Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Zoran Novaković.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč, iako sam već učestvovao u ovoj raspravi, samo zbog toga što je osporena kandidatura gospođe Jelisavete Vasilić za mesto predsednika Višeg privrednog suda. Ne bih se inače javljao, da se to nije dogodilo.
Imali smo dosta burnu raspravu, ali je jedna stvar ukupno bila nesumnjiva. To je da je gospođa Jelisaveta Vasilić vrhunski stručnjak. To apsolutno niko nije osporio, pa ni onaj ko je tražio pojedinačno izjašnjavanje u pogledu njenog mesta za predsednika Višeg privrednog suda.
Postavlja se pitanje kako tu postoje nekakvi proceduralni nedostaci. Gospodin Jovanović je izašao sa jednim konstruktivnim predlogom da Odbor za pravosuđe to razmatra i vi ćete imati stav i objašnjenje Odbora za pravosuđe, pre nego što se pristupi glasanju, a ja vam samo kažem da je Odbor ostao pri svom predlogu. Dakle, raspravili smo i nema nikakvih proceduralnih smetnji da ona bude predsednik Višeg privrednog suda.
Meni je veoma drago što mi sada pristupamo imenovanju na jednu veoma važnu funkciju, za čitav sistem pravosuđa. To je trebalo, naravno, uraditi mnogo ranije, trebalo je uraditi u februaru mesecu, onda kada smo vraćali po istom osnovu gospođu Leposavu Karamarković i birali je za Vrhovni sud Srbije. Šteta je što to nismo uradili tada. Ja se izvinjavam u svoje lično ime gospođi Jelisaveti Vasilić, ali dobra je prilika da to sada, sa zakašnjenjem, učinimo.
Ovde je sasvim opravdano u prethodnoj raspravi rečeno da ako nam nešto mogu zameriti birači, onda je to pre svega jedan osećaj da radimo previše sporo i da smo malo kolebljivi. Govorim o većinskom. Ne govorim, naravno, za ceo parlament, nego u odnosu na koaliciju koja ima većinu u ovom parlamentu. Oklevanje da kandidata koji je nesporno, u ovom trenutku, najbolje moguće rešenje postavimo i za predsednika suda upravo bi bilo kolebljivost i mislim da mi tu poruku ne možemo i ne smemo poslati građanima Srbije.
Definitivno, u pravosuđu, možda u privrednom pravosuđu oštrije nego u drugim oblastima, imamo probleme, s jedne strane, a, s druge strane, imamo izuzetnu osobu, pa bi poruka bila, kad se ukrsti - da ona ne može da bude i predsednik Višeg privrednog suda, da krene u razrešavanje svih tih nagomilanih problema, zapravo, da mi to ne želimo.
U tom smislu, odgovornost svih onih koji bi se uzdržali od glasanja ili glasali protiv, a u okviru su Demokratske opozicije Srbije, naravno ne govorim o opoziciji, bila bi veoma velika. U ovom trenutku, važno je da celokupna stručna i ukupna javnost zna da li će odluka o tome da li će gospođa Jelisaveta Vasilić biti predsednik Višeg privrednog suda, samo je to osporeno, biti u rukama Demokratske stranke, isključivo u rukama Demokratske stranke. Da ne bude dileme, samo Demokratska stranka može da ospori ovaj predlog. Ako podrže, a videli smo da nema ni jednog razloga da to ne učine, dobićemo predsednika Višeg privrednog suda kakvog zaslužujemo.

Reč ima narodni poslani Zoran Novaković. Sledeći je narodni poslanik Milorad Mirčić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine ministre, veoma sam nezadovoljan predloženim dnevnim redom i tokom ove vanredne sednice, zbog očigledne nelegalnosti u predlaganju i smušene i konfuzne situacije. Zbog toga ću govoriti o principijelnim i elementarnim razlozima za suštinsku reformu pravosuđa, odnosno način izbora kandidata za funkcije u sudovima i javnim tužilaštvima.

Između mnogo razloga za ili protiv izbora predloženih kandidata u pravosuđu, opredelio sam se za dva - moralni razlozi i zakonski razlozi. Moralni razlozi i zakonski razlozi samo za prijavljivanje kandidata, odnosno za konkurisanje za izbor, drugo isti razlozi za predlaganje kandidata, odnosno za one koji predlažu i, treće, isti razlozi, moralni i zakonski razlozi za one koji biraju kandidate za ove visoke funkcije u sudstvu i javnim tužilaštvima.

Navedeni razlozi se ili prepliću ili jedni druge isključuju. Za one prve, za one koji se kandiduju, važni su, pre svega, moralni razlozi. Za ove druge, tj. za one koji predlažu, odgovornost je još veća. Tu su veoma bitni moralni i zakonski razlozi, da oni koji predlažu znaju koga predlažu i da za to javno odgovaraju. Za treće, za one koje biraju, tj. za nas, najvažniji su zakonski razlozi, da li je procedura za izbor sudija i funkcije u javnim tužilaštvima zakonska, legalna i legitimna, da li se poštuju zakoni u pravosuđu. Mislim na postojeće zakone.

Radi istine i spoznaje naših građana birača o kakvim se predlozima, odnosno kandidatima za pravosudne i javnotužilačke funkcije radi, navešću nekoliko primera. Naravno, neću pominjati imena iz sopstvenih principijelnih razloga. Recimo, kandidat za zamenika javnog tužioca u Mionici položio je pravosudni ispit 2000. godine, ima tri godine radnog staža i radio je na poslovima pripravnika okružnog javnog tužioca u Valjevu, a od januara ove godine je stručni saradnik u istom tužilaštvu. Znači, osam meseci staža na stručnim poslovima.

Drugi primer je kandidat za zamenika opštinskog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, ima ukupno tri godine radnog staža, radi na poslovima pripravnika u okružnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, kako je ovde napisano.

Očigledno, reč je o mladim ljudima, ali, moraćete priznati, bez iskustva u radu na ovako veoma odgovornim dužnostima. Bez namere da bilo koga diskvalifikujem ili omalovažim, na vama je, gospodo narodni poslanici, da prosudite da li je samo mladost prvenstveni kriterijum. Ako već govorimo o kriterijumu mladosti, navešću i onaj primer koji je dosta poslanika navelo, a reč je o izboru, o kandidatu za sudiju Okružnog suda u Subotici i istovremeno kandidatu za predsednika Opštinskog suda u Subotici, za koga smo saznali da ima 64 godine života i 39 godina staža, da ne ulazimo u kriterijume moralnosti ili zakonitosti, koje sam naveo, naime da li je taj kandidat drugog državljanstva ili ima dvostruko državljanstvo.

O dužini studiranja i prosečnim ocenama, o čemu je ovde bilo dosta reči, kandidata za pravosudne funkcije, nemam komentar, jer su mi nejasni kriterijumi za izbor kandidata. Da li se vodilo računa o stručnosti, sposobnostima, moralnim vrlinama, iskustvu itd, naši građani mogli bi lako da saznaju iz javnog objavljivanja makar samo ovih podataka, koje su dobili narodni poslanici članovi Odbora za pravosuđe i upravu.

Da li su ti navedeni kandidati neophodni eksperti za nezavisno sudstvo, prosudite sami. Ali, da li su se sprovele zakonske procedure, uverili smo se, nisu. To su izneli čak i neki poslanici, svesni da u ovom slučaju nema nimalo toliko željene primene zakona, da ne govorim o legalizmu i legitmnosti u našem predlaganju i biranju.

Ako je većina poslanika saglasna s tim da ovakav predlog za sudije i tužioce nije dobar, bez primene budućeg zakona o sudovima, čemu onda ovaj izbor? Potrebno je povući predloge, ubrzati donošenje novog zakona o sudovima i da zakonski legitimno izaberimo sudije i tužioce, po izgrađenim i opšteprihvaćenim kriterijumima.

Drugi predlog koji mogu da iznesem je prava legitimna varijanta. To je donošenje novog ustava, to su novi izbori, novi ustavni sud, novi republički javni tužilac, novi zakon i pravi izbor sudija u sudovima. Ovako, zbog pravnog galimatijasa i svojevrsnog ustavno-pravnog skandala oko legitimnosti predloga ovlašćenog vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, poslanik gospodin Hiber bi, po mom mišljenju, makar iz moralnih razloga, trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika Odbora za pravosuđe i upravu.

Ima reč narodni poslanik, Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle gotovo trodnevne rasprave o ovoj tački dnevnog reda, pri kraju ove rasprave, gde je čovek bio duboko ubeđen da vlada jedno jedinstvo i odlučnost većinske koalicije, kad je u pitanju vođenje i sprovođenje kadrovske politike unutar DOS-a, a na nivou odabira ili izbora nosilaca pravosudnih funkcija, pokazala se i isplivala na površinu prava istina.
Istina je da je kadrovska politika koja se vodi na nivou DOS-a ili u okvirima DOS-a - koju sprovodi, i čije najvažnije odluke donosi, pretpostavljam, predsedništvo DOS-a, a ostvarenje tih odluka imaju zadatak da sprovode odbori i većina u ovoj skupštini - zapale u krizu odluke koje se odnose na imenovanje pojedinih sudija opštinskih sudova ili nosilaca drugih funkcija u pravosuđu, što se pokazalo onog trenutka kada nisu zadovoljeni apetiti unutar koalicije DOS, bez obzira što ste nas, manje - više uspešno ili neuspešno, pokušavali ubediti u odlučnost i ispravnost odluka koje donosi Vlada, a pogotovu u ispravnost odluka koje donose matični odbori.
Vaša nastojanja i insistiranja su bila da ubede opoziciju, pogotovu nas srpske radikale, da ni u jednom slučaju nismo u pravu kada smo vam iznosili primedbe na pojedine ličnosti ili na pojedina rešenja. Sami ste upali u svoju zamku, sami ste upali u klopku, vi ste se za ovom govornicom izjasnili i javnosti pokazali na koji način se ta kadrovska politika sprovodi. Sprovodi se tako što u onom trenutku kada jedan deo koalicije DOS ne bude zadovoljen, izlazi se ovde, po već nameštenom redosledu prijave govornika, da se da do znanja koalicionom partneru druge strane da je sve u njihovim rukama, da svaka odluka, koja bi značila ubrzanje, pogotovo reforme u oblasti sudstva, zavisi samo od tog koalicionog partnera.
A gde vam je onda prethodno zaklinjanje da nije umešana politika, pogotovu da se ne vodi stranačka kadrovska politika, u smislu - nije obavezno ili ne mora da bude član svaki kandidat koji je predložen na funkciju. Narod je imao priliku da vidi: lako je vama, gospodo, ubediti i ovu skupštinu ponekad, jer imate većinu, možda vam olako polazi za rukom da ubedite i opoziciju, pa da fizički odstranite pojedine poslanike, a pogotovu srpske radikale, ali teško je javnost, posle ovakve današnje rasprave, ubediti ili uveriti da ste imali poštene namere.
Ima među vama časnih i čestitih ljudi i oni su u većini onog trenutka kada su u pitanju neka njihova profesionalna opredeljenja, njihova moralna, lična načela, gde ne mogu da idu ispod nekog minimuma, nego moraju, kao ljudi, da izađu za ovu govornicu, da zbog profesionalnosti, zbog moralnosti, kažu šta je suština. Tako je bilo i malopre, kada je član Demokratske stranke izašao i rekao, gospodin Pajtić, zbog čega kandidat DSS, ili kandidat na kome DSS toliko insistira, ne može da bude izabran ili imenovan na ovu funkciju. Naveo vam je zakon, ali šta to vama znači, vi niste iskoristili pauzu da se dogovorite.
Po ponašanju predsedavajućeg, mislio sam da je ipak postignut neki kompromis, ali čim je nastala diskusija, video sam po redosledu prijavljenih, da je i on umešan u neku, ako ništa drugo, onda dogovornu kadrovsku politiku, koja se sada odvija u toku današnjeg zasedanja. Izašli su poslanici DSS i jasno rekli javnosti Srbije od koga zavisi i od čega zavisi ova Srbija. U ovom trenutku, naravno, zavisi izbor predsednika Višeg privrednog suda u Beogradu.
Ali, narod je dovoljno pismen da prepoznaje da sudbina svakog od nas zavisi od dobre volje jedne ili druge partije unutar DOS-a. Istine radi, treba reći da ima i kolega koji nisu pripadnici ove dve najveće partije, koji izlaze da, iz najviših moralnih pobuda, kažu pravu istinu, ali pri tom zaboravljaju da naglase da je to protivzakonito.
Ali, šta će vama zakon? Vama, gospodo, zakon ne treba. Vama ne treba ni zakon, ne treba ni Ustav. Vi se kunete da ste za promenu Ustava, a jedva čekate ili rado biste dočekali da ne dođe do promene ovog ustava. Ovaj vam najviše odgovara. Kada ne možete da se dogovorite za imenovanje predsednika opštinskih sudova, ko će da bude, koja ličnost, kako ćete oko promene Ustava? Uostalom, s kim ćete, gospodo, menjati? Pa, vidite koliko vas poštuje Milo Đukanović, više poštuje jednu zabavnu emisiju na TV "Pink", nego vas i vaše predstavnike.
Gospodo, morate se uozbiljiti, ovde se radi o sudbinama ljudi, ne samo onih koje ste smenili. Normalno je i shvatljivo je, kada dođe do promene vlasti, da ta vlast, sprovodeći svoju kadrovsku politiku, donosi i personalne promene u pojedine organe vlasti, u ovom konkretnom slučaju, promene u sudstvu. Zato snosi i vlast odgovornost za njihov rad, ali malo je neuobičajeno, neupriličeno da na sve primedbe koje su izneli i poslanici SRS, sa imenima i prezimenima predloženih kandidata, gde se iznose dokazi, argumenti, da su bili pod sudskom istragom, vi jednostavno zatvarate oči, ne želite ni da razmišljate o tome.
Šta bi vas to koštalo, gospodo, da kažete - u redu, osporena su ova dva ili tri kandidata, hajde da odložimo to za neku narednu sednicu, pa neće svet da propadne. Dva - tri kandidata da se odlože za narednu sednicu, ništa nije tragično. Ali, nećete, zato što predlog dolazi iz redova SRS, čak i u onim drastičnim slučajevima, kada se bira ili imenuje predsednik Opštinskog ili Okružnog suda u Subotici. Ne reagujete na sve argumente, gde bi svaki čestiti čovek, koji sedi u ovoj skupštini, trebalo da se zapita kakvu to odluku donosi. Donosi odluku koja će biti na korist jednom pojedincu, koji manipuliše, ne samo DOS-ovskom većinom, nego manipuliše i svojim narodom, nacionalnom manjinom kojoj pripada. Pa, najbolje i najupečatljivije govori upravo čovek koji pripada toj nacionalnoj manjini, i iznosi pravu istinu. I ne samo da se ogrešio o zakon, o Ustav ove države, tako što je počinio nemali kriminal, vršeći različite funkcije u prethodnom periodu, a pri tom nije bio sankcionisan od prethodnog režima, nego i u ovom periodu tako što vodeći kadrovsku politiku ne ugrožava, gospodo, samo one koji žive u Subotici, to ima dalekosežnije posledice.
Jožef Kasa, svestan činjenice da neće ustavnim promenama doći do prenošenja ingerencija sudske vlasti na Skupštinu Vojvodine, odnosno na Pokrajinu Vojvodinu, sada kadrovskim rešenjima vrši promenu i kontrolu sudske vlasti u Vojvodini. Nekima je to malo čudno, ali čitava priča oko autonomije Vojvodine ima za krajnji cilj da se ostvari autonomija koju je zamislio Jožef Kasa u svojoj glavi - to je personalna, etnička autonomija, iako su ovde mnogi članovi Vlade, na čelu sa predsednikom Vlade, rekli da su protiv takve vrste autonomije.
(Predsednik: Držite se teme. Autonomija Vojvodine nije na dnevnom redu.)
Ali je usko vezana. Znate, vama treba malo više vremena da biste to shvatili. Malo ste u kombinatorikama oko redosleda govornika, pa niste baš u temi. Ali, čim je predsednik Vlade Srbije kročio na tlo Vojvodine, odmah je rekao - imaćete autonomiju. Nije rekao većinskom narodu, nego je mislio na Jožefa Kasu.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodo, vodite računa. Dobro razmislite pre nego što glasate o pojedinačnim rešenjima. Ima ovde dosta čestitih ljudi koje ste predložili. Zarad njih, nemojte da činite grešku, opterećivaće i te čestite i visoko profesionalne ljude koje treba da imenujete. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.

Dame i gospodo, da se ne radi o tako važnom segmentu društva, kakav je pravosuđe, i da se ne radi o tako ozbiljnoj temi, kakva je izbor nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija, onda bi se kompletna procedura oko predlaganja mogla nazvati smešnom. Međutim, iz prostog razloga što je veliki broj ljudi zainteresovan i što se radi o sudbinama velikog broja ljudi, nećemo je nazvati smešnom. U svakom slučaju, jeste konfuzna i haotična.
Navešću nekoliko argumenata u prilog tome. Javnost će proceniti, prosuditi i videti o čemu se radi. U ova tri dana bilo je dosta govora na ovu temu, dosta argumenata, dosta kontra argumenata. Ja ću nekoliko od njih da apostrofiram, da bismo ih bolje shvatili. Predstavnici većine u parlamentu su više puta pominjali aktuelni zakon kao prepreku za izbor, odnosno pravni izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Gospodin ministar je tu, prošlo je više od osam meseci od izbora Vlade. To je sasvim dovoljno vremena da se donese jedan novi zakon, ako onaj postojeći nije dobar. Zašto gospodin ministar i Ministarstvo nisu to učinili? Za osam meseci je Ministarstvo pravde donelo samo zakon o amnestiji šiptarskih zatvorenika, i ništa više. Prema tome, deplasirano je govoriti o toj prepreci za kvalitetnije obavljanje ovog posla.
(Predsednik: Molim vas da se malo stišate.)
Drugo, od 29. juna do dana današnjeg, znači, skoro tri meseca, stigla je hrpa materijala, ogromna količina materijala, sa predlozima za sudije i javne tužioce. Više puta su predlozi povlačeni i dostavljani novi, pa ponovo povlačeni itd. Upravo u ovom momentu su podeljeni najnoviji predlozi, što znači da taj proces još uvek nije okončan. Verovatno će da potraje i do kraja same ove sednice. To upravo govori o neozbiljnosti pristupa predlagača ovom poslu, o neozbiljnosti koja ima velike posledice.
Veliki broj ljudi u ovoj zemlji je zainteresovan za ovu temu. Veliki broj ljudi nestrpljivo očekuje ishod ove sednice. Veliki broj ljudi je od 29. juna na nekim spiskovima. Smatram da je neozbiljno, od strane predlagača, da se tako veliki broj ljudi drži u neizvesnosti i da se tako poigrava sa njihovim sudbinama. Neshvatljivo je da se svakih pet dana ili svakodnevno predlozi menjaju. Ne znam šta to opredeljuje predlagača da promeni predlog posle samo jednog dana od predlaganja. Da li je to baš kvalitet predloženog kandidata ili su to preporuke nekih lokalnih DOS-ovskih politbiroa koji aktivno učestvuju u predlaganju nosilaca javnotužilačkih i pravosudnih funkcija.
Treći argument koji želim da iznesem ovde jeste činjenica da je prekršen zakon pri predlaganju kandidata. Naime, veliki broj kandidata za predsednike opštinskih i okružnih sudova su ljudi koji u ovom momentu nisu sudije istih sudova, a neki od njih nikada nisu bili sudije. Zakon jasno kaže da se za predsednika suda bira kandidat iz reda sudija. Veliki broj ljudi, koji su predloženi ovde, danas se istovremeno bira i za sudiju, a odmah i za predsednika suda. Mislim da je to flagrantno kršenje zakona i da ne može i ne sme da prođe kao takvo. Mislim da nije ništa sporno da se danas, ako većina tako hoće, izaberu kao sudije, a da se na narednoj sednici, za sedam ili deset dana, isti ljudi izaberu za predsednike sudova. Onda bi to i formalno bilo potpuno u redu. Znači, ne bi bilo primedbi poput ove moje.
Četvrta stvar, 9. jula stigao je Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije. Među predlozima za razrešenje nalazi se ime Staniše Ivanovića, zamenika republičkog javnog tužioca i v.d. republičkog javnog tužioca. Njemu prestaje funkcija zbog ispunjenja uslova za penziju. To je bilo 9. jula. Odbor za pravosuđe 12. septembra povlači ovaj predlog, bez ikakvog objašnjenja. Istog dana, 12.septembra, Odbor za pravosuđe i upravu podnosi novi Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije i ponovo se na listi nalazi ime Staniše Ivanovića, sa istim funkcijama kao i u prethodnom predlogu - zamenik republičkog javnog tužioca i v.d. republičkog javnog tužioca. To je bilo 12. septembra.
Samo pet dana kasnije, 17. septembra, stiže izmena prethodnog predloga, kojom se iza imena Staniše Ivanovića brišu reči: "v.d. republičkog javnog tužioca". Prema tome, gospodin Ivanović je 12. septembra bio v.d. republičkog javnog tužioca, a 17. septembra već nije bio. Da podsetim javnost i vas ovde, u tom periodu nismo imali nikakvu sednicu koja bi mogla razrešiti dotičnog gospodina od ove funkcije. Pitam predsednika Odbora, a ako on nije tu, onda nekoga ko ga zamenjuje ili ko je nadležan da odgovori - na koji način je razrešen gospodin Ivanović?
Ovde se postavlja novo pitanje - ko je gospodin Dragomir Nedić i ko je njega postavio na funkciju v.d. republičkog javnog tužioca? Pre dva dana je ovde bilo polemike oko ovoga i Odbor je doneo mišljenje koje je podeljeno poslanicima, u kome je jasno rečeno da je gospodin Ivanović u skladu sa zakonom izabran, odnosno postavljen za v.d. republičkog javnog tužioca. Takođe, u tom mišljenju stoji i način na koji prestaje ta funkcija. Pošto, očigledno, gospodin Ivanović nije razrešen u ovoj skupštini, a nije nastupio ni neki drugi slučaj za njegovo razrešenje, odnosno prestanak funkcije, onda je sporno kako je gospodin Nedić postao v.d. republičkog javnog tužioca.
Još uvek je gospodin Ivanović legalni vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca, što znači da je gospodin Nedić nelegalan, neligitiman i predlažem da se svi predlozi dostavljeni od gospodina Nedića povuku iz procedure, jer nisu legitimni, odnosno legalni.
Takođe predlažem Skupštini da se ne izjašnjava o predlozima vezanim za Slobodana Vučetića i predlogu za Radovana Čogurića. Ova dva predloga ne mogu nikako da se razmatraju na ovoj sednici jer nisu na dnevnom redu. Nisu na dnevnom redu iz prostog razloga što u dnevnom redu imamo tačku koja se zove - Odluka o razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija, a navedena dva predloga nikako nisu ni razrešenje ni izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Prema tome, ne mogu da stoje danas na ovom zasedanju kao tačke dnevnog reda i molim da se Skupština o tome izjasni.
Prema tome, samo da rezimiram, tražim izjašnjenje Skupštine da se sa dnevnog reda skinu svi predlozi od gospodina Nedića kao nelegalni, jer nije legalni vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca i da se ova dva akta o gospodinu Vučetiću i gospodinu Čoguriću takođe skinu sa dnevnog reda, odnosno da se ne izjašnjavamo o njima jer ne mogu biti sastavni delovi dnevnog reda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran D.  Nikolić. (Čuju se dobacivanja iz sale.) Kako može  o tome da se izjašnjava  Skupština, to ne može ni inače na redovnim sednicama, a kamoli na vanrednoj sednici i to vrlo dobro znate. Predlog da se skine tačka dnevnog reda? Sve što je osporeno, pojedinačno će, a ono što nije, to će u paketu.
Valjda znate kako se radi. Izvolite i izvinite, gospodine Nikoliću.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici,  ja bih par svojih ličnih komentara oko nekoliko pitanja koja su ovih dana dominirala skupštinskom raspravom o nosiocima...
(Predsednik: Molim vas da se salušamo, poslednji prijavljeni govornik.)
... pravosudnih funkcija. Prva grupa pitanja ili odluka koje nam se predlažu , odnose se na poništenje odluka Narodne skupštine iz prethodnog saziva, a vezane su za razrešenje jednog sudije Ustavnog suda i jednog sudije Vrhovnog suda. Ništa lično, smatram da ove odluke nisu u redu, pre svega iz odnosa prema Ustavu, dakle formalno-pravno. Ne sporim pravo većine u ovom skupštinskom sazivu da gradi i ima svoj odnos prema događajima iz prošlosti, ali žestoko sporim način na koji se većina odlučila da menja prošlost. Jednostavno, mislim da način koji je izabran nije adekvatan i nije u skladu sa Ustavom.
Naime, u sistemu podele vlasti koji je zapisan u našem Ustavu, u podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, zna se kako koja vlast kontroliše međusobno jedna drugu. Parlament ima kontrolu nad radom Vlade, a kontrolu nad aktima parlamenta...