DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

06.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih još jedan argument da istaknem u prilog tezi da se ovaj amandman može prihvatiti, zašto bi to bilo važno i potpuno je drugačije od stanovišta koje je izneo ovde šef poslaničke grupe DSS. Naime, ovde ćemo izbeći još jednu opasnost koja nam se može dogoditi... izvinjavam se što vas prekidam.
Predsednik: Ne smeta.
Dakle, želeo bih da kažem da možemo da izbegnemo još jednu opasnost koja nam se sada pokazuje kao veoma realna. Možemo da sprečimo to, a da obezbedimo Ustavom zagarantovano pravo građanima da mogu da ga sprovode u život. Ne može ovaj zakon, ma kakva namera predlagača bila, da bude u suprotnosti sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom. Ne sme on da bude u pravnom prometu, ne bi smeo da ostane, a opasnost na koju bih želeo da vam ukažem je veoma realna i potpuno objektivna.
Naime, može sada po Batićevom nalogu Narodna skupština - a ko zna kako će se sve dešavati, možda će i neki izvršni organ, neko ekspertsko telo, ništa više u Srbiji nije sigurno - da izvrši razrešenje sudija koji su krivi zašto što su sudili po zakonu, koji su odgovorni samo zato što se ne slažu sa moralom DOS-ovog režima, koji su odgovorni zato što su radili po propisima, po pravnim aktima koje DOS-ov režim ne može da podrži, koji im se ne sviđa ili koji neko drugi sa Zapada ne može da podnese, pa mora da kaže da su Srbi zbog toga krivi i odgovorni.
I sada tim časnim i moralnim ljudima, - dakle govorim o onima koji to jesu, koji su sudili onako kako im je Ustav nalagao, a nalaže im da sude po Ustavu i zakonu - da neko kaže: krivi ste zato što ste sudili po zakonu, a ne po volji bilo Vladana Batića, bilo Zorana Đinđića, bilo Vojislava Koštunice ili bilo kog drugog. I da jedan od tih sudija više ne može, nema pravo da radi, da ne može da obavlja svoju dužnost. Da bude kriv onaj koji je osudio Fjoru Brovinu, kandidata za predsednika republike Kosovo, koju je Koštunica pustio na slobodu, da bude taj kriv, da bude razrešen i da nema pravo da svoj posao više obavlja, mislim da ne treba da se prihvati i zato vas pozivam da bar ovaj amandman prihvatimo, ako već onaj prvi koji bi značio gotovo istovetnu stvar niste prihvatili.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 86, protiv 76, uzdržana četiri, nije glasalo 18, ukupno 184.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D. Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Zoran D. Nikolić

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, intervenisao sam na član 67. stav 1. Predloga zakona, kojim je propisano da se predsednik suda bira među sudijama na pet godina i može biti ponovo izabran.
Moja intervencija svela se na to da, prvo, trajanje mandata ne bude pet, nego četiri godine i, drugo da se bira predsednik među sudijama tog suda. To je po meni značajnija intervencija od ove koliko će mandat trajati.
Pre svega rukovođen idejom da ako je neko dostojan da bude sudija onda svakako može da bude i prvi među jednakima, odnosno može da bude i predsednik suda i da sudije tog suda treba da budu kadrovska baza iz koje će se birati predsednici sudova. Nije dobro da od izuzetka pravimo pravilo, a to smo činili i na prošloj sednici kada smo preko trećinu predsednika sudova birali van sastava sudija tog suda.
Ovako se taj, čini mi se izuzetak i jedna nekorektna pojava pre svega prema nosiocima sudijske funkcije u sudovima prevazilazi, jer se na taj način prema njima izražava nepoverenje, širi i ugrađuje u zakon, te stoga mislim da je ovo rešenje bolje. Međutim, posle duže rasprave koju smo imali na Odboru za pravosuđe bilo je argumenata za i protiv, i uvažavajući činjenicu da ovaj predlog nije prošao ni na Odboru za pravosuđe, povući ću ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Konstatujem da je narodni poslanik Zoran D. Nikolić povukao amandman na član 67.
Na član 68. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predlagač je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor svmatra da je amandman pravno moguć. Predstavnik Vlade je prihvatio amandman i time je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
 Dakle, amandmanom sam interve­nisao na drugi stav člana 69, koji govori o položaju po prestanku dužnosti predsednika suda. Tražio sam da se briše stav u kome se kaže da kada sudiji višeg suda, koji je izabran za predsednika nižeg suda, prestane dužnost predsednika ima pravo da nastavi dužnost sudije u višem sudu.
Mislim da je predlagač usvojio jedan amandman u ranijem delu teksta, pa se ovakva mogućnost inače smatra gotovo neverovatnom, ne samo retkom i potpuno nepotrebnom i u praksi bi bilo potpuno nemoguće da se tako nešto dogodi. Zato smatram da je ovaj amandman potrebno prihvatiti.
Uostalom, kako bi to izgledalo i na šta bi to ličilo kada bismo imali sudije višeg suda koje ćete birati za predsednika nižeg suda, mislim da je obavljanje takve dve funkcije inkompatibilno i u suprotnosti sa mogućnošću da ih on obavi na korektan i valjan način. Zato smatram da je ceo drugi stav potrebno obrisati, a time predlagač ništa ne gubi, osim što se, čini mi se, ako hoćete upodobljava i usklađuje sa onim amandmanima i onim normama koje su već usvojene na sednici Skupštine.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Ukoliko ne, molim vas samo pre glasanja, maločas smo imali jedno glasanje, sviđao se meni ili ne ishod tog glasanja, rezultat je bio veoma uzan i molim vas da utvrdimo kvorum, jer ima kartica koje su uvučene, a u toj situaciji rezultat glasanja može da bude... ne sumnjam na kvorum, nego želim da utvrdimo kvorum, koji nesumnjivo postoji, ali hoću da kartice ostanu neevidentirane.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman Aleksandra Vučića na član 69.
Molim narodne poslanike da glasaju.
Za 48, protiv 104, uzdržan jedan, nije glasalo 6, ukupno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić podneo je amandman kojim predlaže da se Glava VII, koja obuhvata članove 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78. i 79. briše.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odobr nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Naravno, ovo se tretira kao jedan amandman, ja sam to tako i zamislio. Želim da jednim izlaskom obrazložim zašto sam protiv ovakvog rešenja kojim se određuje sastav veća, odnosno pravo da sud ima sudije porotnike. Mislim da ovako zamišljene sudije porotnike ne treba birati. Nisu ovo sudije porotnici, ovo su služinčad koja imaju svoje obaveze i nemaju zaštitu.
Znate, sudije porotnike sada predlaže ministar pravde, a imenuje Visoki savet pravosuđa. Šta će ministar pravde da predlaže sudije, to se još nije desilo, podsećam vas na član 79, koji kaže - na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. Zašto bismo sada dozvolili ministru pravde da on predlaže sudije porotnike kada je to jedna grana vlasti koja je potpuno nezavisna od ministra pravde.
Dalje, kaže - da sudija porotnik mora da ima 26 godina života. Zašto ne može da ima 25, zašto ne može 27, šta je sada ovo, da li je ovo novo učenje, veronauka ili Darvinova teorija, kada to čovek postaje zreo da odlučuje kada može da bude krivično odgovoran, kada može da odlučuje o tuđoj krivici. Sa 26 godina života? Ovo još nigde nisam pročitao.
Dalje, kaže - da ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. Kako se pribavlja mišljenje opštinskog suda? Da li je to mišljenje predsednika opštinskog suda? To sve treba da bude napisano u zakonu zato što kada dobijete mišljenje potpisano od strane predsednika i overeno pečatom, za vas je to mišljenje suda. Onda kažite, mišljenje predsednika suda, jer mišljenje suda nije mišljenje predsednika suda.
Postupak za razrešenje i odluku za razrešenje sudije porotnika, koji je sudija, a to kaže član 79, vodi Visoki savet pravosuđa. Predvideli ste sudiji porotniku pravo na nagradu, uz pravo na izgubljenu zaradu, uz pravo na ispunjavanje troškova koje ima kao sudija porotnik, a sada imate i neko pravo na nagradu. Ko će nagrađivati sudiju porotnika? Da li onaj ko dobije spor?
Zašto uopšte ubacujete ovakve odredbe za ljude koje nazivamo sudijama? Zašto ih niste nazvali porotnicima, onda bih prihvatio i ovakav način imenovanja, nagrađivanje i šta već hoćete. Ali, ako je neko sudija, pa makar se zvao i porotnik, on je sudija i na njega se primenjuju potpuno drugačije odredbe. On mora da bude nezavisan. Na njega niko ne može da vrši uticaj i on mora po savesti i po zakonu da odlučuje. Istina, nema toliku odgovornost kao sudija, ali ako ispunjava uslove za sudiju, ako je sudija porotnik pravnik sa dve godine radnog staža, onda ima i odgovornost za odluke u kojima učestvuje. To sve piše u vašem predlogu zakona.
Žao mi je što smo voljom skupštinskih službi određeni samo mi koji smo se tog časa nalazili u poslaničkoj grupi da branimo ove amandmane. Žao mi je što ne mogu svi naši poslanici, koji su u ovome učestvovali, da izlaze za govornicu, a posebno ministar pravde Petar Jojić, sa kojim sam tesno sarađivao na amandmanima za ove predloge zakona.
Ubeđen sam da vi želite da stavite pod kontrolu sudije porotnike. To je očigledno kada se svih osam članova zakona detaljno pogledaju i kada se utvrdi kako će to ubuduće izgledati.
Vi sada kažete da se na pet godina imenuje, ali ga razrešava i imenuje Visoki savet pravosuđa - institucija koju uvedoste u naš pravosudni sistem i to je potpuno neustavno. Čak, mislim da i visinu nagrade određuje Visoki savet pravosuđa, ali moram to da proverim. Jeste, uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa.
Gde će vam duša? Ko vam ovo napisa, sa kog ste jezika prevodili ove zakone ili je zaista ovo zakon koji je predložio JUL. Nije valjda sa Svahilija prevođeno, draga ženska mrežo, imate valjda bliže da tražite ko će da vam piše zakone, a nećete ići tako daleko?
Mislim da bi bilo dobro da Narodna skupština usvoji ovaj amndman, a da sudije porotnici budu nezavisni i da svoj posao obavljaju u skladu sa zakletvom koju će položiti. Na tu zakletvu nisam ulagao amandmane, a vama je izgleda džabe pisati amandmane.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Vučić, izvolite.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da je zaista neophodno izbaciti iz teksta Predloga zakona celokupnu Glavu VII zato što je već nekoherentna i nekonzistentna u odnosu na prethodni deo zakona, posebno u skladu sa izmenama i amandmanima koji su već prihvaćeni, a navešću vam čak nešto što bi vam moglo izgledati kao sitnica, a prihvaćeno je u prethodnom delu zasedanja. Reč je o zakletvi, kako i na koji način će sudija porotnik polagati zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan  - i dalje se predviđa da se čovek zaklinje svemogućim Bogom.
Nemamo ništa protiv toga, ali vi ste imali protiv toga, pa će biti različite, odnosno drugačije zakletve za jedne sudije i sudije porotnike koji imaju istu težinu kada glasaju u veću. Moram da kažem da smo mi već isticali ovde kao naš predlog, odnosno za šta se poslanička grupa SRS zalaže, a to jeste profesionalizacija sudstva.
Naime, ovde postoje neki kriterijumi, nama prilično nejasni, posebno kada se ima u vidu šta smo govorili u ranijem delu ovog istog zakona i u prethodnom zakonu koji smo usvojili, Zakonu o uređenju sudova.
Dakle, ovde se u prvom stavu člana 72. (gde se govori o uslovima koji su potrebni za sudije porotnike) kaže se da je potrebno da ima 26 godina života i da je dostojan dužnosti sudije porotnika. Upravo u obrazloženju predlagača zakona se govori o tome da je taj termin "dostojan" uveden kao neuporedivo stručniji i uži od onoga koji bi trebalo da označava termin "ugled", da u tome i jeste razlika.
Tada sam kritikovao taj termin, rekao sam da to ne bi trebalo na takav način da se postavlja, upravo zbog činjenice da se on koristi i ovde, u ovom zakonu, dakle, u ovom delu zakona koji govori o sudijama porotnicima, jer, ako govorite o tome, o sudijama porotnicima, sudija porotnik može da bude bilo koji čovek sa četiri razreda osnovne škole, kao i doktor nauka, i kalemar, i košarkaš, i drvoseča, svako može da bude.
Onda ne razumem kako će se ti kriterijumi precizirati, kako će se ti kriterijumi na njih odnositi. Čini mi se da je to značajna nedoslednost u odnosu na sam tekst obrazloženja zakona koji nam je ponudio predlagač, a koji sam ja, čini mi se, juče ovde citirao.
Ono što predstavlja ovde najveći problem, to je sve veća uloga ministra pravde, odnosno ministra za pravosuđe, nazovite ga kako hoćete - on, dakle, ima višestruku ulogu u predlaganju sudija porotnika. Već smo rekli kakva je uloga sudija porotnika u vršenju njihove dužnosti.
Sada se postavlja jedno pitanje - ministar pravde predlaže Visokom savetu pravosuđa imenovanje određenog sudije porotnika. Visoki savet pravosuđa ga imenuje. Dakle, to sve ide bez Narodne skupštine Republike Srbije, bez nadležnog Odbora za pravosuđe i upravu, a imenuje ga Visoki savet pravosuđa, čiji je takođe član ministar pravde, odnosno ministar za pravosuđe.
Dakle, kako god okrenete, i onaj ko predlaže i onaj ko ga direktno bira, isti su. Malo se proširuje reč, kad je reč o biranju, dakle, to čini Visoki savet pravosuđa, ali isti čovek učestvuje u predlaganju i u biranju sudija porotnika. Znači li to da ćemo imati sudstvo potpuno ograničeno, ograničeno voljom ili samovoljom, kako god hoćete, izvršnih organa vlasti, odnosno nadležnog ministra i nadležnog ministarstva.
Mislim i čini mi se da je to nešto što ne bismo smeli da prihvatimo ni na koji način. I još jedan nonsens - u drugom stavu člana 73. kaže se: "Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik". Sada opet od onih istih, koje je Visoki savet pravosuđa sa "uzmi ili ostavi" predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije. Napravljen je jedan začarani krug, u kome ministar pravde, izvršna vlast, u načelu može da radi šta hoće.
Nije važno ko će biti taj ministar pravde. Sada imamo jednog, sutra ćemo imati drugog, ali mu se stavljaju ogromna ovlašćenja u ruke, protivustavna, protivzakonita ovlašćenja, ovlašćenja koja će dovesti do potpune podjarmljenosti sudstva u našem pravosudnom sistemu, ovlašćenja koja će nas dovesti do toga da će se suditi isključivo po političkim nalozima, po političkoj volji, po moralnoj podobnosti, a ni u kom slučaju po pravničkom znanju, po Ustavu i po zakonu.
Uostalom, vidimo kako se obračunava današnji režim sa onima kojima je najveća zamerka to što su sudili po zakonu. Hvala.