Molim narodne poslanike, ako temu izbora i sve ovo što smo radili ova tri dana smatraju važnim, da u tišini i punoj koncentraciji saslušaju izveštaj gospodina narodnog poslanika Mamule, kao zamenika predsednika Odbora  za pravosuđe i upravu. Zaista vas molim da se saslušamo.
Ovi predlozi su izbrisani da bi se proverile primedbe koje su iznete tokom rasprave. To ne znači da po izvršenim promenama ti predlozi neće možda biti ponovo na dnevnom redu. Iznete su ozbiljne primedbe. Još bi bilo bolje da su iznete ranije tokom rasprave, a ne da se čeka poslednji trenutak pa da se izazove neki efekat, kao što se priželjkivalo.
Što se tiče gospodina Korheca, tu smo uvažili razloge gospodina Pal Šandora. A, i ono što je predviđeno Rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 1986. o nezavisnosti sudstva, tako da će i to biti provereno.
Što se tiče kandidata za predsednika Višeg privrednog suda, gospođe Jelisavete Vasilić, utvrđeno je da nije bilo procesnih razloga da se predlog povuče iz procedure, većinom glasova. To je odluka.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo i 10 minuta koje sam ostavio za kraj rasprave u načelu. Mislim da smo zajedno, kao poslanici, proveli suviše dugo vremena radeći u ovoj sali, da bismo bili nesposobni da procenimo u kojoj meri su argumentacije i stavovi lični i stranački, a u kojoj meri su oni zaista posledica nekog višeg društvenog interesa. Ova sednica republičkog parlamenta je po mnogo čemu presedan. Raspravljali smo o oduzimanju imuniteta dvojici svojih kolega i na takav način inaugurisali princip koji i svakoga od nas preteći obavezuje i podseća. Razgovaramo tri dana o reformi pravosuđa, reformi u kadrovskom smislu, najavljujući, bar mi kao predstavnici poslaničke većine, i onu zakonsku reformu i zakone koji su u ovom trenutku u javnoj raspravi.

Ono što je iskorak u odnosu na naša dosadašnja zajednička i razmimoilaženja i povremene saglasnosti, jeste da smo ovoga puta odlučivali o konkretnim ljudskim sudbinama. Ne kažem da su manje važni zakoni kojima smo reformisali fiskalni sistem našeg društva, ali ovog puta smo govorili o imenu i prezimenu, o tome ko je po našem mišljenju sposoban da meri pravdu u našem društvu, a ko je za nešto tako nekvalifikovan. Mislim da bi bio prvi veliki uspeh ako bismo sada, na kraju ove načelne rasprave mogli da kažemo da je ipak u svemu tome prevagnula argumentacija koja nije lična. Smatram da je više nego opasno osporiti bilo koju argumentaciju, kojom se ovde kritikovao predlog Odbora za pravosuđe ili naše poslaničke većine, nekim ličnim razlogom. Isto tako, smatram da ni mi na tako nešto nemamo pravo, jer služeći se tom analogijom mi se predstavljamo kao ljudi koji imaju neki lični interes, bilo da je reč o sudu u Leskovcu, o sudu u Vranju, o sudu u opštini Žabari, o realnom problemu na koji moramo pronaći odgovor sa sudom u Subotici ili o problemu koji imamo sa Višim privrednim sudom u Beogradu.

Onaj ko kaže da u tome postoji lični razlog i ko u tome upre prstom u DOS, u SPS, u SRS, u SSJ, u DS, DSS, istovremeno time, sa druge strane, jasno ukazuje na to da je njegov interes u istoj meri ličan. Ipak, uveren sam da ovoga puta nije bilo tako, uprkos nekim veoma jasnim eksplicitnim stavovima koji su, u konkretnom slučaju želim da govorim o DS, u meri u kojoj su, optužujući za one koji sa takvom argumentacijom nastupaju. Ja sam ispred poslaničkog kluba DOS-a zatražio argumentaciju za svaku kritiku, argumentaciju koja ne bi smela da bude kleveta i puka insinuacija, već nešto što je posledica ozbiljnog, pedantnog, preciznog rada, nečeg što je utemeljeno na činjenicama. Proizvod jednog takvog pristupa su korekcije koje smo mi napravili u svom predlogu, korekcije po pitanju sudova u Leskovcu, Vranju, u opštini Žabari, u Subotici. O tome vas je veoma korektno izvestio poslanik Mamula.

Pred nama je glasanje, ali u tom glasanju takođe moramo povesti računa o jednom principu - da je ovo poslednji put da smo u ovoj meri mi kao političari, a pre svega, jesmo političari, angažovani u poslu koji ponajmanje može i sme imati dodira sa politikom. Ako već znamo da je to tako, ne optužujući nikoga među nama ovde, ni one koji su nam ostavili takvu proceduru, ali ni nas koji realno tu proceduru nismo mogli na valjani način da promenimo u ovom vremenu koje je ipak kratko, jer se od nas očekuje reforma pravosuđa u periodu od osam meseci, a ono nije reformisano za prethodnih 30 ili 40 godina, koliko su stari pojedini zakonski predlozi.

Mi smo obećali ozbiljnu promenu i ta promena može biti posledica samo ozbiljnog i konkretnog rada, u kojem se ne smemo deliti na levu i na desnu stranu, već moramo biti onakvi kakvi smo, recimo, bili danas na Odboru za pravosuđe, ili juče, kada sam siguran da su prevagnuli argumenti koji su bili posledica stručne analize, a ne partijskog interesa.

Što se tiče konkretnih problematičkih primera, distanciranje od rešenja, iako ostavlja gorak ukus, za nas ne predstavlja diskvalifikaciju tih ljudi. Mislim da će satisfakcija biti već prva naredna prilika na kojoj ćemo mi moći da porazgovaramo i ukažemo da li je neka kritika bila opravdana ili je neka kritika bila posledica i suviše jakog stranačkog ili nekog ličnog interesa. Mislim da smo u ovoj raspravi kao najozbiljniji problem, u kome su pomenuti neki navodni viši ili izvan parlamentalni interesi, mi imali diskusiju u ovom parlamentu i na sednicama nadležnog odbora po pitanju Višeg privrednog suda. Iako je DS pokrenula to pitanje pred poslanicima, što nije izraz naše loše namere, već naprotiv, našeg insistiranja da se o svemu otvoreno razgovara, na Odboru za pravosuđe, na kome se odlučivalo o validnosti tog rešenja, bila je uzdržana.

Mi od tog svog opredeljenja ne možemo da odstupimo, sa istim razmišljanjem da time nikoga ne diskvalifikujemo, ali se na nas pritiscima ili nekim tumačenjima, koji za posledicu imaju navodi lični interes, ne može vršiti uticaj. Mi smo kao pobednici izašli iz jednog vremena u kojem su svaka stranačka inicijativa i svaki lični angažman bili tumačeni upravo takvim namerama.

Odlučivanje u ovoj skupštini, bar po ovom pitanju, ne sme biti motivisano na takav način, niti osporeno argumentacijom koja ide u tom pravcu. Pitanje pravde i pravosuđa je i suviše ozbiljno da bismo mi kao političari, koji su toliko promenljivi, mogli biti tako isključivi u tome. Ko je zadužen za tumačenje zakona - da li poslanici koji se nalaze u poslaničkim klupama, da li stručna javnost koja nas sada posmatra? Ako je zadužena stručna javnost, da li ona o tome može da odluči? Ne može. Ako smo zaduženi mi, u kojoj smo meri mi kompetentni i stručni da donesemo tako krupne odluke? U tom paradoksu leži veličina grešaka koje ćemo mi počiniti danas glasajući pojedinačno za svako od predloženih rešenja.

Što se tiče konkretnog i apostrofiranog, pre svega Demokratskoj stranci, slučaja Višeg privrednog suda, ni u tom slučaju, ni u bilo kom drugom budućem, kao što to nije bio slučaj tokom naše desetogodišnje istorije, nećemo popustiti ni jednom neprincipijelnom pritisku. Bićemo uzdržani, a neka Skupština odluči, tumačeći vašom voljom u kojoj meri je to u skladu sa zakonom, u kojoj meri je to nešto, što je samo po sebi proceduralno, suprotno propisima koje ćemo mi vrlo brzo promeniti. Ali, igrati se ljudskim sudbinama, bilo da je reč o nekom kandidatu ili o nama poslanicima, je nešto što je neprihvatljivo i čemu se mi odlučno suprotstavljamo. Danas sam javno opovrgao svoju jučerašnju tvrdnju i na tako nešto sam bio dužan. Kada političar pogreši, to je ozbiljna greška. Ali, kada političar pogreši, a u međuvremenu sazna da je napravio grešku pa nešto tako ignoriše, to je politička katastrofa. Da li je Privredni sud u Nišu bio politički zloupotrebljena institucija, nakon argumentacije koja je ozbiljna i koju je predočio predsednik tog suda, više ne mogu jasno tvrditi. Imam uveravanja i jedne i druge strane. Ali, mislim da je ovo poslednja prilika u kojoj ćemo mi biti dužni da u tome arbitriramo.

Neka ovo posluži kao veliki uzor svima onima koji će tokom javne rasprave moći da analiziraju konkretne nedostatke ovako proceduralnog puta do pravde u Srbiji. Hvala vam.

Za reč se javio Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS-a.

 Dame i gospodo predsedavajući, dame i gospodo poslanici, za nama  je veliki posao. Puno toga smo uradili u proteklih par dana i na jedan način koji nije bio svojstven prethodnom režimu. Bez obzira što postojeći zakon nas nije obavezivao da konsultujemo stručnu javnost, mi smo to učinili. Bez obzira što se nekada ranije nisu vodile ovakve rasprave i što se nisu uvažavale primedbe stručne javnosti, poslanika i građana na izbor sudija, mi smo to učinili. Samim tim, ovo je pokazatelj da se u ovoj državi nešto drugačije radi.
Bez obzira na sve primedbe koje su dolazile od strane naše stranke, te se možda sa nekim rešenjima kasnilo i da možda nije trebalo birati sudije po ovom zakonu, smatramo da je ovo početak reformi pravosudnog sistema. Kada kažemo reformi, mislimo da reforme nisu samo promene zakona, već su reforme i pojedina rešenja pojedinih ljudi koji treba da sprovode te reforme.
Pred nama su imena kandidata na koje će sigurno mnogi imati primedbe, izmišljene, neizmišljene, istinite, neistinite, ali to je ono što je u ovom trenutku Odbor za pravosuđe predložio i to je ono o čemu ćemo se mi danas izjašnjavati.
Na svakome od nas je da odluči kako će glasati. DSS će podržati stavove Odbora za pravosuđe i DSS će podržati stav koji se odnosi na imenovanje za, u ovom trenutku, najviši sudski organ, a to je predsednik Višeg privrednog suda.
Gospođa Jelisaveta Vasilić, kandidat za predsednika Višeg privrednog suda, dobila je nepodeljenu podršku stručne javnosti. Dobila je nepodeljenu podršku do juče svih stranaka u DOS-u. Dobila je i podršku sa neke strane po pitanju stručnosti i poštenja od strane opozicije, ali ja razumem njihov stav da oni neće principijelno glasati za rešenje koje predlaže DOS, odnosno Odbor za pravosuđe i upravu. Mislim da je to više nego dovoljno da mi danas glasamo za nju. Mislim da je to više nego dovoljno da podržimo reforme kojima stremimo i koje treba da budu brže. Mislim da je to više nego dovoljno da jedan pošten i stručan čovek učini da proces provatizacije, likvidacije i stečaja, kojih će biti u Srbiji kada se krene sa jednim drugačijim načinom vođenja privrede, učini dobrim za građane Srbije.
Mislim da je to dovoljno, da učinimo nešto dobro za građane Srbije na ovoj sednici, pored svih ostalih rešenja za koje ćemo glasati. Mislim da je to naša obaveza prema građanima Srbije.
Imamo predlog Odbora za pravosuđe i upravu. Neću licitirati ko će kako glasati, premda smo čuli da će neki biti uzdržani, mislim da to nije dobro, da ostavimo jedan tako važan organ u državi bez predsednika. Mislim da to nije dobro za građane, ali dobro, odgovornost će biti na onima koji će tako glasati i oni će snositi odogovornost što reforme neće ići tempom kojim smo planirali, što se neke stvari neće odviti onako kako smo planirali.
Pozivam još jednom da svi krajnje odgovorno racionalno porazmislimo i glasamo o svim predlozima i da na taj način učinimo nešto dobro za građane Srbije, jer, uostalom, sistemske promene, koje počinjemo ovde i sada po pitanju sudstva, nastaviće se na nekoj od narednih sednica i završiće se onda kada budu doneti određeni zakoni koji će regulisati ovu oblast. Kada se budemo svi mi prizvali poštovanju Ustava i zakona, a to se ne može desiti preko noći, to se ne može desiti danas za sutra, za mesec dana, to je proces koji smo mi započeli i u kome nećemo posustati.
Još jednom, nemojmo ostaviti građane Srbije bez predsednika onog suda koji treba da odluči o sudbini mnogih radnika u Srbiji, da nam se ne dešavaju nove "Zastave" i nove druge fabrike. Dajte da u Srbiji vodimo odgovornu politiku, da odgovorni i stručni ljudi, koji imaju nepodeljenu podršku i stručne i cele stranačke javnosti, dođu na prava mesta.

Za reč se javio ministar pravde, gospodin Batić.
(Po Poslovniku.)

Gospodine predsedniče, ako ste vi ovlašćeni da vodite računa o poštovanju Poslovnika, dužna sam da vas upozorim na član 88. stav 6, u kome stoji, poslednja rečenica: "Ostalim članovima vlade predsednik Narodne skupštine daje reč kada je zatraže, a njihovo izlaganje može trajati dva puta duže od vremena određenog za izlaganje narodnih poslanika".
Ministar Vladan Batić iskoristio je to svoje pravo. Ovde, u ovom stavu ne kaže - kada god je zatraži, jer čitav stav odnosi se na redosled učesnika u raspravi i govori ko, koliko i kada može da govori. Tako, recimo, predviđa mogućnost da izvestioci Odbora mogu u više navrata da govore, ali članovi Vlade mogu samo jednom i eksplicitno je rečeno samo da trajanje njihovog govora može da bude duže i to duplo duže, nego govor narodnog poslanika.

Upravo zato što smo to imali, na to sam  hteo sada da se pozovem. Mi ćemo imati novi poslovnik, ovo jeste jedna nepreciznost u poslovniku koji je Narodna skupština protumačila. Dosadašnja praksa je bila da se predstavnicima vlade, uz ostale članove vlade, daje u više navrata reč. Obično je to bilo jednom na početku, a jednom na kraju, i tu smo praksu imali do sada. Dok ne  uredimo novi poslovnik,  gde će to biti sasvim precizno navedeno, ja ću i dalje primenjivati na način kako  je to Narodna skupština protumačila. Imali smo ove rasprave o tome već u više navrata.
Stavljam na glasanje prigovor narodnog poslanika Gordane Pop - Lazić da je došlo do povrede Poslovnika, člana 88.
Za 39, protiv 125, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 12, a ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila prigovor gospođe Gordane Pop - Lazić.
Izvolite, gospodine Batiću.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, za sva ova četiri dana sam govorio samo jedanput  deset minuta, uprkos brojnih pominjanja ministra, ministarstva itd. Smatrao sam da nema potrebe čak ni da repliciram jer većina govornika je najviše govorila o sebi. Četiri dana trajala je ova rasprava i bilo bi dobro da je bila usmerena na temu. Mislim da je 3/4 ili više vremena potrošeno na neke druge stvari, na razne pežorativne primedbe, na diskvalifikacije, ali, u svakom slučaju, ovo je značajan pomak u odnosu na neko ranije vreme. Gospodo, Narodna skupština u ranijem sazivu birala je na desetine sudija, i na stotine sudija, a da o tome nije bilo nikakve rasprave, ni jedne jedine reči. To je bio spisak sa imenima i to je bilo podizanje ruku.
Ali, ovde je proklamovano ono što je suština parlamentarizma, a to je još pre više od 100 godina govorio Masarik - suština parlamentarizma je u raspravi , a ne u glasanju.
Prema tome, mogle su da se čuju i kritike, ima tu i opravdanih kritika, ima i dobronamernih kritika. U svom prvom izlaganju rekao sam da niko iz aktuelne vlasti ovde nije želeo da izvrši nekakav progon, nekakvu hajku nad nosiocima pravosudnih funkcija.
Upravo vreme trajanja nove vlade i ovog parlamenta najbolja su potvrda za to. Dakle, ovaj posao radimo tek posle osam meseci, a želja da se izvrši prava selekcija i da se izaberu stručni, kvalitetni i od stručne javnosti prihvaćeni kandidati, ujedno sa odgovarajućim moralnim integritetom, uticala je da to nije izvršeno odmah po konstituisanju Parlamenta ili odmah po formiranju Vlade, još recimo u februaru mesecu. Nije bilo hajke, nije bilo ničega. Samo je bilo promene i ovo što se danas radi, a to je izbor predsednika sudova i izbor javnih tužilaca. Niko od ljudi nije najuren sa posla, da ne širimo te lažne vesti i dezinformacije.
Dakle, nemamo ništa protiv ako ima argumentovanih primedaba. Mislim da je Odbor za pravosuđe, koji je zasedao više puta i ja sam bio na većini sednica tog odbora, zaista želeo da izvrši najbolju selekciju, prihvatio argumentovane primedbe i povukao iz tog razloga pojedine kandidate za koje su uloženi prigovori, a za koje se do ovog momenta nije znalo. To je veliki doprinos, jednostavno, pravoj selekciji unutar nosilaca pravosudnih funkcija.
Predlagač za izbor predsednika sudova je Odbor za pravosuđe. Predlagač za javne tužioce je v.d. republičkog javnog tužioca. U ovom najbrojnijem delu, znači deo Parlamenta predlaže, a Parlament bira. Takođe je to potvrda da nema upliva izvršne vlasti u izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Da vam kažem još nešto: mi težimo da inaugurišemo slobodno i nezavisno sudstvo. Razlika u odnosu na postojeći zakonski akt je u tome što će praktično same sudije predlagati najkompetentnije kandidate za nosioce pravosudnih funkcija i sudije.
Moram da vam kažem, u Evropi nije svuda tako i često izvršna vlast, oličena u ministarstvu pravde ili ministru pravde, predlaže predsednika sudova. U nekim državama koje su prošle tranziciju, čak ministri pravde postavljaju predsednike sudova. Pogledajte uporednu praksu, ima brojnih takvih rešenja. Dakle, mislim da je Odbor za pravosuđe i upravu postupio na pravi način i prihvatio one primedbe, prigovore i kritike koji su imali racionalno opravdanje.
U postupku reformi pravosuđa imamo tri nivoa, imamo tri ravni. Jedna je zakonska regulativa. Povodom brojnih polemika, često i zluradih, često i zlonamernih, često i malicioznih, želim da vam kažem da je Ministarstvo pravde formiralo, od samog početka aprila meseca, radnu grupu u kojoj dominiraju upravo najkompetentniji predstavnici pravosudnih organa, predsednik Vrhovnog suda, zamenik predsednika Vrhovnog suda, predsednik Okružnog suda u Beogradu. Bilo je i više istaknutih članova društva sudija, kao i par profesora Pravnog fakulteta, koji su napravili najpre radnu verziju zakona o sudovima i sudijama, pa upravo oni o čijoj se sudbini u tom zakonu radi, oni su tu radnu verziju uputili na javnu raspravu i javna rasprava je u toku. To je prosleđeno sada u formi nacrta republičkom odboru za zakonodavstvo, dakle, sa najboljim namerama. Prihvatiće se, kako na taj nacrt, tako i kasnije kada on bude u formi predloga u parlamentu, sve primedbe, sve sugestije da se stvarno napravi jedan validan zakon o sudovima i sudijama.
Pominje se zašto to nije urađeno za ovih nekoliko meseci od kada je DOS na vlasti? Jednostavno što je to jedan ozbiljan, obiman i odgovoran posao. Taj će zakon biti donet u toku jeseni, ali morate biti svesni činjenice da su potrebna ogromna finansijska sredstva da bi se pristupilo realizaciji tog zakona. Cilj i želja nove vlasti je upravo afirmacija slobodnog i nezavisnog sudstva.
Druga ravan je selekcija kadrova, druga ravan je izbor najstručnijih, najkompetentnijih ljudi, sa visokim moralnim dignitetom. Upravo se ovom višemesečnom selekcijom pokušalo doći do takvih kandidata. Tamo gde je učinjena greška, gde ima propusta, Odbor za pravosuđe je tu grešku ispravio. Dakle, nema nikakve fame oko toga. Bez obzira na ovu činjenicu, da su sudije ranije birane tako da se ne zna ni ko je bio predlagač, da se samo glasalo, da je u jednom danu bez rasprave birano više od 100 sudija, da na jednoj od poslednjih sednica bivšeg parlamenta nije bilo selekcije, ovo sada je velika trijaža, ovo je velika selekcija, bez obzira što često imaju zlonamernih kritika.
Dalje, osnovna stvar u reformama pravosuđa nisu čak ni zakonski projekti, nije čak ni kadrovska obnova, nego podizanje nivoa, podizanje statusa, podizanje ranga pravosuđa na jedan od stubova države. Ono to u Srbiji nažalost decenijama unazad nije bilo. To je jedan sizifovski posao. Zašto nije bilo? Zato, jednostavno, što je vlast proklamovala sistem: kadija te tuži, kadija ti sudi.
Moram da vam kažem da je stanje koje je zatečeno u Ministarstvu pravde zaista frapantno. Formirana je komisija da utvrdi razne stambene malverzacije. Dame i gospodo, moram da vam kažem da je podneta, i to je radilo nažalost Ministarstvo pravde, krivična prijava protiv bivšeg ministra pravde zbog zloupotrebe u raspodeli stanova. Ljudi su delili kao da je njegova dedovina, kao da je alajbegova slama, to ako nema krivičnu odgovornost, nju će utvrđivati pravosudni organi, onda ima moralne odgovornosti. Zamislite ministra pravde koji za pet godina promeni pet stanova. Na šta to liči? Gde je tu moral?
Gospodo, moram da vam kažem, pre neki dan dođe bivši pomoćnik ministra pravde za izvršenje krivičnih sankcija i vrati dva ključa od dva stana. Kaže, evo ja vraćam, imam i treći, ako mogu taj treći da zadržim, videćemo. Dakle, tako je funkcionisala Vlada koja je trebalo da brine o pravdi. Moram da vam kažem još nešto, za nekoliko meseci od formiranja nove vlasti utuženo je za privredni kriminal i pokrenut postupak za to što su pojedinci, sebi ili drugom, pribavili protivpravnu i imovinsku korist u novčanom iznosu od dve milijarde nemačkih maraka. Moram da vam kažem da je to dvadestostruki budžet Ministarstva pravde. Moram da vam kažem da je to više nego utuženje za prethodnih osam ili devet godina, gde je država pljačkana, ali zato što je funkcionisao sistem - kadija te tuži, kadija ti sudi - niko nije optuživan za brojne finansijske malverzacije.
Podneta je od strane Ministarstva finansija i ekonomije krivična prijava protiv takođe dva bivša ministra pravde, jednog zamenika, jednog pomoćnika i jednog sekretara za više krivičnih dela, zbog finansijskih malverzacija, jer postoji osnovana sumnja da je prouzrokovana za jedno delo šteta u iznosu od milion dinara, za drugo delo šteta u iznosu od 31 milion dinara i za treće delo šteta u iznosu od 1.653.000 nemačkih maraka.
To je izraz i dokaz jednog nepotizma, jedne hipokrizije, jednog nemorala, jednog srozavanja pravosuđa na najniže grane. Rekao sam već da je sadašnji budžet Ministarstva pravde 108.000.000 maraka i, moram da vam kažem, da je neviđenom štednjom i racionalizacijom aktuelno Ministarstvo pravde za šest meseci uštedelo 17.000.000 maraka od dozvoljene potrošnje budžetskih sredstava, odnosno 524.000.000 dinara.
Dakle, cilj su zaista poštene i iskrene reforme pravosuđa. Jedan poslanik je pitao da li se još uvek držim onog gesla, one lozinke, motoa koji piše ispod kipa boginje Justicije, a gde piše: neka bude pravde, pa makar svet propao. Naravno, jer postoji jedno drugo geslo - Justitia regnorum fundamentum, pravda je temelj države i pravda će biti temelj demokratske države Srbije.

Zaključujem jedinstveni pretres i prelazimo na odlučivanje.
(Tomislav Nikolić reklamira povredu Poslovnika.)
Kada bih rekao ono što jeste, onda bismo došli u situaciju da i vas izbacujemo, ali kasno mi je za to. Izvolite, iskoristite tri minuta.