DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

06.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o sudijama (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o sudijama – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa - glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 27, protiv 129, uzdržanih nema, nije glasalo 24, ukupno je prisutno 180 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 64. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
    Predlagač je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Predstavnik Vlade je prihvatio amandman.
    Time je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 134, protiv 30, uzdržan jedan, nije glasalo 20, ukupno 185 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
    Na član 66. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Član 66. govori o posledicama razrešenja sudija i u prvom stavu kaže da razrešenjem sudiji prestaje radni odnos, što je u redu. Međutim, drugi stav kaže da on ne može podneti prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo, niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje, ubuduće. Znači, prestao mu je radni odnos, nije navršio godine staža da ide u penziju, iz bilo kojih razloga, recimo na svoj zahtev, i posle toga više nikada ne može da radi u pravosudnim organima. U pitanju je uskraćivanje ustavnog prava na rad.
    Predložila sam da se ovaj član menja tako da glasi: "Razrešenjem sudiji prestaje radni odnos. Sudija koji je razrešen može ponovo podneti prijavu za izbor u sud, u javno tužilaštvo, za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje."
    Možda je ova druga rečenica i suvišna, jer ako bismo poštovali Ustav i zakone, jasno je da čovek koji je na svoj zahtev razrešen sa neke funkcije može ponovo jednom, na osnovu svojih kvalifikacija, da se kandiduje za izbor za neko od zvanja u pravosuđu.
    Predložene odredbe člana 66. Zakona o sudijama su u suprotnosti sa Ustavom i zakonom. Ovim se direktno sudiji koji je sam podneo zahtev za razrešenje uskraćuje ustavno pravo na rad i na podnošenje prijave za izbor u drugi sud ili tužilaštvo, za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili za sudiju za prekršaje. Dakle, šta ako je neko, još jednom potenciram, podneo zahtev za razrešenje, iz Vrhovnog suda Srbije, recimo, a nakon izvesnog vremena želi da se prijavi na konkurs za izbor sudije okružnog suda u unutrašnjosti? Recimo, promenio je mesto prebivališta iz porodičnih, zdravstvenih razloga, bilo koji razlozi da su u pitanju?
    Ovako, kako je ovde formulisan ovaj član 64, on više nikada neće moći da radi u pravosuđu. Još jednom, molim vas za pažnju, u pitanju je uskraćivanje ustavnog prava na rad svakog građanina Srbije. Pozivam vas da ovaj amandman, bez obzira što dolazi od poslanika SRS, prihvatite.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li neko drugi želi reč? (Želi.)
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, znam da je mnogima na dnevnom redu "Glas javnosti", "Večernje novosti", "Blic" i neke druge novine, ali bih molio samo da ovo saslušaju zato što mislim da je u pitanju dobar amandman i pozvao bih predlagača da ovaj amandman prihvati, iz prostog razloga što se njime štiti Ustav kao ledž superior, najviši pravni akt zemlje, i ispravljaju se nelogičnosti koje bi mogle da se stvore u praksi primenom ovog člana zakona.
    Naime, ovaj član zakona koji govori o posledicama razrešenja se sastoji od dva stava. Prvi stav je prihvatljiv. To je: "Razrešenjem sudiji prestaje radni odnos." Međutim, drugi stav je potpuno neprihvatljiv, iz mnogo razloga o kojima je već govorila Gordana Pop-Lazić. Moram sada da citiram našeg, vašeg ministra za prosvetu Gaša Kneževića, koji kaže: "Doduše, oni koji su završili Pravni fakultet i koji su visoko obrazovani, biće bolji konobari od onih koji nisu završili ništa". Ali, nama ne treba da oni budu konobari. Nije nam valjda to cilj kao državi? Konobari imaju neku drugu školu, razume se. Nama je potrebno da ovi ljudi rade u svom poslu, da obavljaju ono za šta su se školovali, da rade ono što znaju.
    Zato se postavlja pitanje šta će biti ukoliko se bilo kome dogodi porodična tragedija i zbog toga mu je nužno da podnese zahtev za razrešenje, recimo u Vrhovnom sudu Srbije. Posle izvesnog vremena on želi da obavlja posao u okružnom ili opštinskom sudu, ili bilo gde drugo u unutrašnjosti i onda nema više nikada na to pravo, u skladu sa vašim zakonom, u skladu sa ovim članom.
    Zato smatramo da je drugi stav u najmanju ruku nepotreban ili on može da glasi onako kako je predvideo predlagač ovog amandmana Gordana Pop-Lazić, a to je da "sudija koji je razrešen može ponovo podneti prijavu za izbor u sud, u javno tužilaštvo, za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje." Time ćemo ne samo zaštititi Ustav, već, čini mi se, zabraniti ograničavanje prava na rad, jedno od elementarnih ljudskih prava, nešto što bi trebalo da se štiti svim zakonima, a ne pojedinim partikularnim zakonima u našoj zemlji da se uništava.
    Nadam se da je bar neko slušao. Možda je neko čuo i od onih kojima je na dnevnom redu "Glas javnosti", "Novosti" i "Blic".
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.

    Za 55, protiv 114, uzdržan jedan, nije glasalo 13, ukupno 183 narodna poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.

    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, suština mog amandmana ne razlikuje se u velikom delu od amandmana gospođe Pop-Lazić. Zaista, član 66. u svom drugom stavu sadrži jednu neprihvatljivu odredbu - da razrešeni sudija ne može podneti prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo, niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje - kojom se direktno povređuje Ustavom garantovano pravo. Podsetiću vas, član 35. republičkog Ustava u stavu 2. garantuje slobodan izbor zanimanja; svakom, pod jednakim uslovima, može biti dostupno radno mesto i funkcija.

    Dakle, ukoliko neki od sudija bude razrešen ne može mu se osporiti pravo na podnošenja zahteva ili prijave na konkurs za sudije. Ukoliko on ne ispunjava uslove za to radno mesto, neće mu se priznati sudijska funkcija, ali mislim da je ovakav stav, da mu se ne dozvoli podnošenje prijave, zaista neprihvatljiv i stoga, za razliku od moje prethodnice, koleginice, predložio sam da se ovaj stav 2. briše.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?
    ...

    Dejan Mihajlov

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo cenjeni poslanici, ovaj amandman, kao i onaj prethodni od strane poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, je potpuno u suprotnosti sa našim konceptom, gde se predviđa da sudija koji je razrešen ne može više da podnosi prijavu pravosudnim organima, tako da jednostavno ovaj amandman ne treba prihvatiti. Ako je neko jednom imao uslova za razrešenje, ne znam zašto bi onda imao mogućnosti da ponovo konkuriše za ta ista radna mesta, ako je jednom bio razrešen zbog svih onih razloga, tako da jednostavno ne vidim da ima mesta usvajanju ovakvog amandmana.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?
    ...

    Zoran D. Nikolić

    Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, mislim da ovaj amandman zavređuje pažnju zbog toga što smo ovde zaista na liniji dodira sa nekim ustavnim pravima građana, pre svega prava na rad. Svestan sam činjenice da je okolnost da je neki nosilac pravosudne funkcije razrešen, veoma ozbiljna okolnost i da će predlagač u svakom slučaju morati da vodi računa da li će to lice predložiti Narodnoj skupštini za izbor, ali zapisati da se ograničava njegovo pravo da podnese prijavu smatramo zaista da je u koliziji sa nekim ustavnim pravima, vezano pre svega za pravo na rad.
    Zbog toga mislim da nikakve štete neće biti ukoliko se stav 2. člana 66. briše, odnosno ostane mogućnost tih lica da podnose prijavu na konkurs, a da li će biti izabrani ili ne, to zavisi od onog koji predlaže i od onog koji bira i odlučuje.