbija nije imala vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca.
Inače, za mene nema sumnje ko je kriv za ovu situaciju i hoću to i da kažem. Mislim da za to isključivu odgovornost nosi DOS, vladajuća koalicija, jer je u vreme prelazne vlade prihvatila zahtev SPO da zatraži i dobije ostavku tadašnjeg republičkog javnog tužioca, iako je bio parlament raspušten.