DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.10.2001.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Vučić, a zatim gospodin Obradović. Izvolite.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, predlog ovog zakona trebalo je da obrazloži neko od predstavnika Vlade Republike Srbije, odnosno morao je. Mislim da je za ovlašćenog predlagača izabran ministar pravde i lokalne samouprave, Vladan Batić. To piše u tekstu koji smo svi dobili, ali ovde nema ni jednog jedinog člana Vlade koji bi nešto rekao o zakonu kojim oni žele da ubede narodne poslanike da  za njega glasaju.
Nikada se u Narodnoj skupštini ovakve stvari nisu dešavale. Nikada. Pozivam narodne poslanike vladajuće većine da to zaista shvate, da to razumeju, da pogledaju ako hoće čak i iz onog diktatorskog perioda da je i tada bio pravi procvat reformi i demokratije u odnosu na ovo što danas imamo.
Danas Vlada očekuje da se usvoji njen zakon. Jedan, po našem mišljenju, loš zakon. Loš zakon zato što predstavlja dodatni udar na standard građana. Čak se meša i u neka ustavom zagarantovana prava ljudi, gotovo na direktan način. Objasniću o čemu je reč. A, nema ni jednog predstavnika Vlade koji će da izađe i da obrazloži narodnim poslanicima zašto je potrebno glasati za ovaj zakon. Zašto je potrebno na ovakav način povećati sudske takse, taksene tarife na svaki podnesak, na tužbu, protivtužbu, prigovor, prebijanje i na sve drugo.
Da vidimo o čemu je ovde reč. Naime, ovde imamo nešto što bi trebalo da nas pomalo vrati u eru tržišta, čak i u grani sudske vlasti koja mora da bude potpuno nezavisna, ne samo od izvršne nego i od zakonodavne, a naročito pojedini sudovi, to se razume, koji nemaju veze sa sudovima opšte nadležnosti, kao što je Ustavni sud, ali je ovde i Vrhovni sud itd. Moramo na svaki način da vidimo kako se plaća i na koji način se izdržavaju svi koji rade u pravosudnom sistemu Srbije.
Ovde se kaže da se povećava učešće taksenih obveznika u finansiranju rada sudova. To je tačno. Ali, postavlja se pitanje da li će čak i u tome materijalni efekat biti onakav kakav je Vlada želela, a na stranu da li će ustavom zagarantovano pravo građana na sudsku zaštitu, Ustavom Republike Srbije i Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, biti uopšte omogućeno.
Mislim da neće zato što po pojedinim sporovima, to u četvrtom odeljku imate, može da se vidi da je potrebno izdvojiti ogroman novčani iznos za određene podneske, ogroman novčani iznos. Recimo, ako je do sada bilo potrebno 2.500 dinara za podnošenje tužbe za brakorazvodnu parnicu, ili nešto drugo, sada vam je potrebno 25.000 dinara.
Za mene se postavlja pitanje, naravno, ako je namera države da merama, odnosno sudskim taksama vrši mere generalne i specijalne prevencije u porodično-pravnoj oblasti, da želi da štiti opstanak braka, ali šta tamo gde ima izuzetno opravdanih razloga za razvod - kako će neko ko nema taj novac skupiti 1.000 maraka ili 900 maraka, već koliko to iznosi...

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim vas da ne dobacujete. Molim vas nemojte da dobacujete, opomena je opomena.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Samo vi nemojte nikoga da reketirate. Ne brinem ja, ne tražim nikome opomenu.
Dakle, što... aman čoveče, hoćete li da me pustite da govorim?
Dakle, suština je u tome da imamo sporove u kojima će vrednost podneska, dakle sudska taksa, biti veća od celokupne vrednosti spora. Tako ovde imate primer smetanja poseda. Ako je reč o nekoj beznačajnoj stvari, o nečemu što je za nekoga od manjeg značaja, ali čovek želi da zaštiti svoje pravo, on ima ustavom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu. On mora da da najmanje 5.000 dinara zbog smetanja poseda. Ovde imate mogućnost, čak kaže - ako predmet spora nije procenjiv, kao vrednost se uzima iznos umesto od 50, koliko je do sada stajalo u zakonu, 2.000 dinara, što je za 40 puta više od onoga što smo imali do sada. Dakle, za 40 puta povećano.
Da li su zarade i cene - jer se ovde govori o vrlo netačnim poenima, umesto da se govori o indeksima troškova, o indeksima cena, o tome koliko su nominalne plate - povećane, da bismo na osnovu nečega mogli da zaključimo zašto su ove sudske takse ovako povećane, taksene tarife. Ovde se radi o tome da imamo u jednoj rečenici nešto što je vrlo neodređeno - govori se o promenjenim društvenim okolnostima, o povećanju cena i zarada.
Povećanje zarada u nominalnom iznosu je negde oko 20-30%, tako da se ni u kom slučaju ne može ovde govoriti o usklađivanju sa povećanjem zarada. Može se govoriti o usklađivanju sa povećanjem cena. Tačno je da su određene cene povećane za 100, 200, 300, 400, 500, ali nisam još čuo da su neke povećane za 4.000%, kao što ovde imamo primere. Možda i jeste, možda je i toga bilo, ali ja još nisam čuo. Znam da je struja povećana za oko 300%, znam da su telefonski impulsi povećani za oko 300%, znam za cenu hleba i mleka, za oko 300 i 400% su povećane, ali za 4.000% još nisam čuo da je neka cena toliko povećana. Evo, ovde to imamo.
Zarade nisu prelazile, govorim o nominalnim zaradama, da ne govorim o onoj razlici između bruto i neto plate, jer vi sada govorite da je plata 200, imajući u vidu da se u to računa sve ono što je nekad računato kao topli obrok, regres i sve ostalo, pa zato govorite da je to mnogo više u odnosu na nekadašnjih 90, a objektivno i suštinski nije. Dakle, imajući sve to u vidu, čini mi se da su ove sudske takse jedan novi namet građanima, nešto što će građani teško moći da podnesu, nešto što će im u krajnjoj liniji još više zavlačiti ruku u džep, imajući u vidu i sve ono što se dešavalo poslednjih meseci. Pitanje je da li će moći da ostvare svoje ustavom garantovano pravo, a ustavom garantovano pravo je pravo na sudsku zaštitu.
Sa ovakvim sudskim taksama, sa ovakvim rešenjima, koja je Vlada predložila, a koja niko u Narodnoj skupštini od predstavnika Vlade ne želi da brani i ne želi da objašnjava narodnim poslanicima, čini mi se da nećemo daleko stići i da ćemo građanima samo otežavati i oduzimati njihova prava. Ako hoćete, time se dira i u korpus ljudskih prava i sloboda, na koje je DOS-ovska većina bila navodno toliko ponosna. Da li će ljudi moći ta prava da ostvaruju, siguran sam da u velikoj meri neće.
Nije problem za tarife kada je vrednost spora preko 500.000 dinara, jer taj će imati da plati tih 10%, koliko to iznosi, plus određeni procenat prema vrednosti spora. Ali, šta će oni ljudi čija je vrednost spora neuporedivo manja, koji taj novac nemaju i obično, govorim najpre o parnicama, taj novac nemaju, tu mogućnost nemaju, na koji način će svoje pravo zaštititi?
Poslanička grupka Srpske radikalne stranke smatra da je to udar na džepove, budžet i standard građana Srbije i zbog toga će glasati protiv Predloga zakona. Hvala vam.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, Vlada Republike Srbije predlaže jedan zakon kojim se utvrđuje nova visina sudskih taksi. U odnosu na to postavlja se, po mom mišljenju, nekoliko logičnih pitanja:
1. Da li je povećanje sudskih taksi realno, da li prati porast troškova života?
2. Da li će građani Srbije moći da plate nove sudske takse?
3. Da li će povećanje sudskih taksi doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu?
4. Da li će povećanje sudskih taksi doprineti unapređenju rada pravosuđa, odnosno, da li će građani moći da ostvare svoja prava pred sudskim organima?
Prvo, da li visina sudskih taksi, s obzirom da je zadnje usklađivanje vršeno pre nekoliko godina, prati porast troškova života, odnosno, da li je zasnovano na jedinstvenom kriterijumu? Vidimo kroz sadržaj ovog predloga zakona da zakonodavac nije ovo pitanje uredio jednoobrazno. Negde su sudske takse povećane četiri puta, negde deset puta, a negde je usklađivanje i više.
Ostaje nejasno, u zakonu nema objašnjenja, zašto je primenjen različit kriterijum. Ovo pominjem iz razloga što je logično bilo očekivati da stopa rasta bude jedinstvena za sve sudske takse. Moram takođe primetiti da je Vlada Republike Srbije u jednom drugom zakonu, u izmenama i dopunama Krivičnog zakona, kod krivičnih dela čije zakonsko obeležje sadrži imovinsku vrednost, izvršila povećanje nominalnih iznosa za četiri puta. Znači, primenila je jedan jedinstven kriterijum.
U ovom predlogu zakona Vlada primenjuje drugi kriterijum. Zašto su sudske takse negde povećane četiri, negde pet, negde šest, a negde 10 i više puta? Odgovor može biti sledeći: ako je u pitanju vremenska razlika u odnosu na dva različita zakona, onda bi kriterijum u ta dva zakona trebalo da bude različit, a ne u jednom zakonu različit kriterijum. Ako to nije, onda je u pitanju nemanje čvrstog kriterijuma Vlade Republike Srbije, onda je u pitanju čist voluntarizam. To u svakom slučaju nije dobro za građane Republike Srbije i govori o načinu rada Vlade.
Drugo, da li će građani moći da plate novo povećanje sudske takse? Uzimajući u obzir konstanatan rast troškova života u Srbiji tokom 2000. godine, a da plate ne prate rast cena, što je logična posledica stalnog pada i proizvodnje tokom cele godine, kao i činjenicu da imamo smanjenje materijalnih prava zaposlenih, tj. onih koji ostanu bez posla, logično da građani neće imati novca za nove više sudske takse. Onaj novac koji budu zaradili biće im primarno potreban za zadovoljenje egzistencijalnog životnog minimuma.
Treće, da li će ovo povećanje sudskih taksi doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu? Neće, jer novac od sudskih taksi ide u budžet Republike Srbije i biće trošen za druge potrebe. Pre nekoliko godina stanje u pravosuđu, u materijalnoj sferi, nije bilo dobro, ali smo tada i znali razlog zašto je to tako - posledica dugotrajnih sankcija, iscrpljenost zemlje, kasnije bombardovanja, rata, itd. znači, svega onoga što nam se dešavalo u proteklih nekoliko godina.
Sada, od početka 2000. godine, bar u ekonomskoj sferi i na međunarodnom planu imamo jednu potpuno drugu situaciju, navodnu otvorenost i prijem u sve međunarodne i finansijske institucije, ali porasta proizvodnje nema, porasta životnog standarda nema, porasta plata zaposlenih nema. Naravno, nema ni sankcija.
Sve to, nazovipozitivno, nema nikakvog pozitivnog uticaja na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. To, bez sumnje, jeste jedan negativan faktor koji odslikava ili daje jedan ugao opšteg stanja u pravosuđu. Drugi, svakako jeste ovo konstantno permanentno mešanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa. Ali, o tome ovom prilikom neću govoriti, već kad budemo razgovarali o sledećem setu zakona.
Četvrto, da li će ovim zakonom biti unapređen rad u pravosuđu, tj. da li će građani moći da ostvare svoja prava? Ostvarivanje prava pred sudovima, usled povećanja sudskih taksi, može biti ovim zakonom dovedeno u pitanje za veliki broj fizičkih i pravnih lica, odnosno može postati privilegija užeg kruga bogatih. Umesto plaćanja sudskih taksi, građani će, primera radi, sklapati fiktivne ugovore, izbegavati uknjižbe nepokretnosti, prava i drugo, a negativne posledice, a biće ih više, odraziće se, naravno, mnogostruko.
Sve ove stvari koje sam pomenuo, pogotovo vezane za visinu sudskih taksi i činjenicu da građani neće moći da plate sudske takse, kao i da sredstva od sudskih taksi neće biti upotrebljena za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, uverile su nas, poslanike SPS-a, da je ovaj zakon loš i da Vlada treba da ga povuče. Mi, socijalisti, nećemo ovaj predlog zakona podržati.
Na kraju, oko činjenica koje su pomenule i neke kolege poslanici da u Skupštini nema predstavnika Vlade - bez sumnje to predstavlja ignorisanje parlamenta i poslanika i to u dužem kontinuitetu.Ispred Vlade nema nikoga ko bi mogao dodatno da objasni neka zakonska rešenja. Nema nikoga ko bi mogao dati odgovore na neka pitanja koja postavljaju poslanici.
Ne znam zašto smo u Poslovniku o radu Narodne skupštine prihvatili amandmane da predstavnici Vlade mogu da govore kad i koliko hoće, kad njih uopšte nema. To, nama socijalistima, govori o jednoj vrsti nadmenosti koju Vlada pokazuje parlamentu, o tome da Vlada sebe smatra autonomnim telom za koju parlament nije važan, osim u slučaju da da saglasnost na zakone koje ona predlaže. Mi, socijalisti, smatramo da to nije dobro ni za parlament, a kamoli za državu Srbiju i njene građane.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem. Dajem reč predsedniku poslaničke grupe DOS - Demokratska stranka Srbije Dejanu Mihajlovu.

Dejan Mihajlov

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira koliko ovaj zakon o izmenama i dopunama sudskih taksi delovao u jednom delu beznačajno njegov značaj je mnogo veći. Ne povećavaju se samo obaveze za podnošenje tužbi i svu ostalu overu, što se reguliše ovim zakonom, već se značaj ovog zakona odnosi i na dva aspekta od kojih moramo da počnemo.
Pre svega, jednim delom naknada za rad sudova, to je jedan aspekt. Drugi aspekt je taj gde mi opterećujemo naše građane koji hoće da ostvare svoja prava pred sudovima.
Nesumnjivo je da je ovo zakon koji je menjan 1997. godine i da iznosi koji su u postojećem zakonu nisu adekvatni okolnostima, to je ta opasnost koja postoji da će naši sudovi biti zatrpani ukoliko takse budu bile previše niske. Građani neće moći da zaštite svoja prava. Podsećam da sudovi jesu tu da štite interese i prava pojedinaca kao i same države, tako da takse moraju da budu veće, kako sudovi ne bi bili zatrpani velikim brojem predmeta, a znamo u kakvoj sitaciji je naše pravosuđe. To je ono što nam je ostalo. Ja bih rekao da znamo zbog čega je situacija u pravosuđu ovakva - zato što imamo jedan potpuno nerešen sistem pravosuđa i to je ono što smo mi dobili u amanet od naših prethodnika. Ali, o tome nećemo sada govoriti.
Znači, ukoliko ne želimo da nam sudovi budu zatrpani, ukoliko želimo da nam sudovi budu efikasniji (činjenica je da su u ovom trenutku sudovi zatrpani sporovima, teško se ostvaruju prava pred sudom, naročito kada se dođe u fazu izvršenja sudskih presuda) smatramo da takse treba podići, ali da moraju biti primerene okolnostima u kojima se naša država trenutno nalazi, a naročito građani koji su pod raznim pritiscima. Postoji jedna socijalna tenzija i ne treba je još povećavati, na način kakav nije do kraja predviđen ovim zakonom, jer pojedine takse možda treba razmotriti i smanjiti, dok je jedan određeni broj taksi primeren datim okolnostima.
Takse ne smeju biti previsoke. Zašto ne smeju da budu previsoke? U tom slučaju će sudovi, s jedne strane, kvalitetnije raditi one predmete koji budu bili pokrenuti, ali će tih predmeta u svakom slučaju biti manje. S druge strane, građani neće biti u situaciji da ostvare svoja prava pred sudom, što će: ili otvoriti mogućnost da ti građani protiv kojih je bilo protivpravnog i nemoralnog delovanja ostanu oštećeni i da tu ljudi koji su to činili ostanu nekažnjeni za to što rade; ili će otvoriti mogućnost da građani bez suda ostvaruju svoja prava, a to bi vodilo ka povećanju stope nasilja, kriminaliteta. Zato je visina taksi izuzetno važna i ona reguliše jedan dobar deo društvenih odnosa i omogućava građanima da zaštite svoja prava.
Ono zbog čega je ovaj zakon loš, loš je u onom delu u kome se nije promenio, u onom delu gde je bio loš i tada kada su ga doneli socijalisti i svi oni koji su sa njima učestvovali u vlasti. To se pre svega odnosi na to da ovde nema fiskalne decentralizacije, da nema direktne veze između naplaćene takse i sudova kojima je ta taksa naplaćena, da nema direktnog usmeravanja u određenom procentu taksi koje su naplaćene u određenom sudu i to je nešto što smo mi smatrali da ovim zakonom mora biti promenjeno.Sva sredstva se slivaju na jedan račun, na račun budžeta Republike Srbije, i onda nadležni ministar usmerava ta sredstva u određene sudove. Mi smatramo da, radi poboljšanja materijalnog položaja sudova i sudija, u ovoj situaciji kada nemamo druge zakone, ovo treba da bude prvi korak.
Ovim zakonom može se učiniti nešto da se poboljša materijalni položaj sudija, a sam tim i naš pravosudni sistem učini efikasnijim i u ovoj datoj situaciji. Mislim da mnogo važnije od dela koji se odnosi na podizanje pojedinih taksi traba da bude decentralizacija, da se uspostavi direktna veza između sudova i naplaćenih taksi i da nepotpuni iznos bude vraćen sudovima, ali u jednom određenom delu da se vraća sudovima, dok onaj deo koji preostane treba da se usmerava sudovima koji ne mogu sami putem taksi da prikupe sredstva potrebna za svoje funkcionisanje. To je jedan model koji je pravičan, pravičniji od ovog postojećeg (ja kažem lošeg) modela koji nije promenjen još od socijalista.
Samim tim mi u DSS-u smatramo da bi Vlada trebalo da ovaj predlog povuče iz procedure, da ga doradi u delu koji se odnosi na decentralizaciju prikupljenih sredstava kako bi se ta sredstva usmeravala tamo gde se prikupe (znači, u nadležne sudove) što bi omogućilo efikasniji i bolji rad sudova, jer sudovi koji ubiraju veća sredstva biće daleko efikasniji i bolje će raditi. Biće zainteresovani da odrađuju što više predmeta, da prikupe što više sredstava, da bolje štite prava građana i jednostavno, to je jedan novi sistem kome bi Vlada u ovom trenutku trebalo da pribegne
Stoga smo mi, kao DSS, skloni da predložimo Vladi da to uradi, kako bismo imali prilike da glasamo za ovaj predlog. U slučaju da do toga ne dođe, nećemo glasati za ovaj zakon - ukoliko ne dođe do promene koja se odnosi na deo decentralizacije sredstava i upućivanje sredstava tamo gde se ubiraju.
Mislimo da je ovo jako važno i da je ovo jedan možda mali korak, ali korak koji pokazuje nameru vlasti da dođe do decentralizacije i istinsku želju za poboljšanjem materijalnog položaja sudova i sudija. Na ovaj način bismo napravili nešto što bi bilo dobro za građane i imamo predlog da Vlada Republike Srbije povuče ovaj predlog, doradi ga u delu koji se odnosi na decentralizaciju i da tada dođe pred Skupštinu nešto što će zadovoljiti, pre svega, interes građana koji oni preko sudova štite.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala, drugo javljanje predstavnik Poslaničke grupe SRS-a Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da sada razgovaramo o nečemu što je veoma ozbiljno. Naime, nisam imao pravo na repliku jer nije pomenuta poslanička grupa SRS, ali ću svojih deset minuta iskoristiti da ukažem na nešto što je gotovo neverovatno.
Šta to, gospodine Mihajlov, Vlada Republike Srbije sada treba da doradi, kada niko, prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, više nema prava da to dorađuje? Niko. Može Vlada Republike Srbije samo da povuče zakon iz procedure. To je jedino rešenje. Ili da se prihvate naši amandmani. Ništa drugo. A ne da Vlada dorađuje svoj predlog, pa će ga neko prihvatiti ili neće.
S druge strane, moram da primetim još jednu stvar: ne mogu da se složim sa jednom stvari koju ne bih kritikovao u paketu zakona DSS-a, gde se govori o funkcionisanju sudova iz opšte nadležnosti i specijalizovanih, iako smo mi protiv specijalizovanih sudova, o tome ćemo govoriti kasnije kada taj paket dođe na dnevni red.
Tu se, u zaključnim odredbama kaže (zakon o uređenju sudova): "Rad sudova se finansira iz budžeta Republike Srbije." Šta to sada znači? Ovde bismo donosili neku vrstu ledž specialis-a odakle će da se finansira rad suda. Na takav način - direktnim putem, od sudskih taksi, a ovamo će se finansirati iz drugog dela, dakle iz jednog dela u drugi deo, iz jednog dela budžeta. Znači, iz budžeta, a Vlada je ta koja podnosi Narodnoj skupštini na uvid ceo budžet, sve prihodne i rashodne strane, u svim razdelima. Narodna skupština to odobrava, ili ne.
Ovo su budžetski prihodi, a ne posebni prihodi. Dakle, ono što se naplati u Prvom opštinskom sudu, e sada to da ostane Prvom opštinskom sudu za krečenje, a ono što se naplati u Četvrtom opštinskom sudu, da to ostane njima, da se uvede kanalizacija. E, to je nešto što ne može da se radi, ne može da se čini. Ovaj zakon je loš iz jednog razloga - zato što on utiče na ukidanje prava na sudsku zaštitu građanima Republike Srbije.
Pozivam narodne poslanike da razmisle čak i o materijalno-finansijskom elementu. Ako imate povećanje od šest ili sedam (naravno, imaćete pravo na repliku, ja sam zato govorio o vama, za razliku od vas mi smo džentlmeni, i mi uvek kažemo o kome govorimo i o čemu mislimo), dakle, ako budete imali 10 puta ili pet puta veće sudske takse, pitanje je da li ćete imati ovoliki broj podnesaka, kakav imamo danas i u kom procentu će se taj broj podnesaka smanjiti, da li za 100%, 200%, 300%, koliko? Dakle, ni taj materijalno-finansijski element neće biti za Vladu Republike Srbije tako povoljan, kao što ona inače očekuje. I to je još jedan od razloga, zbog koga bi ovakvo povećanje sudskih taksi trebalo odbiti.
Ponovo kažem - ako će neko da kaže da je 25 hiljada dinara prava cena za brakorazvodnu parnicu, postavlja se pitanje... znate, to može da bude prava cena, ako možete već na pripremnom ročištu da izvršite pomirenje itd, pa hajde, eto, vidite da nije bio neki veliki problem, pa da se time utiče na smanjenje sudskih postupaka, kojih je inače previše u našoj zemlji.
Da se ne lažemo, i za naše ljude se kaže da vole da idu često pred sud i da tuže, da se žale itd, što je razumljivo, ali to je Ustavom zagarantovano pravo građana. Ali, na ovaj način - šta ćete ako bije čovek ženu, naravno da će žena da traži razvod, prilično je logično, a nema 25 hiljada dinara, šta da traži? Ide, živi negde drugde, pa šta sad. Ali, nemojte to da radite, to je nešto što ne može da se prihvati, to je ono što predstavlja problem u ovom zakonu.
Dobro bi bilo da neko iz Vlade dođe i da kaže nešto pozitivno o ovom predlogu zakona, a ne da se mi ovde prepiremo između različitih poslaničkih grupa, idemo sa našim argumentima, ukrštamo ih, a njih to uopšte ne interesuje. Oni su pametni, njih Narodna skupština ne zanima.
U sistemu podele vlasti, naravno, razdvojene su funkcije zakonodavne nadležnosti i funkcije izvršnih organa vlasti, odnosno prerogativi te vlasti, ali postoje instrumenti kontrole izvršne vlasti. U tom smislu je zakonodavna vlast najviša vlast, a u ovoj zemlji zakonodavna vlast postaje ništa, odnosno narodni poslanici, eventualno, služe za reketiranje, da im neko oduzima pare ovde, da bi se punio budžet, i apsolutno nizašta više.
Vladu Srbije Narodna skupština ne zanima, Vladu Srbije Narodna skupština ne interesuje kao vrhovno predstavničko telo. Njihovi predstavnici u ovom domu nemaju šta da rade. Pitanje je da li nas sada u sali ima 70, 80, toliko koliko interesuje i poslanike DOS-ove većine, a o vladinim predstavnicima da ne govorim.
Smatram takođe da u deobnim parnicama vrednost ne može biti manja od pet hiljada dinara, takođe previše, zaista previše. Imate primer, jedan neverovatan primer, i pozivam nekoga da nam objasni, od ljudi koji će podržati ovaj predlog zakona, makar od poslaničke većine, koji će se prepoznati u kritici rada Vlade. Kaže: "Ako predmet spora nije procenjiv, kao vrednost se uzima iznos od 50 novih do dve hiljade dinara". Razumem šta se dešavalo kod plaćanja oko taksenih maraka, jer je tu bilo i nekih izmena koje su donošene i početkom 2000. godine, pa se prelazilo na 750 dinara, pa se sada ide na hiljadu dinara itd. Ali, ovo o čemu sam govorio, vezano za IV odeljak, to su prosto neverovatne stvari koje ne mogu da se prihvate i koje ne odgovaraju životnom standardu građana, koje ne odgovaraju onome što se zaista može platiti, a mi nemamo pravo da rušimo Ustavom zagarantovane kategorije i Ustavom zagarantovana prava građana.
Zato u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke pozivam predstavnike stranke gospodina Mihajlova da glasaju protiv ovog zakona, jer ne mogu da glasaju za (jer ne može da ga dorađuje Vlada u Narodnoj skupštini) i naravno da prihvate amandmane poslanika Srpske radikalne stranke, koji neće i ne mogu u svemu da poprave ovaj zakon, ali će ga delimično popraviti, jer će se, koliko-toliko, smanjiti iznosi tih taksi.
Dakle, mi nismo smanjivali iznose taksi u odnosu na inicijalni tekst zakona, to ćete videti u našim amandmanima, mi smo ih čak povećali za 100%, čini mi se, rekao sam, dakle, u najvećem broju amandmana, ali ne da se poveća za četiri hiljade procenata, kao što imamo neke amandmane. To je ono što je neprihvatljivo i to je ono što u ovom trenutku može da se radi.
Jedino rešenje je, dakle, povlačenje zakona iz procedure, jedino poslovničko, jedino zakonsko rešenje je povlačenje ovog akta iz procedure ili da se prihvate amandmani koji su već na raspolaganju narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.