Poštovani narodni poslanici, imali smo dvodnevnu raspravu koja je jednostavno i apsolutno potvrdila da je ova tačka dnevnog reda bila apsurd, kada je stavljena i to na vanrednom zasedanju republičke skupštine.
Najmanje dva su razloga što se može reći da je apsurd to što je stavljeno, a to je da nisu ispoštovana brojna pravila, ni zakonska ni logička, kada su bili u pitanju predlozi. Isto tako i ovakvim propuštenim zakonskim pravilima nije ispoštovan ni odziv, a što smo imali prilike da vidimo da se u zadnjih desetak dana povuklo oko desetak predmeta, odnosno desetak imena je prebrisano i stavljena su druga imena. Čak nismo dobili ni obrazloženje zbog čega su ta imena prebrisana i zašto su ti ljudi, koji su već obavešteni da će biti predsednici privrednih ili drugih sudova, izbrisani i na njihovim mestima stavljeni drugi kandidati.
Ništa manje važan razlog nije, što smo ovde primetili a niko i ne osporava pobednicima, odnosno DOS-u pravo da se oni jednostavno dogovore, čak i u mnogim slučajevima nisu ispoštovani ni dogovori. Očigledno je, kada sam rekao da su prekršena mnoga pravila i zakonska i logička, ne mogu se pojedinci ovde koji su izlazili iz DOS-a pozivati na neki loš prethodni zakon koji je bio. Da li je taj zakon limitirao da se izaberu sudije koje nemaju veći prosek od 6,5, da li je taj zakon limitirao i odredio da se mogu birati sudije koje studiraju više od 10 godina i da li je taj zakon odredio da se može sudija i predsednik suda birati iako uopšte nije vršio sudijsku funkciju, ili ako mu je istekao radni staž. Zaista ne vidim i to je samo jedan providan manevar da se kaže da je predlog zakona bio loš. Ako je bio loš, trebalo je da ga promenite i po njemu onda izgradite pravila po kojima će se birati sudije. Jasno je, bez obzira kakav je, on se treba poštovati, pa nije bilo smetnje da se odaberu pravi kadrovi sudstva. Ja ću vam posle navesti primer, koji znam i koji je interesantan, ali vrlo je bitno što je ova tačka dnevnog reda ušla u javnost, da tako kažem. Mnogi su mi se zainteresovani javili, ili radnici ili sudije, gleda se Skupština i zna se o čemu se raspravlja. Dužnost mi je, zbog tih koji su glasali, da jednostavno kažem ono što su mi rekli, bez ijedne ružne reči, o nekima koji treba da se postavljaju i onima koji treba da se menjaju.
Činjenica je da je političko preispitivanje rada sudova tipičan primer političkog pritiska na sud. Kako to drugačije objasniti, ako hoćemo nezavisno sudstvo. Jedno cirkularno pismo, gde se vrši izmena predsednika - rečeno je da je neažurnost i neadekvatan rad sudstva i teško stanje u datom sudu razlog što se menja određeni predsednik suda. Jednostavno, u mnogim slučajevima, a i to smo videli u raspravi, pokazaću vam primer koji ću ja izneti, da to apsolutno nije tačno.
Uzeću primer Privrednog suda u Novom Sadu, gde se u sudu sa jednom trećinom članstva, odnosno sudija koji aktivno rade, i pored svakodnevnih zalaganja da se popune upražnjena radna mesta, uradi više predmeta (1.295) prosečno po sudiji u 2000. godini nego u prethodnoj godini. Taj prosek po sudiji je za oko 378 predmeta veći, nego što je u proseku u Republici. Kako se onda jednostavno može reći da je taj sud neažuran? Ova skupština i predsednik naše skupštine dobili su pismo Privrednog suda u Novom Sadu, gde je detaljno opisan ovaj slučaj.
Sa istim sadržajem, mnogi sudovi su se obratili, sa sastanka predsednika sudova koji je održan u Pančevu i to je pismo upućeno i Ministarstvu, i našem Odboru za pravosuđe i upravu i predsedniku Skupštine, da jednostavno ne stoji paušalna ocena za sve sudove da su bili neažurni. Ja sam samo rekao primer za Privredni sud u Novom Sadu. Ne znam ni sudiju koji sada radi, a ime mu je Mile Korać, magistar je, a niti sudiju koji treba da dođe na njegovo mesto, gospodina Vladimira Beadera. Međutim, iz nekoliko novosadskih firmi, značajnih firmi gde je on vodio sporove, zvali su me mnogi radnici koji su predali krivične prijave protiv njega i o tome su obavestili 12. septembra i predsednika Maršićanina, i ministra pravde i naš Odbor za pravosuđe i upravu. Jedino su ogorčeni što po tome niko nije ništa preduzeo. Uopšte ne smatram da će, ako je podneta krivična prijava, on i biti krivac, ali jednostavno, ako je pet preduzeća podnelo krivične prijave u sporovima u kojima je on radio, onda treba neko i naš celi Odbor za pravosuđe to da preispita.
Nisam rekao nijednu ružnu reč, jer sam vaspitan da ne mogu to reći, niti imam dokaze. Međutim, obratili su mi se mnogi građani i mnogi radnici, i pismeno, za šta uostalom ovde imate i dokaz da su se pismeno obratili 12. septembra svim ovim institucijama, i sindikat metalaca Novog Sada. Nijednu ružnu reč neću reći, niti imam prava, ali mislim da imam prava da ovde jednostavno ukažem da su naši organi, i predsednik, Odbor za pravosuđe i ministar, dobili to pismo i da mislim da treba na Odboru za pravosuđe to da razmotre.
Normalno da svi mi pitamo otkud sada takav politički pritisak, a kaže se da hoćemo nezavisno sudstvo, da se pojedine sudije postave isto uz tako lošu karakteristiku. Što je najgore, mnoge sudije koji su apsolutno sigurno predloženi, koji su časni, koji su vrhunski stručnjaci, isto će se tako osećati zbog onih pojedinaca koji imaju ovakve negativne karakteristike. Svi događaji koji su prethodili ovome, jednostavno mogu logički da nametnu takav zaključak svakom čoveku, bez obzira što je bio u ovoj materiji.
Kako se može drugačije protumačiti, kada se puste svi oni zločinci i teroristi sa Kosova koji su ubijali, kojima je naša milicija služila kao glineni golubovi, gde su naši mladići služili kao žive mete za ubijanje. Oni se puste iz zatvora, bez ikakve griže savesti, a da se čak niko ne upita i niko ne zapita, makar za jednog onog našeg jadnika koji je uhapšen ili otet, da ga puste, makar da znamo da li je on živ ili su ostali živi. Niko se nije setio da zatraži ijednoga.
Kako drugačije objasniti, a to mogu samo sudije koji su tako postavljeni i koji će bezuslovno klimnuti glavom i reći politici - da, tako ćemo uraditi, da se ukida presuda zločincima koji su nas bombardovali i koji dolaze ovde. Jednostavno, kao da se vrate zločinci na mesto zločina, ukida se legalna presuda, ukidaju se čak postupci, odnosno istražni postupak, sve se vraća na početak. Da li je to amnestija njihova, da li je to znak Zapadu da mi nikada nećemo od njih tražiti ratnu odštetu. Ponavljam, to je mogao samo sudija koji nije imao ni ljubavi prema ovom narodu, ni sudske časti. Na kraju, kako protumačiti da se građanin ove zemlje, prethodni predsednik države, jednostavno otme ili kako da kažem drugačije, nije to ni oteto, jer ga je sud jednostavno ...
(Predsedavajuća: Gospodine Bajiću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, upozoravam vas.)
.... u čijoj nadležnosti je bio i jednostavno se kidnapuje i da niko ne odgovara iz sudstva za to. Zato je politički pritisak da sudije rade onako kako im politika kaže, odnosno izvršna vlast i to je tipičan primer upliva politike u sudstvo.