Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je veselo društvo iz ćoška to raspoloženje prenelo na celu salu. Pokušaću da u nekoliko rečenica kažem nešto o pozivanju predlagača zakona na Ustav. Tačno je da se, doslovno posmatrano i gledajući Ustav, ne pominju zamenici javnih tužilaca, ali pošto ste se pozivali na logičko tumačenje pravnih akata i pravnih normi tim tumačenjem biste došli do zaključka da se to podrazumeva.
Ne moramo da idemo dalje, možemo da napravimo jednu kraću analizu onoga šta ste i kako ste činili do sada povodom ovih zakona, na koji način su kršeni pojedini članovi Ustava, pojedine ustavne norme. Čini mi se da to neće biti teško da se dokaže. U članu 35. Ustava Republike Srbije govori se da je pravo na rad zagarantovano. Videli smo na koji način se ono oduzima pojedinim ljudima koji bi, eventualno, i na svoj zahtev mogli da budu razrešeni, a posle toga takvu vrstu posla ne bi mogli da obavljaju.
Što se tiče Ustava, videli smo na koji način se, što je mnogo opasnije čak i od ovog prava koji se daje svakom pojedincu i svakom čoveku, ingerencije i prerogativi Narodne skupštine Republike Srbije direktno oduzimaju, a daju Ministarstvu pravde Republike Srbije. Dakle, izvršnom organu vlasti. Ne možemo se na Ustav pozivati kada nam to odgovara, a kada ne.
Istovremeno se postavlja pitanje, pošto govorimo o javnotužilačkoj funkciji, šta radi republički javni tužilac posle odluke Ustavnog suda koja je proglasila Uredbu Savezne vlade neustavnom, podrazumeva se i odluke Republičke vlade i sve ono što se dogodilo sa otimanjem odnosno kidnapovanjem i ekstradiranjem pojedinih građana Haškom tribunalu, odnosno nekoj drugoj zemlji.
Postavlja mi se pitanje - zašto on po službenoj dužnosti ne pokreće postupak po tom pitanju. On bi morao to da uradi. Ako ne obavlja taj posao, postavlja mi se pitanje zašto onda Narodna skupština ne pokreće pitanje uspostavljanja nekoga ko bi bio republički javni tužilac, ako ovaj već nije ili ne znam šta čovek radi, šta misli da obavlja, koji posao da obavlja i po kom pitanju će to nekada učiniti.
Dakle, taj Ustav, koji se koristi da bi nekada neko rekao da je on legalista, da bi nekada neko rekao da mu je mnogo stalo do pravnih normi, izgleda da vam nekad odgovara, a čini mi se da vam mnogo češće ne odgovara. Potrebno je, čini mi se, više nego ikada da se pozivamo na pravne akte i da ih striktno tumačimo. Naravno, jedno od tumačenja, najbolje autentično tumačenje zakona, ali jedno od tumačenja (ne znam, jezičko može da bude i logičko tumačenje) - potpuno je jasno, imajući u vidu da potpuno ista procesna prava ima zamenik javnog tužioca, da je on de fakto javni tužilac, da obavlja javnotužilačku funkciju, i da bi trebalo da bude izjednačen u položaju. Dakle, to je ono što mi mislimo.
Što se tiče mesnih zajednica, uzgred i oko toga ko se pridržava Ustava, nema toga u Ustavu. Tamo gde smo na lokalu mogli da utičemo nema ni mesnih zajednica. Posle toga su krenuli svi da kritikuju, a krši se nešto što je socijalističko samoupravljanje donelo. Vidim da to svima odgovara. Ja moram da kažem da mi u tome nećemo da učestvujemo. Držimo se striktno Ustava. Ko god da ga pisao, kako god da taj Ustav izgledao, Ustav je Sveto pismo. Ne može neko da kaže poput ministra pravde, nije Ustav Sveto pismo. Jeste Ustav Sveto pismo, za svakoga ko se bavi državnim poslovima. Ne mora da bude za pojedinca, njemu može da bude Sveto pismo važnije od Ustava. Ali, za državne funkcionere, državne službenike, Ustav mora da bude ako ne važniji, najmanje jednako važan (ukoliko je reč o verujućim ljudima) koliko i Sveto pismo. Hvala vam.
