Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kome mi danas govorimo, kada predlagač ovog zakona nije prisutan u ovoj sali da nam obrazloži zbog čega je predložio ovakve cene kad su u pitanju sudske takse.
Ako je Odbor za pravosuđe, koji ima 15 članova, a od 15 članova tri člana su iz opozicije i 12 članova iz DOS-a, to su sve pravnici i stručnjaci, odbio Predlog zakona, smatram da je Skupština trebalo da skine ovu tačku sa dnevnog reda.
Dalje, ne znam šta su to elementi koje je Vlada koristila da poveća pojedine takse hiljadu posto, četiri hiljade posto, ako se podsetimo da smo u 1993. godini imali isti takav slučaj? Znači, ova vlada nas vraća u 1993. godinu. Znamo da je pre 5. oktobra kurs marke bio 38 dinara, danas je marka 30 dinara. Znamo da Vlada kaže da nije štampala novac. Šta su to elementi za ovakvo drastično povećanje cena taksi?
Takođe, gospodo, mi smo mogli da tolerišemo dok je ova vlada povećavala pojedine cene za 450%, kao što je cena zejtina od 16 dinara na 72 dinara, cenu struje za 300%, a za pojedine potrošače, one koji ulaze u crveno, i 500%. Ova nam vlada danas predlaže da pojedine takse građani plate hiljadu posto više, od prekosutra, kada budete usvojili Predlog ovog zakona, i 4.000% više.
Neko je rekao iz Vlade da deo sredstava ostaje u tom sudu, odnosno u tom gradu gde se vrši proces. Onaj ko plaća, njega ne interesuje gde će ta sredstva ostati. Takođe je neko rekao da vratimo ovaj zakon, da Vlada doradi ovaj zakon - pa, ne može da se doradi ovaj zakon, i cene koje je predložila Vlada mora da skine najmanje 80%, gospodo.
Takođe, u članu 5, kao što je to i do sada Vlada činila, direktni udar je na najsiromašniji sloj stanovništva, konkretno na seljake. Po članu 5, ako se vrše određeni sporovi koji nemaju procenjenu vrednost, seljak, ukoliko mu je neko prošao kroz njivu, mora da plati sudske takse u vrednosti od dve hiljade dinara. To je prevršilo i daru i meru, i mislim da građani Srbije i seljaci više ovo ne mogu da tolerišu. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković.

Zadnje povećanje sudskih taksi smo imali 1997. godine, krajem 1997. godine, i tada je taj nivo sudskih taksi bio na granici podnošljivosti. Međutim, ovo što sada Vlada predlaže, može se reći da je suludo: Vlada predlaže da se takse povećaju od 400 do 4.000%. Molim vas, ako pogledate nivo ličnih dohodaka, plata u stvari, u ovoj zemlji i uporedite ovo povećanje sudskih taksi - pa to je stvarno suludo.
Razumeo bih da to Vlada radi da postoji zakonska mogućnost da se time popravi materijalni položaj sudstva, da to budu izvorni prihodi sudova, međutim, ta zakonska mogućnost ne postoji. I praktično, Vlada na ovaj način samo "grabulja" za republički budžet. Međutim, upozorio bih vas da i te ptice grabljivice iz Republičke vlade neće ovim povećati budžet po ovom osnovu.
Uzmimo samo primer ove divljačke liberalizacije - cene su otišle u nebo, međutim, fizički obim u maloprodajnim objektima, u trgovačkim objektima je pao. Prodavnica je pre godinu dana imala, znači, hiljadu dinara promet, i sada ima hiljadu dinara promet. Interesuje me koji je to ekonomski argument za ovo? Ako Vlada tvrdi da je nivo inflacije 35%, a povećava sudske takse 4000%, koji su to eksperti ovo predložili? Izvinjavam se, gospodine predsedniče, prekoračio sam 11 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Uvažena predsedavajuća, članovi Vlade u stalnom odsustvu, dame i gospodo narodni poslanici, danas je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Po onome što je predloženo, više bi odgovaralo da u naslovu stoji - povećanje sudskih taksi od 300 do 1.000% ili od tri puta do 10 puta.
Nijedan član u zakonu nije promenjen, ali je promenjena visina takse, i to više puta. Na primeru to izgleda ovako - u tački 2, 3, 5, 7, 8. i 11. reč "500 novih" zamenjuje se brojem "5.000"; u tački 4, 9. i 10. reči "2.500" zamenjuju se brojem "25.000", i tako redom, što znači da su takse povećane 10 puta.
Iz napred navedenog se vidi da je ovo izmena zakona na ekonomskim osnovama i da je ovo još jedan pokušaj da se dopuni budžet. Izgleda da promene dosadašnjeg zakona i povećanje poreza nisu bili dovoljni, pa su se iznalazile i druge mogućnosti da građanima dublje zavučemo ruku u džep.
Predlogom za povećanje sudskih taksi ujedno možemo poručiti građanima - ko nema para, nema ni prava. Usvajanjem ovakvog predloga, povećanjem taksi od tri do deset puta, uskratićemo pravo građanima da ostvare svoje pravo pred sudovima. I, kada je građanin u pravu, a nema para za visoke takse, moraće da odustane od vođenja sudskog spora. Gde je tu pravda?
Da li je to pravna država, koju je u predizbornoj kampanji obećavao sadašnji ministar pravde gospodin Batić? Ako se na televiziji svake večeri pojavljuje Dinkić i stalno govori da je dinar stabilan i da nema inflacije, zašto predlažemo ovolika povećanja, šta to znači - da neko govori neistinu da je dinar stabilan, a da su sudske takse prevaziđene.
I na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, zbog naših građana molim vas da ne glasamo za ovako visoke sudske takse, a kada u ponovnom postupku Vlada uskladi takse sa primanjima građana, onda da glasamo za takav predlog. Ovo vas molim zbog građana, bez obzira za koga su glasali, jer visoke sudske takse neće plaćati samo oni koji su glasali za socijaliste, radikale i SSJ. Visoke sudske takse će plaćati i vaši birači, tj. svi građani Srbije koji zatraže da ostvare svoje pravo kod suda.
Verovatno je našu vladu, koja je dužna da prisustvuje ovim skupštinama, sramota da brani ovako visoke takse i zbog toga nisu ni prisutni danas. Hvala.

 Dajem reč narodnom poslaniku Dušanu Budišinu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se zadržavao na izrečenim kritikama. Odmah moram da kažem - prihvatam ih u najvećoj meri, posebno prihvatam kritiku koju je izrekao kolega Mamula, ta kritika stalno stoji, jer nema analize priliva taksi. Da bi moglo o ovome da se odluči, to je bilo nužno. To je jedna stvar.
Druga stvar, u pravu je kolega Cvetković kada kaže da će ovakve takse naterati ponovo građane da svoja potraživanja ostvaruju ilegalnim putem, a znamo dobro da se u Srbiji dosta odomaćila ta tehnika naplaćivanja, što nije dobro.
Međutim, pre nego što bih izrekao još nekoliko zamerki, želim da izreknem glavnu: ovo zaista nema smisla od Vlade. Pred nama je predlog zakona i neko je iz Vlade morao da dođe ovde i da nam kaže razloge, tim pre što smo na Odboru za pravosuđe mi o tome raspravljali, izneli kontraargumente i sada niko od Vlade ne dolazi ovde da nam kaže.
To je uvreda za Narodnu skupštinu. Ovako zaista ne može da se radi. Neko je morao da dođe, tim pre što je većina ovih zamerki izrečena i na Odboru za pravosuđe. Nismo na to dobili odgovor kao narodni poslanici, to zaslužujemo i tu nema dileme.
Druga stvar, prethodni govornici su, kritikujući, zaboravili jednu činjenicu, a ja ću na nju ukazati. Naime, o čemu se radi: donošenjem izmena ovog zakona 1997. godine, za to vreme iznosi su bili enormni, i to toliko enormni da te 1997. godine ogromna većina građana nije mogla da ih plaća. Druga je stvar kod privrednih sudova. Privredni sudovi kako prime prigovor, tužbu ili predlog za izvršenje, oni pošalju odmah rešenje nadležnoj banci da skine iznos koji treba da se plati za taksu. I tada je iznos u privrednim sudovima bio preterano veliki.
Dopuštam, sigurno da je u nekim stvarima ova taksa danas mala. Ali, pre svega, onda bi bilo dobro da se išlo selektivno, a ne povećavati sve bez mere. Moglo se, na primer, i to bih prihvatio, kod kupoprodajnih ugovora ukoliko je velika cena, u redu stvar, treba i država da uzme svoj deo. Međutim, ovako se krenulo bez mere i tu već dolazimo do one granice koja ne sme da se pređe, a to je granica kada su u pitanju ljudska prava.
Mi ćemo najširim slojevima na ovaj način onemogućiti da koriste svoja prava, da se obraćaju sudu i da na sudu dobiju u sporu ono što im je uskraćeno. To je jedan veliki problem.
Dalje, i danas ova taksa, ako se pogleda u privrednim sporovima i kod nekih građanskih sporova, ona je potpuno adekvatna. To upravo zbog toga što je 1997. godine bilo zahvaćeno više nego što se moglo tada tolerisati.
Ima još jedna stvar: sudovi su dosta oslobađali, a ranije su više oslobađali od plaćanja taksi onu stranku koja se obrati uz odgovarajuće uverenje da je bez imovine, da je mala penzija, da izdržava više članova domaćinstva. Međutim, mogu odgovorno tvrditi da je oslobađanje od takse u poslednje vreme, naročito poslednjih nekoliko godina, postalo izuzetak. Zato sam i rekao da je ovakvo povećanje, po meni, enormno i udar na građane, odnosno udar na ostvarivanje njihovih prava.
Stoga je to još jedan razlog zbog čega na Odboru za pravosuđe poslanici DSS-a nisu glasali za ovaj zakon i tako će isto biti i sada. Mi taj zakon, iz svih ovih razloga koji su rečeni, ne možemo prihvatiti. Hvala.

Dajem reč predsedniku poslaničke grupe DOS-a, gospodinu Čedomiru Jovanoviću, po Poslovniku.

Ja bih da iskoristim svoje pravo na diskusiju, a potom bih vam predložio nešto, mislim da je to u duhu svega onoga što je ovde rečeno, i nadam se da ćete i vi imati razumevanja za to, bez obzira na to da li ste predstavnici opozicije ili vlasti.
Pokušao bih da pre tog predloga napravim kratku analizu onoga što je ova tačka dnevnog reda imala kao svoju suštinsku intenciju. Naime, ne može se zanemariti činjenica da smo svi, bilo kao današnja vlast ili kao današnja opozicija, bili aktivni u kreiranju ambijenta iz koga je proistekao ovaj zakon.
SPS, kao stranka na vlasti, je poslednji put korigovala Zakon o sudskim taksama 1997. godine. Ukoliko napravimo analizu, videćete da se u najvećoj meri, praktično, radi o uvećanju koje je posledica inflacije iz prethodne četiri godine. Dakle, samo prošlogodišnja je bila 120%. Ako preračunamo po deviznom kursu, onom realnom, ne onom zvaničnom, 1997. godinu i ovu današnju, videćete da je takođe reč o praktično istom nastojanju da se obezbedi finansiranje sudova u meri u kojoj je to moguće, naplatom onoga što jeste posao suda.
Mi imamo veliki problem u oblasti pravosuđa, on je kadrovske prirode, on je proistekao iz činjenice da je prevaziđena zakonska regulativa kojom se reguliše taj segment našeg društvenog života, ali takođe imamo i problem sa finansiranjem sudova.
Kada nekoga kritikujemo da je nesposoban da se obračuna sa korupcijom, onda mu ne možemo vezivati ruke kada pokušava da otvori mogućnost onima koji rade da i žive od svog rada.
Slažem se da je krupna primedba ona na osnovu koje se dovodi u pitanje sudbina ovog zakona, s obzirom da se ne vidi tehnologija kojom će se trošiti sredstva obezbeđena primenom ovog zakona.
Ali, Vlada je spremna, obavljene su u međuvremenu konsultacije, da podzakonskim aktima to uredi jer drugačije nije moguće. U ovom trenutku tako nešto nije moguće i to nije bila praksa ni do sada. Teško je to preneti u praksu.
Što se tiče same visine taksi, koje su zaista ozbiljno opterećenje za svakoga ko pomisli da povede neki postupak pred sudom, smatram da opozicija ima pravo da iskoristi svaku priliku i da uloži kritiku na nešto tako.
Ali, oni koji su deo vladajuće koalicije i koji su 23. jula sedeli u Ministarstvu pravde kao predstavnici DSS-a, koji su imali zamenika ministra, nemaju pravo da sada upiru prstom na nas koji imamo dovoljno digniteta da kažemo da je sudovima potrebno obezbediti sredstva. Istovremeno, smatramo da je potrebno ovaj zakon dodatno uputiti u konsultaciju i sa poslaničkim grupama i sa Vladom, i nemaju pravo da na takav način politički profitiraju na jednoj temi koja sama po sebi nema smisla, jer ona nije bila uskopolitička.
Dakle, kada kažete taksa je visoka, onda obezbedite sudovima iz nekog drugog izvora sredstva, a ti drugi izvori danas ne postoje.
Znači, moj konkretan predlog je da mi sada napravimo pauzu u ovom radu i da nastavimo u 15,00 časova, u skladu sa Poslovnikom, da se u međuvremenu obave konsultacije sa Vladom, da se s obzirom na krupnu primedbu koja se tiče pre svega distribucije ovako obezbeđenih sredstava, a potom i visine sredstava, obezbede konkretni odgovori i da potom vidimo na čemu smo.
Ali, mislim da ovo nije tema na kojoj bi bar DOS mogao da bude u sporu, s obzirom da je ovo proisteklo iz zajedničke aktivnosti celokupnog DOS-a 23. jula. Molim Skupštinu da se izjasni o tome da napravimo pauzu do 15,00 časova, da u međuvremenu obavimo konsultacije, kako bi našli rešenje.