Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, u članu 7. Predloga zakona taksativno su navedene delatnosti Agencije i sistematizovane su u sedam tačaka. Maločas je ministar Vlahović to još podrobnije objašnjavao.
Podneo sam amandman na ovaj član i predložio sam da se u njega ugradi sledeća odredba: "Da agencija za potrebe razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva posebno sarađuje sa Fondom za razvoj Republike Srbije". To je taj moj predlog, što smatram da treba da se predvidi obaveznost.
Pri podnošenju amandmana imao sam u vidu da je postojeći fond za razvoj Republike Srbije osnovan i to citiram - iz odredbe Zakona o fondu za razvoj Srbije, gde kaže: "Radi stvaranja uslova za podsticanje privrednog i regionalnog razvoja, za prestrukturiranje preduzeća i za razvoj tržišta". Zapravo, uklapa se i sa onim što treba Agencija da radi, samo što oni materijalno podstiču, a ovde u smislu organizacione podrške.
Iz sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije preduzećima se za osnivanje, za dalji razvoj i za konsolidaciju obezbeđuju kreditna, delom i nepovratna, sredstva, kada se želi neka oblast, neki deo da podrži. Imajući u vidu da Agencija pruža konsalting usluge i učestvuje u pripremi strategije razvoja i predlaganju mera ekonomske politike za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća, a da Republički fond za razvoj obezbeđuje finansijska sredstva za podsticanje tog razvoja, u šta u ovom kontekstu u prvom redu dolaze mala i srednja preduzeća, sasvim je umesno da se prihvati amandman da se predvidi obaveznost saradnje, da se izvrši sinhronizacija određenih institucija koje u određenim uslovima imaju iste zadatke.
Normalno je predvideti zakonsku obavezu da oni međusobno moraju sarađivati, a ne da se od slučaja do slučaja predviđa neobaveznost ili da se zaobilaze određene institucije. Prema tome, u tom smislu sinhronizacije, treba prihvatiti ovu obavezu. Ne vidim zbog čega to Vlada u svom predlogu nije dala podršku da se taj deo saradnje predvidi kao obaveza između Agencije i Fonda.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.

Poslanici SPS-a su u načelu glasali protiv ovog zakona, smatrajući ga parcijalnim rešenjem, koji nije celovit, koji celovito ne daje podršku i ne stimuliše razvoj malih i srednjih preduzeća na prostoru Republike Srbije. Suštinski razvoj upravo jeste u tome što Agencija, imajući one zadatke koje je imao i predlog za takvu istu agenciju u našem zakonu o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, dejstvuje kao samostalan subjekat, bez ikakve finansijske podrške, potencijalne, onima koji žele da formiraju mala i srednja preduzeća.
Ocenjujući da je razvoj malih i srednjih preduzeća suštinski zadatak Vlade Republike Srbije, pogotovo u periodu kada je usvojen, ovakav kakav je, Zakon o privatizaciji, koji će neminovno rezultovati povećanim brojem nezaposlenih, pogotovo uzimajući u obzir potrebu za razvojem sela, mi smatramo da, ako je već usvojen u načelu ovaj zakon, ovakvim amandmanom koji u finansijskom smislu oslanja Agenciju na Fond za razvoj Republike Srbije, stvaraju se uslovi da ta agencija zaista nešto može i suštinski da uradi.
Ako je Agencija umesto Vlade, što bi bilo daleko bolje, ta koja preko nadležnog ministarstva definiše one prioritetne proizvodne programe iza kojih, nadamo se, bi trebalo da stoji domaća pamet i definiše te prioritetne programe, onda mora da ima i kolač iz kojeg će davati jeftinija sredstva za investicije i za razvoj i da time motiviše one ljude koji žele svoj kapital da ulože, da iza agencije stoji fond za razvoj Republike Srbije koji će im dati jeftiniji kapital, sa dužim grejs-periodom, sa nižim kamatama, sa dužim vremenskim rokovima otplate. Jer, interes države jeste da se ne otvaraju picerije, kafići, nego da se otvaraju proizvodni pogoni, da se u selima otvaraju proizvodni pogoni iz oblasti prehrambene industrije, a ne da nam Nemci i Slovenci prerađuju naše maline i kupine i prodaju nama ovde sokove kao zdravu hranu, da se razvija visoki turizam, da se razvija seoski turizam, da se razvijaju proizvodni pogoni koji zamenjuju uvoz opreme i uvoz repromaterijala koji sada naši veliki sistemi uvoze i troše devize.
Znači, država je ta koja mora da definiše prioritetne privredne oblasti i prioritetne poslovne programe iza kojih država stoji, jer je interes kompletiranje privredne strukture na prostoru Republike Srbije. Zato jeste naš motiv, i našeg poslanika, da predložimo ovakav amandman, da bar tu kroz Fond za razvoj, ako nije moglo drugačije, imamo šansu da Vlada, da ova država preko Skupštine koja to nalaže Vladi, kaže - u redu je, izvolite, imate finansijsku podršku sa jeftinijim kapitalom. Ako mi prepustimo privatnicima da isključivo zavise od banaka, a kako guverner Dinkić radi, znači od inostranih banaka, jer će sve naše banke da uništi, oni će imati skup kapital i od toga neće biti ništa.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 48, protiv 90, uzdržanih 39, nisu glasala 23 narodna poslanika, ukupno 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, i u zakonu koji ništa suštinski ne donosi za naše privredne subjekte, za mala i srednja preduzeća, osim mogućnosti da dobiju konsalting i menadžment usluge (razume se ovo pomalo cinično izgovaram) u nemogućnosti da dobiju bilo kakvu ozbiljniju niti finansijsku, niti tehničku pomoć od Vlade Republike Srbije, od naše države, članom 8. se predviđa koji su to organi agencije. Sada ima nešto što je veoma zanimljivo. Naime, od opredeljenja za liberalnu tržišnu privredu sa eto samo onoliko uplitanja države koliko je to neophodno, kakvo je bilo opredeljenje Vlade, formalno opredeljenje Vlade pred donošenje i usvajanje budžeta i pri njenom formiranju, ostalo je gotovo ništa.
Naime, za organe agencije predviđaju se upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, i sve organe bira Vlada Republike Srbije. Kakva će biti kontrola upravnog odbora nad direktorom kada i jedan i drugi organ bira Vlada Republike Srbije? Kakve će to mere nadzora sprovoditi nadzorni odbor kada njega, kao i upravni odbor i direktora bira isti organ, na gotovo istovetan način? U upravni odbor predsednik i tri člana a u nadzorni dva od tri člana, biraju se iz predstavnika privatnih preduzetnika, odnosno predstavnika malih i srednjih preduzeća.
Hoće li to Vlada da traži formiranje tržišta, da dovodi sebi najbolje predstavnike malih i srednjih preduzeća, koje će da favorizuje, koje će da potencira, kojima će da pomaže, koji će na ovakav način da budu iznad svih ostalih predstavnika malih i srednjih preduzeća u Srbiji ili zbog čega nešto ovako uopšte postoji. Zašto nije dato nekom drugom organu, ako se već donosi zakon u Narodnoj skupštini, da može da vrši kontrolu, makar izborom članova upravnog ili nadzornog odbora.
Ako je već ovako, ako je Vlada predvidela da su organi Agencije upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, i bira ih Vlada Republike Srbije, nije ni moralo da dolazi pred Narodnu skupštinu. Mogla je to da rešava podzakonskim aktima i ne bi bilo ni prvi, ni poslednji put. Ako je došlo pred Narodnu skupštinu, valjda se očekuje neka vrsta kontrole, valjda se očekuje neka vrsta uplitanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini u posao, u obavljanje i način obavljanja tog posla Agencije koja se predviđa zakonom, a ne na ovakav način.
Imaćemo organe, ti organi će raditi isključivo kako Vlada kaže, tu će biti preduzetnici i oni će raditi onako kako Vlada kaže, jer nikako drugačije ne mogu. Ukoliko to ne bude tako, Vlada će ih smeniti, iako ćete videti u samom tekstu zakona da ni sam izbor, a ni smena, ukoliko se to dogodi ranije od četiri godine, nisu regulisani, pa se ne zna kako, ni na koji način to, kojim to putem Vlada bira, odnosno imenuje direktora Agencije.
Mislim da, ako nam je potrebna ozbiljna kontrola, ozbiljna pomoć u obavljanju poslova Agencije, onda bi organe koji kontrolišu rad direktora trebalo da bira neki drugi organ, a ne na istovetan način u istovetnom postupku isti organ, jer onda tu nikakve kontrole nema, onda tu nikakvog sistema nema, kočnica i ravnoteža, ne postoji niko ko će da spreči direktora da obavlja posao na drugačiji način.
Ovde sam doneo tekst obrazloženja zakona koji je usvojen u federalnom parlamentu, u Saveznoj skupštini, 27. septembra. Samo ću deo citirati, da biste se uverili u istinitost reči koje smo mi danas, poslanici Srpske radikalne stranke, izgovorili sa ove govornice. Kaže se da šest miliona dolara (to nije onih šest milijardi) iz Starateljskog fonda biće podeljeno u nekoliko kategorija. Sada se govori privatizacija državnih i društvenih preduzeća 3.560.000, Agencija za privatizaciju 1.090.000, Agencija za strana ulaganja 380.000 i onda dolazi Agencija za podršku srednjih i malih preduzeća 470.000 dolara.
Dakle, samo da imamo u vidu da je to razlog zbog kojeg se donosi ovaj zakon, da je to suština, dakle sporazum koji su potpisali Labus i Peterson, a ne to što je naglo Vlada shvatila ogromnu potrebu za pomaganjem, razvojem, za ulaganjem u našu proizvodnju itd. Mislim da sada svima postaje potpuno jasno, ako nam MMF određuje cenu električne energije, nije čudo što nam određuju i donose s brda - s dola i na prečac neke zakone, kako bismo ispunili formu koju oni zahtevaju od naše zemlje.

Reč ima gospodin Vlahović, predlagač.

Čini mi se da je ovo moje prvo obećanje koje sam prekršio, ali naravno moram da reagujem, iz prostog razloga što Vlada Srbije, kada su u pitanju donatorska sredstva, nema naravno ništa da krije.
Zbog toga što je i pomenuti Ugovor o starateljskom fondu, inače zove se (izraz na engleskom jeziku), a to znači da se prvi put desilo u istoriji tranzicionih zemalja da je Svetska banka, umesto kreditne pomoći, odobrila bespovratnu pomoć za razvoj institutcija.
I tačno je da smo dobili 6 miliona američkih dolara za razvoj institucija Agencije za privatizaciju, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Agencije za podsticaj izvoza i Agencije za sanaciju banaka. To su te četiri institucije koje su pomognute tim parama od 6 miliona dolara. Međutim, gospodo, ne pravimo mi zakone zbog tih institucija.
A evo, čisto informacije radi, Evropska agencija za rekonstrukciju je spremna i izdvojila je već 1,8 miliona evra takođe za podršku razvoja Agencije za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Evropska agencija GTZ je izdvojila određenu količinu novca za Agenciju za privatizaciju. Pa čekajte, šta to znači - to znači da će naše građane, našu državu to koštati manje. To znači da ćemo toliko manje novca izdvojiti iz budžeta.
Pa mislim da je to stvar koju treba sa ponosom da kažemo, da je ova reformska vlada, da ekonomske reforme koje smo definisali zavređuju podršku svuda u svetu, kroz besplatno finansiranje institucija, da ne košta naš budžet, kroz otpis duga od 67%, koji se desio pre nekoliko dana u Parizu, a ja ću vas podsetiti da niti jedna zemlja u tranziciji nije dobila tako povoljne uslove za otpis dugova.
Ali, znam da je uvek veliki problem, makar za opoziciju, razgovarati o budžetskim uštedama, s obzirom da su se oni uglavnom bavili u prethodnom periodu, o čemu imate pozamašni izveštaj budžetske inspekcije, oko potrošnje iz budžeta, a ne prihoda u budžet i rasterećenja budžeta.
Prema tome, sve ove jadikovke, da mi pokušavamo da potrošimo pare za konsultanske firme, nisu tačne. Onaj ko se nešto razume u konsalting, zna gde je njihovo mesto i zna šta one rade. Zatim, priča - zašto nema veze sa Fondom za razvoj. Moram da kažem, to je konflikt interesa. Ne može finansijska institucija da bude u vezi sa institucijom koja znači podršku, edukativnu, za mala i srednja preduzeća, ulazimo u konflikt interesa.
Prema tome, sve što mi radimo, radimo da zaista postavimo prave institucije za razvoj bilo kog dela ekonomije, a radimo tako da budžet košta manje, da uštedimo, jer smo svesni situacije u kojoj se nalazi država i u kojoj se nalaze naši građani, poreski obveznici. Zato oni to neće platiti, nego smo to, zahvaljujući pre svega reputaciji do sada sprovedenih ekonomskih reformi, obezbedili besplatno. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Aleksandar Vučić traži repliku.) Ma dajte, ma ne može, na repliku nemate pravo.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 48, protiv 90, uzdržanih 36, nije glasalo 26, ukupno 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandmane su podneli narodni poslanici Dušan Ilić i Dragan Šormaz.
Dušan Ilić je amandman povukao, a gospodin Šormaz? (Poslanik Šormaz odustaje od amandmana.)
Konstatujem da je amandman povučen.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 9. odnosi se na izbor i nadležnosti upravnog odbora. U prvom stavu se kaže da upravni odbor ima predsednika i četiri člana, a u drugom da se predsednik i tri člana upravnog odbora imenuju iz reda predstavnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kao da je zakon pisao mali Perica. Zaboravili su jednog člana upravnog odbora, ne zna se ko ga imenuje.
Amandmanski je to posle otklonjeno, koliko sam primetila, pa se još jedan član upravnog odbora imenuje iz reda zaposlenih. Šta radi upravni odbor - donosi statut, donosi opšta akta, godišnji program rada, finansijski plan, usvaja godišnji izveštaj o poslovanju i završni račun, i taj godišnji izveštaj i završni račun, kako je to članom 14. regulisano, podnosi ministarstvu gospodina Vlahovića, koji je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema izveštaja obavesti Vladu Republike Srbije.
Šta je sa Skupštinom Srbije i poslanicima u Narodnoj skupštini? Postavlja se pitanje, s obzirom da postoji poseban žiro račun ove agencije - kako će ta sredstva i uopšte finansijsko poslovanje ove agencije biti izraženo u završnom računu budžeta i da li ćemo imati prilike da vidimo koliko je sredstava došlo iz donacija, koliko iz sredstava koje su privredni subjekti, ili oni koji su korisnici usluga, uplatili za te svoje usluge? A to neće biti mala sredstva, jer napominjemo da je ova agencija dohodovna, odnosno prihoduje i radi i po dohodovnom principu.
Šta sa tim sredstvima, gde će ona i kako će se koristiti - mi o tome nećemo nikada očigledno saznati. Meni se nameće jedno pitanje - šta će, gospodine Vlahoviću, vaše ministarstvo da radi? A, da, vi ćete da rasprodajete srpska preduzeća, a prodaju znanja ćete verovatno ustupiti ovoj agenciji. Znači, znanja u vašem ministarstvu nema.
A i gospodin Đinđić je prilikom izbora Vlade rekao da je naše najveće blago to što imamo znanje i pamet. Pa, ako imamo znanje i pamet, zašto onda u članu 14. predviđate to da ćemo angažovati neke druge strance, pametnije od nas, koji će nas učiti, koji će nas edukovati kako da od krompira pravimo čips. Nama, Srbiji, srpskoj privredi, srpskim seljacima, to ne treba.
Ostavite se vi nekih zapadnih modela, koje ste na sajtu u nekom Internetu pročitali. Dajte vi ovom narodu i ovim privrednim subjektima mogućnost kako da dođu do živog novca i kako taj novac da investiraju, oni vrlo dobro znaju, naučili su za ovih 10 godina teškog opstanka na tržištu, gde im se isplati da investiraju, a rizik uvek postoji.
Vi tog rizika ne možete da ih oslobodite. Pored toga, postavlja se pitanje ko predlaže, kako birate ove članove upravnog odbora, hoće li to biti neki članovi iz klanova, kućnih klanova, možda vašeg ministarstva, ili gospodina Đinđića, ili nekog trećeg klana - to je ono što ovim zakonom niste regulisali.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.)