DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.11.2001.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

05.11.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Ukoliko ne, stavljam ovaj amandman na glasanje.
Za 23, protiv 123, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 34, ukupno prisutno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 36. stav 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

U članu 36. SRS kroz amandman koji sam podnela izlaže svoj stav da je do sada bilo neopravdano postojanje instituta sudija porotnika.
Mi smatramo da to treba da se briše i da se ukinu sudije porotnici zbog toga što se u dosadašnjoj praksi to nije pokazalo kao opravdano jer su oni samo obezbeđivali na neki način javnost tokom suđenja, a nisu, niti bi ubuduće imali ikakav uticaj na donošenje presude od strane nadležnog suda u toku sudskog procesa.
Prema tome, mi smatramo da sredstva koja se izdvajaju za sudije porotnike, a njih nije baš tako mali broj, po našim sudovima mogu biti znatno bolje upotrebljena za popravljanje materijalnog statusa sudija, u opštinskim i okružnim sudovima, i da bi tako bila bolje korišćena. Ali taj institut sudija porotnika, pored toga što nije opravdao dosadašnju funkciju, u svakom slučaju ne bi ni postigao to, što je navodno namera predlagača, da sudovi rade efikasnije i bolje, i zbog toga vam predlažem da se prihvati ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
SRS se zalaže za profesionalizaciju sudstva. Naravno, najveći broj sudija porotnika koji je do sada obavljao svoju funkciju su časni i pošteni ljudi, koji se nisu okaljali o zakon, već su pomagali njegovo sprovođenje.
Doduše, prvo je trebalo krenuti od glave, promeniti Ustav Republike Srbije, s obzirom da je mesto i položaj sudije porotnika garantovano Ustavom Republike Srbije, to promeniti. Ali, već smo imali neka mnoga druga narušavanja Ustava, i naše Republike i Federacije, i ne bi ovo bilo prvi put i ne bi bilo tako striktno i očigledno kao što je bilo u nekim drugim slučajevima.
Smatramo da bi bilo neuporedivo bolje izvršiti potpunu profesionalizaciju sudstva, a time bi i odgovornost i obaveze onih koji sprovode pravosudne funkcije bile još veće nego što je to slučaj danas. I zato vas pozivam da glasate za ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Ukoliko ne, stavljam ovaj amandman na glasanje.
Za 24, protiv 124, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 33, ukupno prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li gospodin Nikolić želi reč? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, iako imam još jedan amandman kada ću imati priliku da govorim o ovom predlogu zakona, hteo bih da ukažem na to šta je meni smetalo u ovom predlogu zakona, zbog čega sam protiv njega i zbog čega smo pokušali amandmanima da i takav predlog zakona - iako smo bili svesni toga da su ga odbili odbori, da ga je odbila Vlada, da mu je sudbina neizvesna, pošto tada niste ovako dobro sarađivali kao danas - ipak popravimo.
Dakle, u ovom zakonu ne valja to što se osnivaju specijalni sudovi, što ćete birati sudiju za trgovinski sud, sudiju za apelacioni sud, pa će biti sudija koji se bavi isključivo jednim, odnosno jednom granom pravosuđa, a postaće specijalisti. Mislim da nam to ne treba, da sudija mora da sudi u svakom sporu koji bi se pred njim pojavio.
Dalje, članom 20. predvideli ste da okružni sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, za izvršavanje krivičnih presuda inostranih sudova.
Dalje, čl. 23. i 37. predvideli ste da viši trgovinski sud sudi u prvom postupku, a pošto Vrhovni sud Srbije po članu 37. nema trgovinsko odeljenje, interesuje me ko će u drugom stepenu da rešava o žalbi na odluku višeg trgovinskog suda, koja je prvostepena. O tome predlagač nije razmišljao.
Dalje, čl. 71, 72. i 73. predvideli ste sudsku stražu, koja je mimo Zakona o unutrašnjim poslovima. Dozvolili ste sudskom stražaru da upotrebi fizičku silu, gumenu palicu, pa čak i oružje, kada on proceni da na drugi način ne može da se odbije napad na zgradu pravosudnog organa. Mislim da je to nespojivo i sa Ustavom Republike Srbije, ali o tome će sigurno mišljenje dati i oni koji bi trebalo da nas upozore, a ne samo da vam služe i da vam obezbeđuju većinu.
Moja poslednja primedba se odnosi na finansiranje pravosuđa i priče o nezavisnom pravosuđu. Znate, sve dok vi imate (čak i ovim predlogom zakona, koji kao ide dalje od svih ostalih) predviđeno da se sredstva za rad sudova obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, da o tim sredstvima odlučuje Vlada Republike Srbije - kada nemate pravosudni budžet onda nemate samostalnost sudija - onda nema govora o tome da će sudovi biti nezavisni. Zavisiće od toga koliko će novaca dobijati iz budžeta, a novac iz budžeta dobijaju samo oni koji su u milosti vlasti, milosti onih koji o novcu u budžetu odlučuju.
Da raščistimo; niti je ovde bilo stručnosti, niti je bilo tako koncipirano kako nas ovde izveštavaju. Ovo su predlozi zakona Jugoslovenske levice. Nisu predlozi zakona Socijalističke partije Srbije. Pročešljao sam beleške o radu Vlade Republike Srbije, pročešljao sam svoje beleške u Skupštini Srbije iz ranijih perioda, a ove predloge zakona Vlade Srbije podneo je ministar pravde Dragoljub Janković, koji je kao član JUL-a bio ministar za pravosuđe. Draga gospodo narodni poslanici, ovo je čist JUL-ov zakon.
Ono što JUL nije mogao u vreme kada je vladao Srbijom na jedan način, čini JUL sada kada vlada Srbijom na drugi način, preko Demokratske stranke Srbije, i u to ste upleteni svi vi. Taj ministar se zvao Dragoljub Janković i zato mu je predlog zakona završio u košu. Da je bio iz Socijalističke partije Srbije dragi gospodine Ivkoviću, možda bismo i gledali taj predlog zakona, ali pošto ga je predložio neko iz JUL-a, mi smo ga bacili. Vi ga sada vadite, bio je negde u smeću tri-četiri godine. Ideja je dobra, JUL-ovska, a ja vam želim sreću u sprovođenju.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 24, protiv 122, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 36, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 44. stav 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Izvolite gospođo Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ovaj član 44. koji se nalazi u poglavlju koje se tiče obrazovanja i rukovođenja sudskim odeljenjima nije naročito bitan, da nije stav 2. člana 44. malo kontradiktoran Zakonu o sudijama i vašem zalaganju za to da sudija može da bude čovek koji nema dana radnog iskustva u sudu, a ovde predviđate da, recimo, sekretar Vrhovnog suda Srbije može biti samo onaj koji ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.
Sekretar bilo koje institucije, bilo koje privredne organizacije, može da bude diplomirani pravnik sa ovoliko ili onoliko godina radnog iskustva, ali da mu vi ovde gradirate mogućnost da obavlja tu funciju time što će ispunjavati uslove za sudiju apelacionog suda, potpuno je besmisleno, pogotovo što su se i prethodni amandmani odnosili na to da apelacioni sud treba potpuno izbaciti iz koncepta uređenja sudova. Morala sam da intervenišem pre svega iz tog razloga u ovom članu Predloga zakona, a obrazloženje je ovo koje ste čuli.
Sudija dakle, i do sada smo videli dok nije donet ovaj zakon, mogao je da bude neko ko nikada nije radio u sudu, ko je 10 i više godina studirao, sa vrlo niskim ocenama, iako je bilo kandidata za iste te sudove, ljudi koji imaju određeno radno iskustvo u nižem ili istom tom sudu -birani su oni koji su moralno - politički podobni, pa čak i u ovom zakonu vi unosite takvu jednu odrednicu. To će biti predmet razmatranja nekih drugih amandmana, da sudije moraju da imaju jedan poseban kvalitet, a taj kvalitet ne može drugačije da se tumači.
Kažete - dostojnost. Šta je dostojnost? To je zaista široko pitanje, jer ono što je za vas dostojno, za mene ne mora da bude dostojno. Za mene je recimo nedostojno da Narodna skupština ima za predsednika Dragana Maršićanina, ali ga ima. Nedostojno je da ima za predsednika Vojislava Koštunicu, ali država ima za predsednika Vojislava Koštunicu. Tako će i oni koji budu odlučivali o sudijama, na osnovu nekih svojih merila, odlučivati da li su te sudije dostojne za tu funkciju ili ne.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 23, protiv 128, uzdržanih nije bilo, nije glasao 31, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 22, protiv 123, uzdržanih nije bilo, neje glasalo 35, ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman
Na član 51. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Izvolite gospođo Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Kako su svi ovi zakoni koje je predložio poslanik Dejan Mihajlov konfuzni i međusobno neusklađeni, tako se ta konfuzija pojavljuje i u skoro svim odredbama i članovima, a tako i ovog zakona o uređenju sudova.
U članu 51. govori se o delokrugu rada i o nadležnosti sekretara suda, a napisano je tako da nas stavlja u dilemu da li svi sudovi koji imaju preko 20 sudija mogu da imaju sekretara suda ili samo oni koji imaju preko 20 sudija. Uopšte predlagač nije bio do kraja jasan kada je ovako nešto predložio kod delokruga rada sekretara suda. Ovde su jasno navedene odredbe šta sve sekretar suda može da radi, ko ga predlaže, pomaže predsedniku suda, ali nam zaista nije jasno da li sekretara suda mogu imati i oni sudovi koji imaju preko 20 sudija. Zbog čega uopšte da se napravi neki donji limit koliko jedan sud treba i može da ima sudija da bi imao sekretra suda, ako se zakonom već išlo na to da se precizira šta sekretar suda može da radi?