Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, a posle njega narodni poslanik Stevo Dragišić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poslanici PDS-a, izabrani na listi DOS-a i kao sastavni deo DOS-a, zalagaće se za normalno ponašanje poslanika u ovom parlamentu, moraju se stvoriti uslovi da ovaj  parlament normalno i efikasno radi. Kao što se PDS svuda i uvek zalagao za rad, red, disciplinu i odgovornost, tako ćemo se i mi, kao poslanici PDS-a u ovom parlamentu, zalagati za iste stvari.
Nije mi uopšte jasno zbog čega je neophodno da se podnese ovako ogroman broj amandmana na ovakav predlog izmena i dopuna našeg poslovnika. Jer, ako kritičari kažu da je Poslovnik preterano restriktivan, onda je naš Poslovnik uvek onoliko restriktivan koliko je neophodno da se pojedini poslanici dozovu pameti, da se za ovom govornicom govori samo ono što je neophodno, da se da potpora za ili protiv raspravi o predmetu koji je na dnevnom redu. Upravo tako veliki broj amandmana je rezultat otpora želji većine poslanika u ovoj skupštini, a ubeđen sam i većini građana ove zemlje koji su za nas glasali, da ova govornica i ovaj parlament predstavljaju dostojanstvo srpskog naroda i građana Srbije, a ne da predstavljaju mesto na kome će se nadgornjavati pojedinci, i što je najnesrećnije, u najlošijoj mogućoj varijanti ponašanja.
Čini mi se da se ovakvim predlozima mogu odupirati oni kojima će se izvući tle ispod nogu za ponašanje koje su do sada upražnjavali i zbog toga se tako žestoko opiru. Ogroman broj poslanika, koji svoj poslanički posao i za ovom govornicom i u ovom parlamentu obavljaju na način dostojan poslanika, uopšte neće biti protiv ni tako restriktivnih mera. Jedino za šta bih se i ja založio to je da neke od mera, koje predviđa ovaj Poslovnik, ne treba da budu novčano sankcionisane, ali bar u određenoj fazi ponašanja zbog čega se ta mera treba izreći.
Kada je reč o novčanim merama i o merama isključenja, onda je zaista i predlogom trebalo mnogo jasnije definisati zbog čega i u kom momentu se mogu takve mere izreći. Onda bi sigurno bilo mnogo manje otpora ovakvim predlozima mera.
Ja sam upravo svojim amandmanima pokušao da definišem pod kojim uslovima se mogu izreći mere isključenja, druga i treća opomena, i šta bi trebalo da sledi posle toga. Takođe sam predložio da mera opomene i mera udaljenja sa sednice može biti izrečena i ministru i predstavniku Vlade, ako se za ovom govornicom ponaša isto onako kao što se mogu ponašati pojedini poslanici kojima se takva mera može izreći. Jer, zašto bi se omogućilo ministru ili predstavniku Vlade da se može ponašati isto kao i pojedini poslanici koji se udaljuju sa sednice, a da ministri ili predstavnici Vlade ne budu udaljeni sa sednice. To bi trebalo da bude prihvaćeno.
Imali smo prilike u dosadašnjem radu da čujemo i popriličan broj nedoličnih reči i ocena sa ove govornice, i od strane ministara i od strane predstavnika Vlade. Zbog toga bih hteo da stavim u istu poziciju odgovornosti za ponašanje za ovom govornicom, i poslanike, i ministre i predstavnike Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevo Dragišić, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo, ovo je četvrti put da Narodna skupština menja Poslovnik o svom radu. Svaki put su odredbe Poslovnika bile sve restriktivnije, što se tiče prava poslanika u ovoj  skupštini. Najliberalniji je bio onaj  prvi poslovnik, koji je važio do 1994. godine, koji je omogućavao neograničeno vreme izlaganja poslanika, neograničene mogućnosti predlaganja amandmana, i mnoga ograničenja koja danas poznaju poslovnici,  i ovaj predlog, nisu postojala u tom poslovniku.
Posle četiri izmene poslanicima se, pre svega, u potpunosti onemogućava pravo izlaganja time što se ograničavaju na 30 minuta kao poslanička grupa. Zatim, u velikoj meri se isključuju njihova prava predlaganja amandmana. S druge strane, kao jedna, mogu slobodno reći budalaština, poslanicima se zabranjuje da čitaju sopstveni govor. Treba reći da su sve te izmene, koje su smanjivale poslanička prava, bile motivisane nekim razlozima. I ovaj pokušaj smanjivanja poslaničkih prava ima svoje određene motive.
Dakle, sada govorimo o materijalnom izvoru ovog predloga. Materijalni izvor je u onome što su upravo i najavili njegovi predlagači, u budućim predlozima akata koje treba ova skupština da razmatra. Između ostalog, i predlog novog ustava koji ova skupština treba da usvoji. U javnosti se često govori o novim rešenjima. Ta rešenja novog ustava bazirana su na rešenjima koja je donela nezavisna grupa eksperata i objavljena od strane beogradskog Centra za ljudska prava. Član te grupe je žena predsednika Vojislava Koštunice, Zorica Radović. Taj predlog ustava predviđa uništenje društvene organizacije Srbije, federalizaciju Srbije, po mnogo gorim principima nego što je bilo po Ustavu iz 1974. godine.
(Predsednik: Ali, danas to nije na dnevnom redu, već Poslovnik o radu Narodne skupštine.)
Govorim o materijalnom izvoru ovog vašeg predloga.
(Predsednik: Molim vas da ne odlazite od teme dnevnog reda.)
Vi ne možete da utičete na argumentaciju sa kojom ću ja da branim svoju tezu. Sada iznosim argumentaciju, a vi ste dužni da slušate.
(Predsednik: Ali sam i dužan da izreknem opomenu kada ne poštujete Poslovnik o radu, pa to i činim.)
Dužni ste da svoju nervozu ostavite ispred vrata. Možda je danas crni mačor Vojislava Koštunice poplašio vaše bele miševe, pa ste zbog toga nervozni. Tu vašu nervozu ostavite ispred vrata i pustite poslanike da govore o argumentaciji sa kojom žele da brane svoje stavove. Sada ste mi oduzeli jedan minut. To mora da se nadoknadi.
Dakle, novi predlog Ustava predviđa formiranje šest tzv. autonomnih pokrajina: Beograd, Vojvodina, Jugoistočna Srbija, Jugozapadna Srbija, Šumadija i Podunavlje, i Kosovo i Metohija. Tih šest tzv. autonomnih pokrajina su, u stvari, posebne države, republike. Po ovlašćenjima koja su im data u ovom ustavu one imaju zakonodavnu vlast. Dakle, samostalno donose zakone iz svoje nadležnosti.
(Predsednik: Gospodine Dragišiću, izričem vam drugu opomenu. Molim vas da se držite teme koja je na dnevnom redu.)
Kada se ovde govorilo o Slobodanu Miloševiću i Mirjani Marković, to je bila borba protiv diktature, a kada se govori o novom bračnom paru Čaušesku, to je kršenje Poslovnika. E pa, ne može. To je za mene isto.

Gospodine Dragišiću, oduzimam vam reč.
Molim vas da napustite govornicu.
Dajem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze.)

Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak sednice.
Konstatujem da možemo da nastavimo rad.
Molim narodnog poslanika gospodina Dragišića da napusti govornicu. Gospodine Dragišiću, oduzeo sam vam reč i molim vas da napustite govornicu, inače ću biti prinuđen da predložim Narodnoj skupštini da donese meru udaljenja sa sednice.
Predlažem Narodnoj skupštini da donese meru udaljenja sa sednice gospodina Steva Dragišića.
(Tomislav Nikolić: Tražim da se utvrdi kvorum.)
Kvorum je utvrđen.
Dobro, utvrdićemo kvorum. Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Molim službu da prebroji prisutne u sali.
Nema potrebe, konstatujem da imamo kvorum. Popravio se sistem.
Izvolite gospodo narodni poslanici, opredelite se gde ste, unutra ili napolju.
Konstatujem da u sali imamo već 157 narodnih poslanika.
Predlažem da se Narodna skupština izjasni o predloženoj meri udaljenja sa sednice gospodina narodnog poslanika Steva Dragišića.
Molim vas da se izjasnite.
Za 116, protiv 43, uzdržana tri, nije glasalo 9, ukupno 171.
Molim gospodina Dragišića da poštuje odluku Narodne skupštine.
Gospodine Dragišiću, nešto vam dobacuju narodni poslanici vaše poslaničke grupe, teraju vas.
Dajem pauzu od pet minuta, deset minuta, koliko je potrebno da služba obezbeđenja obavi posao koji nije hteo da obavi sam gospodin Dragišić.
(Posle pauze.)

Molim vas da utvrdimo kvorum za nastavak rada sednice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo rad.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagača izmena Poslovnika Narodne skupštine očigledno nije mnogo bolela glava. Treba uporediti 5. oktobar 2000. godine i 2. oktobar 2001. godine. Ako ste 5. oktobra srušili parlamentarizam u Srbiji paljenjem zgrade saveznog parlamenta (žagor u sali).... samo se vi smejte ... danas je ovo isti postupak samo na drugi način, pošto su poluge vlasti u vašim rukama i poluge koje vam daje skupštinska većina.
Mi smo čuli obrazloženje predlagača odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine. Usudio se da kaže da je Skupština ogledalo beščašća. Trepnuo nije ni on ni njegov predsednik Narodne skupštine. Usudio se da kaže da je Skupština cirkus. Usudio se da kaže da Skupština koči reforme.
Juče sam u novinama pročitao izjavu predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića da Vojislav Koštunica koči reforme. Sada me interesuje kako može onaj ko koči reforme u Srbiji da predlaže poslovnik u Skupštini i da optužuje opoziciju da koči reforme u Srbiji.
Molim vas da kažete Zoranu Đinđiću da nije Koštunica onaj koji koči reforme, nego smo mi srpski radikali oni koji koče reforme. I zbog javnosti i zbog građana koji prate ovu sednicu. Ne postoji nijedan ozbiljan predlog zakona koji nam je Vlada Republike Srbije dostavila koji nije ušao u skupštinsku proceduru, o kome već nije glasano, izuzev zakona o radu koji smo dobili pre nekoliko dana.
Optuživati Skupštinu, koja nema o čemu da raspravlja, da koči reformu u Republici Srbiji je cinizam. Cinizam nesposobne vlasti. One vlasti koja vrši već treću izmenu Poslovnika i svaku izmenu obrazlaže rečenicom: "Očekuje nas velika zakonodavna aktivnost, pa treba promeniti Poslovnik". Čekaj, čekaj, ne dočekaj tu veliku zakonodavnu aktivnost.
Prvi put Poslovnik Narodne skupštine predviđa kazne za narodne poslanike. Ustav ih nije predvideo. Poslovnik predviđa mere, ali kazne izreći narodnom poslaniku, to ne može ni sud. Iako je to jedna odvojena grana vlasti i ne rukovodi se time šta ko o pojedincu koji se pred sudom nalazi misli. Vi se usuđujete da zapretite kaznama narodnim poslanicima ukoliko vam nisu po volji.
Današnje izricanje opomene jednom narodnom poslaniku, slučajno meni, bilo je prouzrokovano samo time što nisam bio po volji predsedniku Narodne skupštine. Nisam bio po volji kada sam izašao da pročitam član Poslovnika koji je povredio. Dobio sam opomenu kao znak kako ćemo prolaziti kad budete ili ako budete usvojili ovaj poslovnik Narodne skupštine koji se nalazi na dnevnom redu.
I, da vas unapred obavestim, da vas unapred obradujem, novčane kazne neće biti mera koja će narodne poslanike Srpske radikalne stranke sprečiti da građane Srbije upozore na sve negativne efekte onih predloga zakona, odluka, uredbi, čega bude, zaključaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije. A, upozoravam skupštinsku većinu, mada to ne shvatam kao čovek, ali nekako, poznajući vas, razumem zašto ne priznajete nijednu odluku koju je donela Narodna skupština Srbije u vreme dok ste bili u opoziciji.
Ali, vi ste toliko drski da jedine dve odluke ovde donete konsenzusom otkako ste vi na vlasti, koje se tiču Kosova i Metohije, gazite i kršite kao da nisu donete u vreme kada ste vi bili na vlasti, nego kao da su donete u neko prethodno vreme.
Mi smo ovde doneli odluku da ne priznajemo ustav Hansa Hekerupa. A vi nateraste Srbe da se registruju kao birači koji će izaći na izbore po ustavu Hansa Hekerupa.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo zasluživati ove vaše kazne zato što to jedva čekate. Ne dičim se time da sam opozicioni poslanik koji neće biti kažnjavan po ovom poslovniku ili koji neće zaslužiti meru. Ponosim se time, dame i gospodo narodni poslanici, svih DOS-ova koji ovde sede u Skupštini, što ćete mi izricati mere. Kad god mi je neka vlast izricala mere u Narodnoj skupštini, Srpska radikalna stranka je pobeđivala na izborima. Kada god se neka vlast bojala uticaja Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini, menjala je i pooštravala Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo parčence papira, koje ste poturili legalistima da potpišu, a vi ćete, kao, glasati za njega, ali se nećete pojavljivati u javnosti, je znak da ste se strahovito uplašili onoga što ste učinili za ovih godinu dana. Pomažem vam kad kažem - povucite ovaj predlog odluke, a jako volim što ćemo imati raspravu po ovom predlogu odluke.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ovakav predlog odluke nikada u poslednjih 10 godina nije došao pred narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Nikada ovako kriminalni akt nije došao pred narodne poslanike, ni u federalnom, ni u republičkom parlamentu.
Ovo govorim ne samo kao neko ko je poslanik jedne opozicione političke stranke, već govorim i kao pravnik. Znam da neki taj jezik ne razumeju, jer su svašta govorili od jutros, čak i neki šefovi poslaničkih grupa, ali šta ćete, svojevremeno je Harold Laski govorio da je sloboda odsustvo ograničavanja. Ovaj akt, za razliku od onoga što je Pelević rekao, nije interni akt. To jeste podzakonske pravne snage, ali je to ključni akt u zakonodavnom procesu, od značaja za sam zakonodavni proces, za proceduru, za način donošenja akata, to je najvažniji akt. To je conditio sine ljua non demokratije. Ne može se bez takvog akta, ukoliko on nije demokratski.
Znam ja da vi to ne razumete, znam ja da školu niste učili, nije to problem što niste, ali bi bilo dobro da nas ne podučavaju onda takvi, koji ne znaju šta to znači i šta to predstavlja. Glavna pravila poslovnika, koja bi trebalo da postoje, jesu - javnost rada, jednakost prava i dužnosti poslanika, koja se brutalno krši ovakvim poslovnikom o radu Narodne skupštine, odnosno predloženim izmenama i dopunama, jer više narodni poslanici nisu narodni poslanici, već članovi poslaničkih grupa, i nemaju jednaka prava.
Dalje, demokratski i složen zakonodavni proces, a vi znate koliko se on krši, ako u raspravi ne dozvoljavate na jednak način narodnim poslanicima da u tome učestvuju. Narodni poslanici vašim poslovnikom nemaju pravo da učestvuju u raspravi. To je nešto što je neverovatno i toliko kriminalno, da nikada nije bilo ni u jednoj skupštini. Jer, lažu oni koji kažu da to postoji u uporedno-pravnoj političkoj praksi. Ne postoji nigde, ne postoji ni u francuskom parlamentu, ne postoji.
Neka izađe neko, pa neka nam pokaže to, neka citira bilo koju od ovih odredaba, koje ste ovde doneli, pa ćete videti da nema, posebno da ne sme niko da čita pisani tekst. Koga ćete to da obavežete? Mnogo pametnije zvuče oni koji čitaju, nego oni koji ne čitaju, a time se diče. Nekada ću da čitam, nekada neću da čitam, ali čitam ono što sam sam napisao, a ne ono što mu drugi napišu, kao što je slučaj sa predsednikom savezne države, i svaki put to čita, i nikada ne govori iz glave. Njemu se to neće zabraniti, ali zato će se nama zabraniti.
Zato će to narodnim poslanicima da se zabranjuje, ne bi li se uništila opozicija. Uzgred, opozicija, suprotnost od opozicije nije pozicija, za one koji to ne znaju, već vlast. Pozicija ne znači uopšte to, za one koji ne znaju pravno-političke termine. Ne bi bilo loše da to savladaju.
Dalje, ovde smo čuli tirade i traktate o tome kako će neko lepo da se ponaša, kako su oni fini, a kako neki drugi nisu fini, kako narod ne interesuje ovakva ili onakva rasprava.
Mi smo bili protiv tog dnevnog reda, ali je naše da ukažemo narodu šta imamo protiv ovakvog akta, šta mislimo o tome i šta je neophodno da se promeni. Neću da slušam, niti da mi predavanja o tome, niti o dostojanstvu drže ni Ivković, ni Pelević, niti bilo ko drugi, niti o dostojanstvu. Svog dostojanstva imam dovoljno, i niko ga, po mom mišljenju, nema više, a neću da govorim o drugima, mada ga imaju manje, na bilo koji način.
I nemojte da govorite o tome da je Skupština cirkus, jer najveći cirkus je ovde kod onih koji ne izlaze za ovu govornicu gotovo nikada, koji čitaju novine, ili grickaju semenke po ceo dan, koji svoje radno vreme i ono za šta su plaćeni, provode u skupštinskom restoranu ili ovde u bifeu, ispred skupštinske dvorane, i ne treba oni o tome da nam govore.
Mogu ovde da nam govore o tome oni koji rade, koji pripremaju amandmane, oni koji pripremaju zakonske projekte, projekte nekih drugih opštih pravnih akata, koji ovde treba da se donesu, oni koji kritikuju rad vlasti, oni koji su u stanju da se bore za interese građana Srbije, a ne kao glasačka mašina samo podižu ruku, i ništa više od svega toga.
Ovaj poslovnik o radu je kriminalni poslovnik. Nikada nikome na svetu nije palo na pamet da ovako katastrofalan poslovnik donese. Ovo je dokaz da Srbija ulazi u eru totalitarizma, koji je svojevremeno Hana Arent to definisala definicijom - ubij. Kad sam ja to nekada sa ove govornice već govorio - ne treba vam opozicija, hoćete svaki zakon, koji treba da se krčka u Skupštini po 10 dana, da donesete za pet sati, maksimalno, po ovom predlogu poslovnika. Bolje vam je - uzmite, streljajte sve opozicione poslanike, ili one koji vam se ne sviđaju, nemojte na ovakav način to da radite, i još da nam pričate kako je to legalistički, kako je to demokratski i kako je to reformatorski. U to ni jednog pravnika nećete ubediti.
Pokažite mi koji će to pravnik da izađe iz ove sale, čak i iz DOS-ovske većine, da izađe za govornicu, da ovakav predlog akta pohvali. Tvrdim da neće postojati ni jedan.