DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.11.2001.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

05.11.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 41, protiv 105, uzdžanih nije bilo, nije glasalo 22, ukupno 168.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman kojim predlaže izmenu naslova ispred člana 9.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li gospođa Pop-Lazić želi reč? (Ne želi.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 20, protiv 120, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 28, ukupno prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite gospodine Nikoliću.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Kao što sam u prethodnom predlogu zakona pokušao da vam ukažem šta je bitno za nezavisnost sudije, tako mislim da je ovaj član 9. zaistan bitan i odlučujući za to hoće li sudija biti samostalan u svom radu, hoće li se pridržavati zakona, hoće li njegov izbor zavisiti isključivo od naroda koji daje mandat svima nama, pa u neku ruku i sudijama.
Dakle, želim da ovim amandmanom sprečim ponižavanje Narodne skupštine Republike Srbije. Ako ostane tako kako je predloženo, onda će Narodna skupština biti samo tehnički organ visokog saveta pravosuđa. Ustav je jasan.
Mi smo pokušali ovim amandmanima da čak idemo i protiv trenutnih ustavnih odredbi, a vi to činite svakog dana, a mi da bismo pokazali koncept SRS, morali smo da kažemo i šta bi u Ustavu trebalo promeniti da bi taj koncept bio ostvaren. Naime, sada Narodna skupština bira sve sudije na predlog svog odbora i to je u neku ruku prihvatljivo. Narodna skupština ima svoj, od strane poslanika, formiran pomoćni organ koji pomaže da se opredeljuje.
Vi sada uvodite da Narodna skupština, da 250 narodnih poslanika zaseda da bi samo raspravljali o predlogu ne više svog odbora, i ne znam zašto nije predviđena izmena Poslovnika da, ili ukinemo Odbor za pravosuđe ili da mu skinemo nadležnosti koje više uopšte nisu njegove, već prelaze na visoki savet pravosuđa.
To je jedan aspekt člana 9. Drugi je u tome, jesu li sudije nezavisne ako ih bira neka druga grana vlasti, pa čak i ako je to zakonodavna, u stvari izvršna vlast, ispoljena, prikazana kroz većinu u ovoj Narodnoj skupštini. Zašto ne bismo mi da Narodna skupština bira isključivo Vrhovni sud Srbije i predsednika Vrhovnog suda, a da Vrhovni sud Srbije bira sve ostale sudije, time bismo postigli nezavisnost sudske vlasti, izvanrednu nezavisnost sudske vlasti, toliku da niko više ne bi mogao da nam zamera. Sudije između sebe odlučuju ko će biti sudija - najviše sudije po rangu, one u koje država ima poverenje iskazano kroz odluku Narodne skupštine Republike Srbije.
Vidite, šta je taj visoki savet pravosuđa? Vi u članu 27. Zakona o sudijama predviđate da sudija ne može da bude na primer član političke stranke, uz sve ostalo što ne bi mogao da bude. Ali, ta odluka ne važi za članove visokog saveta pravosuđa i to je baš naglašeno, ne važi za članove visokog saveta pravosuđa koji su advokati ili državni funkcioneri. Kako sada to možete da obrazložite, čime to tumačite?
Zašto bi vam bio član visokog saveta pravosuđa, ako je politički orijentisan i deklarisan, ako već sudijama ne date da budu članovi političkih stranaka, to ne razumem. Sudija je čovek, a čovek je biće koje misli. Kako to mislite da sudija ne razmišlja politički, da bude politički idiot? Da ne zna koju bi stranku, odnosno za koju stranku glasa, zašto mu ne zabranite da glasa? Ako sudija ima pravo da izađe na izbore, kako znate da on nije politički orijentisan, da može da bude sudija, zašto mu ne zabranite da bude u organima političke stranke, da bude funkcioner političke stranke, da bude poslanik, zašto mu zabranjujete da bude član političke stranke? Šta ako je sudija, valjda ima pravo da učestvuje u događanjima. To vam ne govorim, vidim kako se pojedinci ovde ponašaju, čuvaju neke svoje sudije, misle da neće biti smenjeni ako ovaj zakon bude usvojen, a grdno se varate, dame i gospodo; sve će vam ih obrisati.
To ne govorim zbog sudija radikala, takvih u sudu nema, posebno nema onih koji bi zaslužili da budu oterani sa funkcija. Vi ćete o tome verovatno reći nešto drugo. Ako želite da sačuvate nezavisnost pravosuđa, promenite nešto, i kada promenite, promenite nabolje. To što više neće Skupština da predlaže sudije, njen odbor, nego neko sa strane ko nije iz pravosuđa, to ne govori da ste vi spremni da obezbedite sudijama samostalnost u obavljanju svog posla. To govori samo da hoćete da ih stavite pod još oštriji režim kontrole nad onim što rade. Mislim da sudije to neće izdržati, kao što neke sudije i u dosadašnjem periodu nisu izdržale, kada su im neki drugi naturali ovakav način razmišljanja i borbu za golu egzistenciju.
Završavam, izvinjavam se, meni je sudija u Gnjilanu, kada mi je izricao, a rešenje o zatvoru od dva meseca, rekao - izvinite, znam da vi niste nikog tukli ovde u Gnjilanu, ali imam ženu i dva deteta. Ako dovedete sudije u tu situaciju da ljudima izriču presude zato što imaju ženu i decu, pa se brinu hoće li sutra ostati bez hleba, onda niste mnogo promenili u ovom društvu. Hvala vam najlepše.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 20, protiv 122, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 22, ukupno prisutna 164 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Dajem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad Skupštine.
Konstatujem da imamo kvorum i nastavljamo sa radom.
Na član 11. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predlagač je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Predstavnik Vlade je prihvatio amandman koji je time postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Podnela sam amandman na član 13. koji se tiče opoziva predsednika Vrhovnog suda Srbije. Vi znate kako je tekao izbor predsednika Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković, po čijoj preporuci i sećate se koliko je bilo protivljenja nas poslanika Srpske radikalne stranke. Rekli smo da je taj sud u rukama gospođe Karamarković potpuno instruisan da radi onako kako želi ministar pravde Vladan Batić i većinska DOS-ovska koalicija.
Međutim, ovde se dešava nešto što je neka vrsta preuranjenosti od kolege Dejana Mihajlova, predlagača ovog seta zakona. Znamo da poslanička grupa Demokratske stranke Srbije i te kako želi da se Ustav promeni po konceptu gospođe Radović. Dakle, on pre promene Ustava oduzima nadležnost Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja jedino može, i preko Odbora za pravosuđe i upravu treba, da odlučuje o načinu izbora nosilaca pravosudnih funkcija, o njihovim kvalitetima, preporukama. Ali, na predlog tog istog odbora vi ste, gospodo iz DOS-a, izabrali predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospođu Karamarković.
Mi smatramo da (to je bila vaša volja, taj izbor, gospođa Karamarković), dok ne dođe do eventualne promene Ustava i kod opoziva, odnosno udaljenja predsednika Vrhovnog suda Srbije ključnu ulogu treba u svemu tome da ima najviše zakonodavno telo, Narodna skupština Republike Srbije, a ne nekakvo veliko personalno veće, koje zaista liči na ono što mi zovemo politbiro DOS-a, što se u narodu odomaćilo. Nešto slično se predlaže kroz visoki savet pravosuđa i smatramo da je kršenje aktuelnog Ustava i zakona, na ovakav način po kojem se oduzima Narodnoj skupštini Republike Srbije pravo da radi i odlučuje o onome što je njena nadležnost, neprihvatljivo i zato je potrebno da prihvatite ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 24, protiv 122, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 15, ukupno 161 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 46, protiv 110, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, ukupno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 15. u okviru glave II predloženog zakona o sudijama, koji govori o položaju sudija i stalnosti sudijske funkcije.
Vezano za član 12. koji taksativno nabraja slučajeve kada se sudija može udaljiti sa sudijske dužnosti, koji su to razlozi, a to su pre svega momenat kada mu je određen pritvor, kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen - članom 15. se predviđa da na takvu odluku o udaljenju ima pravo prigovora velikom personalnom veću u roku od tri dana.
Mišljenje SRS-a je, obzirom na razloge zbog kojih može da se donese odluka o udaljenju sudije sa dužnosti, znači obzirom da je u pitanju pritvor ili pokrenut krivični postupak, da su to prethodna pitanja koja moraju biti rešena u redovnom postupku i da je prigovor u tom slučaju suvišan. Ne može veliko personalno veće da preuzme na sebe ulogu da meritorno odlučuje da li je neko u pritvoru osnovano ili neosnovano, odnosno kakav će ishod krivičnog gonjenja biti, odnosno da li će biti pravosnažnom sudskom odlukom osuđen za to krivično delo ili ne.
Ukoliko su se stekli uslovi da neko bude u pritvoru, ukoliko teče krivični postupak protiv nekog od nosilaca sudijske funkcije, onda zaista nema mesta nikakvom prigovoru bilo kom organu, pa ni tom velikom personalnom veću. Mora da se sačeka odluka suda, pa da se onda odlučuje o tome da li neko može da nastavi da obavlja sudijsku funkciju.
Zbog toga tražim da se ovaj član briše i pozivam vas da, zbog razloga koje sam iznela, podržite ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 49, protiv 115, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 8, ukupno 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
Da li se još neko javlja za reč? (Ne).
Stavljam amandman na glasanje.
Za 50, protiv 110, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 11, ukupno 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 49, protiv 116, uzdržana dva, nije glasalo 5, ukupno 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Član 21. odnosi se na raspodelu predmeta u sudu. Predlagač smatra da sudije predmete treba da primaju prema redosledu, nezavisno od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari i da se način raspodele predmeta uređuje sudskim poslovnikom. Znači, ostavljamo sudskom poslovniku da to naknadno reguliše.
Tražim da se promeni član 21, tako da glasi: "Sudije predmete primaju u rad prema redosledu prijema i zavođenja u delovodnik."Mišljenja sam da je ovo bolje rešenje, da bi se izbegla eventualna zloupotreba od strane predsednika suda, zamenika predsednika suda ili šefova odeljenja i raspodela predmeta vršila prema ličnosti stranaka i naklonosti sudija, što se u praksi vrlo često dešavalo. Mislim da je ova odredba, koju ja predlažem, mnogo jasnija, da na mnogo jasniji način reguliše raspodelu predmeta u sudu i da ne smemo ovako važno pitanje prepustiti da bude uređeno sudskim poslovnikom.
Na ovaj način sprečiće se, po mom mišljenju, mnoge zloupotrebe. Iz iskustva znamo da, kad god neki važan predmet, sa stanovišta ko su stranke u postupku, dođe u sud, onda se pojedine sudije stavljaju na probu i od toga kako budu radili i kakve presude budu donosili zavisiće i njihov status. A u ovoj situaciji u kojoj se trenutno pravosuđe nalazi i kakav je položaj sudija, a svakodnevno smo svedoci medijske hajke protiv sudija, ne bismo smeli ovako važno pitanje da ostavimo nedorečenim, odnosno da bude regulisano sudskim poslovnikom i na ovaj način kako je ovim predlogom definisano.
Zbog toga vas pozivam da malo bolje razmislite o predloženom amandmanskom rešenju na ovaj član i da se izjasnite za ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 47, protiv 110, uzdržana 3, nije glasalo 13, ukupno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)