Dame i gospodo narodni poslanici, društvo iz ćoška, morao bih samo da kažem nešto pošto nisam imao pravo na repliku, a predlagač ima pravo da se javi koliko god hoće puta za reč.
Niko malopre nije pominjao nikakve radne akcije, nikakvu socijalnu demagogiju. Čak sam rekao da je to sekundarnog značaja, u odnosu na kršenje zakonskih načela, ustavnih principa. To je ono što je neuporedivo važnije i uopšte se o tome nije govorilo. Kada nemate argumentaciju, kada ne znate šta i kako da odgovorite, onda ćete da se setite neke baš akcijaške parole sa kojom ćete da izađete i da kažete - eto, mi smo ti koji imamo argumente. Nemate ih.
Naknada za rad se uvodi i ovo je 15. zakon koji reguliše primanja ljudi koji rade u pravosuđu. Ako vi znate da će iko u ovoj sali moći da se snađe, a ne neko drugi od građana Srbije, ja vam kažem da napravite sada anketu i videćete da niko živi u sali neće znati da vam navede zakone u kojima se regulišu primanja onih koji obavljaju pravosudne funkcije. Niko živi, a ni vi to nećete znati.
Ovde je suština u sledećem. Možda društvo u ćošku zna. Oni su dobro raspoloženi, izgleda da ima razloga.
(Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, ovo nije kafana. Vodite računa šta govorite.)
Ja se zato njima i obraćam na takav način. Nadam se da će to da shvate. Voleo bih da i vi obratite pažnju na to, a ne meni kafanskim rečnikom da se obraćate, jer, za razliku od vas, izlazim, predlažem amandmane i govorim o onome što je na dnevnom redu. Samo nemojte da mi zavlačite ruku u džep, molim vas.
Što se tiče ovog člana zakona, ovo je naš pokušaj, verovatno poslednji pokušaj, da utičemo na činjenice i da pokušamo da ubedimo narodne predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da suštinski ne prihvate predložena rešenja, da ne glasaju za ovaj zakon. Ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman, ceo zakon bi bio besmislen, što je naš cilj jer se radi o lošem paketu zakona.
Smatramo da bi bilo dobro da se ovakav amandman prihvati. Posebno me zanima kako i na koji način mi da očekujemo predloge za nova rešenja za pravosudne funkcije od 1. januara 2002. godine, kako će nam se brzo dogoditi ta i takva rešenja, kako i od koga će ona da zavise? Već vidim kako se sladi ministar pravde. Moći će da radi šta hoće i kako hoće, da postavlja koga hoće, da razrešava koga hoće, a za sve to će da kaže da je Visoki savet pravosuđa, kao ekspertsko telo, u stvari to predložio. Visoki savet pravosuđa, telo na koje značajan uticaj ima izvršna vlast, imaće svu vlast u svojim rukama, moći će da radi i govori šta hoće, moći će da bira i postavlja koga hoće.
To što dobacujete i kako dobacujete - u našim kafanama se ipak mnogo lepše dobacuje, neuporedivo je pristojnije, a i kada je nepristojnije, neuporedivo je duhovitije od onoga što radi društvo iz ćoška.
