Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine je povredio član 28. i 99. stav 2. Poslovnika, još uvek važećeg. Kako vreme odmiče,  a evo, već devet meseci parlament sa ovim predsedavajućim funkcioniše na ovakav ili onakav način. Očigledno je da ove popodnevne pauze za ručak, piće i sve što uz to ide, ne prijaju više predsedniku Narodne skupštine, jer izraze koje on koristi, obraćajući se poslanicima koji iz klupe reaguju na ovako nebulozan predlog poslovnika, su krajnje neprimerene, i ne samo to, nego ne priliče čoveku koji je u njegovim godinama.
Prema tome, predsednik Narodne skupštine, osim što svojom drskošću pokazuje to svakog dana sve više i više prema poslanicima SRS-a, a i malopre kada je kolegi Veljkoviću izrekao , ko zna zbog čega, to samo on zna, u svojoj glavi, drugu opomenu, jer je po ko zna koji put pokazao na određeni način da je on i lukav čovek.
Setite se, pre petnaest dana, kada se oduzimao imunitet dvojici poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tada se kršio član 77. Ustava Republike Srbije. Predsednik Maršićanin je bio jedan od protagonista da se tim poslanicima oduzme imunitet, a istoga dana je sebi uspostavio doživotni imunitet. Ako bi se desilo da napravi neko teško krivično delo, pa i ono za koje je predviđena najduža zakonska kazna, on bi jednostavno bio oslobođen. Pitaćete se kako? I u njegovoj poslaničkoj grupi, a i u drugim poslaničkim grupama, ovde za to postoje stručni ljudi, iz oblasti te grane medicine. Dovoljno je da se uzme stenogram od 17. septembra, gde on na sednici Narodne skupštine čak kaže da je jedna, čas druga ličnost, čas je predsednik Narodne skupštine, a onda je potpredsednik DSS-a. To će biti sasvim dovoljno da se gospodin Maršićanin i teških krivičnih dela oslobodi. Zato ja zaista, kao poslanik SRS-a, i niko od sprskih radikala, takvom čoveku ne možemo da zamerimo za bilo šta što nam dobaci.

Vi ste lepo otpevali prigovor na Poslovnik, ali nisam razumeo na koji se član odnosi.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Član 99.)
Gospođa Jovanović je otpevala prigovor na kršenje Poslovnika po članu 99.
Da li tražite da se izjasni Narodna skupština?
(Nataša Jovanović, sa mesta: Hoćete intonaciju?)
Ne, imam intonaciju već duže vremena. Malo falširate, ali u redu je.
Da li treba Skupština da se izjasni?
(Nataša Jovanović, sa mesta: Nema potrebe.)
Reč ima gospodin Veljković, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, povredili ste član 101. Poslovnika. Vi ste mi u toku današnjeg zasedanja prvo izrekli jednu opomenu u prepodnevnom delu. Nisam hteo da reagujem. Navodno je opomena bila zbog toga što sam dobacivao.  Ja to nisam uradio, a posebno nisam to uradio sada.

Da li Narodna skupština treba da se izjasni? (Ne.)
Reč ima gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Evo, da i ja prigovorim jednom - član 99. Nemam običaj, zato što mislim  da narodni poslanici imaju slobodu izražavanja, toliku koliku im njihov  nivo kulture  i dostignut stepen civilizacije dozvoljava. Ali, moram da zaštitim poslanike SRS-a od predsednika Narodne skupštine Dragana Maršićanina, koji ne bira reči, izraze, grimase, kada se obraća  poslanicima SRS-a. To kako gospođica Nataša Jovanović govori, uopšte nije predmet vašeg interesovanja, gospodine predsedniče, niti uopšte imate prava da imitirate poslanike SRS-a. Na poslednjem vanrednom zasedanju ste imitirali i Lazu Marjanskog.
Jednostavno, gospodine Maršićanin, ne možete da odolite, kada vam se učini da ste pametni, vi to ispoljavate naglas, ne razmišljajući o tome da to može da ostavi velike posledice. Kuda bi nas odnela sednica Narodne skupštine ako bismo mi počeli vas da imitiramo i da se kreveljimo i bekeljimo ovde po sali, da otvaramo oči na silu? Na šta bi to ličilo?
Molim vas, vidim da ne možete da se uzdržite i da vam mnogo smetamo, ali vas molim da poštujete malo dostojanstva koje ima Narodna skupština. Kažnjavajte, opominjite, izbacujte, radite šta god hoćete, ali činite to sa nekom merom. Pre vas su ovde vladali socijalisti. Da vas ne upućujem na Dragana Tomića, koji je sve to isto radio, ali samo sa mnogo više mere i sa mnogo više taktike. Naravno, ja sam tada doživljavao najgore, ali nisam mogao da se naljutim zato što je to sve činjeno i sa smeškom i bez mržnje, a onda morate da reagujete sasvim drugačije.
Vas je uhvatila mržnja, gospodine Maršićanin. Mržnja je jako loš saradnik i jako loš savetnik. Ako hoćete da dokažete da ste bolji od nas, pokažite to načinom na koji vodite sednicu Narodne skupštine. Da vas posavetujem - ovo nije skupština opštine u kojoj ste bili predsednik, pa po nekoliko meseci, tri - četiri meseca niste zakazivali sednice. Ovo je sednica Narodne skupštine Republike Srbije. Ovde predsednik Narodne skupštine može da stekne ogroman ugled u narodu, samo ako pokaže zrnce pameti i zrnce demokratije. Vi ono prvo ne možete da pokažete, ali ovo drugo možete da odglumite.
Još jedno samo da vam kažem - u slučaju da Milan Milutinović ne bude poslovno sposoban, u slučaju da podnese ostavku, u slučaju da ga otmete i pošaljete u Hag, vi ćete vršiti dužnost predsednika Republike Srbije. Da li ste ikada u životu mogli da pomislite da bi takav čovek mogao da bude predsednik svih građana Republike Srbije?
(Predsednik: Vreme.)
Zato vas molim, gospodine Maršićanin, pokušajte nekako da se uzdržite i da se ponašate kao da nas nema u ovoj sali, tim pre što mi vas u ovoj sali odavno više i ne vidimo.

Kada me ne vidite, čudi me da ste sve ovo uočili. Verujte mi, veoma se uzdržavam, ali zaista ne mogu da vas vratim u vreme mog prethodnika. To vreme je prošlo i morate to shvatiti.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, želela bih zaista da smo danas uspeli da korekcijom ovog poslovnika postignemo efikasniji rad ovog našeg parlamenta. Međutim, činjenice stoje sasvim na nekoj drugoj strani.
Pre svega, ukida se osnovno pravo, a rekla bih i obaveza svakog narodnog poslanika da govori u ovom parlamentu i da aktivno učestvuje u donošenju svih zakonskih akata, pa i svih predloga zakona o kojima smo danas govorili. Rekla bih da je restriktivno smanjena mogućnost narodnih poslanika, koji su ipak birani ovde kao pojedinci i sva ta prava su im Ustavom zagarantovana, ne kao poslaničkoj grupi, ili su bar sva ta prava svedena na jedan određeni minimum.
Verujem da se ovo po prvi put dešava u parlamentarnom životu bilo koje zemlje. Pitam se samo zašto se na ovom prvom jesenjem redovnom zasedanju stavila upravo ova tačka dnevnog reda. Da li zbog toga da se napravi restrikcija u priči koja tek treba da sledi, a to su pre svega usvajanje predloga zakona o radu, o zdravstvenom osiguranju, zakona o penzionisanju itd, a tu i te kako mnogo toga ima da se kaže. Ako ne verujete meni, oslušnite malo glas naroda.
Međutim, mogu da prihvatim zbilja neke izmene, ali ne mogu nikako da prihvatim da se sankcionišu samo oni poslanici koji aktivno učestvuju u radu ovog parlamenta. Recimo, da me je kojim slučajem Demokratska stranka Srbije pozvala da kao neki spoljni član učestvujem u korigovanju ovog poslovnika, vrlo rado bih se potpisala kao 42, ali pod sledećim uslovima: pre svega uvela bih član koji bi regulisao i sadašnje stanje parlamenta, kada dvotrećinsku vlast ima DOS, a i za sva buduća vremena, iako sumnjam da će se ikada više ovo ovako ponoviti, da su u obavezi da svakog momenta obezbede 126 poslanika, kako bi ovaj parlament nesmetano mogao da radi. Od 176 poslanika i od mogućnosti da 50 poslanika DOS-a svakog radnog dana izostaje, a i dalje mogu da se donose svi zakoni, uštedelo bi se na vremenu, efikasnost rada bi bila povećana, jer prosto ne bi bilo toliko reklamacija Poslovnika o postojanju kvoruma i ne bismo non-stop slušali predavanja o tome da li su poslanici obavezni da se identifikuju, kako se ponašaju opozicioni poslanici itd.
Drugo, poštovanje radnog vremena. Ja sam u tom smislu dala jedan amandman, jer, setite se, prošli put kada smo u februaru ili martu menjali postojeći poslovnik, kada su svi članovi opozicionih stranaka u ovom parlamentu bili da se radi do 17,00 ili 18,00 časova, svi vi ste izglasali samo zato ne daj bože da se amandman opozicione stranke uvaži, da se radi do 19,30 časova i mi, poslanici Socijalističke partije Srbije, smo uvek bili do 19,30 tu, čak i kada se izglasavalo da se radi do dva ujutru.
Međutim, kao što se i danas kasnilo 50 minuta sa početkom rada sednice u prepodnevnim satima, evo 20 minuta u popodnevnim satima i to je negde oko 70 minuta, gde bi poslanici mogli po 10 ili pet minuta toliko toga da kažu i rad bi bio apsolutno efikasniji. Međutim, onaj ko je prvi i najodgovorniji, tu bih automatski uvela kaznene odredbe za nepoštovanje radnog vremena, pre svega je predsednik Skupštine ili onaj koji predsedava tog dana, jer je njihova obaveza da pet minuta pre početka sednice budu tu i u 10,00 sati da svi poslanici budu. Rad bi bio mnogo konstruktivniji i efikasniji. Ko ne poštuje svoj rad i svoje radno vreme, još manje je sposoban da poštuje tuđe.
Ovo ne govorim samo zbog svih nas 250 poslanika koji se nalazimo ovde, nego zbog armije ljudi koji mnogo savesnije prate rad ove skupštine, kao što su na primer gospoda novinari, kamermani, ljudi iz montaže, sekretari naših odbora i još mnogo ljudi.
Uvela bih kaznenu odredbu za nepraćenje rada ove skupštine. Ovo nije čitaonica i prema tome nemojmo da čitamo novine. Čitajmo materijal i pratimo šta je to što pričaju poslanici, a ne samo da budemo neinformisani kao glasačka mašina. Jednostavno, ako se već radi o demokratiji i o transparentnosti na ovaj način bi dokazali da apsolutno svi poslanici imaju jednaku obavezu ponašanja i rada ovog skupštinskog doma.
Na samom kraju, gotovo sam sigurna, a to je i rečeno, da ovo neće biti zadnji put da raspravljamo o Poslovniku. Dakle, ovo je opet neko prelazno rešenje. Do sada smo već imali jedno, pa se bojim da se ova naša zasedanja ne pretvore u besede o Poslovniku, a da zakoni i reforme budu na čekanju. Onda se pitam ko stavlja na dnevni red ovakav poslovnik, zašto ćemo tri-četiri puta i ko zna još koliko puta raspravljati, koliko će otići narodnih para na ovakva zasedanja i, molim vas, da li onda reformu koči opozicija. Mislim da ovog puta neće biti da je tako.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije obeležava samo jedna tačka dnevnog reda i to izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podneli poslanici Demokratske stranke Srbije.
Odmah na početku ponovo da pitam da li je ovo najvažnije i sudbonosno pitanje za građane Srbije i državu ili je posipanje pepela za prethodnih devet meseci vršenja vlasti? Jasno je da ova tačka ima dva cilja. Prvi cilj je da se na Narodnu skupštinu i njenu neefikasnost usmere sve negativne tendencije u ovom društvu, a takođe i sporo funkcionisanje vlasti i Vlade, kao i promene koje ste nagovestili narodu. Drugo, skraćenje vremena, da se buduće izmene zakonskih propisa, pošto novi zakonski projekti nisu predloženi, neće biti predloženi, da se narodu u tom smislu što manje informacija pruži.
Dobro je što ste ovim izmenama priznali svoje greške i to samo Demokratska stranka Srbije, tako da ćete njihovim usvajanjem kolektivno prihvatiti odgovornost za sve negativne stvari koje su se u prethodnih devet meseci dešavale u ovom parlamentu. Ova ocena je proistekla od iskustva i iz dosadašnjeg rada, kako stoji u obrazloženju ovog predloga.
Ko je odgovoran za sve ove probleme oko predloga dnevnog reda? Znamo da ga predsednik Skupštine priprema, to je član 76. Poslovnika, a o redu na sednici i o radu radnih tela stara se predsednik, odnosno predsedavajući, član 100. Poslovnika. Nepoznavanje i nedoslednost u primeni važećeg Poslovnika su osnovni razlozi neefikasnosti u radu Skupštine. Ko sve to ispašta, nego narodni poslanici, pre svega opozicioni, kao i građani koji su ih izabrali. Poslanici postaju čipovi glasačke mašine, nezainteresovani za materijal, diskusiju, građane koji su ih birali, a ovaj parlament "samo služi kao smokvin list za demokratiju", već davno i nekoliko puta pominjan citat gospodina Vojislava Koštunice od 17. novembra 1994. kada je usvajan prvi pravilnik.
Uporedna analiza postojećeg poslovnika i novog, koji su demokrate predložile, ukazuje na to da se uloga narodnog poslanika toliko degradira, a time i građana koji su ga izabrali, a značaj daje poslaničkoj grupi koja se formira nakon verifikacije mandata narodnih poslanika. Neravnopravan tretman narodnih poslanika, kao, na primer: članova poslaničkih grupa i onih koji to nisu; članova odbora koji mogu da izuzmu svoje mišljenje i onih koji nisu; redosled prijavljenih govornika; vreme trajanja diskusije; odnos pozicionih i opozicionih poslanika; onih koji čitaju za govornicom i onih koji čitaju novine na mestu, za njih nema nikakvih sankcija.
A, to su samo neki od primera demokratije za koju se DSS zalaže. Vreme izlaganja, po Poslovniku, za predsednika poslaničke grupe je smanjeno za dva puta, fizički jednom govori, a mogao je tri puta, a vreme izlaganja je smanjeno sa 30 na 10 minuta. Još gore su prošli narodni poslanici, kojima je vreme izlaganja skraćeno sa 10 minuta po važećem Poslovniku na 72 sekunde prosečno po novom, demokratskom predlogu, ako i to pravo i privilegiju ostvare.
Začuđuje da ste ograničili vreme za diskusiju, a vreme izlaska za govornicu sa mesta do govornice traje neograničeno. Možda je važnije kako i koliko dugo neko izlazi, nego šta i koliko priča. Vrhunac demokratije za ovaj parlament i ovaj parlamentarizam je cinizam u članu 9, koji glasi - govornik ne može da čita pisani tekst, osim što može da citira predlog akta koji se razmatra, odnosno propis ili drugi odgovarajući akt.
Da li to znači da će govornik izlaziti za govornicu vezanih očiju? Još samo da ste predvideli da govornik mora da stoji na jednoj nozi i da govori dok tako izdrži. Bar onda svi ne bi sedeli ovde već bi vežbali stajanje na jednoj nozi.
Time su uskraćene sve ustavne slobode poslanika kao građana ove Srbije. Ne smemo da napišemo ono što mislimo, a tek da kažemo. Gospodo, najbolje bi bilo da obični poslanici postanu dopisni narodni poslanici ovog parlamenta, kao što je Vlada prema ovom najvišem zakonodavnom telu, čime bi zaveli potpun red i uštedeli ogromna sredstva ministru Đeliću.
Zbog vašeg neučestvovanja u vlasti i prelaska u opoziciju u Vladi predložiste jedinu svetlu tačku u ovom poslovniku, interpelaciju u vezi sa radom Vlade, da bi sebe opravdali. Zbog toga povucite ovaj demokratski predlog kao predlog kojim ćete dokazati da to i jeste i ne zaboravite "da on neće dovesti do efikasnijeg rada parlamenta, već onih koji vode ovu zemlju bez ičijeg znanja". Ali reč neće moći da bude zaustavljena. To je citat gospodina Dragana Jočića, Demokratska stranka Srbije 18. novembra1994. godine, kada je usvajan prethodni Poslovnik.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a neka se pripremi Zoran Radovanović.