DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 31.10.2001.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, do juče je ovaj paket zakona  bio neozbiljan po mišljenju Vlade, Odbora i većine narodnih poslanika Narodne skupštine. Od juče, posle izjave da se jednom u sto godina donose ovakvi zakoni, promenili su mišljenje mnogi. Ali, ja ne mogu da promenim mišljenje. I dalje tvrdim da su ovo neozbiljni zakoni i da je predsednik Narodne skupštine strahovito povredio Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, a i član 80. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji je prepisan u član 102. Poslovnika.
Naime, on je u skupštinsku proceduru pustio predloge zakona koji nemaju predlagača. Mi smo dobili neki propratni akt u kome nas obaveštava poslanička grupa DSS da je podnela predloge zakona i da će predstavnik poslaničke grupe DSS u Narodnoj skupštini biti narodni poslanik Dejan Mihajlov. Poslanička grupa nije ovlašćeni predlagač zakona. Ovde smo morali da imamo potpise narodnih poslanika koji predlažu ovaj zakon. Mi nemamo nijedan potpis narodnog poslanika koji nam predlaže ovaj paket zakona.
Predsednik Narodne skupštine, po članu 134. stav 1. i 2., bio je dužan da upozori poslaničku grupu DSS da predlog nije u skladu sa Poslovnikom. Međutim, predsednik Narodne skupštine to nije učinio, a niko ga na to nije opominjao, čak ni Zakonodavni odbor, zato što su zakoni bili neprihvatljivi po mišljenju većine u Narodnoj skupštini.
Sada, kada su prihvatljivi, molim vas da uređujete odnose u Narodnoj skupštini tako da u istoriji pravne nauke ne ostane zabeleženo da smo zakone o sudovima donosili, bezmalo, kao žene na pijaci, da te zakone o sudovima ovde niko nije predložio. Sutradan, ako se ispostavi da zakoni nisu dobri, niko neće preuzeti odgovornost za ovaj predlog. Gospodin Mihajlov nije ovlašćeni predstavnik predlagača zakona. On je ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe.
Toliko o tome da bi trebalo da svi oni koji se bave pravnom naukom izađu za ovu govornicu i jednom konačno skinu sa sebe teret sramote da ih vode ljudi koji se pravom ne bave čak ni toliko da ispune osnovne forme, da ispune osnovne uslove koje traži Poslovnik Narodne skupštine, da bi nešto u državi funkcionisalo u skladu sa pravom. Nemam vremena da se izjašnjavam o pojedinačnim rešenjima, zato što bi svakom sekundom uskratio jednog poslanika Srpske radikalne stranke da govori.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Imate pravo da govorite pošto je ovo bilo po Poslovniku tako da se to vreme ne računa u vaše pravo za izlaganje.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Interesantno je vaše objašnjenje... da prigovaram na Poslovnik.)
Niste se javili. Možda bih vam dao kao prošli put, morate da proverite. Ali, ipak ovo zaslužuje objašnjenje predsednika Skupštine ili da se javim za repliku. Ovo zvuči vrlo interesantno kao prigovor na kršenje Poslovnika, međutim to je samo interesantno i ništa više od toga, jer poslaničku grupu čine narodni poslanici. Narodni poslanici su po Ustavu ovlašćeni predlagači zakona.
Prema tome, ukoliko poslanička grupa, koju čine ovlašćeni predlagači zakona koji iza predloga stoje imenom, prezimenom i potpisom ovlašćuje nekoga da zastupa na Skupštini tu poslaničku grupu koju čini 46 narodnih poslanika, onda je to zadovoljilo svaki kriterijum utvrđen Ustavom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Vitomir Plužarević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici,        set zakona koji je danas na dnevnom redu je samo marketing političke stranke DSS-a, da kao pokažu narodu da oni utiču na reforme koje su obećali u predizbornom toku pre godinu dana.
Svih ovih pet predloga koji čine današnju raspravu su već viđeni. Ništa tu nema novog, osim da se to navodno uredi. Sudstvo tek danas nije nezavisno. Sve se to rešava pod dirigentskom palicom Vladana Batića. On svojim izjavama na vašim medijima plaši, tera i preti. To je evidentno. Kao rezultat takvih pretnji se očekuje da njegova Demohrišćanska stranka bude jača za nekog novog sudiju odnosno člana.
Zajemčene slobode građana treba da se definišu po zadacima nalogodavca sa Zapada. Uglavnom kad neko dođe iz neke evropske zemlje, od onih što su nas bombardovali, tada i usklađujemo i uređujemo naše sudstvo i sve zakone koje oni predlažu. Verovatno ćemo to naše sudstvo uređivati svih narednih godina, sve dok Karla del Ponte ne kaže - e, sada je dosta, vi Srbi ste se odužili.
Načelo podele vlasti podrazumeva i jednaku efikasnost svih oblika državne vlasti. To danas nije prisutno. Vidimo da ni Republička ni Savezna vlada nemaju jedinstveno mišljenje o bitnim po državu zakonima i projektima.
Đinđić, Koštunica, Mihajlović, Čanak i da ih ne nabrajam u svojim izjavama su dijametralno različiti. Svi drugačije misle i daju izjave i na kraju od toga nema ništa. To je samo kupovina vremena. Obećane reforme su samo verbalne prirode. Suštinski se nije ništa promenilo. Mi, srpski radikali, nećemo glasati za ovaj set zakona.
Ni danas nema nikoga iz Vlade. Šta će njima zakoni DSS-a? Materijalno stanje sudova će u budućnosti zavisiti od izvršenja krivičnih dela zadatih od strane ujedinjene Evrope. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a zatim Dragoljub Stamenković.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da imam samo tri minuta da govorim, na osnovu demokratskog poslovnika koji je donela skupštinska većina, ne mogu podrobnije da se izjasnim o setu od pet zakona koji bi trebalo da budu sistemski zakoni. Zato ću govoriti samo o uzrocima i posledicama eventualnog donošenja ovakvih zakona.
Predlagač, za koga smo već utvrdili da je imaginaran, tj. nepostojeći, kaže u obrazloženju da ovi zakoni treba da dovedu do toga da naše pravosuđe bude racionalno, efikasno i nezavisno. Nijedan od tih ciljeva ovi zakoni neće postići, a naročito ne to da budu nezavisni. Od koga nezavisni? Od izvršne vlasti? To smo već za ovih godinu dana videli, koliko je mešanje izvršne vlasti, naročito ministra pravde i svih ostalih ministara, funkcionera, članova Vlade u rad pravosuđa.
Gospodin Čović je, kao potpredsednik Vlade slao svog advokata u istražni zatvor da preti Jezdimiru Vasiljeviću da slučajno ne kaže ko ga je reketirao u vreme dok je još firma "Jugoskandik" uspešno radila. Eto, toliko je pravosuđe nezavisno pod ovom vlašću, a biće još nezavisnije kada u visokom savetu pravosuđa bude sedeo ministar pravde koji nije bio sposoban da sa svom logistikom koju ima za godinu dana pripremi ove zakone, nego je to Dejan Mihajlov preuzeo na sebe i tako se verovatno preporučio za budućeg ministra pravde.
No, gospodo, uzroci za donošenje ovih zakona leže u Ustavu koji smo već imali prilike da vidimo, odnosno u ustavnim rešenjima za Srbiju koje je Zorica Radović, supruga Vojislava Koštunice, napisala. Kada govorimo o apelacionim sudovima koje je ona ovde predvidela i okružnim sudovima koji postaju prvostepeni sudovi, mada ne vidim onda razlike između opštinskih i okružnih, ne bih ni došla do tog zaključka koji ću sada izneti da slučajno nisam podrobnije obratila pažnju na to šta Zorica Radović kaže - tri opštine, najviše do sedam opština može da čini jedan okrug, odnosno najviše 50 hiljada stanovnika može da čini jedan okrug.
Prema tome, ako podelite broj stanovnika Republike Srbije, 10 miliona, sa 50 hiljada stanovnika imaćemo 200 okruga. Mogućnost, je l( tako. Znači, 200 okružnih sudova. Ne bi mogao ministar Batić ni Vlada Srbije tako lako da vrši kontrolu nad radom tih okružnih sudova, ali preko apelacionog suda, jednog u Beogradu, i ovih odeljenja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, nažalost Prištinu ste potpuno zaboravili, Kosovo i Metohija za vas više ne postoje, moći će vrlo lako da kontroliše rad drugostepenog suda.
Vrhovni sud je već pod kontrolom, preko gospođe Karamarković, Društva sudija, čiji broj narasta, evo za godinu dana od 120 na 1.200, toliko su naše sudije nezavisne. Nezavisne od svoje države, ali zato zavisne od Soroša, Švajcarske, Amerike, Kanade, gde ih Društvo sudija šalje, kao i Vlada Srbije da na nekim simpozijumima i razmeni iskustva učestvuju za dobre devizne dnevnice. Od njih oni postaju zavisni, a od ove države nezavisni.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS o ovom paketu zakona najbolje je obrazložio predstavnik SRS Aleksandar Vučić i vi znate naš stav, da smatramo da treba doneti jedan jedinstven zakon koji bi regulisao ovu celu oblast što se tiče sudija, sudova, uređenja sudova itd.
Mi smatramo da je najbolje da Narodna skupština bira sudije Vrhovnog suda, a da Vrhovni sud, odnosno sudije u Vrhovnom sudu biraju, odnosno predlažu sve ostale poslanike.
Nekoliko reči bih rekao o predlagaču i o Predlogu ovog epohalnog zakona koji se predlaže jednom u sto godina, što reče gospodin Mihajlov iz Demokratske stranke Srbije, a i o reakciji ministra Batića, koji je rekao da je gospodin Mihajlov to uzeo iz kabineta (tako je pisalo u štampi) ministra pravde, da je tu nešto malo popravljao, i da smo mi dobili jedan nesrećni paket zakona o kome ne treba ni raspravljati.
E, sada, ministra Batića nema ovde da nam kaže da li je baš tako rekao ili su to novinari pogrešno preneli. U svakom slučaju, ukoliko je to zaista, gospodine Mihajlov, uzeto iz kabineta ministra pravde, onda nema razloga da čekamo mišljenje Vlade ili Ministarstva, s obzirom da su oni radili taj paket zakona i da postoji i njihova želja da podrže ovakav predlog zakona.
Ako nije tako, onda se pitam zbog čega tolerišete da jedan takav ministar bude u Vladi, da sve njegove zakonske predloge ili vraćamo ili ih on sam povlači, zašto mu uplaćujemo platu, šta radi to Ministarstvo kada narodni poslanici moraju da se bave ovako ozbiljnim poslovima kao što je predlaganje zakona, mada ne sporim da je to njihovo pravo i da oni imaju tu vrstu zakonodavne aktivnosti. Mi smo dobili i dosta amandmana koje su uputili odbori sa kojima se gospodin Mihajlov kao predlagač zakona složio i nije nam jasno kako da to se desi da u jednom trenutku ti zakoni nisu bili dobri, a sada kažu da su oni uz ove amandmane dobri. Zašto to odmah nisu uradili? Pa, vi pripadate vladajućoj većini. Svi zajedno vi ste činili DOS. Zašto to raspravljamo u Skupštini i gubimo dragoceno vreme?
O svemu tome i o sličnim stvarima govorićemo i u petak u Kraljevu na mitingu SRS u 15,00 časova.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, posle njega Dragan Čolić.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću krenuti od Predloga zakona o sudijama. U članu 4. piše - materijalna nezavisnost, gde sudija ima pravo na platu pogodnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. To "pogodno" je zaista krajnje nedefinisano i s obzirom da znamo kakva je zadnjih godinu dana plata u našoj republici očigledno je da DOS-ova vlast ne zna šta znači pogodna plata, tako da sam siguran da ova odredba "pogodna" nije adekvatna.
U članu 27. se kaže da sudije ne mogu biti članovi političke stranke. Po Ustavu apsolutno mogu da budu članovi političke stranke, ali nemaju pravo da budu na funkcijama. Jedino je Srpska radikalna stranka uvek bila dosledna tome. Čak smo i Radu Trajković izbacili iz stranke jer je pokušala da protežira svog brata na tim funkcijama. Levičari su to ranije radili, a sada vi znate da je DOS u prethodnih mesec dana apsolutno na vlasti. Tako da je ovo samo teška demagogija, a od nezavisnosti sudstva nema ništa.
Predlog zakona o visokom savetu pravosuđa - pre svega, u članu 4. kaže se: Šest pozvanih članova sudija bira Vrhovni sud Srbije među sudijama. A u drugom stavu se kaže da od dva pozvana člana javnog tužioca jednog bira ministar nadležan za pravosuđe, a drugog republički javni tužilac. Ja vas pitam odakle u drugom stavu stoje tužioci koji ranije nisu spomenuti. Očigledno je opet neka vaša greška.
U članu 6. se kaže da se član visokog saveta pravosuđa bira na pet godina, odnosno da može biti ponovo izabran. Uopšte nije definisano koliko puta može biti izabran. Očigledno, dokle god vama odgovara.
Sledeći zakon je zakon o uređenju sudova, vi imate tu više stavova. Pre svega, apsolutno je nepotrebno da postoji institut sudija porotnik jer se u dosadašnjoj praksi videlo da nema opravdanja za takvo postojanje i očigledno je da su sudije porotnici bile osobe koje su posmatrale suđenja, ali odakle im učešće u svemu tome nikada nije bilo reči.
SRS se zalaže za objedinjavanje našeg pravosudnog sistema i smatra da je postojanje nekih specijalnih sudova apsolutno bespotrebno. Svi privredni sporovi bi trebalo da se stave u nadležnost okružnog suda kao što i predlažemo.
Što se tiče apelacionih sudova - u svakom slučaju, u okviru Vrhovnog, okružnih i opštinskih sudova mogu se formirati samo posebna odeljenja za upravne sporove, umesto da se osnivaju novi, specijalni sudovi koji i te kako iziskuju ogromne budžetske troškove.
Predlog zakona o javnom tužilaštvu, pre svega plate koje ste vi spomenuli, plate javnog tužioca su uređene posebnim zakonima tako da apsolutno nije potrebno da se ovim zakonom koji ste vi predložili uređuju.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca biraju se za područje jednog ili više sudova i republički javni tužilac ne može raspoređivati zamenike javnog tužioca po sopstvenom nahođenju. Očigledno grešite i dalje, ali o tome ćemo više govoriti na mitingu u Kraljevu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Dragan Čolić.